Читај ми!

Села под водом, потопљена црква – шта све можете да истражите када роните у Србији

Како су изгледала села код Пирота пре него што их је прелило Завојско језеро? Како сада изгледа Ваљевска Грачаница – шта је вода однела, а шта је од цркве остало? Шта се крије испод Заовинског језера и зашто рониоце готово свакодневно срећемо на Ади, нека су од питања на која нам је одговорио Александар Илић, инструктор роњења.

Села под водом, потопљена црква – шта све можете да истражите када роните у Србији Села под водом, потопљена црква – шта све можете да истражите када роните у Србији

Да бисте могли да роните у рекама и језерима у Србији потребно је да положите почетни курс роњења који се састоји из теоријских предавања, упознавања са опремом и вежбањем у базену. После тога следе теоријски испит и четири зарона у отвореним водама. Увек се рони у пару, са тзв. бадијем.

Цео курс траје око два месеца, али убрзано може да се заврши и за месец дана, каже један од београдских инструктора роњења Александар Илић.

Да бисте ронили не морате да будете нарочито вешт пливач, али је важно да вас под водом не хвата паника и да се осећате комотно са опремом, а све то се процењује на самом курсу. Током трајања курса обезбеђена је опрема, а по завршетку опрема и даље може да се добије од клуба.

У разговору са Интернет портал РТС-а, Александар Илић је издвојио шест локација у Србији које су најпримамљивије рониоцима.

Ада Циганлија

Ако посећујете „београдско море“, несумњиво сте видели рониоце који у комплетној опреми нестају под језером. Овде Београђани најчешће и вежбају зароне, након што су се извештили у базену.

Илић објашњава да је Ада савршен полигон за рониоце, нарочито почетнике.

„Да неко прави полигон – направио би Аду. То је језеро где може целе године да се рони – зими има температуру од 5 до 6 степени, а лети око 20 степени. Дубина је 10 метара“, објашњава Илић.

Додаје да је то језеро идеално и за навигацију. Понекад је у води лоша видљивост, па се рони помоћу компаса.

У Савском језеру има живог света, поготово ноћу када је риба активна – штуке, сомови, шарани.

Испод површине се крију и остаци старог понтона, потопљена скела, делфин од бетона, чамац, сидро, амфоре.

Када је видљивост добра, могу се добити и квалитетне фотографије.

Заовинско језеро

Заовинско језеро је још један савршен полигон за рониоце напреднијег нивоа, а за Илића и најлепше место за роњење на свету. Највећа дубина језера је 120 метара, а уобичајени су зарони дубине 30-40 метара.

„Испод 20-30 метара дубине већ је потпуни мрак и потребне су лампе. То уме да буде стресно за почетнике“, напомиње Илић.

Под водом се могу видети темељи потопљених кућа села Стара Вежања, степенице, подрумске просторије, ауто-сервис, гаража са каналом за аутомобиле, школа, црква, гробље.

У близини је и језеро Спајићи - сабирна акумулација која настаје од процеђене воде из Заовинског језера, Змајевачке реке и Поповића потока. Оно је плиће и зими се понекад заледи.

Ту се раде курсеви роњења испод леда. Под ледом температуре воде је око 2 степена, тако да се рони у сувом оделу. „Морамо да будемо везани ужетом и да имамо уже којим смо везани за обалу, како бисмо могли да се вратимо“, објашњава инструктор роњења.

Ваљевска Грачаница

Током 2016. године, због пуњења вештачког језера Стубо-Ровни, потопљена је црква Светог Архангела Михаила у селу Тубравић надомак Ваљева, познатија као Ваљевска Грачаница.

„Потопљена је у нетакнутом стању, унутра су још фреске и иконе, све стоји, једино је велики лустер пао са плафона, само је он оштећен. Врата, прозори, крст – све стоји под водом“, испричао је Илић.

Рониоци могу да виде и дрвену ограду око цркве, помоћни објекат - све стоји нетакнуто.

Дубина језера је 17 метара, а почетници роне до 18 метара дубине.

У језеру Ровни је нешто лошија видљивост и вода је хладнија. На дубини је 6 степени и лети и зими.

Завојско језеро код Пирота

Реч је о вештачком језеру, направљеном за потребе хидроелектарне. Језеро је код бране дубине око 70-80 метара.

Као и на Заовинама, рониоци могу да „посете“ потопљено село са много старих кућа, и даље стоје камени зидови.

Табановачка језера

Табановачка шљункара је познато шабачко излетиште на којем се лети купа, али и рони.

Рониоци могу видети стару шљункару, кашику од багера и доста живог света.

Роњење у Дрини

Рониоцима је посебно уживање роњење у реци Дрини. Захваљујући струји вода носи рониоце који могу да се опусте.

„Вода је доста плитка, зарон дуго траје и носи те струја. Рони се у једном смеру“, наводи Илић.

петак, 22. новембар 2024.
7° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње