Читај ми!

Шта значи када неки производ садржи канцерогене хемикалије

Да ли тигањи, шерпе, посуде у којима припремамо и чувамо храну, козметика коју користимо, производи којима чистимо домаћинство, могу да утичу на наше здравље? Шта значи када се за неку хемикалију у овим производима каже да је канцерогена, за РТС говори проф. др Александрe Буха Ђорђевић са Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, и једна од светских чаучница која се налази на Станфордовој листи.

Шта значи када неки производ садржи канцерогене хемикалије Шта значи када неки производ садржи канцерогене хемикалије

Стање нашег здравља зависи од генетике и свих утицаја из животне средине и у том смислу хемикалије и те како утичу на наше здравље, наглашава проф. др Александра Буха Ђорђевић.

„Процене Светске здравствене организације и других релевантних организација нам кажу да, што се конкретно карцинома тиче, хемикалије имају утицај, односно изазивају неких седам до 20 процената свих карцинома годишње, при чему ја ту морам ставити ограду, а то је да је врло тешко доказати да конкретна хемикалија изазива карцином те претпостављамо да су ове цифре заправо и веће.“

Када за неку супстанцу кажемо да је канцерогена, то се углавном односи на класификацију коју даје Међународна агенција за истраживање карцинома и она супстанце сврстава на супстанце које су канцерогене за људе и оне које су вероватно или могуће канцерогене, објашњава професорка.

„Критеријум за ову класификацију зависи од разине доказа који постоје. Дакле, да ли имамо довољно доказа у студијама које су добијене из хуманих података, да ли имамо довољно доказа из животињских студија. Значи, ради се о јачини доказа, а не о проценту ризика, односно вероватноћи да ће до карцинома доћи“, напомиње професорка.

Како нас угрожавају канцерогене хемикалије

Када за неку супстанцу кажемо да је канцергена, то не значи нужно да ће сваки контакт са том супстанцом изазвати карцином. Да ли ће доћи до карцинома зависи од наше генетске предиспозиције, зависи од општег стања организма, зависи од тренутка у животу када смо били изложени тој супстанци, као и колико дуго смо били изложени супстанци, дакле, да ли је то била нека акутна експозиција или хронична експозиција, мањим дозама, објашњава професорка.

„Да ли је важнија дужина изложености или доза зависи од супстанце. Али бих ја рекла да у већини случајева гора та, макар с аспекта развоја карцинома, да је гора велика изложеност током краћег периода, мада не можемо ни занемарити те хроничне изложености мањим дозама. То је оно чему смо сви свакодневно изложени“, наводи проф. Буха Ђорђевић.

Важност декларација и упутстава за употребу производа

Сви производи који се налазе на нашем тржишту, који имају декларацију, су безбедни и то је за почетак најважније. Значи, треба користити производе који имају декларацију и да читамо упутство за употребу.

„Јако је важно да се придржавамо начина на који неки производ, било да је у питању козметички производ или да је то неки производ који користимо у одржавању хигијене у домаћинству. Дакле, јако је важно да прочитамо упутство и да тај производ користимо на одговарајући начин, јер се тада за њега гарантује да је безбедан. У другим начинима коришћења нисмо сигурни да је безбедан“, напомиње гошћа Јутарњег програма.

Потенцијално канцерогени производи

Када је у питању посуђе пресвучено тефлоном, оно садржи такозване вечне хемикалије, односно ПФАС хемикалије, којима је доказана токсичност.

„Наравно, све оно што се налази на тржишту садржи те хемикалије у количинама које не би требало да изазову токсичне ефекте у нашем организму. Али, свакако, јесте нека препорука да се тефлонско посуђе мање користи, будући да су се ове хемикалије показале као супстанце које могу да оштете, односно, да смање функцију нашег имунског система, а самим тим у неку руку могу допринети и настанку карцинома“, објашњава професорка.

Што се пластике тиче, ту постоје бројне супстанце под заједничким називом пластификатори, а неке од њих су бисфенол и фталати и налазе се у пластичним посудама које користимо за чување хране.

„И оно што би генерално била препорука јесте да то чување хране у пластичним посудама смањимо, односно, уколико те посуде користимо, да избегавамо да стављамо топлу храну на њих и да избегавамо да те посуде излажемо високим температурама, што би значило да такве пластичне посуде заправо ручно перемо. Такође, уколико је пластика за једнократну употребу, онда заиста и треба да се користи само једанпут, не да је користимо више пута“, додаје проф. Буха Ђорђевић.

Тефлонско посуђе смемо да користимо до појаве првог оштећења и што је најважније, не треба га излагати високим температурама, као и да никада не стављамо празну тефлонску посуду на извор топлоте, већ да у њој увек нешто буде.

Када су у питању козметички производи, важно је придржавати се рока употребе, као и рока употребе након отварања, не само због микробиолошке исправности. Али генерално, савет је да користимо што мање козметичких производа.

„Постоји нека процена да просечно жене током дана употребе 12 козметичких производа и на тај начин унесу преко 160 хемикалија. Наравно, већина тих хемикалија немају никакав утицај на здравље, али неке од њих могу имати и онда је важно и да када се одлучујемо за одређени козметички производ, гледамо да он има мање тих састојака и компоненти, јер на тај начин ипак смањујемо изложеност."

Безбедност хране

У храни се налази и велики број хемикалија, неке су доспеле из земљишта, природним путем, неке су доспеле тако што смо храну третирали, пестицидима, различитим другим хемикалијама, неке су доспеле из саме амбалаже у којој смо храну касније ставили и паковали је. У том погледу, савет је да избегавамо куповину упакованог воћа и поврћа. Генерална препорука је да се за чување хране користи стаклена амбалажа.

„Рецимо, када узимамо кафу за понети онда она тако изгледа у картонској чаши и имамо ту картонску сламчицу и то нам даје неки осећај да смо можда урадили нешто добро. Међутим, та картонска и чаша и сламчица су обложене још неким додатним хемикалијама јер просто не би могле да држе кафу. И то су онда начини да ми додатно у свој организам уносимо хемикалије, а у суштини бисмо то могли да избегнемо“, наводи професорка.

Хемикалије на радном месту

Једно истраживање је обављено у Великој Британији и САД на узорку од 240 људи који раде канцеларијски посао. Они су четири дана на послу носили специјане наруквице, а затим је анализиран ниво хемикалија који се на њима накупио. Утврдили су присуство преко хиљаду хемикалија. Ту је било успоривача горења, пластификатора, пестицида…

„Дакле, ми смо на свакодневном нивоу стално изложени различитим смешама хемикалија, наравно све је то под контролом и надамо се да регулатива прати науку, али оно што можемо да видимо јесте да имамо стално неке нове научне закључке и да се некада испостави да нешто што смо до скора сматрали безбедним ипак није безбедно и да треба да се снизе ти нивои, па у том смислу је увек савет да оно што можемо сами да урадимо да смањимо тај унос хемикалија, посебно када смо нарочито осетљиви, а то је период трудноће и раног детињства“, истиче саговорница Иване Божовић.

Тренутна истраживања о карциному

На Фармацеутском факултету, на Катедри за токсикологију спроводе се два истраживања везана за карцином. Једно се ради у сарадњи са Првом хирурском клиником Клиничког центра Србије и са Универзитетом у Вестминстеру у Лондону. Ради се испитивање улоге токсичних метала у настанку карцинома панкреаса.

Друго је везано за испитивање улоге бисфенола А у настанку карцинома дојке. Ово истраживање се ради у сарадњи са Клиничко-болничким центром Бежанијска коса и Кингс Колеџом из Лондона.

„Оно што је интересантно за то истраживање, јесте да ћемо заправо упоредити нивое бисфенола у популацији жена из Србије које болују од карцинома дојке и у популацији жена из Велике Британије које болују од карцинома дојке“, објашњава професорка.

Како показују први резултати, што се карцинома панкреаса тиче, постоје прилично јаки докази да кадмијум, метал који се налази у дуванском диму, а може се наћи и у лиснатом поврћу и некој храни, јесте метал који може допринети настанку карцинома панкреаса, Резултати за карцином дојке се очекују крајем године, каже на крају гостовања у Јутарњем програму, проф. др Александра Буха Ђорђевић.

петак, 01. март 2024.
17° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво