Граде средњовековни замак без употребе модерне технологије

На два сата вожње од Париза налази се Геделон, замак који делује као да је из средњег века, али се, заправо, гради сада. Штавише, у његовом зидању не користе било какву нову технологију већ искључиво средњoвековне алате, технике и материјал.

Градња је започела 1997. године, а замак још није готов. Кад су радови започети процењено је да ће целокупна градња трајаће 25 година.

Ипак, пројекат је постао прилично посећена туристичка атракција, а људи широм света желе да виде како је изгледала градња замка у 13. веку.

Оно што је веома занимљиво јесте да овакав подухват никада раније није покушан, па градитељи нису имали кога да питају за савет већ су морали све да уче у ходу.

Екипа од 70 људи ради на пројекту, а 40 од њих су зидари.

Због коришћења 800 година старе технике грађења, од огромних камених блокова до детаљних сводова у просторијама, све је руком клесано и обликовано. Сва оруђа, дрвене дизалице, воденице и млин направљени су на лицу места.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 08. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом