Грозница Западног Нила у Србији – десет оболелих, највећи ризик за старије

На основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Србији је до 10. августа регистровано десет случајева оболевања од грознице Западног Нила. Просечна старост оболелих је 67 година. Како је навела гошћа Београдске хронике, епидемиолог др Драгана Плавша, ово је један уобичајени број оболелих према искуству из ранијих сезона.

Грозница Западног Нила се код нас појавила 2012. године и отада смо имали две епидемијске године са великим бројем оболелих, напомиње др Драгана Плавша, епидемиолог у Институту за јавно здравље Србије.

Што се тиче Европе, према извештају Европског центра за превенцију и контролу болести, до сада регистрован број оболелих на нивоу Европе је нешто већи у односу на претходну годину. Међутим, с обзиром на то да Италија бележи доста већи број оболелих, не може се рећи да је ситуација озбиљнија.

Институт за јавно здравље Србије од 1. јуна врши надзор и стално комуницира са популацијом, што путем медија, што преко веб-сајта и обавештавају о свим потребним детаљима што се тиче грознице Западног Нила, напомиње докторка.

„Да поновимо. Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се искључиво преноси убодом зараженог комарца. Највећи број заражених, неких 80 одсто случајева, нема никакве симптоме болести. Мањи број ће развити обољење слично грипу са високом температуром, главобољом и другим симптомима, попут дијареје и повраћања, некада и осипа, али углавном код млађе популације. Јако мали број случајева развије неуроинвазивно обољење које се углавном јавља код старијих особа“, објашњава др Плавша.

Такође, додаје гошћа Београдске хронике, повећан ризик имају и особе са хроничним обољењима или стањима, попут кардиоваскуларних болести и обољења бубрега.

Неуроинвазивно обољење може да се развије и у млађим узрастима, међутим ако је особа здрава, лакше се избори са тим. Код особа код којих је нарушено здравствено стање, теже се опорављају и код њих долази и до компликација и последица које остају и после оболевања, напомиње др Плавша.

Како да знамо да ли нас је убоо заражен комарац

Нажалост, немогуће је препознати да ли нас је ујео заражени комарац јер су промене на кожи идентичне, наглашава дрокторка. Све зависи од реакције организма.

„Некад то може да буде и нека интензивнија реакција, која је заправо алергијска реакција. И то не значи да је особа заражена вирусом Западног Нила. Када особа има високу температуру и главобољу, често се и не јаве лекару. Међутим, особе које развију неуроинвазивно обољење, то су тежи пацијенти, они се лоше осећају, код њих може да дође до поремећаја менталног статуса, до конфузије, могу да имају болан и укочен врат и просто морају да се јаве лекару“, наводи гошћа Београдске хронике.

Како против комараца

Више је начина како се штитимо од комараца. Један од њих је сузбијање вектора чиме се баве јавне институције.

„Оно што једино можемо да учинимо сами за себе су личне мере заштите, то јест, да спречимо убод комараца на све могуће начине. Почев од тога да када излазимо напоље, посебно у сумрак или заору, да носимо прикладну одећу – дуге рукаве, ногавице и заштитимо све отворене делове тела. Да користимо репеленте и ако можемо, да не излазимо напоље“, наглашава др Драгана Плавша.

Боравак у климатизованим просторијама, посебно ако имамо комарнике на прозорима, најделотворнија је заштита. О овоме би посебно требало да воде рачуна старије особе и особе које имају неко хронично обољење.

„Сезона грознице Западног Нила траје негде до 15. новембра, међутим, највећи број оболелих региструјемо у августу и септембру. Тако да, мислим да ћемо полако привести крају и ову сезону“, истиче др Драгана Плавша из Инситута за јавно здравље Србије, на крају гостовања у Београдској хроници.