Како кофеин у крви може утицати на телесну масноћу и ризик од дијабетеса

Утицај кофеина на количину масти у људском телу могао би бити фактор ризика за развој дијабетеса типа 2 и кардиоваскуларних болести. То су налази студије која је користила генетске маркере како би успоставила јаснију везу између нивоа кофеина, БМИ и ризика од шећерне болести.

С тим у вези, истраживачки тим са Каролинског института у Шведској, Универзитета у Бристолу у Великој Британији и Империјал колеџа у Лондону у Великој Британији дошао је до закључка да би се кофеински могли истражити као потенцијално средство за регулацију нивоа телесне масти.

„Веће концентрације кофеина у плазми биле су повезане са нижим БМИ и масом комплетне телесне масти. Такође, генетски предвиђене веће концентрације кофеина у плазми биле су повезане са мањим ризиком од дијабетеса типа 2. Процењено је да је приближно половина ефекта кофеина на склоност дијабетесу типа 2 посредована смањењем индекса телесне масе", објашњавају стручњаци.

Генетичка предиспозиција игра важну улогу

Студија је обухватила податке од нешто мање од 10.000 људи прикупљене из постојећих генетских база података, фокусирајући се на варијације у или близу специфичних гена за које се зна да су повезани са брзином којом се кофеин разграђује.

Генерално, они са варијацијама које утичу на гене – наиме CYP1A2 и ген који га регулише, назван AHR – имају тенденцију да спорије разграђују кофеин, омогућавајући му да дуже остане у крви. Па ипак, они такође имају тенденцију да пију мање кофеина уопште.

Приступ назван Менделова рандомизација коришћен је да би се утврдиле вероватне узрочне везе између присуства варијација, болести попут дијабетеса, телесне масе и фактора начина живота.

Иако је постојала значајна веза између нивоа кофеина, БМИ и ризика од дијабетеса типа 2, није утврђена веза између количине кофеина у крви и кардиоваскуларних болести, укључујући атријалну фибрилацију, срчану инсуфицијенцију и мождани удар.

Претходне студије су повезале умерено и релативно повећање конзумирања кофеина са бољим здрављем срца и нижим БМИ, а ово истраживање додаје више детаља ономе што већ знамо о ефектима које кафа има на организам.

Такође је важно имати на уму да нису сви утицаји кофеина на организам позитивни, што значи да се мора водити рачуна приликом процене користи од његовог пијења – али ова најновија студија је важан корак у процени колико је кофеина идеална количина.

Неизвесност о дугорочним ефектима

„Мала, краткорочна испитивања су показала да унос кофеина доводи до смањења тежине и масне масе, али дугорочни ефекти уноса кофеина нису познати. С обзиром на опсежан унос кофеина широм света, чак и његови мали метаболички ефекти могу имати важне здравствене импликације, објаснили су истраживачи.

Тим сматра да би повезаност која је овде приказана могла бити последица начина на који кофеин повећава термогенезу (производњу топлоте) и оксидацију масти (претварање масти у енергију) у телу, што обе ствари играју важну улогу у укупном метаболизму.

Иако је ова студија обухватила велики узорак, Менделова рандомизација није непогрешива и још увек је могуће да су у игри други фактори који нису узети у обзир. Потребна су додатна истраживања како би се потврдио узрок и последица.

„Потребна су рандомизована контролисана испитивања како би се проценило да ли некалорична пића која садрже кофеин могу играти улогу у смањењу ризика од гојазности и дијабетеса типа 2“, рекао је генетски епидемиолог Универзитета у Бристолу Бенџамин Вулф.

Истраживање је објављено у BMJ Medicine.