Поврће заправо не постоји, што не значи да га не треба јести

Можда мислите да знате шта су шаргарепа и цвекла. Али шаргарепа, цвекла и остало поврће које расте у земљи су заправо прави корени биљака. Зелена салата и спанаћ су листови, док су целер и шпаргле стабљике, а зелениш попут броколија, артичоке и карфиола је несазрело цвеће, објашњава Стив Рајнерс, професор хортикултуре на Пољопривредном факултету Универзитета Корнел.

Што се тиче плодова који расту из цвећа, као што су паприка и парадајз, усеви о којима се жестоко расправља, у ботаници су класификовани као воће, додаје проф. Рајнерс. Краставци, тиквице, патлиџан и авокадо су такође класификовани као воће због своје анатомије, према Европском савету за информације о храни.

Шта је поврће?

Термин поврће у ботаници нема утврђену дефиницију. Међутим, у хортикултури, науци о узгоју баштенских усева, поврће се дефинише као свака зељаста биљка – месната биљка која завршава свој животни циклус током вегетације – у којој се неки део „једе куван или сиров, током главног дела оброка, а не као ужина или дезерт“, објашњава професор.

Правна дефиниција поврћа у односу на воће – барем у Сједињеним Државама – утврђена је одлуком Врховног суда САД из 19. века који је закључио да је парадајз поврће.

Док је поврће заправо само корење, стабљика и лишће биљака, стручњаци не препоручују да се једе било које корење, стабљике и листови.

Један од примера је рабарбара. Месната стабљика је јестиви део биљке, али листови су отровни, напомиње Рајнерс. Али слободно једите биљке које обично називамо поврће.

„Знамо да је (поврће) здраво. Знамо садржај витамина, знамо садржај минерала. Знамо колико је влакана у свему томе“, истиче професор.
„Такође знамо да је поврће које узгајамо или купујемо на пијаци или у продавници безбедно за јело.“

Слободно једите биљке које зовемо поврће

Познавањем различитих делова поврћа и хранљивих материја које носе, људи могу да једу квалитетну храну, каже Шери Стасни, регистрована дијететичарка и професорка на одељењу за здравље, исхрану и вежбе на Државном универзитету Северне Дакоте.

Главица броколија је одличан извор хранљивих материја, али и стабљика, коју најчешће одбацујемо, такође је богата влакнима и хранљивим материјама, напомиње професорка. Утврђено је да је редовна конзумација ове врсте поврћа, као што су броколи и карфиол повезана са смањењем ризика од рака.

„Кардиоваскуларне болести су и даље убица број један у Сједињеним Државама, а знамо да ако једете довољно воћа и поврћа, смањујете ризик од срчаних болести – а то иде заједно са гојазношћу, дијабетесом и свим овим другим хроничним болестима“, наглашава проф. Стасни.

Важно је јести разноврсно поврће јер свако има различите корисне хранљиве материје, додаје професорка. Тамно лиснато поврће као што су спанаћ и кељ одличан је извор одређених фитонутријената, природних хранљивих материја из биљака које су корисне за људско здравље, које помажу у одржавању оштрог вида, док ће шаргарепа ојачати ноћни вид.

Поред тога, поврће и воће богато калијумом, попут кромпира, бундеве и тиквица, може помоћи у снижавању и одржавању крвног притиска.

Зато треба децу од најранијег узраста упознати са воћем и поврћем, напомиње професорка Стасни.

„Јер, ако децу навикнете да једу поврће у млађем узрасту, већа је вероватноћа да ће га јести током живота и самим тим смањити ризик од хриничних болести.“