Од хепатитиса до ХИВ-а и ковида – 100 година Клинике за инфективне и тропске болести

Клиника за инфективне и тропске болести Универзитетског клиничког центра Србије обележава 100 година рада. Од оснивања 1926. године до данас, ова здравствена установа није затварала врата пацијентима, без обзира на то да ли су у току биле епидемије или мирнији периоди.

Директор Клинике, проф. др Горан Стевановић, истиче да је реч о значајном јубилеју за српско здравство: „Јубилеј од једног века рада установе на нашим теренима, у нашим условима, мислим да је један велики значајан датум који заиста треба да се обележи и који треба да се помене“.

Традиција установе, додаје, огледа се у томе што никада није престајала да прима пацијенте.

„Клиника никада није затварала своја врата пацијентима. Ми и данас имамо велики број пацијената. На лечењу је преко 120 болесника“, навео је професор Стевановић.

Према његовим речима, тренутно доминирају уобичајене сезонске инфекције и стања ван епидемијских периода – неуроинфекције, акутни дијарејални синдроми, сепсе, нејасна фебрилна стања, као и пацијенти са хепатолошким обољењима и ХИВ инфекцијом.

Годишње се у овој установи лечи више од 4.000 хоспитализованих пацијената, док број амбулантних прегледа премашује 20.000.

Камен спотицања: недовољан обухват имунизацијом

Говорећи о актуелним здравственим претњама у свету, попут еболе и хантавируса, др Стевановић наглашава да су те болести под пажљивим надзором међународних здравствених институција. Међутим, као нешто што се не свиђа инфектолозима, издваја болести против којих постоји вакцина, али се и даље јављају због недовољног обухвата имунизацијом.

„Не би требало више да имамо оболелих од малих богиња, али такве ствари се дешавају јер вакцинациони одзив пада и није адекватан да покрије и обезбеди здравље целе популације“, упозорио је директор Инфективне клинике и додао да то није једина болест која се вакцинацијом може спречити, а епидемије се јављају и даље.

Још већи изазов за будућност, сматра, представља антимикробна резистенција.

„Оно што нас заиста плаши, и то не у овом тренутку него перспективно за деценије које долазе, јесте растућа отпорност патогена на антимикробне агенсе“, нагласио је Стевановић.

С друге стране, савремена медицина је донела значајан напредак у лечењу многих болести. „Хепатитис Це, где је једна еволуција терапије од практично лекова који мало помажу стигла дотле да данас имамо пацијенте који су излечени“, навео је професор.

Пандемија није највећи изазов Клинике за инфективне и тропске болести

Клиника је јубилеј дочекала и у обновљеним условима рада. Реновирање је започето непосредно пред пандемију ковида 19, што је додатно отежало организацију рада. Ипак, како истиче професор Стевановић, пандемија није оно што им је задало највише мука.

„Највећи изазов, у ствари, јесте да након једног века историје одржимо углед, одржимо ниво клинике који су нам оставили наши претходници и да покушамо још мало нешто да унапредимо за будућност“, поручио је директор Клинике за инфективне и тропске болести УКЦС.

У Колачевој задужбини сутра ће бити организована и свечана академија поводом сто година постојања и рада Клинике за инфективне и тропске болести „Др Коста Тодоровић“ Универзитетског клиничког центра Србије.