среда, 20.12.2023, 22:15 -> 22:18
Извор: РТС
Аутор: Славица Глигоровић
Три четвртине грађана Србије подржава закон о забрани пушења у свим затвореним јавним просторима
Закон којим се забрањује пушење у свим затвореним јавним просторима требало би да ступи на снагу следеће године. Трећина становника Србије користи дуванске производе који су водећи узрок оболевања. Од болести проузрокованих дуваном, годишње у Србији умре око 20 хиљада грађана, што је петина свих смртних случајева у земљи.
Истраживања показују да закон подржава 75 одсто грађана.
Болести проузроковане дуваном коштају Србију 269 милијарди динара у години. Израчунато је и да мере за контролу дувана могу да спрече више од 70 хиљада смртних случајева и уштеде 642 милијарде динара трошкова лечења и боловања до 2035. године.
„Закон је готов, мислим да неће ту бити проблема јер ми смо једина земља практично у окружењу и шире која то још није увела. Не треба нам још једно загађење које сами правимо а не мормо да га правимо . Да не говорим сада само о плућима , говоримо и о погубном деловању на крвне судове које је доказано. Карцином плућа је доказано има 95 одсто људи који су пушачи“, наглашава Проф. др Даница Грујичић, министарка здравља.
Примена мера контроле дувана довела је до смањења броја пушача у многим земљама, што се одразило и на здравље становништва.
„Учесталост анеуризматске болести у Шведској и Енглеској смањено са пет на један посто, а проценат пушача је у Енглеској и у Шведској негде од 10 до 15 одсто, код нас је близу 40“, напомиње др Игор Кончар, васкуларни хирург на Клиници за васкуларну хирургију УКЦС.
„Ми имамо доказе да је у земљама попут Америке или рецимо Аустралије, где су те мере најкомплексније донете и одржавају се и подржавају већ више од деценије, више од две деценије имамо и пад обољевања, али оно што је још битније, имамо значајан пад смртности од рака плућа“, истиче др Анђелка Грујичић, из Центра за промоцију јавног здравља ГЗЈЗ Београд.
Препоручене мере контроле дувана из Оквирне конвенције СЗО допринеле би смањење смртности од незаразних болести пре седамдесете године за једну трећину до 2030. године.
Коментари