После 12 година истраживања утврђена веза између медитеранског начина исхране и когнитивних способности

Неуродегенеративна стања, попут Алцхајмерове болести, често почињу когнитивним падом, који је резултат постепеног губитка менталних способности. Резултати више истраживања сугеришу да одређене навике у исхрани, посебно медитеранска исхрана, могу помоћи да се заштитимо од овог губитка.

Традиционалне прехрамбене навике становника региона јужне Шпаније, Италије и Крита, познате под називом медитеранска дијета, дају предност конзумирању воћа и поврћа, непрерађених житарица, неким врстама рибе, као и сиру и маслиновом уљу.

Докази указују на бројне користи од таквог избора хране, укључујући – потенцијално – здравији мозак.

Међутим, било је резултата који су били контрадикторни, што је, највероватније, резултат коришћења упитника о исхрани које испитаници сами попуњавају, где је висок ризик од непрецизности и нетачних података.

Више студија довело је у везу одређене биомаркере са очувањем когнитивних способности. Будући да ово пружа прецизнији начин за мерење односа исхране са здравственим исходима, међународна група истраживача желела је да, користећи везу са биомаркерима, испита своје претпоставке.

„Открили смо да је медитеранска исхрана, са својим панелом дијеталних биомаркера, у инверзној вези са дуготрајним когнитивним падом код старијих људи“, каже водећа ауторка студије Алба Тор-Рока, нутрициониста и стручњак за јавно здравље на Универзитету у Барселони.

Алба Тор-Рока и њене колеге истражили су везу између медитеранске исхране и когнитивног стања код старијих особа кроз детаљну анализу здравствених и когнитивних података прикупљених током 12 година.

За креирање такозваног метаболомског индекса медитеранске дијете (MDMS) коришћена је скала са 14 тачака. Овај метод заснован је на разматрању два могућа метаболомска биомаркера у исхрани за седам кључних делова медитеранске исхране: поврћем, махунаркама, воћем, житарицама, млечним производима, рибом и мастима.

Метаболомика проучава мале молекуле – метаболите, који су резултат процеса на ћелијском нивоу. Количина ових молекула може се променити као одговор тела на болест, исхрану и друге факторе животне средине. Научници могу да сазнају много тога о нашем здрављу и пронађу могуће биомаркере болести једноставним мерењем нивоа метаболита.

„У оквиру студије, дизајниран је метаболомски индекс у исхрани – заснован на биомаркерима добијеним из серума учесника – за групе хране које чине део медитеранске исхране. Када је овај индекс познат, процењује се његова повезаност са евентуалним когнитивним оштећењима“, објашњава специјалиста исхране Кристина Андрес-Лакуева са Универзитета у Барселони.

Нивои специфичних супстанци, укључујући засићене и незасићене масти, полифеноле које производе цревне бактерије и друге биљне материје, мерени су у узорцима крви учесника прикупљених на почетку студије.

Током дванаест година, пет неуропсихолошких тестова је дато учесницима да би се утврдиле њихове когнитивне способности и евентуална оштећења.

Истраживачи су, на основу резултата и серумских биомаркера, пронашли заштитну везу између медитеранске исхране и когнитивног стања код старијих особа. Појединци који су се више придржавали медитеранске дијете показали су знатно спорији когнитивни пад у поређењу са онима који су се слабије придржавали овог програма исхране.

„Резултати које смо добили подржавају употребу индикатора у дугорочним проценама праћења, како би се уочиле користи по здравље које су повезане са медитеранском исхраном или другим обрасцима исхране и у складу са тим, усмеравали су персонализовано саветовање у старијој доби“, каже Алба Тор-Рока.

Студија има ограничења, на пример, узорци крви за анализу метаболизма били су доступни само на почетку, тако да тим није могао да испита претходну изложеност или промене током праћења.

Ефекти исхране на здравље су увек сложени, али свеукупно, налази поткрепљују идеју да исхрана може играти улогу у одржавању здравља мозга и смањењу ризика од когнитивних оштећења како старимо.

„Развој метаболичких резултата заснованих на исхрани може помоћи у даљем прецизирању мера за процену програма исхране и надамо се да ће допринети бољем разумевању биолошких механизама преко којих избор хране утиче на когнитивно здравље код старије популације“, поручују аутори.

Студија је објављена у стручном журналу Molecular Nutrition and Food Research.