Да ли су Маљевичева ремек-дела вредна 100 милиона евра заиста пронађена испод кревета пензионерке

Казимир Маљевич, рођен у Украјини, сматра се једним од најутицајнијих уметника 20. века. На тржишту уметнина, његове слике вреде више од било ког другог украјинског или руског уметника, а једно дело је продато за рекордних 85 милиона долара 2018. године.

Према речима Јанива Коена, израелског бизнисмена са седиштем у Букурешту и власника дела, три непознате Маљевичеве слике откривене су испод душека израелске пензионерке Еве Левандо, током селидбе 2023. године.

Пензионерка је бака Коенове супруге и она му је поклонила дела.

Слике носе називе Супрематистичка композиција са зеленим и црним правоугаоником (1918), Кубофутуристичка композиција (1912–13) и Супрематистичка композиција са црвеним квадратом и зеленим троуглом (1915–16), а биће изложене у Националном музеју савремене уметности Румуније до краја августа. Изложбу спонзорише стоматолошка клиника господина Коена.

Ипак, свет уметности остаје скептичан. Константин Акинша, украјинско-амерички научник, рекао је за Би-Би-Си да су записи који доказују њихову историју и порекло до Маљевичевог студија непотпуни.

„Три дела која су сада изложена у Букурешту нису документована, фотографисана нити приказана током уметниковог живота“, рекао је историчар уметности и кустос, који је коаутор водича за истраживање порекла Америчког удружења музеја.

Да ли је Стаљин крив

Ева Левандо је наследила слике од свог оца, рачуновође у Одеси. Наводно је купио једну од њих, а друге две добио као накнаду за своје услуге. Недостатак евиденције која би поткрепила ову причу објашњава се репресијом режима према модернистичкој уметности у Стаљиново доба, рекао је господин Коен за Би-Би-Си.

Госпођа Левандо је емигрирала у Израел 1990. године, поневши дела са собом, према речима господина Коена.

„Нема доказа да су Маљевичева дела кружила на руском или украјинском тржишту уметности крајем двадесетих и почетком тридесетих. Маљевичеви сопствени записи не помињу никакву приватну продају после 1917. године“, напомиње Константин Акинша.

Али да би поткрепио своју тврдњу, Јанив Коен је представио сертификате кијевског историчара уметности Дмитра Хорбачова који описују дела као „првокласне примере“ Маљевичевог стила. Он до овог закључка долази анализирајући стил и технику слика.

Међутим, Дмитро Хорбачов је раније потврђивао аутентичност спорних дела, укључујући једну слику која је наводно уклоњена из бечког музеја Албертина након сумњи у њену аутентичност.

Историчар уметности тврди да је консултант „Сотбија“ и „Кристија“. Али он „не ради, и никада није радио, за 'Сотби' као консултант“, рекао је портпарол Би-Би-Сију. Аукцијска кућа „Кристи“ такође негира било какву формалну повезаност.

Јанив Коен каже да техничка анализа подржава његову тврдњу.

Би-Би-Си је прегледао извештаје о сва три дела које су урадили Институт за конзервацију уметности и боје у Паризу и немачка лабораторија Елизабете и Ерхарда Јегерса.

Иако пигменте и друге елементе датирају у време Маљевичевог живота, извештаји не тврде да је радове насликао сам уметник.

Када су му представљени налази, Ерхард Јегерс је рекао за Би-Би-Си да техничка анализа не може доказати аутентичност слике.

Француска лабораторија је саопштила да извештаји које она производи „нису доказ аутентичности“ и да никада није издала сертификат о аутентичности за Маљевичева дела.

„Врх леденог брега“

Јанив Коен инсистира да није заинтересован за продају слика, упркос Дмитру Хорбачову, који сматра да су слике аутентичне, процењујући да би могле вредети 160-190 милиона долара.

Међутим, имејлови у које је Би-Би-Си имао увид, указују на то да су понуђене као залог за кредит. Бизнисмен је негирао везу са овом понудом, рекавши да нема планове да монетизује слике и да је финансијски обезбеђен захваљујући инвестицијама у криптовалуте.

Пошто је Константин Акинша довео у питање порекло слика, Национални музеј савремене уметности Румуније (MNAC) дистанцирао се од слика.

У саопштењу, MNAC је изложбу назвао „кустоским експериментом“ и додао да нема „стручност у аутентификовању ових конкретних дела“.

Музеј наводи да се ослања на документа која је доставио господин Коен и да укључивање његових слика у изложбу „не треба тумачити као институционалну потврду њиховог ауторства или аутентичности“.

Акинша подсећа да су јавно познати случајеви спорних дела Маљевича и других уметника тог периода само „врх леденог брега“, додајући да „хиљаде сумњивих дела и данас круже“.

Тржиште руске и украјинске модернистичке уметности било је пуно дела која су „очигледно проблематична“, напомиње Рето Барметлер, консултант за руско сликарство у „Сотбију“.

„Добре авангардне слике не појављују се ниоткуда – оне су очигледног квалитета, долазе са документованим пореклом и, идеално, историјом излагања“, објаснио је.

Није коментарисао три дела у власништву Јанива Коена.