Дигитални свет бомбардује нас информацијама и стимулансима, неопходна је детоксикација

Истраживање агенције ИПСОС показало је да више од 80 одсто особа старијих од 12 година има и користи мобилни телефон, и то у просеку више од четири сата само на друштвеним мрежама.

„Када размислимо колико времена проводимо на мобилном телефону, није чудо да долази до менталног замора због сталног прилива информација који изазива когнитивни замор. Због тога често не можемо да се ни одморимо ни наспавамо“, објашњава Данијела Поседи.

Мобилни телефон и дигитално окружење јесте реалност, али би било добро да се, како каже, помири офлајн и онлајн окружење.

„Увек морамо имати у виду колико стална изложеност информацијама утиче на нашу психофизичку добробит. Коришћење телефона, посебно пред спавање, значајно утиче на сан, јер нас константан прилив садржаја са друштвених мрежа стално чини напетим. Ту је и познати страх да нисмо нешто пропустили и онда се потпуно идентификујемо са друштвеним мрежама“, истиче психолог и психотерапеут.

Презасићеност хормонима награде

Пажњу приковану за телефон често изазивају визуелно и аудитивно занимљиви снимци, производи, рекламе, и у тим тренуцима долази до стимулације нашег хормонског система.

„Било који од садржаја на друштвеним мрежама може да покрене један од четири хормона награде – допамин, окситоцин, сератонин и ендорфин. Ми тако полако постајемо зависни од коришћења тог садржаја. Прекомерне дозе ових хормона изазивају различите когнитивне и емоционалне функције што утиче на смањивање рационалности у доношењу одлука“, наводи Никола Учур.

Према његовим речима, ако би смо узели сваку навику и расчланили је, видели бисмо да се она састоји од окидача, радње и награде.

„Уколико устанете ујутру и не узмете одмах телефон у руке већ прочитате 20 страна књиге или одрадите тренинг, па тек онда узмете телефон руке, вама ће мозак онда да добије ону дозу награде која му је неопходна. Данас су људи, посебно деца, прекомерно засићени хормоном награде“, каже стручњак за неуромаркетинг.

Када се смањи интеракција са дигиталним садржајима и уређајима, долази и до неуролошких промена – рационалније, успореније и опуштеније одлучујете, мањак стреса и анксиозности, бољи сан због краће изложености плавом светлу, мање депресивних фаза…