Београдски победник 52. Фест-а биће додељен Желимиру Жилнику

Овогодишњи Београдски победник за изузетан допринос филмској уметности биће додељен Желимиру Жилнику, једном од најзначајнијих и најплоднијих редитеља наше кинематографије. Жилник спада у кључне фигуре и зачетнике српског и југословенског модернистичког филма, али његов опус увелико надилази тај период и протеже се до данашњих дана.

У својој безмало шест деценија дугој каријери Жилник је снимио око 60 филмова. Његови први професионални документарни филмови, „Журнал о омладини на селу, зими", „Пионири малени ми смо војска права " и „Незапослени људи", постижу велики успех на Београдском фестивалу кратког играног, анимираног и документарног филма.

Жилников први играни филм „Рани радови" (1969), гротеска о групи младих протагониста који шире своја бескомпромисна марксистичка уверења по руралним пределима Војводине, добија Златног медведа на Берлиналу. Жилнику је тада 27 година.

Након проблема са цензуром и опструкцијама, почетком седамдесетих Жилник одлази у емиграцију у Немачку. Снима седам кратких филмова, као и дугометражни играни филм „Рај" (1976). Ти филмови су међу првима третирали тему гастарбајтера у Немачкој.

Крајем седамдесетих се враћа у СФРЈ, а директор СНП-а Милош Хаџић укључује га у позоришни рад. У том периоду сарађује са браћом Вранешевић из "Лабораторије звука", а крајњи резултат је "Гастарбајтер опера" која је премијеру доживела 1977. године.

Почиње да режира филмове и доку-драме за ТВ Београд и ТВ Нови Сад. Неке од њих награђиване су на телевизијским фестивалима у земљи и иностранству.

Осамдесетих година, филмовима као што су „Друга генерација" или „Како се калио челик" тематизује наговештај политичких и социјалних промена у тадашњој Југославији. Велики пажњу јавности изазвао је касније и филм „Тито по други пут међу Србима" (1994).

Током осамдесетих, као и деведесетих у независним продукцијама, настају и Жилникови играни филмови који су добијали најзначајније награде домаћих фестивала, а филм „Марбле Аш" добија специјалну награду на Берлиналу 1995.

Проблеми у земљама централне и источне Европе, а нарочито проблеми избеглиштва и миграција на граници са Европском унијом, Жилнику су инспирација за тематски циклус у којем снима филмове „Кенеди се враћа кући" (2003), „Где је Кенеди био две године" (2005), „Европа преко плота" (2005), „Дестинација Сербистан" (2015), и „Најлепша земља на свету" (2018).

Жилник је рођен у Нишу у логору 1942. године, родитељи су му били илегалци, који су склопили један од првих партизанских бракова, а детињство је провео у Земуну код бабе и деде. Касније је прешао код тетке у Нови Сад.

У његовим филмовима играла су препознатљива имена српског глумишта, али су се, захваљујући њему, неки и прославили у филмској индустрији. Покретне слике из Жилникове "радионице" приказиване су на скоро свим меридијанима, а бројни радови уврштени су у колекције иностраних арт галерија и музеја савремене уметности.

Добитник је награда за животно дело Филмског фестивала Херцег Нови и Фестивала ауторског филма, припала му је и награда Централноевропске иницијативе на 30. Филмском фестивалу у Трсту. Његова дела се у различитим ретроспективама данас приказују у читавом свету, наводи се у образложењу награде.

петак, 22. новембар 2024.
1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње