Извор: РТС

Орочено поверење за Фон дер Лајен – да ли ће јој се обити о главу кокетирање са екстремном десницом

Урсула фон дер Лајен остаје на челу Европске комисије, након што су европарламентарци одбили предлог за изгласавање неповерења Европској комисији. Какве је уступке шефица ЕК морала да учини и да ли ће се због тога мењати политика Брисела за РТС су говорили дописник РТС-а Душан Гајић и директор Института за европске студије Слободан Зечевић.

Након што је Урсула Фон дер Лајен преживела гласање у Европском парламенту, пажња се полако окреће ка другим горућим питањима, као што је неизвесност око постизања трговинског споразума са САД, будући да рокови полако истичу.

За неповерење Европској комисији гласало је 175 посланика, 360 се успротивило, а 18 је било уздржано.

Душан Гајић, дописник РТС-а из Брисела, оцењује да су се током гласања у Европском парламенту показале пукотине у већини која подржава Фон дер Лајенову, и да се видело да председница Европске комисије не може да очекује бланко подршку чак ни од оних посланичких група које чине већину и стоје иза ЕК.

"У расправи је Европској народној партији замерено да кокетира са партијама екстремне деснице. Посланици Европског парламента споменули су и питања нетранспарентности и централизованог одлучивања, као и стварање алтернативних већина управо са партијама екстремне деснице“, каже Гајић.

Наведено је и да су разводњени договорени циљеви у вези са борбом против климатских промена и миграција.

Гајић: Опстанак упркос мрвицама за коалиционе партнере

Ипак, констатује Гајић, партије као што су социјалисти и демократе, зелени и либерали, које стоје иза Европске комисије, нису желеле да дају поклон екстремној десници.

Додаје да су једино социјалисти добили одређене уступке за очување неких социјалних издатака у новом европском буџету.

Гајић каже да ће гласања о неповерењу ЕК бити све чешћа. „Поставља се питање да ли би у наредном периоду нове сличне иницијативе могле да се покрену из редова екстремне деснице. И сами посланици који су покренули ову иницијативу кажу да ће тога сада бити много чешће него раније, будући да се последње такво гласање десило пре 11 година“, наводи Гајић.

Додаје да, с друге стране, они који стоје иза Урсуле Фон дер Лајен, из редова Европске народне партије, кажу да ће ова иницијатива до септембра већ бити заборављена.

"Међутим, проевропска већина партија центра показала је подељеност и нестабилност, са могућим последицама у будућности“, закључује Гајић.

Зечевић: Фон дер Лајенова добила орочено поверење

Слободан Зечевић, директор Института за европске студије, сматра да гласање у Европском парламенту одражава сложеност политичке ситуације у ЕУ.

Зечевић истиче да је Урсула Фон дер Лајен под притиском својих коалиционих партнера и да зависи од подршке народњака, социјалдемократа и либерала Емануела Макрона.

"И Макронова странка је на удару зато што сарађује са Урсулом Фон дер Лајен и Народном партијом, које се оптужују за кокетирање са крајњом десницом“, додаје Зечевић.

Према његовим речима, то се дешава јер крајња десница јача у бирачком телу у свим земљама чланицама ЕУ. То је, каже, нека врста политичке калкулације. Очигледно је да ни Народне партије не желе да губе бираче, па им је јасно да морају да воде јачу и оштрију миграциону политику.

Такође им је јасно да зелени пакт који треба да се спроведе није једнако прихваћен у свим слојевима. Многи грађани ЕУ нису вољни да га подрже јер то иде науштрб сиромашнијих слојева становништва.

Чињеницу да је Европска комисија преживела гласање у ЕП, Зечевић види као орочено поверење.

"Коалициони партнери су већ претили Фон дер Лајеновој да неће гласати за буџет, што је ускоро на дневном реду – или у септембру, када буде опште излагање о политици Комисије – уколико настави да кокетира са крајњом десницом“, упозорава он.

"Зато је Урсула Фон дер Лајен обећала да ће задржати социјалне фондове како би задовољила социјалдемократе. Такође, наговестила је својим коалиционим партнерима да неће давати новац из фондова Европске уније Виктору Орбану и другим десничарским лидерима.“

Међутим, Зечевић сматра да, уколико јој партнери ускрате подршку, Европска народна партија има резервну опцију – коалицију са крајњом десницом.

"Ту су конзервативци, странка Марин Ле Пен, Патриоте за Европу и Алтернатива за Немачку (АфД) – европски суверенисти“, закључује Зечевић.

Цео разговор о гласању о неповрењу Европској комисији у Европском парламенту можете погледати у видео-запису на почетку текста

Читај ми!