Хитлерова ДНК: Нацрт диктатора – мали комад тканине са кауча крије тајне поремећаја личности

Истраживање, које је трајало више од четири године, водила је генетичарка Тури Кинг, професорка на Универзитету у Бату у Великој Британији, позната по идентификацији посмртних остатака краља Ричарда III. Кинг је рекла да је потврдила да је комад материјала узет са кауча у бункеру где се Хитлер упуцао 1945. године био натопљен диктаторовом крвљу, упоређујући узорак ДНК добијен из крви са потврђеним Хитлеровим рођаком.

Поред тога што сугерише могућност да је Хитлер имао урођено стање које ремети хормоне, названо Калманов синдром, у документарцу се испитују и спекулације о томе да је диктатор јеврејског порекла и испитује се да ли је имао генетску предиспозицију за одређена ментална здравствена стања.

Документарац, назван Хитлерова ДНК: Нацрт диктатора, премијерно је приказан на Каналу 4 у Великој Британији. Међутим, налази изнети у документарцу нису прегледани од стране других научника у овој области нити објављени у научном часопису, што отежава стручњацима који нису укључени у пројекат да процене валидност изнетих тврдњи.

Кинг је рекла да су анализу послали „високопрофилном“ часопису и рекла да се нада да ће рад ускоро бити објављен.

Излизани мебл на аукцији

Мали комад излизане тканине започео је своје путовање 1945. године у рукама пуковника америчке војске Розвела П. Розенгрена, који је био официр за комуникације генерала Двајта Ајзенхауера. Када су совјетске снаге дозволиле Розенгрену да уђе у Хитлеров бункер, он је исекао узорак материјала са крвавог кауча, наводи се у документарцу. Узорак је остао у Розенгреновој породици пре него што је стављен на продају на аукцији 2014. године а купио га је Историјски музеј Гетисбурга у Пенсилванији.

„Нисмо знали шта ћемо пронаћи. То је могао да буде најдосаднији геном на планети, али био је невероватан“, каже Кинг. Најупечатљивији налаз из анализе тима истраживача био је да је Хитлер имао мутацију на гену под називом PROK2. Варијанте у овом гену узрокују Калманов синдром и конгенитални хипогонадотропни хипогонадизам, рекла је Кинг. Код дечака, ова стања могу одложити пубертет и изазвати неспуштене тестисе.

„У основи, карактеришу их ниски нивои тестостерона. Или не пролазите кроз пубертет или пролазите кроз делимични пубертет. Пет одсто случајева је повезано са микропенисом“, рекла је Кинг, мислећи на мали, али нормално структуриран пенис.

У време смрти, Хитлер је био на ивици софе са пиштољем и крвљу попрсканом по софи и зиду иза њега, рекао је Николас Ф. Белантони, емеритус државни археолог у Природњачком музеју државе Конектикат. Он је 2009. године прегледао делове софе, која се сада налази у Русији.

„Ако се потврди да порекло материјала од ког је направљена софа потиче из бункера и са софе на којој су Хитлер и Ева Браун умрли, онда је вероватноћа да је крв потицала од Хитлера веома велика“, рекао је Белантони.

Нови детаљи које је Кинг изнела изгледа да се поклапају са историјским записом, према речима Алекса Кеја, стручњака за нацистичку Немачку и вишег предавача на Катедри за ратне студије на немачком Универзитету у Потсдаму. Кеј се такође појавио у документарцу.

Калманов синдром – важно откриће

Кеј је напоменуо да медицински документ из Хитлеровог боравка у затвору након неуспелог Пивничког  (Минхенског пуча) 1923. године, сугерише да је диктатор имао крипторхизам десне стране тела – стање у којем тестис не успева да се спусти у скротум.

„Откриће Калмановог синдрома је, за мене лично, као историчара и као некога ко је провео више од 20 година истражујући нацисте, важно откриће“, рекао је Кеј. Додао је да информације потенцијално објашњавају Хитлеров недостатак личних веза.

Кеј и Кинг наводе да су налази такође окончали трајне гласине да је Хитлер имао јеврејско порекло – спекулације које су проистекле из тога што је Хитлерова бака затруднела док је радила у јеврејском домаћинству, према наводима у документарцу.

Пошто су подаци Y хромозома анализирани у истраживању подударали са ДНК Хитлеровог рођака по мушкој линији, Кинг је рекла да није могуће да је Хитлер имао јеврејско порекло. „Да је то случај, не бисмо имали подударање ДНК са њим. То подударање ДНК не само да је потврдило да је ово Хитлерова ДНК, већ и потврђује да та прича о људском јеврејском пореклу преко његовог оца једноставно није истинита“, тврди Кинг.

Кинг је додала да је имала неке почетне резерве око учешћа у реализовању документарца, али је одлучила да учествује јер је сматрала да ће њена стручност осигурати да анализа буде научно ригорозна. „Ово такође није само документарац већ и академски рад“, рекла је.

Верификација истраживања

Научници су и раније користили ДНК за проучавање познатих историјских личности. Бетовенова ДНК, извучена из прамена косе, открила је да је композитор имао здравствених проблема. Археолози такође све чешће користе древну ДНК из људских остатака.

Међутим, без информација о квалитету генома, свежих података али и имајући у виду то како су анализе рађене, није могуће проценити тврдње изнете у документарцу, према речима Понтуса Скоглунд-а, вишег вође групе Лабораторије за древну геномику у Институту Франсис Крик у Лондону.

„Када се вратимо у прошлост, научна вредност медијске кампање попут ове, уравнотежене са могућом стигматизацијом појединаца са овим стварним болестима данас, такође може бити доведена у питање“, рекао је Скоглунд.

Додао је да су истраживачи могли да поделе налазе са научном заједницом на ономе што је познато као сервер за препринт пре формалне рецензије и објављивања у угледном часопису.

Могуће је да се ДНК може издвојити из комада тканине, али мора постојати добро оправдање за проучавање ДНК историјских личности и дефинисан скуп питања, рекао је Том Бут, Скоглундов колега и биоархеолог у Институту Френсис Крик.

„Постоје обимни историјски записи који документују понашање Хитлера у јавности и приватно. Он је вероватно једна од најинтензивније проучаваних личности у историји, тако да мислим да је тешко тврдити да ДНК докази много доприносе у том погледу“, сматра Бут.

„Чак ни дијагноза Калмановог синдрома можда није тако једноставна као што објаве истраживача сугеришу. Може постојати много варијација у томе како се тај поремећај физички манифестује, иако је то вероватно објашњење за његов неспуштени тестис.

Предиспозиције за шизофренију и хиперактивност

Истраживачи су такође рекли да су израчунали полигенски „скор ризика“, како би се квантификовао ризик од болести. Њихови налази указују на то да је Хитлер имао повећану генетску предиспозицију за шизофренију, поремећај пажње са хиперактивношћу и аутизам.

Међутим, полигенски скор ризика је алат који се данас користи у истраживачке сврхе — није дијагностички и не значи нужно да је Хитлер имао ова стања, рекла је Дите Демонтис, професорка психијатријске генетике на данском Универзитету у Орхусу, која је била укључена у истраживање и којс др појављује у документарцу.

„Тренутно смо у стању у којем се полигенски скорови ризика за психијатријска стања користе само у контексту истраживања“, каже Демонтис.

Само мали део слагалице

Демонтис је упоредила Хитлеров полигенски скор ризика са онима код 30.000 људи из Данске, и открила да би, ако би Хитлер данас живео „његов скор за шизофренију, аутизам и биполарни поремећај био заправо већи у односу на 99% појединаца, припадника данског становништва“.

Такође је ретко имати висок полигенски скор ризика за сва три стања, додала је. „То није дијагностички показатељ, и такође желим да нагласим да скор апсолутно никако не доводи до било каквих одређених врста понашања или поступака“, рекла је Демонтис.

Кинг се сложила: „Веома нам је тешко да не стигматизујемо људе са овим стањима, јер, знате... Невероватно је ретко да људи са овим стањима увек и константно чине насилна дела. А друга ствар је да Хитлер није деловао сам, имао је стотине и хиљаде људи који су му помагали. Неће сви имати исти генетски састав као он. Његова генетика је само мали, мали део слагалице“.