Читај ми!

Психијатар, психолог, лајфкоуч - када и код кога да (не) идемо по помоћ

Многим људима није јасна разлика између психијатра, психолога и психотерапеута. Кад су се појавили лајфкоучеви - збрка је постала још већа. Стога не чуди што у ситуацији, кад се јаве одређене менталне сметње, особа не зна од кога да затражи помоћ. О томе колико је за пацијенте опасно ако добију погрешан савет, или ако им лажни психотерапут препише терапију лековима, за РТС је говорио психијатар, проф. др Владимир Дилигенски.

Збрку у смислу правилног разликовања стручњака који се баве менталним здрављем, користе они који, иако за то немају универзитетско образовање, себе представљају као психотерапеуте или популарно - лајфкоучеве, са завршеним курсом из психологије.

Професор Дилигенски каже да иза овог проблема најчешће стоји недостатак образовања и да онај ко нема потребне квалификације, код пацијента не може да препозна неке тешке проблеме као што су озбиљне психозе.

Додаје да такво неадекватно „лечење“ може да потраје и годинама и да се људи јаве психијатру када увиде да нема резултата.

„Психијатри су најкомплетнији у томе да се дијагностика направи како треба, док је разлика између психолога у томе што они раде и тестирања, што је нама веома битно зато што свако тестирање нама појачава радну дијагнозу, и утврђује нам став, како ћемо даље да радимо са пацијентима. Тако да су нам клинички психолози изузетно корисни, они уједно раде и психотерапију, али се не мешају тамо где је ситуација озбиљна, и где је потребно и лечење медикаментима“, изјавио је проф. Дилигенски.

Додаје да за разлику од психолога, психијатри могу да препишу лекове, док је у САД то правило, у појединим државама у последње време измењено, па негде и психолози издају рецепте, што је последица недостатка специјалиста психијатрије.

Говорећи о психотерапији, проф. Дилигенски каже да свако може да „ради психотерапију“ и да је уобичајено да се човек осећа боље после разговора са неким (ко и није квалификован) о проблемима који га муче, али да, када је ситуација са менталним здрављем комплекснија, непрофесионална „психотерапија“ може да има лош исход, а може се десити и злоупотреба у смислу давања лекова.

Шта каже Закон

Закон о психотерапији прописује да психотерапеути морају да истакну јасно уз своје име, своје базично занимање и правац којим се баве у психотерапији.

„Има 600 праваца, колико знамо, то је толико шарено и нису сви психотерапијски правци за све. Неки решавају један, други – неки други проблем, али се ради о психолошким проблемима, на пример страховима, депресивним, субдепресивним стањима, нерасположењима, интерперсонална проблематика...“, каже професор, и додаје да нешто од тога може да се реши и разговорима.

Истиче да су психолози на пример задужени и за тестирање при регрутовању радника у смислу људских ресурса. Каже да је на нашим клиникама сарадња између психијатра и психолога добра, и да се „међусобно генерално добро разумеју“.

Професор Дилигенски указује на проблеме који могу да настану услед рада у психотерапији, на основу завршених курсева.

„Ствари су много озбиљније. Ви не препознате на пример анорексију, психозу, па онда поремећаје личности који некада могу да буду веома тешки, а поготово повезаност телесних и психичких болести, психосоматске болести“, истиче гост Јутарњег програма.

Коментаришући приватну праксу, проф. Дилигенски каже да приватници некада немају довољно ресурса, психолога, па и разноврсност кадрова за консултације, као и то и да би та област требало да се боље уреди. Професор је коментарисао и лечење најмлађих, који су најосетљивија категорија пацијената.

Хрватски Закон о делатности психотерапије је заштитио децу. Психотерапију деце је допуштено радити тек након што је психијатар поставио дијагнозу и прописао одређену психотерапију као начин лечења тог детета.

„Вероватно ће у том правцу морати и код нас да се делује да би се заштитила деца, да се не би дешавали неки драстични проблеми које смо имали у скоријој прошлости. Кад је о деци реч потребно је да се ствари на време препознају“, сматра проф. др Владимир Дилигенски.

четвртак, 14. новембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње