Само рак плућа откривен на време даје наду за повољну прогнозу болести

Рак плућа је најчешћи малигни тумор у Србији, али и свету. У Србији годишње оболи више од пет хиљада људи, а чак 75 одсто њих изгуби битку са том опаком болешћу, а не мора да буде тако наводи проф. др Маја Ерцеговац, директорка Клинике за грудну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије.

Ове године грудна хирургија обележава 90 година постојања у Србији, али нажалост, како наводи гошћа Дневника, проф. др Маја Ерцеговац, скоро 70 до 80 одсто интервенција се односи на рак плућа.

„Рак плућа и даље представља озбиљан проблем који идаље представља главни узрок смртности, међу карциномима је на првом месту. Један од разлога за то је релативно касно откривање болести. Болест откривена у првом стадијуму нам даје шансу да хируршким лечењем омогућимо и неко значајније петогодишње преживљавање, мада не треба занемарити да сада постоје и неки додатни модалитети лечења. Усавршена је хемиотерапија, циљане терапије које у комбинацији са хируршким лечењем могу да промене прогнозу“, наглашава професорка Ерцеговац.

Међутим, данас се оперише само 20 одсто пацијената са дијагнозом карцинома само зато што су откривени у касном стадијуму болести. Други разлог су и удружене болести које пацијенти имају, пре свега опструктивна болест плућа која ремети плућну функцију и која хирурзима онемогућава извођење одговарајуће онколошке ресекције.

„Почетна фаза болести је када је тумор величине сантиметар, два. По неким најновијим класификацијама тумора којима се ми руководимо у избору методе лечења, у доношењу одлуке о модалитетима лечења пацијента, сваки сантиметар величине значи у односу на прогнозу и на избор лечења“, напомиње гошћа Дневника.

Скрининг рака плућа је нешто што је неопходно, али је нужно постојање добре платформе и едукације. Скрининг карцинома плућа не значи откривање карцинома хистолошки, додаје професорка Ерцеговац, већ откривање сенке на плућима од којих неће све бити карцином, али ће лекарима сигнализирати потребу да се обаве додатна испитивања и омогућити да ти тумори величине једног сантиметра, који су најчешће асимптоматски, за које пацијент и не зна, буду уочени у тој фази, наводи проф. др Маја Ерцеговац.