"У то време једино се користили носачи звука преко плоча а то је било нешто као када бисте, данас, овде у александровцу имали Силицијумску долину, да кажем тог пандама", каже Предраг Ивковић, некадашњи радник "Дискоса".

"Музика и вино увек су ишли зсједно. Свако дружење је обележено са ова два симбола", рекао је Ђорђе Живадиновић, директор Музеја винарства и виноградарства у Александровцу.

У Дискосу су настајале музичке приче. Ту су снимали и стварали бројни уметзници, а из Александровца су широм Југославије одлазили милиони примерака грамофонских плоча.

"Музика, грамофони и грамофонске плоче су нешто чиме свака средина може да се идентификује и са чим сваки појединац може да се идентификује и препозна", истиче Мирјана Савић, коаутор изложбе из Краљева.

"Људи су фасцинирани јер воле да виде, просто, технику која њима није доступна, како се то слушала музика са грамофона", објашњава Сања Рутић Воротовић, коаутор изложбе из Крушевца.

Током свог постојања "Дискос" је произвео 3 462 различита издања и оставио неизбрисив траг у историји домаће кинематографије.

"Ова изложба је веома интересантна за Александровац, за наше суграђане, поготово што сведочи о томе да је дискографска кућс "Дискос" радила у неком времену и била позната широм старе Југославије и оставила велики траг", наглашава Јелена Пауновић, председница Општине Александровац.

"На изложби је из Музеја науке и технике представљено десетак предмета. Нешто сто су биле претече грамофонских плоча као што је еуфонијум или Едисонов уређај који је пуштао, репродуковао звук са воштаних цилиндера па до неких кабинета који су претече данашњих грамофона", каже Зоран Левић, директор Музеја науке и технике у Београду.

Историја "Дискоса" није само историје само једне фабрике. То је прича о људима, раду, стваралаштву, визији.

"Било је доста рада, доста труда, доста труда и од стране професора и директора, и стварно сам срећна. - Која је твоја жеља даље? Биохемија”, каже Софија Арсић, ученик генерације ОШ "Радоје Домановић".

"Школовање памтим по разним успоменама, разним стварима које сам научила од својих наставника, школу ћу памтити по друштву, по часовима, клупама и доста ће ми недостајати школа”, објашњава Мирјана Ђорђевић, ученица генерације Хемијско-технолошке школе.

"Ишла сам на такмичење из српског, математике, енглеског, историје, биологије, као и из прве помоћи. -Много предмета ти је било у фокусу, како се сада осећаш? Осећам се поносно на себе, срећна сам и поносна што сам дошла довде", истиче Уна Стаменковић, ученица генерације ОШ "Доситеј Обрадовић".

21 ученик генерације из 19 школа на територији Врања. Близанци Лазар и Лука Трајковић су ђаци генерације у Медицинској школи, Предраг Алексић и Немања Настасовић из школе за основно и средње образовање "Вуле Антић".

"Лазар и ја смо највеће успехе остварили из предмета биологије и хемије. Биологија нас је уједно ослободила пријемног за Медицински факултет, а јуче смо и уписали медицину, Лазар се налази на првом месту, ја на четвртом", каже Лука Трајковић, ученик генерације Медицинске школе.

"Ова титула је доказ да смо победили себе јер пре свега трудили смо се да из дана у дан будемо бољи људи, да будемо боља верзија себе, да победимо своје страхове и несигурности", истиче Лазар Трајковић, ученик генерације Медицинске школе.

"Ми смо ту као локална самоуправа да управо вас подстичемо да даље радите, да створимо амбијенте како инфраструктурне, али да се боримо за образовне профиле који су актуелни и тражени и да се за њих боримо и изборимо, да бисте ви имали перспективу да даље радите и останете у нашем граду", рекао је Слободан Миленковић, градоначелник Врања.

У градском парку ученицима генерације уручени су бицикли са пратећом опремом, што је пракса локалне самоуправе неколико претходних година.

“У војсци Србије сам од 2017. године, за заснивање радног односа одлучио се током добровољног служења војног рока, привукли су ме обука и дисциплина који владају у јединици и нисам се ни једног тренутка покајао”, каже млађи водник Слободан Спасић, возач.

“Привукло ме да радим у војсци јер могу да је спојим са медицином и школу коју имам и привукла ме је војска јер има дисциплине, организације и та нека хуманост у војсци”, истиче десетар Марија Прокић, болничар.

“Имам традицију у породици, отац је из 63.падобранске недавно отишао у пензију, а такође су ми и два брата у 63.ој падобранској бригади.млађи”, истиче водник Драган Мирић, нишанџија.

Изменама закона, сада право на стално запослење имају професионални припадници војске после најмање три године непрекидне службе.

“Министарство одбране и војска Србије нуде сигурно запослење, извесну будућност и значајне погодности, пре свега ранији одлазак у пензију”, наглашава потпуковник Срећко Милићевић командант 21. батаљона везе.

“Почев од маја ове године ступила је на снагу одлука којом се свим припадницима тенковских јединица сваког месеца исплаћује радни допринос од 20 посто у односу на плату која би им припадала” истиче потпуковник Млађан Стојановић командант Тенковског батаљона.

Ово је 2. круг потписавања уговора за припаднике Копнене војске. У априлу је стално посао такође добило око 1.000 професионалаца.

"Рузмарин је једна љубав, једно лепо дружење једна лепа енергија која испуњава сваког ко се у хору налази”, истиче Драган Цакић, председник градског хора Рузмарин.

Рузмарин је и спој гнерација. Најмлађи чланови имају двадесетак година, најстарији су ушли и у осму деценију живота. Међусобно се допуњују, уче једни од других.

“Сви смо из неких других области од правника, лекара медицинских сестара и лепо нам је лепо се дружимо”, истиче Тамара Илић, градски хор Рузмарин.

Видовдански концерт наравно био је посебан. Репертоар на један од највећих српских празника примерен. Песме са Косова и Метохије уткане дубоко у нашу културу увек изнедре посебна осећања која нас

“То је спој младости, зрелости, искуства, добре позитивне енергије добрих људи и када се све то споји са љубављу према музици јер овде су људи који су ентизијасти који воле музику то изађе најбоље што може и даје резултате”, каже Марија Јанковић, диригент.

Сем што чувају традицију српске и лесковачке песме градски хор не заборавља ни своје легенде. На репертоару им је бар једне песма неправизиђеног диригента и композитора Бранка Цонића.

“Толико тога је написао што је остало у Рузмарину и ми то чувамо пажљиво, истиче Марија Јанковић.

Када се срцем пева онда време стаје. Зато Рузмаринци за себе воле да кажу да су вечито млади јер песме које изводе наша су трајна вредност.

"Увек је пракса лакша. Омогућава нам уживо да видимо шта се дешава. У школи само учимо теорију. Евентуално можемо на неком видеу да видимо. Боље је овако у пракси, на излетима, да нам олакша учење", објашњава Николија Крстев, ученица II разреда.

"Имам ја село, али не одлазим тако често. Све што смо учили у школи, овде су нам показали. Веома је битно да рузумемо и осетимо природу, јер следеће генерације можда то неће моћи", рекао је Лука Стефановић, ученик VIII разреда.

Фарма Магарија је идеалан терен за лекције о одрживом развоју и пољопривреди. Овде су одавно схватили да брига о природи и животињама може да буде и добар посао.

"Цена магарећег млека је 3700 динара код нас, а продајемо га и у једној хладњачи у Београду за 4000 динара. Да би се добио литар млека, морамо да измуземо пет магарица", објашњава Радош Иванов, фарма „Магарија".

Еколошко удружење „Стара планина" организовало је стручну ексурзију с циљем да повежу просветне раднике, екологе и управљаче "Знам да наша деца обично иду на Копаоник или у Београд, у неке друге регионе, а често се дешава да никад нису били у селу одакле су им деда и баба. Кроз овај програм ми желiмо да промовишемо ову децу као амбасадоре природе. Надам се да ћемо имати све више амбасадора који ће радити за нас у будућности", истиче Драган Ташков, УГ „Стара планина".

Малобројне старопланинске фарме дају одговор на питање како се чува и поштује равнотежа у природи. Одрживи равој, залог је за будуће генерације.

“Дођемо раније, одемо раније с посла. Расхлађујемо се, пијемо воду”.

“Некако је скраћено радно време док су ове тропске врућине и онда после кући, расхлађивање, можда неки базен”, 

“Углавном у базену код куће оно све са друштвом можда исто”, кажу Смедеревци.

У јеку пољских радова пољопривредници кажу да се на тропској врелини купају највише у зноју.

“Ради се са осмехом пријатељу. Мени је шездесет година. Ја сам могу да поједем кило печења, да радим на тректору. Техника заказује, људи су од крви и меса, могу да издрже све. Значи, ја сам некад био у Сибиру, радио сам на минус 45 степени и лакше подносим минус 45, нег плус 35. Али ово мора да се ради”, каже Видан Стефановић, из Тометиног Поља.

“Пиво, ракија ладна”, додаје Никола Павловић.

“Кад угрије, станемо мало, па направимо паузу, па јопет”, рекао је Ненад Дивнић, из Тометиног Поља

“Главна опасност је од поскока и шарке. Али косачица кад коси, они то осећају, склањају се под вибрацијама, исто балирка и грабље кад раде оне иду у земљу, тако да нема проблема ни за њих, ни за нас”, објашњава Видан.

Лекари скрећу посебну пажњу берачима малина да избегавају рад по највишим тепературама, али и да увек носе адекватну обућу и одећу, како би избегли потенцијалне опасности.

“На првом месту су уједи стршљенова, уједи осица, затим уједи пчела и других инсеката за које ми не знамо, али изазивају озбиљне реакције. Анафилактичне шокове и оспе, отоке, гушења и некрозом на месту уједа инсекта. Ставити хладну облогу на место уједа, онда ако има се при руци некакав антихистаминик, то су ови лекови против алергије, узети неки од тих препарата”, објашњава Др Илија Вукадиновић, директор Дома здравља у Косјерићу.

У таквим ситуацијама препорука је да се хитно потражи медицинска помоћ у најближој здравственој установи. Али да би се избегле опасности пре свега применити у пракси превентивне савете лекара.

Сви заинтересовани љубитељи уметности моћи ће да у Лесковцу, дођу у Музеј, и да се упознају с овим ремек-делом – до сутра увече, до 22 сата.

Пошто слика треба да буде проглашена за културно добро од великог значаја, степен влажности ваздуха у просторији где се држи, температура, светслост... све су то били услови који су морали бити испуњени.

Директор Народног музеја у Лесковцу Небојша Димитријевић каже да сви који дођу да виде слику, могу да се упознају са осталим садржајима Музеја, имајући у виду са је у овој години Лесковац престоница културе.

„То је у оквиру манифестације Престонице културе и дела који се зове Национално благо, где ћемо имати, надам се, крунидбене инсигније краља Петра и где ће људи из овог дела Србије моћи да се упознају са предметима од националног значаја за које је потребно, како да кажем, отићи до Београда”, додао је Димитријевић.

Сви објекти музеја раде: Царичин град, Текстилни музеј у Стројковцу, Етнографски музеј, и наравно – главна зграда Музеја у центру града.

Улаз је слободан и организују се вођења за све посетиоце.

„Добијете једну јединствену причу о српском Манчестеру, о, како да кажем, осам и по хиљада година дугој историји на овим просторима”, истиче директор Димитријевић.

И током викенда на централном градском тргу – велики број догађаја, сценских спектакала. На овај начин, Лесковац оправдава епитет националне престонице културе за 2026. годину уз слоган „Култура за сва чула”.

„Јако смо срећни што ова новосадска колонијa, ето баш за Дан рода, је пребројано да има 75 активних гнезда, што значи да ће бити вероватно око 300 младих, и са овом бројком од 75, ову нашу колонију сврстава у једну од највећих у Европи", наводи Александра Вукчевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Према доступним подацима, већа је само колонија у граду Алфаро, на северу Шпаније, где је забележено око 120 гнезда.

Да добре вести брзо стижу потрудила се и Пошта Србије, а новосадска рода уз кикиндску сову, постала је права звезда нове едиције поштанских марки Заштићене животињске врсте, па ће у наредном периоду и на овај начин, рода са Клисе летели на различите адресе света.

На две нове марке радили су уметници Анамари Бањац и Мирослав Николић, који кажу да је композиција осмишљена као склад природе и архитектуре, чиме шаљу порука да савремени град и природа не морају бити супротсављени.

„Када је у питању визуелни концпет, тема свакако од значаја и изазов за нас уметнике, јер филателисти управо ову тему најрадије сакупљају. Свакако смо у први план ставили птице, док је у позадини сове главна улица у Кикинди, а позадина беле роде је индустријски део Новог Сада“, истиче Анамари Бањац, академска сликарка.

Никако не треба заборавити ни сову утину или малу ушару, како је још зову, због које се Кикинда нашла на мапи као највеће зимовалиште сова на свету. Због овог ретког феномена, ово војвођанско место обилазе туристи из целога света.

„Рекорд је оборен 2009. године, када је избројано 734 јединке на зимовалишту, а сваке године бележимо више стотина јединки", истиче Александра Вукчевић.

Обе строго заштићене врсте природни су заштитници пољопривреде, јер се хране глодарима, а човеку су драге и због симболике. Сова је симбол мудрости и знања, а рода весник пролећа и рађања. За сакупљаче поштанских маркица, не треба сумњати, обе ће бити дадатак колекцијама.

„Једно дете је ишло тамо, друго овде, у учионицама у хали. Много ће нам значити пошто више нећемо морати да развозимо децу у два вртића, него ће ићи на једно место. Вртић јако лепо изгледа и надам се да ће деца стварати лепе успомене у њему“, каже Данијела Илић, родитељ.

„Ми имамо три главна објекта у насељеним местима Алибунар, Владимировац и Банатски Карловац. Све школе имају предшколске групе у самим објектима основних школа. Ово данас је од изузетног значаја не само за Банатски Карловац, него и за целу општину Алибунар, овако леп објекат опремљен по најсавременијим стандардима“, каже Зорана Братић, председница Општине Алибунар

Објекат има 11 боравишних соба опремљених савременим намештајем, дидактичким средствима и играчкама, а изграђена је и производна кухуња са неоходним уређајима и инсталацијама. Новац за инвестицију обезбедило је Министарство просвете у сарадњи са Светском банком. То је део пројекта „Вртић за свако дете“, који је реализован претходних година и подразумева изградњу 21 новог вртића у целој Србији.

„Од 21 успели смо да отворимо 17, у плану је још четири. Ти објекти су готово у потпуности изграђени, очекују се још употребне дозволе. Пројекат је тако замишљен да буде равномерно заступљен у свим деловима Србије“, истиче Дејан Вук Станковић, министар просвете.

 Сада је на реду нови петогодишњи пројекат изградње или реконструкције 126 школа, где ће бити једносменски распоред, а потребе општине Алибунар су два нова објекта.

"Као дете сам почео да сакупљам и то је остало до дан данас. Нисам пропустио ни један албум, да ли Светско да ли Европско првенство. Први албум, који имам то је Минхен 1974. Ја сам тад био мали, имао сам пет година. На питање, колико средстава изискује овакав хоби, одговара "Овај албум, пун у фулу, мене кошта 200 еура. 950 сличица, то је до сада највише" каже Дејан Милошев, сакупљач сличица из Пирота.

Искуство пасионираног сакупљача сличица и бележење резултата утакмица, сврстало га је и у доброг прогнозера. „Да ове године до финала стигну или Холандија или Немачка. Фаворити су Француска и Шпанија, али никад фаворити не пролазе у финале”, објашњава Дејан.

Из ове својеврсне фудбалске библиотеке, могу се извући разни подаци, али и анализирати околности у којима су одигравана првенства. Само на основу фризура фудбалера, може се погодити епоха, када су играли.

Дејана је занимало да ли репортерка прати дешавања на Светском првенству? Одговорила је да прати и руши стереотипе о томе да жене не воле фудбал. Њено омиљено светско првенство било је у Италији 1990. године. Сећа се нашег пласмана у четвртфинале, а омиљени фудбалери су јој били Михајловић, Савићевић и Пикси, присећа се Маја.

"Нажалост ове године се назире нека ситуација да се квалитет неће посебно вредновати. Онај баш екстра квалитет да, али неки мало изнад стандарда ће вероватно отићи по цени као стандардна пшеница. Пшенице има доста више посејано у односу на прошло годину, иако су приноси мањи, имамо веће површине, тако да у збиру биланс ће бити исти као прошле године. А знамо да имамо вишка пшенице, да се он вуче већ пар година, тако да не можемо да видимо ниједан фактор који би могао да евентуално погура цену пшенице нагоре. Све испод седам тона по хектару за мене је незадовољавајуће", каже Арсен Градинац, пољопривредник из Србобрана.

На берзи се још увек више тргује прошлогодишњим родом по ценама од 20 динара и 80 пара до 21 и по динар за килограм у зависности од количине протеина. Нови род може да се прода за 20 динара за килограм. Млинари и складиштари су међутим у трговање новим родом ушли опрезније.

"Ова цена је аконтациона, она је 19 динара плус ПДВ за правна лица, односно 19 динара са ПДВ-ом за пољопривредне произвођаче и пољопривртедна газдинства. Коначна цена ће се утвридити при крају жетве или након ње и она ће бити опредељујућа цена која буде берзанска и тржишна, тако ћемо се ми понашати", објашњава Предраг Ђуровић, "Житопромет" Сента.

У Житопромету у Сенти планирају да откупе и прераде око 100 хиљада тона пшенице. Тренутни смештајни капацитети су за те планове недовољни, па су започели радове на градњи новог силоса.

 "У тренутној фази је изградња две силосне ћелије укупног капацитета 14 хиљада тона. Са тиме очекујемо да са 60 хиљада тона тренутног складишног капацитета повећамо наш складишни капацитет на 74 хиљаде тона, које ће бити у том моменту неких две трећине наших укупних потреба", каже Золтан Нађ, Житопромет Сента.

Једна од карактеристика овогодишње жетве је што су скоро у исто време сазрели јечам, и уљана репица, па то пољопривредницима може донети додатне проблеме око складиштења рода.

“Добро одлично, куд ће боље кад ти дођу кући, то је милина. Да вас прегледају? Да. И шта су вам рекли лекари? Све добро само напред”, рекао је Владимир Вулетић из Реткоцера

У Реткоцеру некада великом селу сада углавном живе људи који имају од шездесет до деведесет година. Амбуланти прегледи су им неопходни, а лепа реч лекара много значи.

Спасоје Перовановић каже, замара се, боли га врат и вилица.

„Због повећане температуре се најчешће жале на пад притиска, на вртоглавицу, сунчаницу али свакако то је изводљиво збринути“, објашњава поручник др Миљана Стошић, Трећи центар за обуку.

Мештани Реткоцера ретко су ишли код стоматолога. Само када мора зуб да се извади. Зато је за већину протеза једини лек.

„Имам проблема са зубима, зуба немам“, нашалио се на свој рачун Милован Ђедовић.

„Људи здравље уста и зуба стављају на задње место. Велики је степен безубости овог становништва, а све је то због удаљености од градске средине и због новчаних издатака“, истакла је капетан Катарина Јовановић специјалиста опште стоматологије.

Акција Војни лекар на селу део је и пројекта Министарства здравља о пружању амбулатних услуга становицима удаљених планинских села. Мобилне екипе војске Србије заједно са сестрама и техничарима Дома здравља и Црвеног крста из Медвђе обишли су и мештане Спонца и Маћедонца.

„Мештани прихватају Војску Србије на прави начин и оно што ми добијамо то је једно захвалност, разговор, прича. Наш народ је у овим крајевима одувек волео војску“, истгакао је капетан 1. класе Миљан Голубовић, Трећи центар за обуку.

Брига о здрављу становништва за сваку државу треба да буде приоритет. Горштаци из Реткоцера, Спонца и Маћедонца су људи посебног кова. Много трпе, много раде, не знају да се жале. Зато њима обилазак лекара значи много више од неопходних прегледа. Он им даје наду и осећај да нису сами и заборављени а то је најважније.

‘’ Оно што је можда најкомплексније Јесте пресушити суви цвет и очистити да он остане перфектно чист односно да буде само тај суви цвет који нам треба за ликер и за сируп. То је једна од тежих ствари и друга тежа ставар је да ових 2.500 садница треба рез их оплевити, и треба их очистити од траве и корова и то радимо искључиво ручно” , објашњава Бојан Миленковић.

Брат и сестра, економисти по струци, у узгоју лаванде препознали су прилику за другачији пословни подухват. Уместо да се баве производњом етеричних уља и сапуна, направили су искорак ка преради, па од цветова лаванде производе ароматична пића.

‘’Да бисмо смирили ту ароматичност и јачину лаванде која је изузетно захтевна у миксологији за производњу овакве врсте производа ми смо за наш први производ користили ванилу Која нам је заправо помогла у томе да је некако смиримо у једном пићу док смо за наш други производ користили ето управо једну воћку, а то је боровница’’, каже Ана Томашевић.

‘’Трудимо се да кроз агилност и приступ развоју малих серија и сирупа и ликера и минималну производњу докажемо да тржиште постоји и да можемо тако да полако освајамо и ширимо и наш асортиман и ширимо тржиште’’, додаје Бојан Миленковић.

На око пола хектара земље Ана и Бојан тренутно узгајају 2.500 садница лаванде. Док упоредо развијају нове производе, планирају и ширење засада, верујући да та медитеранска биљка има значајан потенцијал на њиховом имању у Милићевцима.

“Директно поспешује развој привреде у Општини Алибунар и самим тим и изградња ветропаркова стабилни електроенергетски систем, не само за општину Алибунар него за целу Србију”, каже Зорана Братић, председница Општине Алибунар.

Кинеска компанија овим пројектом започиње своја велика улагања у обновљиве изворе на тлу Централне и Источне Европе. За њих је Јужни Банат, због својих климатских услова, идеално тло за дугорочно партнерство.

“Пројекат Алибунар одражава нашу дугорочну посвећеност Србији, нашу посвећеност овом тржишту и нашу снажну веру у дугорочну сарадњу између Србије и Кине. Када се спроведе, донеће много користи локалном друштву и такође ће дати значајан допринос енергетском сектору и циљевима одрживог развоја ове земље”, истакао је Др Чао Танг, представник Компаније Sany.

Због специфичних климатских услова и банатске кошаве, Алибунар је постао прави магнет за инвеститоре у обновљиве изворе јер ће до 2028. године имати укупно четири ветропарка, а у припреми је документација за још два. Ова еколошка транзиција директно помаже Србији да испуни преузете обавезе и достигне планирану квоту зелене енергије у систему, док извођачи радова најављују највише стандарде.

„Добро знамо да ово није само ветропарк, већ и мост који повезује визије зеленог развоја две земље, као и кључни корак у подстицању регионалне енергетске транзиције и подршке Србији у остваривању циљева угљеничне неутралности“, нагласио је Јуебин Ћнао, представник Компаније PowerChina.

Први зелени киловат - сати са нових алибунарских поља потећи ће ка мрежи и домаћинствима пре 2028. године, чиме ова банатска општина трајно осигурава своју позицију на енергетској мапи.

Стручњаци, међутим, упозоравају да климатске промене мењају и сунцокрет.

"То захтева стални рад на оплемењивању, јер се сви услови мењају. Самим тим тачно је да сунцокрет најбоље подноси од свих пролећних биљних врста ове промене због својих морфолошких својстава, али наравно да оне њему не пријају, те високе температуре, и потребно је стално радити на стварању хибрида који би боље могли да толеришу услове у које су дошли", истиче Владимир Муклич са Института за ратарство и повртарство Нови Сад.

Шта је воловод

Паразити који нападају сунцокрет такође не мирују. Воловод је један од њих. Биљка микроскопског семена, клија на корену сунцокрета и из њега црпи воду и минералне материје.

Воловод угрожава производњу у црноморском региону и Русији, а у Србији се за сада јавља регионално.

"Проблем је већ одавно на северу Војводине, практично где су песковитија земљишта и сад се појављује у источном делу Србије, пошто је у Румунији велики проблем и претпостављамо да долази из Румуније. То зависи у ком типу земљишта се јавља, оно што је срећа је што га у чернозему практично још нема. Тако да на маргиналним типовима земљишта се јавља", објашњава Сандра Цвејић са тог института.

Међународни симпозијум о воловоду

О сузбијању овог биљног паразита говорило се на 6. међународном симпозијуму о воловоду у сунцокрету који је у Новом Саду организовао Институт за ратарство и повртарство. На скупу је учествовало више од 100 стручњака из света.

"Институт за ратарство и повртарство један је од водећих тимова у истраживању сунцокрета у свету. На глобалном нивоу постоје само три или четири велике истраживачке групе специјализоване за ову културу, а Институт је кључна институција, јер има обимне генетичке ресурсе сунцокрета", наводи секретар Светске организације за сунцокрет Етјен Пилорж.

Борба против воловода на њиви се спроводи првенствено плодоредом, сунцокрет не би требало сејати на истој парцели бар пет година и обавезно треба користити генетски толерантне хибриде отпорне на воловод.

"Захваљујући нашој националној авиокомпанији два пута недељно трационално може да се лети до морских дестинација, до Тивта и до Атине. Ове дестинације су погодне за оне путнике који иду на црногорско приморје, али и оне путнике који из Атине хватају даље конекције према другим грчким острвима, јер се одатле може стићи до целе грчке обале“, каже Михајло Здравковић, директор предузећа „Аеродроми Србије.

Ово нису једине морске дестинације из Ниша?

„Из Ниша се лети и до Крфа и Малте која је такође популарна дестинација и она целогодишња дестинација и током лета је врло посећена и врло приступачна нашим корисницима. Искористио би прилику да позовем све оне који планирају летовање, да погедају понуду са нишког аеродрома и да сазнају коју све конекцију одавде могу да имају“, додаје Здравковић и подсећа да већ неколико година уназад туристичке агенције организују чартере до Анталије и до Туниса, тако да је и на ове две дестинације могуће стићи директно.

Здравковић каже да се очекује већи број путника током јула и августа, али и да су у претходном периоду бројке добре. У мају је већи број путника за 14 одсто. Са оваквим трендом, надају се да ће ова година бити близу или мало боља од оне рекордне 2023. године када је било 442.000 путника.

„Минут падања града је штета огромна у воћу. Пре две године је пао 25 минута на овом терену овде, све је било бело као снег“, сећа се Михаило Продановић из Блазнаве код Тополе.

Да би на то ставили тачку, инвестирали су у најсавременији систем заштите - противгардни топ. Уз субвенције државе од 50 одсто, сматрају да им је то улагање најсигурније.

„Треба да кошта око неких 16.000 евра, и утрошак гаса који је сад у овоме не може да пређе за годину дана, ја мислим преко хиљадуипо евра један топ да потроши, али то је небитна ставка уопште на површину која се брани и шта се брани рачунајући укупну вредност те робе на терену“, додаје Михаило.

 Са дометом од око 80 километара, топ штити и суседне засаде. Два, која су до сада постављена у Блазнави - воћњаке у целом селу. Плод домаће памети и знања, након годинуипо дана испитивања, настао је у машинској радионици Шевића. "Ватрено крштење ", имао је широм Србије и показао добре резултате.

„Топ ради на принцип сагоревања у комори ацетилемна у комори који се дозира и на сваких седам секунди буде опаљења и он кад пуца прави вештачки узгон тог врелог ваздуха горе , тако да онемогући град да пада, у најгорем случају ако крене крупан град да пада на земљу може да падне мокар снег“, објашњаве Славко Шевић, конструктор противградног топа из Блазнаве.

Кретање градоносних облака прати се на радарској слици, а систем се активира око пола сата раније и ради док не прође опасност. За сада их је у "Српској Тоскани", седам.

„А то ће бити и више и наредних година јер је сада и држава сама препознала берићет и корист од противградних топова“, каже Драган Јовановић, председник СО Топола.

Савесни су тополски воћари, који осигуравају највише парцела у Србији. Уз значајне повраћаје државе и општине ,отишли су и корак даље и уводе нове технологије противградне заштите.

Пословна сарадња између Србије и Кине последњих година не заснива се само на електронској пошти и видео-позивима. У производњи лед екрана, чачанска породична компанија за набавку репроматеријала ослања се на поуздане кинеске добављаче.

‘’Набављамо један део репроматеријала од њих али такође ту су фирме које су технолошки изузетно развијене и заједно са њима радимо и на развоју нових технологија у самој области лед екрана које заједнички пласирамо на тржиште света’’, каже Александар Стефановић, ЕЛСАТ Чачак.

Године успешне сарадње изградиле су чврсто поверење. Кинески сарадници чачанске компаније допутовали су у Србију како би обишли производњу и са домаћинима разговарали о новим пројектима и плановима.

‘’Почела сам да радим са Александром пре осам година и не само да ми је част што га познајем и што сам у послу са њим, постали смо пријатељи а сада можемо рећи да смо као породица. Надам се да ћемо пронаћи још оваквих компанија и сарађивати са њима’’, истиче Оливиа Лу, привредница из Кине.

Непосредан контакт драгоцен је за учвршћивање сарадње. Гостима из Кине допала се Србија, а Стефановићи су их угостили и у својој „шумској канцеларији“, где су о пословним темама разговарали у природном амбијенту.

„Посао се ради са људима и посао се ради због људи тако да личан и директан контакт између са нашим партнерима у Кини је јако и изузетно важан пре свега због развоја те енергије да можемо заједнички да напредујемо даље’’, објашњава Александар Стефановић, ЕЛСАТ Чачак.

Сарадња са кинеским партнерима доноси нове пословне прилике чачанској привреди, али је трговинска размена још увек изразито неуравнотежена.

‘’Са Кином имамо велики дефицит у трговинској размени што се тиче чачка ми свега 0,3 милиона еура извозима производа увозимо скоро 16 милиона еура што представља и пораст у односу на прошлу годину“, каже Горана Танасковић, Регионална привредна комора Чачак.

Један од важних корака ка повећању извоза биће и отварање представништва Привредне коморе Кине у Србији, које би требало да олакша повезивање домаћих компанија са кинеским партнерима.

‘’Где ћемо успостављањем директних конака контаката са кинеским привредницима моћи да да дођемо до сазнања, који су то производи потребни њима наши произвођачи прерађивачи могу да пласирају своје производе на то је изузетно велико и захтевно тржиште’’, додаје Горана Танасковић.

Успешна сарадња данас подразумева много више од трговине и размене робе. Управо су лични контакти и међусобно поверење постали један од кључних фактора за развој дугорочних и стабилних пословних партнерстава.

„Добар дан, учење знаковног језика, за мене је било једно посебно и драгоцено искуство, научили смо основе знаковног језика и моћи ћемо да их употребимо у комуникацији са глувим и наглувим особама, мене је првенствено мотивисала знатижеља да се прикључим групи, међутим кроз састанке које смо имали са глувим и наглувим особама схватила сам већи значај читаве ове иницијативе“, истиче Александра Марјановић, полазница Школе знаковног језика.

„Знаковни језик није тежак, лако се учи, потребно је доста вежбе и понављања, симболи су једноставни. Кроз пројекат „Глас тишине“ научили смо како да чујемо тишину, како да, преко знакова, споразумемо се са глувим и наглувим особама, како можемо да видимо њихов свет“, каже Александар Вујевић, полазник Школе знаковног језика.

Библиотека у Шапцу, једина у Србији, има званичног тумача за знаковни језик. Стечено знање у Удружењу „Руке говоре“ Горица Рајичић, бесплатно преноси својим суграђанима.

"Морамо да приметимо да сви полазници до сада који су заинтересовани да уче, заиста показују велико интересовање, ја бих рекла и потребу за знаковним језиком и за оваквим видом едукације. Исто тако, приметили смо, да сви наши полазници, сви ови добри, дивни људи који су прошли досадашње циклусе обуке и сви који желе исто, заиста имају развијену свест о инклузији, емпатији и имају слуха за све оне који их, немају, то апсолутно и јесте наш циљ, поред циља који смо већ одавно остварили, да будемо приступаћна установа за глуве и наглуве особе, јесте и да развијемо ту свест о важности знаковног језика као примараног начина комуникације када су глуве и наглуве особе у питању“, објашњава Горица Рајичић, библиотекар и тумач за знаковни језик.

Часови знаковног језика у Библиотеци шабачкој су динамични, интерактивни и прилагођени почетницима. Полазницима који су завршили два циклуса обуке, уручене су дипломе.