Где су нестале телевизијске драме

Телевизијска драма, прошла је пут од театарске поставке у телевизијском студију на Београдском сајму, каква је била од свог настанка крајем 50-тих, до ТВ драме ближе филму и филмском језику.

Први који је драму извео из ТВ студија и снимао је у екстеријеру био је филмски редитељ Ђорђе Кадијевић. Године 1969. екранизовао је приповетку Дарови моје рођаке Марије Момчила Настасијевића.

„Ја сам добио подршку Зоре Кораћ која је имала утицај на програм Телевизије, Давида, Филипа. Тако да сам први изнео камеру из студија и снимио сам тај филм, који је ни мање ни више него отишао на Венецијански фестивал и тамо добио награду као најлепши, не најбољи него најлепши филм“, истакао је Кадијевић. 

Своју експанзију домаћа ТВ драма доживљава 70-тих и 80-тих година. Понедељак у 20 часова био је термин који се са нестрпљем очекивао. Велика дела су у оквиру ТВ драма била екранизована, велики писци су писали ТВ драме и режирали их велики редитељи. Данас нам ТВ драме недостају.

„То је, између осталог, феномен опште културне деградације у којој живимо. Филмска продукција је скупља него она театарска, снимана на Сајму у своје време. Мало ко од уредника се одлучује на то да тражи средства за озбиљна литерарна дела која треба да доживе неку врсту екранизације“, објашњава Кадијевић. 

„Сад је све отишло на серије, то је светски тренд, сви гледају, ја гледам радо, има сјајних, али бих заиста волела да се врати некако то време када су се драме више снимале“, каже глумица Горица Поповић.

Осим што су се допадале публици, ТВ драме Телевизије Београд и касније РТС-а, награђиване су и на фестивалима широм света.