Зашто је послато писмо упозорења о леку метамизол и какве су нежељене реакције од лекова примећене ове године

„Иницијатива је потекла од Европске агенције за лекове и њиховог комитета за безбедност лекова који је процењивао у дужем периоду различите врсте извора безбедносних информација, конкретно о овом леку који је јако добра и деценијама коришћена супстанца. Ипак, постоји и одређени ризик, изузетно мали, од агранулоцитозе“, каже Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије.

Према његовим речима, агранулоцитоза значи смањени број гранулоцита – одбрамбених белих крвних зрнаца што може да доведе до повећаног ризика од инфекција.

„Ова нежељена реакција је изузетно ретка, али управо због једног додатног опреза и пажње, која је процењена на превенцијском нивоу ЕУ, али и нашим локалним анализама, одлучили смо да информишемо здравствене раднике о овом ризику, да повећају будност и наравно пацијенте да буду одговорни према сопственом здрављу“, истиче Зелић.

На питање да ли пацијенти који су користили ове лекове имају разлога за забринутост, Зелић одговара да нема и да оваква обавештења Агенција редовно упућује.

„Здравствени радници морају континуирано да се едукују, да прате нова сазнања, а ми смо из Агенције ту да им помогнемо, да их обавестимо, да их подсетимо на управо овакве ствари. Наравно да пацијенти могу да наставе са својом терапијом, да нема никаквих измена у том смислу, али да ће здравствени радници бити ту да их обавесте, да прате њихово стање уколико се случајно појави симптом“, напомиње Зелић.

Само један лек је ове године повучен и, како каже, то је једна изузетно ретка регулаторна мера коју спроводи Агенција за лекове, зато што постоје дуготрајни вишемесечни, чак и вишегодишњи процеси када се процењује однос користи и ризика.

Што се тиче нежељених реакција, ове године их је регистровано око 1.500, према последњим подацима из Националног центра за фармаковигиланцу. То се односи на свих скоро 6.000 регистрованих лекова за хуману употребу у Републици Србији.

Нежељене реакције су биле уобичајене – кожне (осип, бол, црвенило на месту примене), повишена телесна температура, проблеми у дигестивном систему попут дијареје и бола у стомаку.

Зелић истиче и примену вештачке интелигенције у фармацији, од клиничких испитивања и процена па до борбе против фалсификованих лекова.

„На недавној конференцији у Индији представљена су невероватна оруђа из Ирске, Швајцарске, Бразила, која служе да нам претражују милионе сајтова друштвених мрежа и налазе места где се продају фалсификовани лекови. Зове се Најткролер (Nightcrawler) и надам да ћемо моћи ускоро да га применимо ускоро и у Србији и да се успешно боримо против фалсификата“, закључује Зелић.