Доброчинитељ – филм о заборављеном задужбинару

Заштитник просвете и сиротиње, Призренац – син цркве и наследник Немањића, добио је своје филмско лице.

„Важна је чињеница, да ће се из због филма, иако су књиге и историјски извори важнији, али да ће се више чути, знати, опазити то име у мало широј групи људи“, каже редитељ Бошко Милосављевић.

„Нажалост, он је један од великана српске историје о коме се јако мало зна и о коме, нажалост, ништа до сада није снимљено, неких пар инсерата и репортажа“, наводи сценариста Милан П. Кићевац.

Грачаничка публика је у овој документарној филмској причи препознала историју Косова и Метохије, проблеме и себе.

„Да се сви замислимо над тиме шта је могло да доведе до тога да ми такве личности потпуно заборавимо и скрајнемо у нашој историји, нашој култури да се нико њеме практично педесет година и више, шездесет, седамдесет уопште не бави“, истиче игуман манастира Црна река, отац Андреј.

„Када узмете ту историју онда схватате да није умрла, жива је, са разликом што је ова на ивици светова, ножа, живота, уметности, свега“, каже директор КЦ „Грачаница“ Живојин Ракочевић.

Филм је снимљен под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију, Дома културе „Грачаница“ и Српске православне цркве, уз благослов митрополита Теодосија.

„Овај филм нас је вратио 150 година уназад када су Срби веома тешко живели и опстајали, и када је Сима осетио шта је најважније за њихов опстанак“, наводи митрополит Теодосије.

Филм Доброчинитељ приказан и у Призренској Богословији, највећем задужбинарском подухвату Симе Игуманова.

Сима Игуманов – добротвор

У свом родном Призрену је 1872. године подигао Богословско-учитељску школу, данас Призренску богословију. Школовање српских младића било је бесплатно, имали су обезбеђене уџбенике и школски прибор.

Школа је била попут интерната, па су у њој ђаци и учили и спавали. Циљ је био да се унапреди школски систем у Старој Србији. Тај систем је осмислио Сима заједно са својим сарадницима и пријатељима, а могао се успешно реализовати искључиво новим школама и школовањем што већег броја српских младића.

У Београду, на Теразијама, налази се задужбина Симе Андрејевића – Игуманова палата. Подигнута је 1938. године према пројекту Петра и Бранка Крстића, у стилу модернизма. На прочељу фасаде налази се натпис: „Задужбина Симе Андрејевића Игуманова Призренца“.

На врху зграде првобитно се налазила скулптура Симе Игуманова са сином и сирочићима у косовско-метохијском оделу. После Другог светског рата, палата је национализована, а 1950. године, по наредби градског урбанистичког одсека, скулптура је исечена апаратима за варење. Међутим, враћена је 2021. године.

Сима Андрејевић Игуманов преминуо је 24. фебруара 1882. године у Призрену, а према сопственој жељи сахрањен је у породичној гробници у манастиру Светог Марка у селу Кориша код Призрена.

У Старој Србији остао је упамћен као један од првих задужбинара у области школства и народне просвете.