Либија - пројектилима против шверцера и редови за гориво у земљи нафте

Група Либијаца, који су се од паклене верућине сакрили у аутомобилима, чекала је узалудно поред једне од државних пумпи у Триполију надајући се да ће се докопати неколико литара горива по званичној цени од 0,015 евра.

На путу недалеко иза њих, колона цистерни дизала је прашину кречући се ка једној од база локалних шверцера. Код њих, литар горива кошта седам либијских динара или 1,1 евро.

Залудно чекање пред пумпама део је много сложенијег замешатељства, јер власници пумпи "државно" гориво одмах преусмеравају ка кријумчарима, који приходе од шверца користе како би одржавали и наоружавали милиције - кључне снаге у борби за превласт у земљи разједињеној још од смрти Моамера ел Гадафија 2011. године.

Званично, Либија дневно производи 1,5 милиона барела нафте.

Према проценама Светске банке, шверц горива испумпава безмало пет милијарди годишње из либијског буџета, те уз хроничну нестабилност, безнадежне поделе и трговину белим робљем представља озбиљну препреку довођењу некада напредне државе у какав-такав ред.

Ни девет милијарди евра, које су власти у Триполију, само током прошле године, издвојиле за субвенције за гориво нису много помогле решавању ситуације, јер гориво једноставно не долази до бензинских пумпи.

Сви путеви воде у Бенгази

Стотине бродова сумњивих власника, регистрованих на још чуднијим местима испловило је из луке Бенгази од средине 2022. године, носећи најмање 1,2 милиона тона дизела ка мистериозним одредиштима.

Неки од ових бродова допловили су до Турске, Малте, Шпаније, или чак до Албаније у којој је полиција запленила танкер на којем је била натоварена нафта вредна два милиона долара. Иако је брод испловио из Бенгазија, никада са сигурнушћу није утврђено одакле заиста потиче товар.

Осим Бенгазија, шверцери су успоставили базе у Зувари, Хомсу и Завији, одакле шверцери гориво пребацују у Тунис и широм Медитерана.

Ракетирање шверцера

Влада у Триполију, која суштински контролише само западни део државе, покренула је, пре неколико седмица војну опрерацију против шверцера нафте, гађајући складишта пројектилима испаљеним са беспилотних летелица "бајрактар" које је донирала Турска.

У склопу "прецизних" операција гађана је база шверцера у граду Зувара, али је у експлозијама рањено и неколико цивила чије су се куће налазиле недалеко од мета дронова. Није објављено да ли су пројектили погодили циљеве.

Читава операција замишљена је као покушај привременог премијера Абделхамида Дбеибе да централним властима приведе западни део либијске обале, којим како тврде Уједињене нације влада Мухамед Кушлав, чија милиција контролише локалну рафинерију, али и шверц миграната преко Средоземног мора.

Либијци, ипак, доводе у питање стварни мотив напада на снаге Мухамеда Кушлава, пошто његово племе - Авлад Бу Хамира, представља значајног политичког ривала групи која подржава Дбеибу.

Рат ривалских група траје још од средине 2023. године, од када Дбеибине снаге, дроновима нападају складишта нафте, али и стамбена насеља што се у Либији тумачи као покушај Триполија да на западном делу обале смањи утицај самозваног фелдмаршала Калифе Хафтара, који контролише исток Либије.

Селективни напади у којима владине снаге нападају искључиво шверцерске групе које подржавају Дбеибине ривале, довели су до додатног пада утицаја "централних" власти и раста поверења локалног становништва у локалне милиције.

Скоро 15 година безвлашћа

Либијски медији су, почетком јуна, извештавали о хаосу који је захватио скоро читаву престоницу, нападима дронова самоубица на војне базе и дивљање паравојски у неколико градских насеља.

Грађани Триполија жестоко су реаговали на нови талас насиља, па су изашли на улице бесни због чињенице да милиције некажњено дивљају градом, па су, после неколико сати мирних протеста, кренули ка седишту владе, намерни да га сравне са земљом.

Пут преко Либије, једна је од најопаснијих рута којима десетине хиљада људи покушавају да из афричке беде стигну до Европе. Од почетка године, према подацима Међународне организације за миграције, на путу преко Средоземног мора страдало је 216 људи, док је више од 700 нестало.

Либија се, као држава, практично распала паралелно са падом режима Моамера ел Гадафија 2011. године. Од тада, земља је подељена на западни део који води влада у Триполију и Хафтаров исток. Надаље, Либију тероришу и десетине локалних милиција.

Серија покушаја да се у држави одрже било какви избори окончана је неуспесима и нападима на изданке будућих изборних институција.