Већина данашње генерације новорођених неће доживети 100. рођендан – предвиђају научници

Многи су устукнули због његове мрачне процене, наводи професор Олшански, пошто су навикли на предвиђања да ће 50 одсто генерације новорођених доживети 100 година.

„Године 1990. предвиђали смо да ће се повећање очекиваног животног века успорити, а ефекти медицинских интервенција, такозваних 'фластера', све мање и мање ће утицати на очекивани животни век“, наводи др Олшански, професор геронтологије и биодемографије на Школи јавног здравља на Универзитету Илиноис у Чикагу (Такође је научни сарадник у Центру за старење и на Лондонској школи за хигијену и тропску медицину).

„Многи се нису сложили са нама. Рекли су: 'Не, не, не!'. Напредак у медицинским технологијама и технологијама које продужавају живот ће се убрзати и повући очекивани животни век заједно са собом.“

Сада, 34 године касније, др Олшански каже да су он и његови сарадници доказали своју хипотезу. Њихова анализа података о животном веку становника Аустралије, Француске, Хонг Конга, Италије, Јапана, Јужне Кореје, Шпаније, Шведске, Швајцарске и Сједињених Држава објављена је у часопису Nature Aging.

Све у свему, женска деца рођена 2019. на овим просторима имају 5,1% шансе да достигну 100 година старости, наводи се у студији. Док за мушкарце постоји само 1,8% шансе.

„Чекали смо 30 година да тестирамо нашу хипотезу. Показали смо да је ера брзог повећања очекиваног животног века завршена, баш као што смо и предвидели“, истиче проф. Олшански.

„Сада желим да се уверим да је ово исправно протумачено“, додаје. „Још увек продужавамо животни век, али то се одвија све споријим темпом него у претходним деценијама.“

У интервјуу за Си-Ен-Ен, проф. Олшански је детаљније говорио о анализи података о дуговечности.

Многи истраживачи предвиђају да ће одређени људи ускоро моћи да доживе 120, па чак и 150 година. Како помирити Ваше налазе са тим предвиђањима?

–  То су све измишљене бројке. Не постоји начин да се емпиријски потврде тврдње о радикалном продужењу живота које износе људи у овој области.

У нашем раду кажемо: „Молим вас, престаните да претерујете. То су непроверљиве научне хипотезе.” Само једна жена је дочекала свој 122. рођендан и то је то.

(Та жена, Жен Калмон, рођена је 1875. године у Арлу, Француска, у време када је очекивани животни век био скоро 45 година. Умрла је 122 године и 164 дана касније 1997. године, упркос томе што је цео живот пушила и пила алкохол.)

Тренутно старење је непроменљиво – то је пропадање ваших ћелија, ткива, органа и система органа које се тренутно не може зауставити. То је нуспроизвод рада машинерије живота.

Ако изложите довољно људи у популацији непроменљивој сили старења, наилазите на препреку која отежава постизање даљих добитака у очекиваном животном веку, и ту смо сада. Можете наставити да напредујете у борби против великих болести, али то неће имати ефекат продужења живота као што људи мисле – у ствари, то ће произвести опадајући ефекат.

Али то је последица успеха. То није последица неуспеха. То је последица омогућавања људима да живе довољно дуго да искусе биолошки процес старења, који је сада доминантни фактор ризика.

Једини начин на који можемо да пробијемо овај стаклени плафон дуговечности је ако успоримо биолошки процес старења.

Током последњих 30 година, гојазност и повезане болести попут дијабетеса типа два постале су широко распрострањене. Какву је улогу ово имало у успоравању марша ка дуговечности?

– Да, имали смо прилично драматичан пораст гојазности у популацији, а гојазност доводи до дијабетеса, кардиоваскуларних болести, рака и других стања. Моје колеге и ја објавили смо рад 2005. године у којем указујемо да ће ово бити прва генерација деце која ће живети краће од својих родитеља због гојазности.

Као одговор, медицинска наука је створила широк спектар прилично изванредних технологија које продужавају живот дизајнираних да лече последице гојазности, дијабетеса, срчаних болести – лекове као што су статини, антибиотици и вакцине, хируршке процедуре, уређаје за откривање болести и рано лечење за све ове болести. Они раде. Резултати су апсолутно изванредни.

Модерна ера је испуњена људима који живе у својим седамдесетим, осамдесетим, а неколицина у деведесетим и више, од којих скоро сви живе захваљујући напретку медицине – добили су време које су лекари широм света створили за нас.

Игра дуговечности коју сада играмо је као видео-игра у којој ловите 'непријатеља'. Сваки 'нападач' представља различиту болест, а што сте старији, то је више 'нападача' и брже се појављују.

Ако радите обдукцију старијих тела, видећете више болести које постоје, од којих би свака могла да буде смртоносна. А ове болести које се појављују повезане су са основним процесом старења – старењем, старењем наших ћелија, ткива, органа и система органа које је непроменљиво.

Али рецимо да преокренемо те болести, елиминишемо гојазност и пушење, то и даље неће имати много утицаја на очекивани животни век јер су многе негативне последице постојања ових стања већ ублажене фармацеутским препаратима или хируршким захватима једне или друге врсте.

Били бисмо много здравији, наравно. Здравствени век би се значајно побољшао ако бисмо могли да престанемо да узимамо ове лекове и да се решимо овог вишка килограма и престанемо да пушимо и елиминишемо излагање сунцу или смањимо излагање сунцу и елиминишемо лекове, али то се заправо неће догодити у стварном животу.

Аргументи да ће људи доживети 150 или више година засновани су на раду који се обавља са животињама. Иако је истина да мишеви нису људи, да ли вам овај рад даје наду?

– Постоји разлог за оптимизам да се приближава друга револуција дуговечности. Истраживачи успевају да успоре биолошко старење воћних мушица, црва, мишева и примата, нудећи човечанству другу шансу да промени ток људског опстанка.

То је геронтологија као наука. Врата су нам широм отворена да променимо основни биолошки процес старења. Међутим, неки истраживачи су узели резултате ових животињских модела и претпоставили да ако можете удвостручити или утростручити животни век миша, можете удвостручити или утростручити животни век човека.

Не сумњам да можемо продужити животни век ових врста које краће живе, али нема доказа да се то преводи у еквивалентно повећање животног века људи. Да ли ће то можда омогућити да живимо дуже? Да. Знамо ли за колико? Не.

Мера успеха не би требало да буде продужење животног века. То би требало да буде продужење периода здравственог стања. Ово је нешто што можемо да измеримо, и то је нешто што сви желимо. У ствари, тврдио бих да је здравље најдрагоценија роба на Земљи и да се бавимо производњом колико год можемо.

Ако не пронађемо начин да модулирамо старење и користимо само алат који сада имамо, а који лечи једну по једну болест, можда нам се неће допасти оно што ћемо доживети у будућности. Можемо добити постепена побољшања у очекиваном животном веку, али такође можемо добити повећање слабости и инвалидитета јер мењамо једну групу болести за другу.

Запамтите, смрт је игра са нултом сумом. Једно пада, нешто друго расте, а постоји бојазан да ћемо рак и кардиоваскуларне болести заменити деменцијом, Алцхајмером и другим озбиљним здравственим изазовима које тренутно не можемо да променимо. Зато морамо да пазимо шта желимо и шта производимо у будућности, јер би продужење живота без продужења здравља било веома штетно.