Европа између Трампа, Путина и Сија – ко одлучује о њеној безбедности

Пуцњава у Паризу и реакција француског председника Емануела Макрона поново су отвориле питање безбедности у Европи. Континент се већ суочава са последицама рата у Украјини и новим тензијама између великих сила. Доналд Трамп говори о могућем миру, Владимир Путин не одустаје од својих захтева. Између Вашингтона и Москве траје дипломатска игра која би могла да одреди будућност европске безбедности.

Говорећи о пуцњави у Паризу, историчар Вукан Марковић је оценио да је напад расно мотивисан, али да се француско друштво суочава са знатно широм кризом.

"Макрон је на то изјавио да је то прекретница и да је историјски тренутак у историји Републике. Ја бих заиста рекао да он има веће проблеме. Да је експлозија незадовољства која се дешава последњих недељу дана у Паризу и другим градовима Француске кулминација огромне кризе у којој се Француска нашла у последњих годину дана, а поготово од лета надаље", рекао је Марковић.

Према његовим речима, незадовољство грађана повезано је са растом трошкова живота, великим јавним дугом, проблемима француске економије, али пре свега са губитком поверења у политичке елите.

"Са немогућношћу Макрона и тог његовог либерално-центристичког пута да одговори на изазове који пре свега утичу на животе и на будућност младих", додаје Марковић.

Упоређујући актуелне протесте са покретом "Жутих прслука", Марковић је навео да су узроци незадовољства слични, али да је структура учесника другачија.

"Ја бих рекао да је корен незадовољства сличан, али тај корен би био врло дубок", истакао је Марковић.

Објаснио је да су "жути прслуци" били реакција пре свега старијег и десно оријентисаног бирачког тела на нове акцизе на гориво, док садашњи протести, према његовој оцени, имају ширу друштвену основу.

"Међутим, овај степен незадовољства и ова ескалација насиља није нужно ни лева ни десна. Она је, дакле, дубље незадовољство и донекле скоро потпуна делегитимизација Макрона као политичке опције и центризма као политичке опције", оценио је Марковић.

Бабић: Губитак поверења у политичке елите захватио Европу

Марко Бабић са Факултета политичких наука у Варшави сматра да криза поверења у политичке елите није ограничена на Француску, већ да је реч о ширем европском феномену.

"Подвукао бих ову реч делегитимизација политичких елита, не само у Француској. То је сада феномен који је запљуснуо целу Европу, односно државе чланице Европске уније", навео је Бабић.

Ипак, не очекује да би се у Пољској могли догодити протести слични онима у Француској, пре свега због, како оцењује, повољније економске ситуације.

Са друге стране, истиче да Пољска и друге државе источног крила НАТО-а осећају снажан притисак због рата у Украјини.

"Економија је једна ствар. Животни стандард је једна ствар, али осећај егзистенцијалне угрожености везано за рат у Украјини, који је преко границе, дакле врло близу", указао је Бабић.

Подсетио је да Пољска помаже Украјини и представља важан центар за транспорт оружја, као и да у тој земљи живи и ради око милион Украјинаца.

Према његовим речима, државе од Балтика до Румуније, поред економских проблема, суочавају се и са неизвесношћу због даљег развоја рата.

Страх Пољске од договора великих сила и нове Јалте

Бабић је указао и на забринутост у Пољској због могућих договора Вашингтона, Москве и Пекинга о будућем међународном поретку.

Сматра да део пољске политичке елите и јавности и даље полази од уверења да међународни односи почивају на заједничким вредностима, док у стварности све више доминирају интереси великих сила.

"Пољска политичка елита и велики део народа и даље сматра да живимо у свету, у поретку базираном на вредностима, а де факто живимо у поретку базираном на интересима", рекао је Бабић.

Оценио је да би договори великих сила, уколико би били постигнути без учешћа европских држава, могли да појачају страхове који у Пољској постоје због историјског искуства.

"Е, то све мирише Пољацима данас, та врста договора, на неку нову Јалту. И виде у томе велику опасност и врло су, да кажем, неспокојни везано за то", нагласио је Бабић.

Подсетио је на 1939. годину и послератну поделу Европе на интересне сфере, оцењујући да таква историјска искуства и данас утичу на однос Пољске према великим силама.

Где је Европска унија у новом светском поретку

Говорећи о могућим разговорима лидера САД, Русије и Кине, Марковић је оценио да се свет суочава са новом врстом хладног рата, пре свега између Вашингтона и Пекинга.

За разлику од претходног Хладног рата, сматра да садашње супарништво није у истој мери засновано на идеолошким разликама.

"Европска унија се упире свим силама да постане део тих разговора", рекао је Марковић.

Према његовој оцени, ЕУ се налази у важном тренутку јер Сједињене Америчке Државе више не представљају онакав гарант европске безбедности какав су биле претходних деценија.

"Европска унија покушава, поготово са Кином, да нађе одвојен језик од језика којим је говорила у доба постојања монолитног Запада", истакао је Марковић.

Бабић, међутим, сматра да је проблем Европске уније дубљи и да она није настала као геополитички, већ пре свега као економски пројекат.

"Европска унија постаје ирелевантна. Она није играч у тој игри", оценио је Бабић.

Указао је и да данашња Европска унија није иста као у прошлости.

"Данас Европска унија није она, рецимо, Европска унија која је била 2004. године, када су Пољска и остале посткомунистичке државе улазиле, која је била богата, пуна себе у својој снази", навео је Бабић.

Може ли договор Трампа и Путина да оконча рат у Украјини

На питање да ли очекује да иницијативе америчког председника Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина доведу до окончања рата у Украјини, Бабић је одговорио одрично.

"Зато што је сваки уговор, сваки мировни споразум вредан онолико колико сила стоји иза њега", нагласио је Бабић.

Према његовој оцени, додатни проблем представљају супротстављени предлози за постизање мира, као и питање спремности украјинског председника Володимира Зеленског да прихвати евентуалне уступке.

Бабић је изнео и претпоставку да би, у случају одбијања уступака, Трамп могао да покуша промену власти у Кијеву, што би, према његовој оцени, могло да изазове дубоку нестабилност, па чак и унутрашњи сукоб у Украјини.

Марковић, са друге стране, сматра да су Трампови актуелни дипломатски потези у великој мери повезани са унутрашњом политиком САД и изборима за Конгрес.

"Ја мислим да ова сад тура преговора, пре свега, има везе, као и већина ствари које ради Трамп, са његовим дневнополитичким изазовима", рекао је Марковић.

Оценио је да је један од циљева америчког председника снижавање цена енергената, док суштинско решење безбедносних питања у источној Европи и даље изостаје.

"Зато што суштински не постоји идеја, не постоји формула којом би се разрешила безбедносна архитектура у Источној Европи, а поготово у Украјини. И то не постоји суштински ни сад, оно што постоји су Трампови дневнополитички интереси", нагласио је Марковић.

Без оптимизма о скором окончању рата

Бабић се сагласио са оценом да тренутно не постоји заједничка основа за трајан мировни споразум.

"Имамо два контрадикторна предлога везана за мир у Украјини. Ту нема заједничких тачака и ако дође до неког примирја, оно је само привремено", рекао је Бабић.

Сматра да би наставак рата додатно погоршао економску и енергетску ситуацију у Европи.

"Већ траје нова ескалација. Она се неће зауставити", оценио је Бабић.

Према његовим речима, Русија трпи економске последице рата, али сматра да Европска унија губи брже, док Трамп настоји да решава енергетска питања због унутрашњополитичких потреба.

"Ништа се добро неће дешавати, по мом мишљењу, у неком скоријем периоду", закључио је Бабић.