Мртво слово на папиру – малолетници без проблема купују вејп

Слаткасти укуси, топла пара са мирисом воћа, али и никотин – и све то у паковању налик оловкама. Електронске цигарете пробао је сваки пети основац у Србији и чак трећина ученика првих разреда средњих школа. Пре месец дана у болницу је са лошом крвном сликом и низом других компликација примљена тринаестогодишњакиња, услед прекомерног конзумирања популарних електронских цигарета. Шта се тачно у њима налази и какав утицај на здравље могу да имају?

Закон каже да је забрањена продаја електронских цигарета, вејпова, пафова, никотинских врећица свим малолетним особама. Тако је у теорији, али пракса показује да доспевају у руке малолетника.

Понуда укуса је шаренолика – јагода, кокос, ванила… Све имају и никотин, али и супстанце које могу бити канцерогене. А када су се појавиле, представљене су као здравије и помоћ при одвикавању од пушења. Оно што се прећутало – веома су штетне по здравље.

„Концентрација никотина иде чак и преко 50 милиграма и у тих 10.000 удаха, они унесу у своје тело као да су кутију и по цигарета попушили“, каже члан Националне комисије за контролу дувана у пензији, др Ика Пешић.

„Вејп не само што утиче штетно на мозак, што утиче на концентрацију, памћење, расположење, он има негативан утицај и на плућа“, наводи специјалиста Интерне медицине, субспецијалиста кардиологије, др Ивана Петровић.

„Имају рецимо астму, имају погоршања која су мимо наше терапије и онда откривањем навика смо схватили да се ради о утицају електронских цигара, на погоршање њихове основне болести“, истиче пулмолог Дечје клинике у Тиршовој, др Снежана Рсовац.

И поред упозорења, тинејџерима су у рукама стално – у кафићу, превозу, чак и на часу, јер бирају мирисе који не личе на дуван па се не примете лако.

„Финансијски није то толико више скупо, они неће да троше новац на ужине, они скупе те паре па купе вејпове. Кључни проблеми су у једном врло софистицираном притиску маркетинга дуванске индустрије“, објашњава др Ика Пешић.

А притисак је претпрошле године извршен и на Закон о дувану. Његовом изменом, електронске цигарарете се више не посматрају као безбеднија алтернатива дувану, већ као сродан производ. Да је све по слову закона, и продавци с почетка прилога морали би да плате казну од 50.000 динара јер су малолетнику продали вејп, а не би смели.

„Ми имамо инспекцију министарства здравља, инспекцију тиризма, полицијску, просветну – све те инспекције би требало заједно да се удруже и контролишу надзирање спровођења тог закона који забрањује продају малолетним лицима“, наводи члан Националне комисије за контролу дувана у пензији, др Ика Пешић.

Стручњаци уз ригорозне контроле препоручују мањи број продајних места, едукацију младих и контролу произвођача. Да не би стварале нове генерације никотинских зависника, многе земље су потпуно забраниле електронске цигарете, попут Аустралије, Норвешке и Француске.