<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" version="2.0">
  <channel>
    <title>RTS Гости из прошлости</title>
    <link>https://www.rts.rs</link>
    <description>RTS podcast</description>
    <image>
      <title>Logo</title>
      <url>https://www.rts.rs/assets/front/img/logo.gif</url>
      <link>https://www.rts.rs</link>
      <description>RTS logo</description>
    </image>
    <item>
      <title>Бартоломео Куниберт о Сретењском уставу - gosti1502.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/3840999/bartolomeo-kunibert-o-sretenjskom-ustavu.html</link>
      <description>Доктор Бартоломео Куниберт, Италијан из Савиљана, рођен 1800. године, у Србију је дошао из Цариграда када је имао 26 година. Најпре је био у служби  београдског везира, а лични лекар кнеза Милоша и његове породице, и особа од његовог изузетног поверења, био је од 1828. па све до јуна 1839, када је заједно с кнезом напустио Београд и Србију. У Београду је 1827. године са тастом Витом Ромитом отворио прву апотеку, а од 1832. био је и први лекар округа и вароши београдске. По њему се Докторова кула у Београду, прва и најстарија психијатријска болница на Балкану, и један од најзначајнијих споменика из времена владавине кнеза Милоша, назива и Кунибертова кула.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2020/02/05/38452252/gosti1502.mp3" length="9936864" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 12 Feb 2025 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2025-02-12T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Џуди Гарланд - gostiizproslosti2511.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/2949324/dzudi-garland.html</link>
      <description>Иако се највећем броју људи обраћала са великог платна, позоришна сцена и водвиљ били су њен живот. Кривудава линија успеха и пораза квасила јој је образе, угрожавала здравље и дала јој статус проблематичне звезде… Позната је била и као "мис шоу бизниса" јер, колико год је пута завршила у амбису порока, толико пута се поново враћала на сцену. Вртела се у затвореном кругу славе и забаве, од овација и веселог скакутања по сцени, кабаретских пошалица, па све до кашњења концерата, звиждука и излажења публике из сале. У тренуцима очаја покушавала је да их задржи, седећи на ивици позорнице сузних очију и певајући "Тамо негде иза дуге".</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2017/11/23/31540699/gostiizproslosti2511.mp3" length="9556272" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 13 Mar 2024 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2024-03-13T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Данте Габријел Росети  - gip1702.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/3037827/dante-gabrijel-roseti-.html</link>
      <description>Данте Габријел Росети је био енглески сликар, један од оснивача Прерафаелитског братства, а био је и песник. Своју прву песничку збирку је сахранио, па ју је после неког времена ексхумирао. У кући је као љубимце држао ракуна, пауна, ламу, детлиће, сове, гавране, зебру, мајмуна, два вомбата, три пса и мачку. У своје сликарске моделе се редовно заљубљивао, мада је у легенду ушла само једна његова љубав и једини сликарски модел за који је могао да каже: “Она је моја муза” – Елизабет Сидал. Почео је озбиљно да пише стихове кад ју је срео, и готово престао кад ње више није било.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2018/02/13/32264839/gip1702.mp3" length="9614304" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 06 Mar 2024 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2024-03-06T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Сестра Розета Тарп - gostiizproslosti0211.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/3720168/sestra-rozeta-tarp.html</link>
      <description>Сестра Розета Тарп је била кума рокенрола, његова мајка, сестра, она на коју су се сви музичари из раног период рокенрола угледали - Чак Бери, Елвис Присли, Џери Ли Луис, Карл Перкинс, Литл Ричард... и коју су њихови наследници заборавили. На свом путу од госпела, преко Р&amp;Б-ја до рокенрола постала је мегазвезда и до данашњих дана остала један од најбољих извођача на електричној гитари с посебном техником окидања жица. Од њеног чувеног наступа на манчестерској железничкој станици 1964, у њене настављаче убрајају се мајстори гитаре Ерик Клептон, Џеф Бек и Кит Ричардс. Боб Дилан је често говорио како су многи узимали гитару у руке само да би личили на њу.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2019/10/31/37512434/gostiizproslosti0211.mp3" length="10214208" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Fri, 01 Mar 2024 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2024-03-01T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Вилијам Тарнер - gosti1102.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/2624898/vilijam-tarner.html</link>
      <description>„Данас су ме представили човеку који је, ван сваке сумње, највећи уметник у сваком облику испољавања маште и у сваком смислу познавања пејзажа, укратко, најбољи сликар и песник, Џозеф Малорд Вилијам Тарнер.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2017/02/09/29343741/gosti1102.mp3" length="9821376" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 07 Feb 2024 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2024-02-07T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Ото Дикс  - gip1201.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/3383435/oto-diks-.html</link>
      <description>На питање - шта је за њега уметност, немачки сликар Ото Дикс одговорио је: 	- Уметност је егзорцизам. Истеривање ђавола. Сликање снова и визија, али снова и визија мог времена. Сликање је покушај да се произведе ред, ред у себи. А у мени има много хаоса, много је хаоса у нашем времену.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2019/01/10/34967790/gip1201.mp3" length="9893376" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 31 Jan 2024 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2024-01-31T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Пол Дешанел - gosti1501.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4663593/pol-desanel.html</link>
      <description>Пол Дешанел, свима знан,

од сада је бесмртан.

Пун мудрости и доброте,

на турнеји, о страхоте,

стиг’о је у Монбрисон,

напустивши свој вагон.

Кроз прозор и без жакета,

а никаква не би штета!

Пиџама му оста чиста,

Чудо живо кад заблиста!</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/01/13/45227495/gosti1501.mp3" length="10226880" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 17 Jan 2024 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2024-01-17T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Карл Лагерфелд - gosti1809 .mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4514735/karl-lagerfeld.html</link>
      <description>Карл Лагерфелд је привукао пажњу Шанела не само својом радном биографијом, већ и изгледом. Савршено скројено црно одело, бела кошуља, кравата, наочаре за сунце и коса бела попут снега везана у ниски реп, чиниле су га препознатљивим лицем модне индустрије. Као и већи део париског џет–сета тог времена, седамдесете и осамдесете године двадесетог века проводио је уживајући у обиласцима диско клубова За разлику од свог главног пословног супарника, Ива Сен Лорана, он никада није пио, пушио, нити се препуштао опијатима. Волео је све да види и чује, али не и да у свему учествује. Ипак, имао је своје пороке. Слободу говора коју је сматрао врхунцем лускуза, користио је за јавно омаловажавање и вређање свих оних који му се нису допадали, што га је често доводило на насловне стране жуте штампе, па чак и пред суд. Човек без длаке на језику, лепе речи често је имао само за своју крзнену љубимицу, бирманску мачку којој је обезбедио сопствену послугу и дадиљу. Читавог живота инсистирао је на друштву искључиво младих и привлачних људи. Због тога је стално путовао окружен лепим манекенима, а своју наклоност им је показивао скупоценим поклонима попут златних Ролекс сатова или дијамантских наруквица. Медијима је то често давало повода да пишу о “његовим дечацима”, како су називали мушке моделе са којима је проводио време, спекулишући о могућим љубавним аферама.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2021/09/16/43661701/gosti1809 .mp3" length="9585360" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Thu, 11 Jan 2024 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2024-01-11T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Чехов у сећањима Татјане Шчепкине Куперник - gosti1901.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/3388785/cehov-u-secanjima-tatjane-scepkine-kupernik.html</link>
      <description>"Свима је позната истина да у младости човек обично живи само садашњицом. Прошлост га не интересује, о будућности не мисли, јер не може замислити да ће она моћи нешто променити у његовом животу; авети губитка, растанка, смрти не узнемирују га, и он без рачуна троши богатство за којим ће касније жалити." У доба такве лакомислене младости упознала се руска књижевница, преводилац и драматург Татјана Љвовна Шчепкина Куперник са Антоном Павловичем Чеховом, писцем.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2019/01/16/35040857/gosti1901.mp3" length="9996624" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Fri, 05 Jan 2024 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2024-01-05T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Михаил Шолохов - gosti3003.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/3470607/mihail-solohov.html</link>
      <description>Своје најзначајније дело, роман “Тихи Дон”, оно које му је 1965. године донело Нобелову награду за књижевност, Михаил Шолохов почео је да објављује када је имао свега 23 године. Иако му је ауторство оспоравано, потврђивано и у новије време поново испитивано, слови за једног од највећих уметника речи у светској књижевности. По речима Меше Селимовића, писца: “Тихи Дон није само завршетак традиције, он је њено смело обнављање, нови тип романескног приповедања који је имао велики утицај на светску књижевност 20. века. Не устручавам се да признам да је Шолоховљево искуство за мене било и остало велика стваралачка школа, јер је “Тихи Дон” врх, врхунац.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2019/03/28/35716205/gosti3003.mp3" length="10800288" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Thu, 07 Dec 2023 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2023-12-07T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Марлена Дитрих - gosti0106.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/3540625/marlena-ditrih.html</link>
      <description>Марлена Дитрих је, према суду Америчког филмског института, једна од десет највећих глумица у историји филма, иако је само једном била номинована за Оскара, а сама је говорила да своју филмску каријеру никада није узимала за озбиљно.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2019/05/30/36333650/gosti0106.mp3" length="9902952" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 29 Nov 2023 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2023-11-29T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Беатрикс Потер - gosti0302.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/3024610/beatriks-poter.html</link>
      <description>У двадесет четрири приче енглеске књижевнице Беатрикс Потер, које су је сврстале у најчитаније писце за децу свих времена, зеке, патке, јежићи, маце, мишићи, веверице, гуске и остале животиње о којима је писала, обукле су се као људи и проговориле. Додуше, оно с облачењем јесте био литерарно-ликовни првенац, а с проговарањем није, међутим ни животињице ни причице Беатрикс Потер нису биле езоповске. Биле су слободне од сваког наравоученија, од сваког но-но, и директног подучавања. Деци су остављала слободу да закључе шта желе, да се определе за бунтовнике, да воле или не воле добрице, да се запитају, сумњају, одгонетају, да дрхте, стрепе и брину се за судбину својих јунака, и пре свега да уче о животу и љубави.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2018/02/01/32155137/gosti0302.mp3" length="10239768" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Fri, 17 Nov 2023 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2023-11-17T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Нели Блај - gosti2001.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/3006110/neli-blaj.html</link>
      <description>„Ова болница је као замка за пацове. То је једно прљаво, страховито одвратно место у које се врло лако улази, али одакле се веома тешко излази. Оно што сам тамо видела надмашило је моја очекивања. Лекари су брутални, несавесни, груби и агресивни. Бију ментално оболеле људе, гуше их јастуцима, малтретирају их на све могуће начине…  Храна је хладна, покварена, ужегла… Многи људи овде су сасвим нормални. То је јасно као дан. Лече их као да су највећи лудаци, трпају им лекове од којих се претварају у биљке. Многе жене овде су стрпали мужеви који су нашли другу жену, па су ове хтели да се реше. Да овде доспете довољно је да онај који хоће овде да вас смести има сведока који ће потврдити да сте хтели да се убијете иако то није истина. Неки људи су овде завршили само зато што су странци и причају језиком неке друге земље, али пошто их нико не разуме, стрпали су их у лудницу. Провела сам овде десет дана, на лековима, доста је било!" - написала је америчка новинарка Нели Блај у једном од својих текстова који су 1887. године објављени у Пулицеровом листу "New York World" као серија новинских извештаја о њеном десетодневном боравку у психијатријском Азилу за жене на острву Блеквел. Након обелодањивања истине о поступању са ментално оболелим особама, њиховом лечењу и манипулацијама са здравима, овај тајни новинарски задатак сврстао је Нели Блај међу пионире истраживачког новинарства.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2018/01/17/32034763/gosti2001.mp3" length="9547200" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 25 Oct 2023 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2023-10-25T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Ив Сен Лоран - gosti0731.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4460962/iv-sen-loran.html</link>
      <description>У зиму 1958. године, у просторијама париске модне куће Диор, пред одабраном публиком коју су сачињавали угледни новинари, славни глумци и моћни индустријалци, представљена је колекција под називом „Трапез.“ Младе манекенке шетале су се у трапезоидним хаљинама дужине до испод колена, чији су набори слободно падали са узаних рамена ширећи се при дну. Уместо хаљине чији струк снажно стеже каиш, публика је суочена са лежерном силуетом која је до тада била тешко замислива на дамској фигури. Ову новину у женском облачењу свет је дочекао овацијама, китећи ловорикама њеног творца, до тада најмлађег дизајнера на челу неке модне куће.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2021/07/28/43199294/gosti0731.mp3" length="10782864" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Thu, 14 Sep 2023 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2023-09-14T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Шарлот Перкинс Гилман - gosti2409.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/2462171/sarlot-perkins-gilman.html</link>
      <description>„Живот је глагол, а не именица“, чувени је навод Шарлот Перкинс Гилман, америчке списатељице и активисткиње у борби за социјалну равноправност жена. У доба када је живела, крајем 19. и почетком 20. века, не само њени напредни ставови већ и неконвенционалан начин живота привлачили су пажњу јавности.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2016/09/22/28312985/gosti2409.mp3" length="9617256" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Sun, 13 Aug 2023 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2023-08-13T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Звезде немог филма, 1. део - gip3103.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/3089292/zvezde-nemog-filma-1-deo.html</link>
      <description>Данас ћемо отворити врата мукле филмске прошлости и вратити се на крај 19. и почетак 20. века...у време немих филмова и првих познатих лица кинематографије, која су мимиком и гестовима изазивала публику да реагује и заволи седму уметност. У госте из прошлости долазе нам звезде немих филмова - Флоренс Лоренс, Лилијен Гиш, Лон Чејни и Бастер Kитон.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2018/03/29/32628409/gip3103.mp3" length="10152000" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Sun, 13 Aug 2023 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2023-08-13T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Звезде немог филма, 2. део - gosti0704.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/3096302/zvezde-nemog-filma-2-deo.html</link>
      <description>Прошле суботе смо вам приредили својеврсну радијску пројекцију немих филмова и подсетили се њихових великих звезда: Флоренс Лоренс, Лилијен Гиш, Лона Чејнија и Бастера Китона. Данас нам у госте из прошлости долазе: Чарли Чаплин, Харолд Лојд, Грета Гарбо, Рудолф Валентино и Ита Рина.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2018/04/05/32681415/gosti0704.mp3" length="9544176" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Sun, 13 Aug 2023 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2023-08-13T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Хелен Келер  - gosti2306.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/3174297/helen-keler-.html</link>
      <description>Хелен Келер није могла ни да види ни да чује, а ипак је написала 12 књига, од којих је најпознатија њена аутобиографија "Мој живот". Постала је и борац за права особа с инвалидитетом, а као светски познат мотивациони говорник обишла је четрдесетак земаља, међу којима и Југославију 1931. године.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2018/06/18/33300374/gosti2306.mp3" length="9891360" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Sun, 13 Aug 2023 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2023-08-13T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Светски путник Милорад Рајчевић, први део - gip_27-02.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/2223353/svetski-putnik-milorad-rajcevic-prvi-deo.html</link>
      <description>„Пут око света“ – опклада од 10.000 динара” - тако је гласио наслов на првој страни београдског дневног листа „Мали журнал“, у четвртак, 11. марта 1910. године. Испод наслова - слика будућег светског путника и поднаслов: “Редакција Малог журнала плаћа 10.000 динара Милораду Рајчевићу, који ће за две године проћи један део Европе, Азије, Африке, Јужну и Северну Америку.”</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2016/02/25/26765496/gip_27-02.mp3" length="23906064" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 02 Aug 2023 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2023-08-02T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Светски путник Милорад Рајчевић, други део - gosti0503.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/2231618/svetski-putnik-milorad-rajcevic-drugi-deo.html</link>
      <description>Милорад Рајчевић је на пут око света пошао 14. марта 1910. године из Београда, па је преко Црне Горе и Италије стигао до Француске, Енглеске, Немачке, Русије и Јапана, а 27. септембра, дакле после 6 месеци, обрео се у Кореји. Дотле смо га допратили и ми у нашој прошлој емисији, а сада идемо даље.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2016/03/03/26818617/gosti0503.mp3" length="26541008" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 02 Aug 2023 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2023-08-02T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Марсел Дишан - gosti2002.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/2214829/marsel-disan.html</link>
      <description>„Без жирија. Без награда. Радови ће бити изложени азбучним редом“. Тако је 1917. године Удружење независних уметника најавило њујоршку изложбу за коју су уметници, да би им дело било прихваћено, имали да плате само цену улазнице. И, Марсел Дишан је платио, иако је био члан одбора излагача, и изложио писоар окренут наопако. Своју скулптуру назвао је „Фонтана“ и потписао је као „R. Mutt, 1917“.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2016/02/18/26708937/gosti2002.mp3" length="25748528" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Thu, 29 Jun 2023 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2023-06-29T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Паул Кле - gosti2204.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/2704995/paul-kle.html</link>
      <description>„Дозволите ми да употребим једно поређење, поређење са дрветом. Уметник се повезао са овим многоликим светом и, тако желимо да верујемо, у њему се донекле снашао; у тишини. Он је тако добро усмерен да је способан да уређује протицање појава и доживљаја. То усмерење у стварима природе и живота, тај веома разгранати и разрачвани поредак, желео бих да упоредим са корењем дрвета. Одатле струје сокови ка уметнику, како би прошли кроз њега и кроз његове очи. Стога он стоји на месту стабла. Повучен и покренут снагом таквог струјања он даље спроводи опажено у дело. Као што се крошња дрвета временски и просторно видљиво шири на све стране, тако се исто дешава и са делом. (Уметник) на месту које му је додељено, као стабло, не чини ништа друго до скупља и спроводи даље оно што долази из дубине. Он нити служи нити влада, он само посредује. Стога он заузима једно истински скромно место. А лепота крошње није он сâм, она је само прошла кроз њега.“</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2017/04/18/29844290/gosti2204.mp3" length="9793224" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 22 Mar 2023 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2023-03-22T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Џенис Џоплин - gosti2801.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/5101614/dzenis-dzoplin.html</link>
      <description>На свечаности, поводом уласка Џенис Џоплин у Рокенрол кућу славних, 1995. године, америчка певачица Мелиса Етериџ је рекла: "Кад душа може да погледа свет и тамо види и осети бол и усамљеност, и кад може да посегне дубоко унутра и пронађе глас којим ће певати о томе, та душа може да лечи." Био је то највећи дар који је Џенис Џоплин имала. Да лечи друге, покушавајући да излечи себе. Од самоће, од различитости, од потребе да буде вољена, прихваћена и славна.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2023/01/26/49808332/gosti2801.mp3" length="10006344" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 25 Jan 2023 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2023-01-25T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Сремски дивани - gosti0701.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/5078481/sremski-divani.html</link>
      <description>Нанизане куће патинастог сјаја, одолевајући зубу времена као да желе да подсете на нека давно минула времена. Старе таванске фотографије, пожутела писма скривена у дубини шкриња, приче које се испредају с колена на колено, део су повести из које се ваздан помаљају гости из прошлости. Данашњи нам стижу из Срема, као сремски дивани у неколико слика, према књизи "Смешна страна Срема" групе аутора.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2023/01/05/49614425/gosti0701.mp3" length="9750960" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 04 Jan 2023 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2023-01-04T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Глумци вам певају - gosti3112.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/5070926/glumci-vam-pevaju.html</link>
      <description>У "Госте из прошлости" доводимо вам једну плочу. И јесте и није стара. Зависи од тога колико су младе руке које је стављају на грамофон. Снимљена је 1978. године за загребачки Југотон и зове се, сасвим једноставно - ГЛУМЦИ ВАМ ПЕВАЈУ.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/12/27/49540710/gosti3112.mp3" length="9908784" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Mon, 26 Dec 2022 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-12-26T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Живот у средњовековном замку - gip0312.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/5040048/zivot-u-srednjovekovnom-zamku.html</link>
      <description>У средњем веку племићи су свој дом градили на узвишењу од набијене земље које би окружили што ширим и што дубљим јарком. Простор на врху узвишења оградили би палисадом од великих исклесаних и чврсто повезаних стабала, која би на одређеним размацима била ојачана бројним кулама. Унутар овако ограђеног простора налазила се кућа, главна цитадела или бастион из којег се надзирала цела средишња линија одбране. У утврђење се улазило преко моста ослоњеног на греде постављене у пару, а кад би се прешао јарак и попело до врха узвишења, долазило се до капије која је водила у ограђени простор. Туда се улазило у замак.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/12/01/49202082/gip0312.mp3" length="9996912" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 30 Nov 2022 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-11-30T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Жута штампа - gosti2611.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/5033716/zuta-stampa.html</link>
      <description>Новинари су од постанка свог позива именовани као сила. А сила ко сила, с временом се осили, па пређе границе доброг укуса и новинарског кодекса па зађе у жуто, таблоидно или се огласи као новинарска патка. Иако у новије доба у замаху, није тековина данашњице, јер објављивања непровереног, сензационалистичког, измишљеног и манипулативног, посебно у спрези са политиком, било је одувек, откад постоји штампа. Мешавина информација различитог порекла и врсте, теме везане за гласине о приватном животу познатих, ласцивни садржаји, неетичко извештавање о трагедијама, неукусни коментари, наслови и фотографије, праћење и изазивање скандала, подилажење најнижем укусу публике и предрасудама, према неким изворима, званично је почело 1833. године, када је Бенџамин Деј у Америци покренуо лист „New York Sun”.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/11/25/49103571/gosti2611.mp3" length="10038528" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Thu, 24 Nov 2022 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-11-24T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Сенка - gosti1911.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/5022896/senka.html</link>
      <description>Сенка неког обелиска или штапа пободеног у земљу служила је још од времена старих Египћана за мерење времена. Она је најстарија сунчева казаљка која показује дневне часове и изабране датуме. Део је научне дисциплине гномонике, која проучава ход сенке гномона у циљу временске и просторне оријентације.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/11/17/49008480/gosti1911.mp3" length="9848376" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 16 Nov 2022 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-11-16T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>У железничком вагону маршала Фоша - gosti1211.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/5012494/u-zeleznickom-vagonu-marsala-fosa.html</link>
      <description>Потписивањем примирја између сила Антанте и Немачке, у специјалном железничком вагону француског маршала и врховног команданта савезничких снага Фердинанда Фоша, у шуми код француског града Компјења, 11. новембра 1918. године, у 11 сати, завршен је Први светски рат.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/11/08/48912022/gosti1211.mp3" length="9954432" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Mon, 07 Nov 2022 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-11-07T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Алфред Ајзенштат - gosti0511.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/5005529/alfred-ajzenstat.html</link>
      <description>За Алфреда Ајзенштата се говорило да је прешао више километара од било ког фотографа на свету, и усликао више особа, на више места, него иједан фотограф пре њега. Својим малим камерама, под природним светлом, у чему је био пионир међу фотографима, снимио је хиљаде фотографија од којих су многе ушле у историју као документ времена који казује више од оног што се на самој фотографији види.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/11/02/48847750/gosti0511.mp3" length="9836568" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Tue, 01 Nov 2022 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-11-01T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Чувене слике Народног музеја - gip2210.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4992785/cuvene-slike-narodnog-muzeja.html</link>
      <description>Збирку стране уметности Народног музеја у Београду чини 1.100 сликарских и скулпторских дела, махом европских уметника, који су стварали у периоду од 14. до 20. века, а међу њима значајно место имају чувене слике, уља на платну, чија је вредност тешко процењива. То су слике Пабла Пикаса, Огиста Реноара, Клода Монеа, Пола Гогена, Камија Писароа и Пита Мондријана. Оне су наши данашњи Гости из прошлости:</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/10/21/48686601/gip2210.mp3" length="10096992" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Thu, 20 Oct 2022 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-10-20T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Бајке из Краљевине Лајлоније - gosti2908.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4931741/bajke-iz-kraljevine-lajlonije.html</link>
      <description>Лајлонија је измишљена земља која би могла да постоји у било које време и на било којем месту на свету.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/08/24/47920862/gosti2908.mp3" length="9615672" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Tue, 23 Aug 2022 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-08-23T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Вила бројева и Краљица науке - gip3007.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4901167/vila-brojeva-i-kraljica-nauke.html</link>
      <description>Августа Ејда Кинг, грофица од Лавлејса, 10. децембра 1815. године рођена Бајрон, била је ћерка енглеског песника Џорџа Гордона Бајрона и леди Ен Изабел Милбенк, а у историју информатике ушла је као први програмер. Имала је бриљантан ум, надимак "Вила бројева" и пех да живи у времену које није имало много разумевања за жене које се баве науком, тако да су с њеним радом били упознати само они који су се интересовали за такозвани "диференцијални мотор" или "диференцијалну машину", као претечу рачунара. Ново време је ту грешку донекле исправило, јер је Америчко министарство одбране по Ејди Лавлејс назвало свој универзални програмски језик АДА, а од 2009. године постоји и њен Дан који се обележава сваког другог уторка у октобру, као подсећање на достигнућа жена у науци, технологији, инжењерству и математици.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/07/26/47597952/gip3007.mp3" length="10372680" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Mon, 25 Jul 2022 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-07-25T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Тушањска сећања Меше Селимовића - gosti2307.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4894409/tusanjska-secanja-mese-selimovica.html</link>
      <description>Два су бар разлога због којих је Меша Селимовић почео да пише мемоарску прозу "Сјећања", која је објављена 1976. године. Један је важан, а други смешан:</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/07/21/47500702/gosti2307.mp3" length="9909000" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 20 Jul 2022 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-07-20T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Анa Болен - gosti1106.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4845512/ana-bolen.html</link>
      <description>У пролећно јутро 1536. године, жена енглеског краља Хенрија VIII Тјудора, спремала се да из краљевских одаја изађе у двориште лондонског Тауера како би се суочила са смртном пресудом. У пратњи својих дворских дама смирено је корачала низ степенице у сусрет судбини. Само три године раније, из тих истих одаја одведена је на своје крунисање. Овог пута, уместо свештеника са круном, чекао ју је искусни џелат који је за ову прилику позван из Француске. Био је то последњи чин милосрђа Хенрија VIII.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/06/10/46951664/gosti1106.mp3" length="10506600" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Thu, 09 Jun 2022 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-06-09T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Роалд Амундсен - gosti3004.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4794887/roald-amundsen.html</link>
      <description>Био је први човек у историји који је стигао до најјужније земљине тачке. Као вођа норвешке експедиције је, игром случајности, највећи подухват у каријери извео супротно својој дугогодишњој жељи – да први стигне до Северног пола.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/04/28/46490766/gosti3004.mp3" length="9713736" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 27 Apr 2022 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-04-27T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Принц Валијант - gosti0705.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4795000/princ-valijant.html</link>
      <description>“Принц Валијант“ је ремек-дело девете уметности, јединствено у његовој историји и, према мишљењу већине теоретичара и љубитеља стрипа, у целини непревазиђено. Харолд Фостер, створио је једног од најславнијих јунака у свету стрипа, с изузетним романтизованим особинама које су Принца Валијанта довеле до места суперхероја многих генерација које су пратиле његово стасавање од 13. фебруара 1937. до 7. марта 1971. године, на 1787 табли стрипа, а и даље када је Фостер писао само сценарио, а цртао Џон Кален Марфи.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/04/28/46579718/gosti0705.mp3" length="9952560" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 27 Apr 2022 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-04-27T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Ускршње приче - gosti2304.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4786580/uskrsnje-price.html</link>
      <description>Од давнина народ држи да је Ускрс празник највећи. Након седам недеља поста чељад се омрси јајетом, машћеним, најчешће црвеним. О празнику радости, покаткад смештеном у тужне прилике, приповедали су многи људи од пера. У "Гостима из прошлости" следе писанија о Ускрсу Томислава Ђокића (Ускршња прича), Милорада Павића (Разнобојне очи), Радоја Домановића (Певачев Ускрс), Светозара Ћоровића (На Васкрс) и Исидоре Секулић (Весник).</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/04/20/46411023/gosti2304.mp3" length="9973512" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Tue, 19 Apr 2022 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-04-19T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Оскар Вајлд - gosti1803.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4744273/oskar-vajld.html</link>
      <description>Чинило се да чега год се Оскар Вајлд дотакне постаје ремек-дело, било у књижевности, било у приватном животу. Оженио се 1884. Констанцом Лојд, добио двојицу синова, остао љубимац викторијанских аристократских салона и постао књижевник на гласу.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/03/18/45952360/gosti1803.mp3" length="10419912" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Thu, 17 Mar 2022 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-03-17T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Антиратне песме - gosti1203.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4734209/antiratne-pesme.html</link>
      <description>Када је први пут видела војну параду, девојчица је питала:</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/03/10/45884105/gosti1203.mp3" length="9953352" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 09 Mar 2022 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-03-09T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Приче о луткама - gosti1902.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4705986/price-o-lutkama.html</link>
      <description>Лутка Барбика је више од играчке, она је културни феномен, културолошка поп-икона и најпознатија лутка на свету свих времена. То је, деценијама, једна од најпродаванијих играчака – сваког минута прода се више од 100 Барбика. Има своју породицу, партнера Кена, љубавне афере, раскиде, мирења, судске процесе; љубимце, аутомобиле, моторе, авионе, па и свемирски брод. Појавила се у 40-ак филмова, има свој Јутјуб канал и налоге на друштвеним мрежама, високобуџетни играни филм, орман са више од милијарду одевних комбинација, исто толико пари обуће, и неколико стотина професија и животних ситуација. У складу са савременим схватањима родне неутралности, од 2019. године продаје се и бесполна Барбика. Пуним именом зове се – Барбара Милисент Робертс и први пут је приказана 9. марта 1959. године на Сајму играчака у Њујорку.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/02/17/45626324/gosti1902.mp3" length="10157760" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 16 Feb 2022 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-02-16T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Без струје - gosti0502.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4686094/bez-struje.html</link>
      <description>Јавна термоцентрала једносмерне струје у Србији пуштена је у рад 6. октобра 1893. године. Најпре је осветљавала београдске улице, а од наредне године покретала је и градску електричну железницу, тј. трамвај. Прва пруга за возила на електричну вучу постављена је у правцу Топчидерског парка у дужини од 5 километара.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/02/02/45473383/gosti0502.mp3" length="9912816" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Tue, 01 Feb 2022 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-02-01T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Медаљон Лидије Авилове - gosti0801.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4655248/medaljon-lidije-avilove.html</link>
      <description>Јануара 1889. године добила сам писамце од сестре у коме је писало: “Драга Лидија, дођи одмах, неизоставно, код нас је Чехов.” Моја сестра је била удата за уредника и издавача веома популарних петербуршких новина. Она се удала из љубави, била је “одведена” са игранке, иако је отац будно мотрио на њу, и код њих су долазили многи чувени глумци, сликари, певачи и књижевници. Све је то у мојим очима стварало чаробни ореол око њеног лика. Ја сам била удата за студента који је тек дипломирао и служио као писар у Министарству просвете. Шта сам имала у својој прошлости? Све саме неостварене снове.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2022/01/06/45167015/gosti0801.mp3" length="9667872" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 05 Jan 2022 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2022-01-05T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>За кафанским столом - gostiizproslosti0101.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4649452/za-kafanskim-stolom.html</link>
      <description>- Остарило се, богами се остарило!</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2021/12/30/45078594/gostiizproslosti0101.mp3" length="10218312" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 29 Dec 2021 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2021-12-29T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Лажни Кнез Константин Немања  - gosti1112.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4621957/lazni-knez-konstantin-nemanja-.html</link>
      <description>„Кнез сербски Константин Немања, последњи потомак династије Немањића, која владаше и великим царством Бугарске.“ Да ли је тако писало на визиткарти коју би рука лажног кнеза у белим рукавицама елегантно спустила на мали сребрни послужавник и најавила своју назови-кнежевску посету? Вероватно јесте, а ко би први пут поверовао у слатко зборење варалице, вест би ширио даље, јер у 19. веку, веровало се на реч и ослањало на част.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2021/12/10/44846905/gosti1112.mp3" length="10071216" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Thu, 09 Dec 2021 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2021-12-09T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Клеопатра - gosti0412.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4612348/kleopatra.html</link>
      <description>КЛЕОПАТРА&#xD;
&#xD;
	Међу пешчаним динама древног Египта, у деценијама које су претходиле уласку у први век нове ере, одиграо се рат између љубави, пожуде и жеље за влашћу. У овим играма обмане и лажи, водећу улогу имала је жена чије ће име и лик остати уклесани у глиненим таблицама вечности.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2021/12/02/44743088/gosti0412.mp3" length="9811800" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 01 Dec 2021 23:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2021-12-01T23:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Ђаволов речник - gosti0210.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4532606/djavolov-recnik.html</link>
      <description>Каже се да ђаво не мора увек да буде баш сасвим црн, али то никако не важи за америчког писца и новинара Емброуза Бирса. За њега је, рецимо, рођење - прва и најгора од свих катастрофа. Срећа је пријатно осећање које долази од посматрања туђе беде. Судбина – тираниново оправдање за злочине и будалин изговор за неуспех, Година – период од 365 разочарања, А човек – грамзива, завидна, глупа и злобна животиња, чије је једино занимање истребљивање других животиња и сопствене врсте, која се, међутим, множи таквом упорном брзином да је већ преплавила све насељиве делове Земље, а и Канаду.</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2021/09/30/43928671/gosti0210.mp3" length="9883008" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 29 Sep 2021 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2021-09-29T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
    <item>
      <title>Џулија Чајлд - gosti1109.mp3</title>
      <link>https://www.rts.rs//radio/radio-beograd-1/4506334/dzulija-cajld.html</link>
      <description>Наша гошћа из прошлости, Џулија Чајлд, представљала се публици као сасвим обична жена, која се бави оним што највише воли – кувањем. Научила је Американце да одбаце оброке из конзерве и врате се припремању хране у својој кухињи. А њена кухиња, коју сваке године дође да види око четири милиона посетилаца, од 2002. године налази се на посебном месту Националног музеја америчке историје. Према речима кустоскиње Поле Џонсон:</description>
      <enclosure url="https://www.rts.rs/uploadstoryBoxFileData/2021/09/09/43589174/gosti1109.mp3" length="9527184" type="audio/mpeg" />
      <pubDate>Wed, 08 Sep 2021 22:00:00 GMT</pubDate>
      <guid isPermaLink="false" />
      <dc:date>2021-09-08T22:00:00Z</dc:date>
    </item>
  </channel>
</rss>
