Да ли са кишом стиже и сахарски песак; Совиљ: Водостај Дунава остаје низак

После топлих октобарских дана, Србији стиже промена времена, уз кишу, појачан ветар и пад температуре.

Метеоролог Републичког хидрометеоролошког завода Србије Слободан Совиљ изјавио је за РТС да се данас у Србији очекују киша и пролазно повећање концентрације честица песка пореклом из северне Африке.

Према његовим речима, у већини места пашће од пет до 20 литара кише по квадратном метру, док се значајније побољшање водостаја Дунава не очекује. Дугорочне прогнозе указују на топлији новембар и децембар од просека.

Совиљ је објаснио да су Србију захватила два фронтална система. Први је ослабио и стигао током претходне вечери, док се данас очекује нови продор са северозапада, који ће донети кишу и пад температуре. На северу земље максималне дневне температуре биће сличне јутарњим вредностима.

Најављени сахарски песак

Говорећи о најављеном сахарском песку, Совиљ је навео да је током ноћи, као и у јутарњим и преподневним сатима, повећана концентрација честица песка у атмосфери, али да је реч о пролазној појави. Очекује се да се честице током поподнева преместе даље ка истоку.

Према његовим речима, прљава киша најчешће је жућкасто-смеђе боје, док се црвенкаста нијанса јавља када падавине садрже оксиде гвожђа. Ова појава може се јавити током свих годишњих доба, мада се најчешће примећује у пролеће. Када је концентрација честица песка висока, њихово таложење може се видети и без падавина, на прозорима и аутомобилима.

Совиљ је истакао да су за пренос сахарског песка до Србије потребна снажна узлазна струјања ваздуха изнад северне Африке, најчешће повезана са пољем ниског ваздушног притиска. Уколико истовремено постоје јака јужна и југозападна струјања на већим висинама, честице могу да пређу стотине, па и хиљаде километара преко Средоземља и стигну до Балкана и других делова Европе. 

До краја октобра не очекују се обилније падавине

Совиљ је навео да су падавине које се са подручја Лигуријског мора, преко Јадрана и Алпа, премештају ка средњој Европи повезане са пољем ниског ваздушног притиска. Ипак, како се буду приближавале Балкану, постепено ће слабити, па се у Србији не очекују количине кише какве су претходних дана забележене у појединим деловима Италије и на подручју Јадрана.

Совиљ је упозорио да се до краја октобра не очекују обилније падавине, због чега ће укупна месечна количина кише остати испод вишегодишњег просека. То је неповољно и за пољопривреднике који чекају довољно влаге у земљишту за јесењу сетву.

У досадашњем делу октобра у Србији је пало између 10 и 30 литара кише по квадратном метру, док су у Београду забележена 22 литра, што је око два и по пута мање од месечног просека. Совиљ очекује да ће падавине током дана и наредних 36 сати поправити месечни биланс, али не довољно да се достигну уобичајене вредности.

Дунав и даље на веома ниском водостају

Говорећи о хидролошкој ситуацији, Совиљ је оценио да је стање и даље веома неповољно, иако је нешто боље него пре две до три недеље. Како је навео, водостај Дунава на хидролошкој станици Бездан тада је износио минус 190 центиметара, док је ових дана између минус 145 и минус 146 центиметара. То представља пораст од око 40 центиметара за приближно две недеље.

Ипак, Совиљ је упозорио да се у наредним данима очекују само мања колебања водостаја и да за сада нема изгледа за значајније побољшање. Падавине забележене у средњој Европи нису биле довољне да поправе хидролошку ситуацију у Србији, али ни у узводним деловима Дунава, у Мађарској и Аустрији.

Према његовој процени, за озбиљнији опоравак водостаја неопходне су вишенедељне падавине у горњем сливу Дунава, чија би укупна количина достигла између 100 и 150 литара по квадратном метру.

Совиљ је указао на велике разлике у количини падавина између средње Европе и Средоземља. Док је у средњој Европи пало углавном од 20 до 30 литара кише по квадратном метру, у појединим деловима Средоземља забележене су знатно веће количине, које су изазвале бујичне поплаве. Како је објаснио, када огромне количине кише падну за свега неколико сати, последице могу бити разорне, а такве падавине не доприносе нужно дугорочном опоравку водостаја Дунава.