Плес с ватром пред милијарду и по људи – пад "рафала" у малом ноћном рату Индије и Пакистана

Група Пакистанаца окупила се око крхотина изгорелог метала, за који сељани али и власти у Исламабаду тврде да су остаци једног од индијских "рафала", оборених током неколико сати дугог обрачуна две државе у околини Кашмира.

У даљини, око њих, гореле су куће, док су се детонације артиљеријских граната чуле свуда унаоколо. Две нуклеарне силе, у којима укупно живи више од милијарду и по људи, одлучиле су да оружјем изравнају серију спорова, који су 22. априла ескалирали убиством 26 туриста у индијском делу Кашмира.

Индијски премијер Нарендра Моди бесном народу је, одмах, обећао освету, те је шефовима војске, морнарице и ратног ваздухопловства дао одрешене руке за нападе на базе радикалних исламиста, укључујући и оне у Пакистану.

Индијски обавештајци лоцирали су 42 базе у којима се, наводно, налазе припадници организације Лашкар е-таиба, који се сматрају одговорним за априлски масакр, али и скровишта неколико других организација радикалних исламиста са којима Индија деценијама има нерашчишћене рачуне. У њима се, према тврдњама власти у Њу Делхију, налазило од 150 до безмало 1.000 обучених диверзаната.

Индија: Правда је задовољена

Пошто су пројектили експлодирали на пакистанској територији, индијска војска је преко друштвених мрежа упутила кратку поруку: "правда је задовољена", наговештавајући крај напада.

Такав развој догађаја, уколико не буде нових ескалација, производ је међународне дипломатије, која је пуне две седмице покушавала да ублажи гнев Индијаца и ублажи будућу реакцију Пакистанаца, не желећи да сукоб нуклеарних сила прерасте у рат.

И заиста, Индија је ка Пакистану усмерила само један талас пројектила и борбених авиона, гађајући, махом, скровишта радикалних исламиста повезаних са неколико група, укључујући Џаиш е-Мухамед и Лашкар е-таибу.

Погођено је укупно девет мета око којих је погинулo више од 30 и повређено четрдесетак људи.

У најозбиљнијем нападу који је Индија икада покренула против Пакистана, наводно, уништена је "инфраструктура" терористичких организација, али је успут страдало и неколико цивила, укључујући и безмало читаву породицу једног од најтраженијих исламиста у Пенџабу.

Пакистан тврди да је оборио укупно пет индијских борбених авиона – три "рафала" и по један "миг 29" и Су-30. За сада, није могуће независно потврдити ове тврдње. На једној од фотографија види се извитоперени спољни резервоар за гориво, какав носе индијски "миражи" и "рафали".

Нешто касније, неименовани француски званичник потврдио је Си-Ен-Ену да су Пакистанци оборили индијски "рафал" – први авион тог типа оборен у борби. Пакистански медији тврде да је "рафал" оборен кинеским пројектилом ваздух–ваздух "ПЛ-15Е".

Пакистанско министарство иностраних послова одмах је обавестило кинеског амбасадора да је авион Ј-10, произведен у Кини, оборио француски "рафал", саопштиле су власти у Исламабаду.

Одмах после објављивања ове вести, акције кинеске компаније "Ченгду", која производи и авион и пројектил, скочиле су 15 одсто.

Уз саму границу, на обе стране уништено је и стотинак објеката, које су војске прогласиле положајима супротне стране, али се бар у неколико случајева ради о обичним кућама.

Становништво уз линију разграничења индијске и пакистанске војске посакривало се по бункерима, којих има на хиљаде са обе стране ровова. На индијској страни, око 8.000 таквих рупа у земљи названих "Модијеви бункери", попуњено је постељином, ћебадима и основним намирницама – злу не требало.

”Људи су већ били заборавили на те бункере… Очистићемо их како бисмо имали где да сместимо фамилије”, рекао је индијском дневнику Тајмс ов Индија становник неименованог села на ободу ”Линије контроле”.

Лов на натраженијег од свих терориста

Једна од кључних мета индијског ракетног напада на Пакистан, наводе медији у обе државе, био је Масуд Азар – лидер Џаиш е-Мухамеда, најсмртоносније од свих радикалних организација којима је циљ припајање целог Кашмира Пакистану.

Најмање десет чланова његове породице, укључујући старију сестру и петоро деце, страдало је када је у комплексу око џамије у Бахавалпуру, прошле ноћи, експлодирао пројектил испаљен из Индије. На фотографијама комплекса Субхан Алах, који су објавили пакистански медији, виде се оштећења настала када је пројектил пролетео кроз кровну конструкцију и експлодирао у једној од просторија.

"Десет чланова моје породице благословено је срећом овог догађаја... Постали су гости Алаха. Дубоко у срцу осетио сам да ћу се ускоро придружити овом срећном каравану... Не жалим и не очајавам", рекао је Масуд Азар, преносе пакистански медији.

Судбина, ван Индије и Пакистана мало познатог вође радикалних исламиста, суштински представља срж спора држава, безнадежно подељених због вере, територије и историје.

Као младић из релативно добростојеће породице из Пенџаба, продружио се авганистанским муџахединима у рату против Совјетског Савеза, али је убрзо након тога рањен, па се вратио у Пакистан. Наредних година, махом се бавио регрутацијом муџахедина за сукобе у Сомалији и прикупљао новац за организовање група радикалних исламиста.

Накратко, био је у индијском затвору, али је ослобођен када су 1999. године терористи отели авион "Ер Индије" и преусмерили га у Кандахар. Пошто су заклали једног путника, отмичари су нестали након што су из затвора пуштени Азар и још двојица радикалних исламиста.

Након тога, пакистанска обавештајна служба парадирала га је по тој држави, сакупљајући прилоге за будуће акције ове и других организација радикалних исламиста.

Човек који је донео џихад у Британију

Славу у редовима џихадиста достигао је средином деведесетих када је у Великој Британији проповедао "убијање у славу Бога" у неколико градова, па су га обавештајци убрзо назвали "човеком који је донео џихад у Британију".

Сматра се једним од организатора терористичких напада у Лондону 2005. године када је убијено више од 50 и рањено 770 људи. Након тога, Уједињене нације ставиле су га на листу терориста.

"То је организација исламских екстремиста коју подржава Пакистан у склопу прокси рата против индијских снага у Кашмиру. Све чешће предузимају терористичке нападе против људи са Запада и насумично нападају цивиле у покушају да, на тај начин, промовишу панисламизам", наводи се у извештају америчке Централне обавештајне агенције.

Од тада, Масур Азар организовао је серију терористичких напада у Индији, укључујући пропали напад на парламент у Њу Делхију 2001. године у којем је страдало девет особа, те напад у Мумбају седам година касније, када је убијено 175 и рањено више од 300 људи.

Индијске власти држе га одговорним и за напад на ваздухопловну базу у Патанкоту и Пулвами.

Последњи пут, Пакистан и Индија нашли су се на ивици свеопштег рата 2019. године, када је у нападу исламиста убијено 40 индијских војника. Индијска акција се завршила дебаклом, јер се испоставило да је огромна војска просто неспремна за било какве сукобе.

За индијске власти, најболнији ударац представљала је ваздушна борба против пакистанских ловаца, у којем је оборен "миг 21", док су Пакистанци тврдили да је оборен и један Су-30. Тензије су се спустиле када су Пакистанци ослободили заробљеног индијског пилота.