<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>














<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/">
    <channel>
        <title>РТС :: Србија данас</title>
        <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/rss.html</link>
        <description></description>
        <language>sr</language>
        <image>
        
            
                
                <url>http://admin.rts.rs/img/logo.png</url>
                
            
        <title>РТС :: Србија данас</title>
        <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/rss.html</link>
        </image>

        
            <item>
                <title>Kубанска школа бокса - у Пироту</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6085585/kubanska-skola-boksa---u-pirotu.html</link>
                <description>
                    Кубанска школа бокса позната је као једна од најбољих и најуспешнијих на свету. Због тога је Боксерски савез Србије ангажовао Хорхеа Матоса искусног стручњака са Кубе, како би побољшао резултате наших првотимаца. Прилику да укрсте рукавице са некадашњим кубанским шампионом имали су репрезентативци у Боксерском клубу “Пиргос” у Пироту.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/17/12/11/585/6057575/thumbs/14434625/kubanska-skola-boksa-t.jpg" 
                         align="left" alt="Kубанска школа бокса - у Пироту" title="Kубанска школа бокса - у Пироту" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Пиротски шампиони Аксентије и Тадија и њихов тренер Предраг добили су појачање у рингу. Кубански стручњак Матос, преноси им богато искуство у раду са врхунским такмичарима и помаже им да поправе технике и форму.</p>
<p><!--<box box-left 51981509 video>--></p>
<p>„Доста значи, јер је тренер искусан. Он је тренер омладинске репрезентације. Учили смо кубанску школу", каже Аксентије Пејић, из БК “Пирот”.</p>
<p>Тадија Митић, из БК “Пирогос” додаје: „Научили смо да држимо руке горе, да их не спуштамо, научили смо кретање, брзину."</p>
<p>Искусни кубански боксер и тренер у Србију је дошао 2019. године с циљем да појача стручни рад наше репрезентације и да допринесе остваривању врхунских резултата.</p>
<p>„Овде у Пироту сам радио са почетницима, али и са боксерима који су представљали клуб на међународним такмичењима и освајали медаље. Њих двојица су веома талентовани. Они су будућност српског бокса и имају шансу да оду на Олимпијске игре. Репрезентација ће наставити да помаже и практично и методолошки клубовима и боксерима који имају велики потенцијал, попут ових у Пироту", истиче Хорхе Луис Фромета Матос, тренер БСС.</p>
<p>Велики успеси пиротских боксера, нису остали незапажени. Зато им је Боксерски савез Србије послао искусног кубанског тренера, од кога су пуно научили.</p>
<p>Предраг Ранђеловић, тренер БК “Пирогос” каже да су радили много на координацији, на покрету и извођењу правилних удараца, мало на кондицији. Имамо још два дана да проведемо са њим и да научимо неке нове методе тренинга.”</p>
<p>Пиротски боксери прошли су припреме са репрезентацијом Србије. Тренинзи са кубанским стручњаком само су додатна мотивација и надградња јер им је циљ да следеће године буду потпуно спремни за Светско и Европско првенство.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 13:04:59 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6085585/kubanska-skola-boksa---u-pirotu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/17/12/11/585/6057575/thumbs/14434619/kubanska-skola-boksa-t.jpg</url>
                    <title>Kубанска школа бокса - у Пироту</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6085585/kubanska-skola-boksa---u-pirotu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/17/12/11/585/6057575/thumbs/14434619/kubanska-skola-boksa-t.jpg</url>
                <title>Kубанска школа бокса - у Пироту</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6085585/kubanska-skola-boksa---u-pirotu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Лана Гавриловић представља Србију на Светском првенству у акватлону</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6084721/lana-gavrilovic-predstavlja-srbiju-na-svetskom-prvenstvu-u-akvatlonu.html</link>
                <description>
                    Лана Гавриловић из Сремске Митровице, прва победница &#034;ИРОНМАН&#034; трке у Београду и вишеструка шампионка државе у свим триатлонским дисциплинама, помера границе своје издржљивости у једном од најтежих и најзахтевнијих спортова. Пред Светско првенство у акватлону у Абу Дабију, дневно има два или три тренинга а припрема се, између осталог,  и на Градском базену у свом граду.

                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/12/37/615/6052363/thumbs/14421397/triatlon-t.jpg" 
                         align="left" alt="Лана Гавриловић представља Србију на Светском првенству у акватлону" title="Лана Гавриловић представља Србију на Светском првенству у акватлону" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Пливање је само један део трке која захтева много више од физичке спремности. За добре резултате, неопходна је и ментална снага, посвећеност и дисциплина.</p>
<p><!--<box box-left 51979600 video>-->"Ја сам почела са пливањем када сам имала три године, зато што је мој тата пливачки тренер и мој тренер сада, наравно, и све је почело стварно јако рано, и тај прелаз са пливања на триатлон се десио врло спонтано али већ на мојој првој трци, ја сам знала да је заправо триатлон оно чиме ја желим да се бавим. Једна од трка која је била битнија у мојој каријери када сам била млађа, то је било кадетско првенство Балкана, на којем сам победила а једна од највреднијих медаља је дефинитивно треће место на Европском првенству у акватлону", каже Лана Гавриловић, репрезентативка Србије.</p>
<p>После пливања, тренинг или трка се не завршевају, већ настављају.</p>
<p>"Трке су врло енергетски захтевне, али су врло и ризичне, бицикли се вози на појединим деоницама 50,60 км на сат, у групи од 30,40 девојака, неравни терени, веома ризичан спорт. Она је у триатлону од 2013. имала је девет година када је имала прву трку. Релативно је млада за триатлон али, дуги стаж има", наводи Александар Гавриловић, Ланин отац и тренер.</p>
<p>Осим снаге и брзине, вежба се и способност да се настави даље и онда када је најтеже.</p>
<p>"Дефинитивно, могу да кажем да је најважније да останете истрајни, да верујете у себе јер триатлон је један много захтеван спорт, чине га три јако захтевне дисциплине потребно је много времена и много одрицања да би се дошло до врхунских резултата", додаје Лана.</p>
<p>До краја сезоне, двадесетдвогодишњу чланицу Триатлон клуба "Сава" очекују две трке у Уједињеним Арапским Емиратима, а следеће године и квалификационе квоте за Олимпијске игре.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 16 Nov 2026 16:02:50 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6084721/lana-gavrilovic-predstavlja-srbiju-na-svetskom-prvenstvu-u-akvatlonu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/12/37/615/6052363/thumbs/14421391/triatlon-t.jpg</url>
                    <title>Лана Гавриловић представља Србију на Светском првенству у акватлону</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6084721/lana-gavrilovic-predstavlja-srbiju-na-svetskom-prvenstvu-u-akvatlonu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/12/37/615/6052363/thumbs/14421391/triatlon-t.jpg</url>
                <title>Лана Гавриловић представља Србију на Светском првенству у акватлону</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6084721/lana-gavrilovic-predstavlja-srbiju-na-svetskom-prvenstvu-u-akvatlonu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Једна од највећих плантажа дуња у пиротском крају</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6084660/jedna-od-najvecih-plantaza-dunja-u-pirotskom-kraju.html</link>
                <description>
                    На Старој планини, код села Шугрин, породица Ђорђевић гаји дуње на плантажи површине хектар и по. Њихов дуњик, један је од највећих у пиротском крају. Због планинске климе, вегетација касни, па берба дуња траје до децембра и првих снегова.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/12/25/809/6051934/thumbs/14420520/plantaza-t.jpg" 
                         align="left" alt="Једна од највећих плантажа дуња у пиротском крају" title="Једна од највећих плантажа дуња у пиротском крају" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Поједине гране повиле су се од великог рода, а крупни златножути, мирисни плодови симбол су богате јесени и награда за уложени труд. Ђорђевићи очекују род од 20-ак тона по хектару.</p>
<p><!--<box box-left 51979396 video>-->„Родом смо задовољни, никада није био као ове године. Очекујемо велики принос. Берба је у току. Што се суше тиче, пуно нам је помогао систем за наводњавање кап по кап и онда смо борили битку јер је била јако сушна година", каже Данило Ђорђевић, из Газдинства “Ђорђевић”</p>
<p>На старопланинским пропланцима у нетакнутој природи, узгајају само домаће сорте дуња.</p>
<p>„Желимо квалитетан производ и органску производњу. Поред засада имамо педесетак кошница пчела због опрашивања. Зато се за прскање користи плави камен и креч и сва средства која су на биљној бази. Два километра око засада нема асфалтног пута. Ово је подручје Старе планине и заштићени део природе", додаје Данило.</p>
<p>У посао је укључена цела породица, а две трећине плодова прераде у ракију, сокове, слатко и компот.</p>
<p>„И то смо показали да знамо, јер све што се произведе углавном се и прода. Радимо на позив, нема нас у радњама. Људи знају чиме се бавимо и како то радимо. Прерадимо око 17 тона за ракију и добијемо око 1000 литара. Тај посао добити ракију од дуње није наиван јер мора свака кост из дуње да се извади", истиче Саша Ђорђевић из Газдинства “Ђорђевић”.</p>
<p>У породици Ђорђевић будућност виде у развоју сеоског туризма, с обзиром да се њихово газдинство налази у срцу будућег Националног парка Стара планина.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 16 Nov 2026 15:43:54 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6084660/jedna-od-najvecih-plantaza-dunja-u-pirotskom-kraju.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/12/25/809/6051934/thumbs/14420514/plantaza-t.jpg</url>
                    <title>Једна од највећих плантажа дуња у пиротском крају</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6084660/jedna-od-najvecih-plantaza-dunja-u-pirotskom-kraju.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/12/25/809/6051934/thumbs/14420514/plantaza-t.jpg</url>
                <title>Једна од највећих плантажа дуња у пиротском крају</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6084660/jedna-od-najvecih-plantaza-dunja-u-pirotskom-kraju.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Грациозни станари драгачевског села: Породица Словић дели љубав према јеленима са љубитељима природе</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6082040/graciozni-stanari-dragacevskog-sela-porodica-slovic-deli-ljubav-prema-jelenima-sa-ljubiteljima-prirode.html</link>
                <description>
                    На обронцима планине Јелице, породица Словић, из Чачка, створила је несвакидашњи кутак за љубитеље природе и животиња. На пространом имању, у драгачевском селу Зеоке, гаје 15 кошута и јелена лопатара.

                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/15/37/915/6036928/thumbs/14382784/jeleni_t.jpg" 
                         align="left" alt="Грациозни станари драгачевског села: Породица Словић дели љубав према јеленима са љубитељима природе" title="Грациозни станари драгачевског села: Породица Словић дели љубав према јеленима са љубитељима природе" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Након посете туристичком комплексу у Словенији, познатом по питомим јеленима, Данко Словић је 2018. године пожелео да нешто слично створи и у Драгачеву. Оградио је имање и започео узгој јелена лопатара, животиња којима се посебно диви.</p>
<p><!--<box box-left 51973730 video>-->,,Имање је прелепо оне лети имају довољно да пасу и лепо одржавају имање значи све се спојило и корисно и лепо и тако да је то овако на крају све добро испало. Прелепе су животиње заиста у њима једноставно погледом, кад их гледате уживате’’, oписује Словић.</p>
<p>У Зеокама ове грациозне животиње имају одличне услове за живот. На имању од три хектара, слободно бораве у шуми и на ливади. Иако су по природи плашљиве, све више се приближавају људима.</p>
<p>,,Не могу још увек да се помазе, али су радознали и воле да проучавају ко је у близини, да ли је мало дете или одрастао човек, тако да су љубопитљиви што би рекли’’, наводи Наташа Словић из Чачка.</p>
<p>Словиће посебно радује што крдо, са пет прошлогодишњих младунаца, сада броји 15 јединки. Задовољство им причињава и то што љубав према овим животињама могу да поделе са љубитељима природе, а имање планирају да отворе и за посете туриста.</p>
<p>Илија Словић из Чачка, описује будуће кораке: ,,Ово ћемо да да направимо да буде дечије дечији забавни парк још ћемо додатно унапредити ово и додаћемо још неких нових садржаја да кажем да буде још да кажем занимљивије за децу, за млађу популацију’’, наводи он.</p>
<p>О јеленима и кошутама свакодневно брину, посебно током зиме, када им обезбеђују додатну храну и воде рачуна да им ништа не недостаје. Са сваким гостом желе да поделе посебан доживљај боравка у друштву прелепих животиња.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 12 Nov 2026 16:03:47 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6082040/graciozni-stanari-dragacevskog-sela-porodica-slovic-deli-ljubav-prema-jelenima-sa-ljubiteljima-prirode.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/15/37/915/6036928/thumbs/14382778/jeleni_t.jpg</url>
                    <title>Грациозни станари драгачевског села: Породица Словић дели љубав према јеленима са љубитељима природе</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6082040/graciozni-stanari-dragacevskog-sela-porodica-slovic-deli-ljubav-prema-jelenima-sa-ljubiteljima-prirode.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/15/37/915/6036928/thumbs/14382778/jeleni_t.jpg</url>
                <title>Грациозни станари драгачевског села: Породица Словић дели љубав према јеленима са љубитељима природе</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6082040/graciozni-stanari-dragacevskog-sela-porodica-slovic-deli-ljubav-prema-jelenima-sa-ljubiteljima-prirode.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Раднички добио новог председника, а Нишлије подељене: Колико може клуб са Чаира у борби за опстанак?</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081985/radnicki-dobio-novog-predsednika-a-nislije-podeljene-koliko-moze-klub-sa-caira-u-borbi-za-opstanak.html</link>
                <description>
                    После оставка Ивице Тончева и Управног одбора ФК &#034;Раднички&#034; из Ниша, за новог председника клуба изабран је Витко Радомировић, власник регионалне телевизије Белами и још неколико медија. Јавност у Нишу има подељене ставове о избору новог руководства клуба са Чаира.

                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/14/58/216/6036739/thumbs/14382298/radnicki_t.jpg" 
                         align="left" alt="Раднички добио новог председника, а Нишлије подељене: Колико може клуб са Чаира у борби за опстанак?" title="Раднички добио новог председника, а Нишлије подељене: Колико може клуб са Чаира у борби за опстанак?" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Витко Радомировић одлуком новог Управног одбора једногласно је изабран за председника Радничког на период од 7 година. Главни циљ му је, како каже, останак у лиги: ,,Само једна жеља – да останемо у друштву најбољих, односно да не будемо у 4 екипе које испадају, јер ове године из Суперлиге испадају 4 тима“, наводи он.</p>
<p><!--<box box-left 51973663 video>--></p>
<p>У отвореном писму јавности некадашњи председник клуба Видак Перовић подсећа да је Радомировић претходних 7 година већ био у руководству нишког прволигаша, које је водио Ивица Тончев.</p>
<p>"Мени је спорно, јер се наставља континуитет уршавања клуба. Клуб ће да нестане. Раднички је понос града Ниш и где год да одете у Европу сви за Раднички“, истиче Перовић.</p>
<p>Радомировић је на југу Србије познат као привредник и власник више медија. Били су годинама блиски властима и користили градске фондове, али је од почетка студентских протеста уређивачка политика доживела заокрет. Уз то у згради његових „Народних новина“ био је изборни штаб Студентске листе. Зато део јавности поставља питање „да ли је Раднички сада политички плен?“</p>
<p>"Нисам се ја ником нудио, мене су звали, а то око политике, студенти имају много више проблема и пречих обавеза него што је Раднички“, апострофира Радомировић.</p>
<p>Ненад Стојановић, један од оснивача навијачке групе „Мераклије“ и новинарка Јужних вести Љубица Јоцић имају своје ставове о новом руководству.</p>
<p>По Стојановићу, ово не представља суштинску промену: ,,95 посто мојих другара навијача и даље неће долазити на стадион. То не значи да Витку није место у фудбалу, ја га видим у Радничком, али на некој другој позицији“ наводи он.</p>
<p>,,У јавности се појављују критике на такав избор, међутим сви критикују само на друштвеним мрежама и нема конкретног одговора или предлога ко би могао да спасе Раднички“, oцењује Љубица Јоцић.</p>
<p>Раднички је тренутно претпоследњи на табели са само 8 бодова из 14 утакмица. Уз то на стадиону који је реконструисан пре 15 година, остала је незавршена западна трибина. То су главни изазови за ново руководство.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 12 Nov 2026 15:50:56 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081985/radnicki-dobio-novog-predsednika-a-nislije-podeljene-koliko-moze-klub-sa-caira-u-borbi-za-opstanak.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/14/58/216/6036739/thumbs/14382295/radnicki_t.jpg</url>
                    <title>Раднички добио новог председника, а Нишлије подељене: Колико може клуб са Чаира у борби за опстанак?</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081985/radnicki-dobio-novog-predsednika-a-nislije-podeljene-koliko-moze-klub-sa-caira-u-borbi-za-opstanak.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/14/58/216/6036739/thumbs/14382295/radnicki_t.jpg</url>
                <title>Раднички добио новог председника, а Нишлије подељене: Колико може клуб са Чаира у борби за опстанак?</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081985/radnicki-dobio-novog-predsednika-a-nislije-podeljene-koliko-moze-klub-sa-caira-u-borbi-za-opstanak.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Од Прокупља и схимника до Тајмс сквера: Како је „Старац Тихон“ обишао свет</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081835/od-prokuplja-i-shimnika-do-tajms-skvera-kako-je-starac-tihon-obisao-svet.html</link>
                <description>
                    Рад  „Старац Тихон“, уметника Стефана Пешића, из Прокупља, приказан је на Тајмс скверу у Њујорку у оквиру интернационалне изложбе коју је организовао часопис Висуал Арт Јоурнал. Уметничко дело Прокупчанина којим свету шаље поруку мира, биће представљено и у Бечу 14. новембра.

                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/14/8/809/6036634/thumbs/14382064/starac_t.jpg" 
                         align="left" alt="Од Прокупља и схимника до Тајмс сквера: Како је „Старац Тихон“ обишао свет" title="Од Прокупља и схимника до Тајмс сквера: Како је „Старац Тихон“ обишао свет" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Инспирисан схимницима и њиховој посвећености за достизање најузвишеније љубави према Богу и људима, Стефан Пешић из Прокупља створио је дело "Старац Тихон", које је ових дана обишло свет. Ово је само једна од 12 слика које су део његовог докторског рада на факултету примењених уметности у Београду.</p>
<p><!--<box box-left 51973403 video>-->"Слика представља највиши монашки чин где заправо монаси дају посебне завете, али са својом одором и са својим облачењем у уметничком смислу они представљају један неприкосновени мистицизам. И они иду до крајње смирености која подразумева љубав без граница", појашњава Стефан Пешић, уметник.</p>
<p>Снимак уметничког дела које је приказано на једном од најпрометнијих места на свету- Тајмс скверу , а који је начинио свештеник српске православне цркве у Њујорку брзо се проширио друштвеним мрежама. Прокупчани су с поносом коментарисали успех свога суграђанина који је овим путем свету желео да пошаље поруку љубави.</p>
<p>"Као што схимници шире љубав око себе и смирење и моје, поготово у данашњем времену када је много узбурканости у целоме свету, надамо се да ће наши схимници и својим појавама и својом молитвом допринети смирењу узбурканости дешавања у свету", додаје Пешић.</p>
<p>Слика ће се наћи и на изложби која ће бити отворена 14.новембра у Бечу, међу делима уметника из целог света који су радове слали на основу конкурса.</p>
<p>"Он је заправо само одговор на уметнички правац који се иначе и родио у самом Бечу. Беч је понудио врсту уметности која се зове бечки акционизам, а заправо схимници су уметност источног акционизма," закључује он.</p>
<p>Поред штафелајног сликарства, Стефан се бави и фрескописањем. Осликава цркве у Топличком крају, а тренутно ради на цркви Светог <br />Романа у Мерошини и Балајнцу.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 12 Nov 2026 16:05:33 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081835/od-prokuplja-i-shimnika-do-tajms-skvera-kako-je-starac-tihon-obisao-svet.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/14/8/809/6036634/thumbs/14382058/starac_t.jpg</url>
                    <title>Од Прокупља и схимника до Тајмс сквера: Како је „Старац Тихон“ обишао свет</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081835/od-prokuplja-i-shimnika-do-tajms-skvera-kako-je-starac-tihon-obisao-svet.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/14/8/809/6036634/thumbs/14382058/starac_t.jpg</url>
                <title>Од Прокупља и схимника до Тајмс сквера: Како је „Старац Тихон“ обишао свет</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081835/od-prokuplja-i-shimnika-do-tajms-skvera-kako-je-starac-tihon-obisao-svet.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Краљево не заборавља своје хероје: Четврти пут одржан меморијални турнир у малом фудбалу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081700/kraljevo-ne-zaboravlja-svoje-heroje-cetvrti-put-odrzan-memorijalni-turnir-u-malom-fudbalu.html</link>
                <description>
                    У организацији Синдиката српске полиције, у Краљеву, одржан je четврти меморијални турнир “Хероји жандармерије и Полицијске управе Краљево“. Учествовало је 12 екипа из свих крајева земље. Од 2000. године, до данас, животе је изгубило 10 припадника Жандармерије и Полицијске управе. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/16/50/263/6037033/thumbs/14383135/turnir_t.jpg" 
                         align="left" alt="Краљево не заборавља своје хероје: Четврти пут одржан меморијални турнир у малом фудбалу" title="Краљево не заборавља своје хероје: Четврти пут одржан меморијални турнир у малом фудбалу" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>С циљем да сачувају сећање на своје колеге који су изгубили животе радећи свој посао и у одбрани земље, и ове године меморијални турнир у малом фудбалу окупио је ћланове Синдиката српске полиције, али и породице колега који нису више са њима.</p>
<p><!--<box box-left 51973124 video>-->"И после 29 година од смрти супруга сматрам да је то част да нису заборавили ни мене, ни моју породицу, ни моју децу. Свака похвала”, наводи Сандра Томић, из Краљева.</p>
<p>Меморијалне турнире синдикат српске полиције организује и у другим градовима.</p>
<p>Лазар Ранитовић, председник Синдиката српске полиције, истиче: "Синдикат српске полиције 12 турнира на нивоу целе Србије организује, тако да ни један у Републици Србији изостављен.Ту се сетимо свих колега који су дали то највредније”.</p>
<p>"На помен тих колега који су дали живот за службу значи много да првенствено саме њих не заборавимо између осталог породицама у било којој ситуацији да се нађу, ми смо ту за њих”, напомиње Жељко Исаиловић, члан ГО Синдиката српске полиције.</p>
<p>Прву утакмицу на меморијалном турниру одиграли су десетогодишњаци фудбалског клуба Аполон са припадницима Жандармерије Краљева.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 12 Nov 2026 16:24:59 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081700/kraljevo-ne-zaboravlja-svoje-heroje-cetvrti-put-odrzan-memorijalni-turnir-u-malom-fudbalu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/16/50/263/6037033/thumbs/14383129/turnir_t.jpg</url>
                    <title>Краљево не заборавља своје хероје: Четврти пут одржан меморијални турнир у малом фудбалу</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081700/kraljevo-ne-zaboravlja-svoje-heroje-cetvrti-put-odrzan-memorijalni-turnir-u-malom-fudbalu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/16/50/263/6037033/thumbs/14383129/turnir_t.jpg</url>
                <title>Краљево не заборавља своје хероје: Четврти пут одржан меморијални турнир у малом фудбалу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081700/kraljevo-ne-zaboravlja-svoje-heroje-cetvrti-put-odrzan-memorijalni-turnir-u-malom-fudbalu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Остојићево у знаку гушчарства: Манифестација као подстицај за повратак белих јата</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081672/ostojicevo-u-znaku-guscarstva-manifestacija-kao-podsticaj-za-povratak-belih-jata.html</link>
                <description>
                    У Остојићеву  10. &#034;Дани гусака&#034; окупили су 30 тимова из целе Војводине и Мађарске. Поред промоције гастрономских специјалитета од гушчијег меса, манифестација има циљ да подстиче гушчарску производњу и укаже на неискоришћени потенцијал узгоја гусака у Србији.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/12/1/77/6035245/thumbs/14378305/Sequence_21_00_02_47_23_Still075.jpg" 
                         align="left" alt="Остојићево у знаку гушчарства: Манифестација као подстицај за повратак белих јата" title="Остојићево у знаку гушчарства: Манифестација као подстицај за повратак белих јата" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Гулаши, паприкаши, супе, печено месо, чварци…само су неки од специјалитета који су се припремали на јубиларним, 10. ,,Данима гусака" у Остојићеву.</p>
<p><!--<box box-left 51973080 video>--></p>
<p>,,Прва категорија су печења: печена џигерица, затим пуњени гушчији врат и фаширане шницле. Следећа категорија је паприкаш, који ћемо направити од изнутрица и разног поврћа’’, објашњава Иштван Бодор, из Мађарске.</p>
<p>Смиљка Малешев, из Зрењанина, описује своју кухињу: ,,Ја кувам на банатски начин, на старински. Без шаргарепе, без вегете, без зелени, клот. Са кнедлама, и наравно кромпир”.</p>
<p>У северном Банату, где су бела јата гусака некада била природна слика сваког сеоског сокака, Миклош Репергер из Остојићева, у општини Чока, данас је један од ретких чувара ове традиције. Његово имање краси јато од 300 гусака.</p>
<p>,,Трудимо се да буде што више. На неки начин покушавамо, на осталим неким манифестацијама да присуствујемо и да кажемо људима да има ту и гусака”, напомиње Миклош Репергер.</p>
<p>У Мокрину је некада било 20.000 гусака, па мештани путем ,,Гусанијаде” покушавају да наставе традицију гушчарства у овом делу Баната.</p>
<p>Живица Терзић, из Удружења ,,Бело перо” наводи: ,,Сад је тај број на око 1.500 до 2.000 јединки. Сад их има можда до 3.000, јер сад је сезона”.</p>
<p>Гушчије месо је врло квалитетно, али га из домаће производње у месарама и продавницама једноставно нема. У неким трговинана може да се нађе увоз из Мађарске.</p>
<p>,,То су фарме од више хиљада гусака. Они су конципирали производњу гушчије јетре као премијум бренда и производа који остварује цену. Остало од гуске дође као нус производ. Е, та прича би овде исто требала”, упућује Јосип Чешљар из Пољопривредне стручне службе Сента.</p>
<p>Док су се у прошлости гуске највише држале ради производње меса и јетре, али и јаја и перја којима се пунила постељина, у данашње време најтраженија је гушчија маст.</p>
<p>Миклош Репергер, организатор ,,Дана гусака” у Остојићеву, додаје: ,,Зато што је то лековито. Бронхитис, астма се лечи. Тако да то можемо доста лако продати”.</p>
<p>Млади који желе да се баве сточарством данас радије бирају овчарство и товно говедарство, јер у узгоју гусака још увек не виде јасну перспективу. Ипак, стручњаци кажу да потенцијал постоји, јер Банат располаже адекватним ресурсима-ту су пашњаци и рибњаци, што пружа идеалне услове за повратак ове занемарене гране пољопривреде.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 12 Nov 2026 15:47:25 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081672/ostojicevo-u-znaku-guscarstva-manifestacija-kao-podsticaj-za-povratak-belih-jata.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/12/1/77/6035245/thumbs/14378299/Sequence_21_00_02_47_23_Still075.jpg</url>
                    <title>Остојићево у знаку гушчарства: Манифестација као подстицај за повратак белих јата</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081672/ostojicevo-u-znaku-guscarstva-manifestacija-kao-podsticaj-za-povratak-belih-jata.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/12/1/77/6035245/thumbs/14378299/Sequence_21_00_02_47_23_Still075.jpg</url>
                <title>Остојићево у знаку гушчарства: Манифестација као подстицај за повратак белих јата</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081672/ostojicevo-u-znaku-guscarstva-manifestacija-kao-podsticaj-za-povratak-belih-jata.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Симболична акција на Дан примирја: Студенти у Лесковцу чистили град и послали снажну поруку</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081198/simbolicna-akcija-na-dan-primirja-studenti-u-leskovcu-cistili-grad-i-poslali-snaznu-poruku.html</link>
                <description>
                    Студенти Лесковца Дан примирја у Првом светском рату обележили су акцијом чишћења кеја у центру града. Нису им сметали ни киша ни лоше време јер су желели да покажу да је Србији потребно чишћење у сваком смислу.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/15/14/203/6032777/thumbs/14371289/Ciscenje_t.jpg" 
                         align="left" alt="Симболична акција на Дан примирја: Студенти у Лесковцу чистили град и послали снажну поруку" title="Симболична акција на Дан примирја: Студенти у Лесковцу чистили град и послали снажну поруку" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>За чишћење је потребно време али и акција, а Србија мора да се очисти у сваком смислу, кажу студенти из Лесковца који су симболично на Дан примирја у Првом светском рату организовали сакупљање смећа на обали Ветернице у центру града. Није их спречила ни киша ни лоше време. Добра воља осећала се на сваком кораку, а доброј атмосфери допринела је и подршка из оближњег кафића са препознатљивом музиком која је обележила студентске протесте.</p>
<p>Градимир Цветановић из Студентски покрет „Студенти побеђују", наглашава: ,,Да средимо нашу Србију од свих прљавштина и у жаргонском смислу и у сваком смислу. Данас ћемо очистити кеј који је посећен сваког дана и наравно остају трагови и дошли смо то да средимо и наравно да обележимо Дан примирја у Првом светском рату".</p>
<p>Студенте у акцији чишћења подржали су и грађани. Истина не у великом броју,али важан је почетак и идеја да о чистоћи свог града сами морамо да водимо рачуна.</p>
<p>,,Има доста посла дошли смо да помогнемо. Србија се напокон пробудила и то је нешто најбитније" наводи Александра Илић из Лесковца.</p>
<p>После чишћења студенти су положили венац на споменик ослободиоцима у центру града. Жртва коју су наши преци поднели за нашу слободу је велика.</p>
<p>Андрија Чворовић студент Технолошког факултета у Лесковцу указује: ,,Примирје није било само крај једног ратовања него почетак обавезе које човечанство још није успело да научи како да живи у миру."</p>
<p>Студенти Лесковца покренули су једну нову позитивну енергију која може да донесе добро свима. Док су они чистили, радници Комуналца, на који грађани последњих година немају велике примедбе, чистили су лишће у парку. Крај споменика ослободиоцима само венац Субнора-а. Званичне комеморације није било, као ни 7. октобра на Дан ослобођења Лесковца у Првом светском рату.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 11 Nov 2026 15:29:34 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081198/simbolicna-akcija-na-dan-primirja-studenti-u-leskovcu-cistili-grad-i-poslali-snaznu-poruku.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/15/14/203/6032777/thumbs/14371277/Ciscenje_t.jpg</url>
                    <title>Симболична акција на Дан примирја: Студенти у Лесковцу чистили град и послали снажну поруку</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081198/simbolicna-akcija-na-dan-primirja-studenti-u-leskovcu-cistili-grad-i-poslali-snaznu-poruku.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/15/14/203/6032777/thumbs/14371277/Ciscenje_t.jpg</url>
                <title>Симболична акција на Дан примирја: Студенти у Лесковцу чистили град и послали снажну поруку</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081198/simbolicna-akcija-na-dan-primirja-studenti-u-leskovcu-cistili-grad-i-poslali-snaznu-poruku.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Безбедност ученика испред свега: Зашто су радови у ОШ „Драгомир Марковић“ изазвали буру у Крушевцу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081178/bezbednost-ucenika-ispred-svega-zasto-su-radovi-u-os-dragomir-markovic-izazvali-buru-u-krusevcu.html</link>
                <description>
                    Реконструкција  основне школе &#034;Драгомир Марковић&#034; у Крушевцу започета је са новом школском годином. Један део објекта и поред радова користио се за одржавање наставе. Накнадно утврђена оштећења изазвала су забринутост родитеља за безбедност деце, посебно како истичу - закаснела реакција надлежних.

                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/15/38/639/6032759/thumbs/14371205/Skola_t.jpg" 
                         align="left" alt="Безбедност ученика испред свега: Зашто су радови у ОШ „Драгомир Марковић“ изазвали буру у Крушевцу" title="Безбедност ученика испред свега: Зашто су радови у ОШ „Драгомир Марковић“ изазвали буру у Крушевцу" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>О пукотинама на конструкцији  извођач радова надлежне је обавестио 5. Октобра. Град је након добијања додатног мишљења  стручњака нишког Грађевинско архитектонског факултета  у коме се наводи да не пистоји опасност од урушавања, ипак 16.  донео одлуку да се цео објекат стави ван употребе.</p>
<p><!--<box box-left 51972068 video>--></p>
<p>О пукотинама на конструкцији  извођач радова надлежне је обавестио 5. oктобра. Град је након добијања додатног мишљења  стручњака нишког Грађевинско архитектонског факултета  у коме се наводи да не пoстоји опасност од урушавања, ипак 16.10. донео одлуку да се цео објекат стави ван употребе.</p>
<p>"Они су  тај допис написали 16.10., а он је нама у школу стигао 19.10. пошто је стигао поштом. Ми смо 20.10. одмах имали састанак  са Градском управом, са родитељима и наставницима да би им објаснили да нема потребе за паником, да је све под контролом, да су деца безбедна, тада смо званично рекли родитељима да ћемо затворити тај део школе. Већ поподневну смену, када смо направили организацију пустили смо  да иду кући , а од сутрадан 21.10. cмо прешли на другачији режим рада уз сагласност Школске управе“, истиче Марија Марјановић, директорка ОШ "Драгомир Марковић".</p>
<p>Родитељи сматрају да су и школа и градска управа морали да  реагују одмах  И објекат затворе чим су почели радови.</p>
<p>,,Ово није проблем од јуче. Тај проблем датира од прошле године. Паника је заиста била превелика посебно у оном период када су деца имала наставу у том делу школе који  крајње небезбедан. Родитељи припремају кривичну пријаву."</p>
<p>,,Постоје неки проблеми у погледу безбедности, шта се даље дешава  заиста ја лично нисам обавештен, а верујем и већина људи."</p>
<p>,,Мени је син у први разред пошао, сматрам да то није коректно, лето је прошло није се радило ништа, што је то тако треба да виде други људи не ја”, наводе анкетирани.</p>
<p>За сада проблем је решен измештањем 4 одељена у суседну Медицинску школу, тако да настава функционише несметано. Радови ће бити настављени после израде нове пројектно техничке докумантације . Што се тиче  дела запослених, тајном анкетом коју је спровео синдикат,  од директорке је затражена оставка, између осталог  због неправилности у раду и  угрожавања безбедности и здравља ученика и радника.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 11 Nov 2026 15:35:16 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081178/bezbednost-ucenika-ispred-svega-zasto-su-radovi-u-os-dragomir-markovic-izazvali-buru-u-krusevcu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/15/38/639/6032759/thumbs/14371193/Skola_t.jpg</url>
                    <title>Безбедност ученика испред свега: Зашто су радови у ОШ „Драгомир Марковић“ изазвали буру у Крушевцу</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081178/bezbednost-ucenika-ispred-svega-zasto-su-radovi-u-os-dragomir-markovic-izazvali-buru-u-krusevcu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/15/38/639/6032759/thumbs/14371193/Skola_t.jpg</url>
                <title>Безбедност ученика испред свега: Зашто су радови у ОШ „Драгомир Марковић“ изазвали буру у Крушевцу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081178/bezbednost-ucenika-ispred-svega-zasto-su-radovi-u-os-dragomir-markovic-izazvali-buru-u-krusevcu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Срце на 1.200 метара надморске висине: Породица Нешић се вратила коренима</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081116/srce-na-1200-metara-nadmorske-visine-porodica-nesic-se-vratila-korenima.html</link>
                <description>
                    Несврта је планинско село у врањском крају, у коме стално живи двадесетак мештана. Четворочлана породица Нешић вратила се на дедовину. Уз помоћ пријатеља и комшија обновили су кућу и планирају да се баве сточарством.

                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/13/30/126/6032341/thumbs/14370181/Sequence_21_00_01_58_04_Still093.jpg" 
                         align="left" alt="Срце на 1.200 метара надморске висине: Породица Нешић се вратила коренима" title="Срце на 1.200 метара надморске висине: Породица Нешић се вратила коренима" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Давид и Душан нестрпљиво су нас чекали да нам покажу овце о којима брину. Пре два месеца када смо их упознали, Нешићи су почели реновирање старе куће, опремање штале, купили су још животиња како би се бавили сточарством.</p>
<p><!--<box box-left 51971962 video>--></p>
<p>"Малтене, 100% смо се вратили, из сопствених средстава, највише заслуге дајем својој породици, мојој жени, мојој деци која хоће да дођу на село", истиче Милош Нешић, из Несврте.</p>
<p>Душан Нешић из истог места додаје: ,,Деца помажу родитељима око куће, и у штали. Нарочито се радују младунцима. Старији син похађа школу у другом селу".</p>
<p>"Желео бих да поздравим моје другаре и другарице, и учитељицу из школе, из одељења друго два", рекао је осмогодишњи Давид Нешић.</p>
<p>Несврта је село на готово 1200 метара надморске висине, краси га изузетна природа, чист ваздух, а недавно је и уређен пут. То су и разлози због којих се породица Нешић вратила на огњиште.</p>
<p>Слађан Митић, комшија из Несврте наглашава: "То је лепо кад се људи враћају, да се дружимо, да има ко да долази и где да одемо. Јер овде кад зими падне снег, нема никога, само бог једини. Зато комшија млади, добродошао."</p>
<p>Никола Јовановић, тринаестогодишњи дечак, додаје: "Идем у школу у Кривој Феји и волим село јер ме нешто вуче. И волео бих овде да живим".</p>
<p>Нешићи обнављају кућу, реновирали су купатило, променили столарију. Али желе и да задрже аутентичан изглед старе куће, где ће са комшијама проводити дане на селу.</p>
<p>"Све је увек тешко, али кад имаш вољу за рад, и кад је зима и лето. Само породица и подршка", закључује Милош Нешић.  </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 11 Nov 2026 15:46:37 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081116/srce-na-1200-metara-nadmorske-visine-porodica-nesic-se-vratila-korenima.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/13/30/126/6032341/thumbs/14370175/Sequence_21_00_01_58_04_Still093.jpg</url>
                    <title>Срце на 1.200 метара надморске висине: Породица Нешић се вратила коренима</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081116/srce-na-1200-metara-nadmorske-visine-porodica-nesic-se-vratila-korenima.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/13/30/126/6032341/thumbs/14370175/Sequence_21_00_01_58_04_Still093.jpg</url>
                <title>Срце на 1.200 метара надморске висине: Породица Нешић се вратила коренима</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081116/srce-na-1200-metara-nadmorske-visine-porodica-nesic-se-vratila-korenima.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Српски Верден: Када је свет прогледао пред страдањем Шапца</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081097/srpski-verden-kada-je-svet-progledao-pred-stradanjem-sapca.html</link>
                <description>
                    У Великом рату огромна разарања претрпео је Шабац и цела Мачва. Да светска јавност сазна за страдања  и злочине и све што је доживело становништво и војска најзаслужнији  је  Арчибалд Рајс. Мало се зна да су о свим виђеним ратним страхотама известили и дописници страних медија који су били у Шапцу 1914. и 1915.

                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/13/29/835/6032185/thumbs/14369791/Sequence_21_00_00_08_01_Still092.jpg" 
                         align="left" alt="Српски Верден: Када је свет прогледао пред страдањем Шапца" title="Српски Верден: Када је свет прогледао пред страдањем Шапца" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>,,На једним колима седи једна млада жена са очима још раширеним од страха док су јој обе руке обавијене завојима, метак је сломио обе руке несрећне жене и убио на месту њену бебу пробивши њено тело. У истим колима једна друга мајка седи и држи у наручју једну плавокосу девојчицу од нешто више од 7 година која умире, један Аустријски војник ју је пробо бајонетом.Њена мајка полудела од бола нема више ни суза...", део је извештаја дописника француског журнала - Анрија Барбија.</p>
<p><!--<box box-left 51971920 video>--></p>
<p>Он је августа 1914. године, проследио једно од потресних сведочења о страдању становништва. О злоделима широм Подриња, Мачве и Шапца западна јавност сазнала је у детаље. Вести и извештаји о разореном граду и мукама Шапчана стизала су и до Америке преко извештаја Џона Рида.</p>
<p>Бранислав Станковић, аутор књиге ,,Страдање Шапца и Мачве у Великом рату", наводи: ,,Млади амерички новинар који је имао 26 година када је долазио у Србију са својим пријатељем Бордманом Робинсоном који је цртач и који је забележио и скицирао страдање нашег града а те скице су објављене у књизи Џона Рида која се појавила у Сједињеним Америчким Државама 1916. године. Заједно са Џоном Ридом и Борманом Робинсоном који су у том тренутку боравили у Шапцу дошао је и Вилијан Ворфилд кога је послао професор Михаило Пупин са Колумбија Универзитета да прође кроз Србију да када се врати У Сједињене Америчке Државе може такође да сведочи о страдањима српског народа у том периоду".</p>
<p>,,Узалуд се тражи кућа која је остала нетакнута. Врата су изваљена прозори разлупани избачени из лежишта. Све радње су испражњене и уништене, све што није могло бити понето упропашћено је. У банкама непријатељ је узео готовину, вредности и уништио књговодство у школама све је поразбијано", део је извештаја из Шапца – августа 1914. године.</p>
<p>У поменутом делу Бранислава Станковића, такође је забележено: ,,Важна су сведочења француског лекара који је стигао из Дижона Луја Томсона који је боравио у нашем граду који је можда на најбољи начин објаснио атмосферу у којој су живели Шапчани током 1915. године када је наш град био потпуно разорен, град који је имао 13.000 становника пре почетка Великог рата а током боравка тих страних новинара у граду је живело 200 људи. Луј Томпсон је објавио своју књигу,, Повлачење из Србије од октобра до децембра 1916 године у Паризу".</p>
<p>,,Од напредне европске вароши Малог Париза, Шабац је у постао Српски Верден. Да видите Шабац не би опраштали", записао је у свом дневнику професор Павле Поповић. Град страдалник, једини са три ордена, подсетници на Велики рат.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 11 Nov 2026 15:28:48 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081097/srpski-verden-kada-je-svet-progledao-pred-stradanjem-sapca.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/13/29/835/6032185/thumbs/14369785/Sequence_21_00_00_08_01_Still092.jpg</url>
                    <title>Српски Верден: Када је свет прогледао пред страдањем Шапца</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081097/srpski-verden-kada-je-svet-progledao-pred-stradanjem-sapca.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/13/29/835/6032185/thumbs/14369785/Sequence_21_00_00_08_01_Still092.jpg</url>
                <title>Српски Верден: Када је свет прогледао пред страдањем Шапца</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081097/srpski-verden-kada-je-svet-progledao-pred-stradanjem-sapca.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Несаломиви дух Србије: Наталијина рамонда, Милунка Савић и вечни симбол васкрса</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081047/nesalomivi-duh-srbije-natalijina-ramonda-milunka-savic-i-vecni-simbol-vaskrsa.html</link>
                <description>
                    Наталијина рамонда симбол је нежности али и несаломивости. Исте епитете можемо приписати и  Милунки Савић, хероини Великог рата. На неки начин обе симболизују васкрс целе једне нације. 

                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/12/48/845/6031961/thumbs/14369237/Sequence_21_00_00_04_09_Still090.jpg" 
                         align="left" alt="Несаломиви дух Србије: Наталијина рамонда, Милунка Савић и вечни симбол васкрса" title="Несаломиви дух Србије: Наталијина рамонда, Милунка Савић и вечни симбол васкрса" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Дан примирја није само прекид рата. Празник слави неуништивост духа. Као што Рамонда оживи из сувог камена тако је и Милунка потекла из истог камена да брани слободу.</p>
<p>,,Када говоримо о херојима Великог рата, морамо имати на уму да је нису извојевале дипломате у вагону, већ обични људи челичне воље", истиче Данијела Матовић, директорка ЦК "Градац".</p>
<p><!--<box box-left 51971808 video>--></p>
<p>,,Кућа у Рашки чува сведочанство о најдраматичнијим новембарским данима 1915. године. ,,Тада је варошица била последња слободна тачка државе пред Албанску голготу", додаје она.</p>
<p>Тијана Ристовић Милошевић, из ЦК "Градац", подсећа да је тачно три године касније, примирије означило крај страдања и повратак у слободу. ,,Поуздано се зна да је из Рашке на трогодишњи пут голготе кренуло и Мирослављево Јеванђеље. На стубовима пуковске заставе са ликом Светог Андреја Првозваног, заштитника Карађорђевића и српске војске. Ни једна од 51 није пала непријатељу у руке. Ни током балканских ни током Великог рата. Биле су симбол слободе коју су српски војници бранили животом", наглашава она.</p>
<p> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 11 Nov 2026 15:29:00 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081047/nesalomivi-duh-srbije-natalijina-ramonda-milunka-savic-i-vecni-simbol-vaskrsa.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/12/48/845/6031961/thumbs/14369231/Sequence_21_00_00_04_09_Still090.jpg</url>
                    <title>Несаломиви дух Србије: Наталијина рамонда, Милунка Савић и вечни симбол васкрса</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081047/nesalomivi-duh-srbije-natalijina-ramonda-milunka-savic-i-vecni-simbol-vaskrsa.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/12/48/845/6031961/thumbs/14369231/Sequence_21_00_00_04_09_Still090.jpg</url>
                <title>Несаломиви дух Србије: Наталијина рамонда, Милунка Савић и вечни симбол васкрса</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6081047/nesalomivi-duh-srbije-natalijina-ramonda-milunka-savic-i-vecni-simbol-vaskrsa.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Књажевчанка Весна Јовановић у награђиваном филму &#034;Кратко лето&#034;</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6080502/knjazevcanka-vesna-jovanovic-u-nagradjivanom-filmu-kratko-leto.html</link>
                <description>
                    Неке од најлепших животних прича не почињу великим плановима, већ сасвим случајним сусретима. Весна Јовановић, из Књажевца, отишла је са унуком на филмски кастинг, не слутећи да ће се управо тамо догодити нешто што ће јој променити живот.Уместо да буде само пратња, постала је глумица. И то у филму који данас осваја награде на међународним фестивалима. Понекад, чини се, живот има бољи сценарио од филма.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/14/23/624/6028855/thumbs/14360977/Sequence_21_00_02_06_15_Still091.jpg" 
                         align="left" alt="Књажевчанка Весна Јовановић у награђиваном филму &#034;Кратко лето&#034;" title="Књажевчанка Весна Јовановић у награђиваном филму &#034;Кратко лето&#034;" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Није Весна Јовановић тог дана отишла по главну улогу. Није чак ни помишљала да би могла да стане пред филмску камеру. У општинској управи у Књажевцу ради као сервирка, а на кастинг је отишла због унуке. Али понекад је довољно да вас неко погледа другим очима. Редитељка Настиа Коркиа приметила је Весну. У њој је препознала нешто што је тражила за једну од важнијих улога у свом филму. И док би многи на овакву прилику одговорили без размишљања – Весна је рекла не. Да није било унуке, можда би свет филма за Весну заувек остао само свет са великог платна.</p>
<p><!--<box box-left 51970543 video>-->"И онда су баку убацили у филм, а мене су ставили за дублера. Да није било мене, не би ни било бабе у филму. Одлично је било и желим опет да идем у Београд и опет да снимам филм са бабом", каже Софија Раденковић - Веснина унука</p>
<p>Руски филм „Кратко лето", у српско-немачко-француској копродукцији, прича је о осмогодишњој Катји, која одлази на одмор код баке и деке, док се у позадини одвија чеченски рат. Весна игра баку. Тако је почела једна сасвим нова животна епизода. Пред камерама јој је помогло и то што говори руски.</p>
<p>"Ја уопште нисам из тог света филма, а током снимања ми се толико допало да сам се стварно уживала у томе. Тако су се опходили према мени, да једноставно другачије не може. Све је то, кажем, организовано у сваком погледу. Сви су мислили да сам ја права глумица, тако им је деловало. И тако су се и опходили. Једноставно, као једна породица смо били. Тако делује да сам светска глумица сада, не српска. То је као неком лепом сну. Увек знам да кажем, као Алиса у земљи чуда", наводи Весна Јовановић из Књажевца.</p>
<p>Филм је освојио награду Лав будућности у Венецији, Награду за догађајгодине од стране руских филмских критичара, Златног јелена у Јапану, као и награду Златни Хуго на 61. Међународном филмском фестивалу у Чикагу. Приказан је и на Међународном ФЕСТ-у у Београду. Једна од сцена из филма посебно је запажена и похваљена у париским филмским круговима, где је привукла пажњу својом уметничком снагом и упечатљивим филмским језиком. Никада не знамо када ће нас живот изненадити. Понекад је довољно само<br />да се нађемо на правом месту, у право време. И да, када нас неко „открије" – не одбијемо своју филмску улогу. А по свему судећи, ово није последња коју ћемо гледати у Весниној глумачкој каријери.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 10 Nov 2026 15:52:39 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6080502/knjazevcanka-vesna-jovanovic-u-nagradjivanom-filmu-kratko-leto.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/14/23/624/6028855/thumbs/14360971/Sequence_21_00_02_06_15_Still091.jpg</url>
                    <title>Књажевчанка Весна Јовановић у награђиваном филму &#034;Кратко лето&#034;</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6080502/knjazevcanka-vesna-jovanovic-u-nagradjivanom-filmu-kratko-leto.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/14/23/624/6028855/thumbs/14360971/Sequence_21_00_02_06_15_Still091.jpg</url>
                <title>Књажевчанка Весна Јовановић у награђиваном филму &#034;Кратко лето&#034;</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6080502/knjazevcanka-vesna-jovanovic-u-nagradjivanom-filmu-kratko-leto.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Родиле малине, кад им време није</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6080441/rodile-maline-kad-im-vreme-nije.html</link>
                <description>
                    Кад им време није, родиле су малине у шабачком крају, иако би календарски биљке требало да се припремају за зиму, у неким малињацима род зри, други пут ове године. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/13/31/283/6028610/thumbs/14360533/Sequence_21_00_02_17_16_Still084.jpg" 
                         align="left" alt="Родиле малине, кад им време није" title="Родиле малине, кад им време није" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Врхови грана, пуни су цвета и рода. Од прошлог месеца, Грујићи из Мајура убиру зрелу малину. Сорту ‘‘виламет‘‘ производе на 80 ари и други пут је беру ове године.</p>
<p><!--<box box-left 51970517 video>-->"Беремо малину у дугим рукавима. Није јој време, али природа је учинила своје. Рађа виламет по други пут. Кренула је од почетка октобра и вероватно ће се, ако буде лепо време, брати и до Светог Николе", истиче Сретен Грујић из Мајура.</p>
<p>За свежом малином, потражња је, кажу, велика. На две парцеле, до сада су убрали скоро 150 килограма.</p>
<p>"Купци су углавном жене које праве колаче и торте за предстојеће празнике, славе. Посластичарнице, такође, имају доста поруџбина. Само да потраје ово време", каже Владанка Грујић из Мајура.</p>
<p>Иако ове године није било кише, Сретен Грујић додаје да су успели са водом да је отхране и по други пут и да су плодови лепи и слатки, чак можда и лепши него што су били летос.</p>
<p>Док произвођачи задовољно беру малину, стручњаци кажу да зрели плодови на једногдишњим изданцима, нису пожељни у ово време, и могу се негативно одразити на род наредне године.</p>
<p>"Вуче доста храњивих материја, сокова, исцрпљује биљку додатно, а ти једногодишњи изданци треба идуће године, када буду двогодишњи, да донесу тај род. Основна опасност се јавља код појаве раних јесењих мразева, долази до измрзавања. Неки савет је да се врши скраћивање тих врхова. Али, у сваком случају када су цене повољне, када се исплати, то произвођачи искористе, опет са друге стране, није нужно да тај негативни ефекат, то умањење приноса за наредну годину буде толико очигледно. Тако да, једноставно, ако могу, и имају добру цену, онда нека беру‘‘, каже Милорад Јоцковић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе у Шапцу.</p>
<p>Произвођачи додају и да им последице климатских промена у овом случају иду на руку. У односу на лето и сезону, цена је већа. Килограм свеже малине кошта 700 динара.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 10 Nov 2026 15:47:45 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6080441/rodile-maline-kad-im-vreme-nije.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/13/31/283/6028610/thumbs/14360527/Sequence_21_00_02_17_16_Still084.jpg</url>
                    <title>Родиле малине, кад им време није</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6080441/rodile-maline-kad-im-vreme-nije.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/13/31/283/6028610/thumbs/14360527/Sequence_21_00_02_17_16_Still084.jpg</url>
                <title>Родиле малине, кад им време није</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6080441/rodile-maline-kad-im-vreme-nije.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Пољопривредници из Словеније у посети Кикинди</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6080360/poljoprivrednici-iz-slovenije-u-poseti-kikindi.html</link>
                <description>
                    Педесетак пољопривредника из Словеније боравило је у посети Кикинди, где су обишли пољопривредна газдинства и фарме. Током боравка, гости из Словеније имали су прилику да се упознају са овдашњим начином прераде воћа, обишавши дестилерију у Новим Козарцима, али и да са домаћинима размене искуства о изазовима у производњи и прилагођавању савременим тржишним и временским условима.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/13/55/445/6028633/thumbs/14360563/Sequence_21_00_04_00_21_Still088.jpg" 
                         align="left" alt="Пољопривредници из Словеније у посети Кикинди" title="Пољопривредници из Словеније у посети Кикинди" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Север Баната био је домаћин за око педесет пољопривредника из Словеније, који су кроз посету желели да виде како се развија пољопривреда и агро-индустрија у овом делу Србије. Гости су обишли и дестилерију „Шурлан“ у Новим Козарцима, где су се уверили у капацитете и традицију овдашње производње ракије и ликера. Са годишњом прерадом од око 1000 тона воћа, ова дестилерија показује да домаћи произвођачи прате савремене технолошке трендове и теже стандардима Европске уније.</p>
<p><!--<box box-left 51970184 video>-->''Углавном воће које користимо у производњи ракија прерађујемо на нашим воћњацима, на око 50 хектара, а један део и откупљујемо од локалних произвођача, локалних газдинстава“, каже Емилија Тот, директорка производње у дестилерији.</p>
<p>Гости из Словеније истакли су разлике у обиму производње и величини парцела, али и да је рад овдашњих домаћина оставио снажан утисак.<br />''Сваке године видимо нешто ново, обилазимо друге државе, били смо у Србији 2017. године и све је заиста лепо’’, истиче Иван Кожар, пољопривредни произвођач из Словеније.</p>
<p>Говорећи о разликама у производњи, гости су истакли да су површине у Словенији углавном мање, док се домаћи пољопривредници у Србији суочавају са специфичним климатским изазовима.</p>
<p>''Треба се прилагођавати временским приликама и то је главни изазов. Код нас исто нема кише и ништа не расте. Свиђа ми се што видим поштене људе који раде и остварују добре резултате’’, додаје Звоне Божун, из Словеније.</p>
<p>Овакве посете потврђују да је размена искустава између пољопривредника из региона драгоцена, а гости из Словеније понели су из Кикинде и Козараца позитивне утиске о посвећености и раду овдашњих домаћина.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 10 Nov 2026 15:48:02 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6080360/poljoprivrednici-iz-slovenije-u-poseti-kikindi.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/13/55/445/6028633/thumbs/14360558/Sequence_21_00_04_00_21_Still088.jpg</url>
                    <title>Пољопривредници из Словеније у посети Кикинди</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6080360/poljoprivrednici-iz-slovenije-u-poseti-kikindi.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/13/55/445/6028633/thumbs/14360558/Sequence_21_00_04_00_21_Still088.jpg</url>
                <title>Пољопривредници из Словеније у посети Кикинди</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6080360/poljoprivrednici-iz-slovenije-u-poseti-kikindi.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Лесковац: Буџет за спорт</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6079987/leskovac-budzet-za-sport.html</link>
                <description>
                    Планирани нацрт буџета Града Лесковца за 2027. годину износи нешто више од 6 милијарди динара и биће мањи у односу на ову годину за 1, 4 милијарде динара. Ако не дође до промене после предстојеће јавне расправе, ово смањење највише ће погодити спортске клубове јер је за њих планирано готово четири пута мање новца него ове године.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/9/16/20/716/6025423/thumbs/14352565/budzet_t.jpg" 
                         align="left" alt="Лесковац: Буџет за спорт" title="Лесковац: Буџет за спорт" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Уместо да се прича о историјским резултатим рукометаша Дубочице, пре свега у Европи, све бољим партијама фудбалера у Првој лиги Србије, полаком буђењу кошаркаша Здравља, одбојкаша и одбојкашица, у Лесковцу је праву буру изазвао нацрт буџета за 2027. годину којим је за спорт уместо садашњих 211 пројектовано само 55 милиона динара. Овако драстично смањење, сигурно је, угорозиће функционисање клубова.</p>
<p><!--<box box-left 51969244 video>--></p>
<p>„Од 2020. буџет за цео спорт и рукометни клуб нас прати на задовољавајућем нивоу због тога смо постигли и резултате које смо постигли, али ти резултати захтевају још већа улагања. Сад смо дошли у ситуацију да се говори о смањењу буџета. Ако дође до тога мораћемо да направимо нове четворогодишње планове да направимо реорганизацију клуба, али напомињем да се надам и очекујем да ће бити разума“, наводи Србислав Нешић, председник РК Дубочица 54.</p>
<p>Лесковачки клубови надају се да ће се у јавној расправи нешто променити. Неколико најуспешнијих упутило је заједнички апел надлежнима у локалној самоуправи, да ако не може другачије, нађу неки привремени модел како би завршили текућу сезону. Најодговорнији људи у граду истичу да нису срећни због смањења буџета, али да су такву препоруку добили од министра финансија у текућем мандату Синише Малог и да морају да је поштују.</p>
<p>„Ове године имамо и првенство Европе до 21. годину. Град Лесковац је домаћин и мора и за то да одвоји одређена средства у буџету за спорт. Тако да се надам да ће после јавне расправе нацрт буџета претрпети промене на добробит наших клубова“, истиче Александар Пејчић, члан градског већа задужен за спорт.</p>
<p>У сваком случају пред лесковачким клубовима је период неизвесности, а он ће сигурно потрајати све док се на нивоу државе не направи нови системски модел финансирања спорта. Садашњи је у најмању руку неправедан према клубовима који нису из Београда и који у већини случајева само зависе од буџета градова, док с друге стране најпопуларнији престонички клубови не само да добијају огроман новац од државе него и од великих привредних субјеката без икаквог резултатског покрића. Нешто мора коренито да се промени јер спортска јавност у Лесковцу страхује да ће доживети судбину клубова из Врања који су после промене буџетске политике практично сведени на аматерски ниво.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 9 Nov 2026 16:53:54 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6079987/leskovac-budzet-za-sport.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/9/16/20/716/6025423/thumbs/14352559/budzet_t.jpg</url>
                    <title>Лесковац: Буџет за спорт</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6079987/leskovac-budzet-za-sport.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/9/16/20/716/6025423/thumbs/14352559/budzet_t.jpg</url>
                <title>Лесковац: Буџет за спорт</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6079987/leskovac-budzet-za-sport.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Одржани избори за чланове националних савета националних мањина. Да ли су досадашњи савети испуњавали своју функцију?</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6079866/odrzani-izbori-za-clanove-nacionalnih-saveta-nacionalnih-manjina-da-li-su-dosadasnji-saveti-ispunjavali-svoju-funkciju.html</link>
                <description>
                    Припреме и избори за Националне савете одржани су у сенци ванредних парламентарних избора. Ово су били пети избори од доношења закона 2009. године. Док припадници националних мањина не очекују велике промене, грађани Србије углавном не знају шта су и како функционишу национални савети, а стручњаци оцењују да је сада добар тренутак за њихову деполитизацију.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/9/14/15/618/6025027/thumbs/14351551/manjajne_t.jpg" 
                         align="left" alt="Одржани избори за чланове националних савета националних мањина. Да ли су досадашњи савети испуњавали своју функцију?" title="Одржани избори за чланове националних савета националних мањина. Да ли су досадашњи савети испуњавали своју функцију?" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Образовање, култура, информисање и употреба језика и писма - то су области о којима брину Национални савети. Представници мањина различито оцењују досадашњи рад својих савета.</p>
<p><!--<box box-left 51968850 video>--></p>
<p> </p>
<p>"Та добро функционише, ја би волео да се то настави и да континуитет остаје".</p>
<p>"Све исто је, нема нека промена, нека велика нешто, тако да не очекујем ништа".</p>
<p>"Да деци буде доступни образовање на бугарском и тако, можда да буде више пројеката".</p>
<p>"Имамо изванредне услове које су признате и словеначка мањина се бори да одржи тај свој неки културни идентитет".</p>
<p>"Конкретно Бошњачко национално вијеће је подигло ниво образовања на босанском језику и видим да се труде".</p>
<p>"Ништа од тога немамо, ништа. Нити помажу, нити одмажу".<br /><br />"Задовољна сам, има доста информације, штампа, школа".<br /><br />"Имамо и писмо и буквар и сва што смо радили поводом те влашке мањине. Увек може да буде боље", наводе анкетирани грађани Суботице, Бујановца, Пожаревца, Кикинде, Димитровграда и Новог Пазара.</p>
<p>Не само да може већ да треба да буде боље, сматра Осман Балић, из YУРОМ центра, оценујући да је сада добар тренутак за деполитизацију националних савета.</p>
<p>„Свакако за то је потребна сарадња тих националних савета који су у овом тренутку ипак са угроженим легитимитетом. Зато што су они ипак претходних година служили интересима владајућег режима и треба бити врло умерен и суздржан о тој неприродној и превеликој љубави између националних мањина националних савета и власти која год она била“, каже Осман Балић, из YУРОМ центра.</p>
<p>Модел заштите права мањина у Србији један је од најдемократичнијих у Европи. Рад Националних савета из буџета финансирају сви грађани, али рецимо Нишлије за њихово постојање не знају.</p>
<p>Осим незаинтересованости већинског народа, ове изборе одликује и неорганизованост, па и тихи бојкот појединих мањина. Роми су на пример имали само једну листу.</p>
<p>„Ако се то и даље претвара само у некакву експозитуру, јел тако, задовољних и подмирених идеја, представника националне мањине који зарад некаквих користи и добити у смислу плаћених функција и путних трошкова за путовања. Можда сам мало грубљи не мора да ми се замери због овога, али тако је функционисало у прошлости. Ако се настави са тим, онда ће бити истрошена још једна карта“, истиче проф. др Драган Тодоровић, социолог – романолог.</p>
<p>Досадашње анализе показују да су мађарски и бошњачки савети били политчки најактивнији, словачки и русински са највише активности у култури, док су остали били готово невидљиви, не само у друштву већ и у својој заједници.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 9 Nov 2026 15:50:35 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6079866/odrzani-izbori-za-clanove-nacionalnih-saveta-nacionalnih-manjina-da-li-su-dosadasnji-saveti-ispunjavali-svoju-funkciju.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/9/14/15/618/6025027/thumbs/14351539/manjajne_t.jpg</url>
                    <title>Одржани избори за чланове националних савета националних мањина. Да ли су досадашњи савети испуњавали своју функцију?</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6079866/odrzani-izbori-za-clanove-nacionalnih-saveta-nacionalnih-manjina-da-li-su-dosadasnji-saveti-ispunjavali-svoju-funkciju.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/9/14/15/618/6025027/thumbs/14351539/manjajne_t.jpg</url>
                <title>Одржани избори за чланове националних савета националних мањина. Да ли су досадашњи савети испуњавали своју функцију?</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6079866/odrzani-izbori-za-clanove-nacionalnih-saveta-nacionalnih-manjina-da-li-su-dosadasnji-saveti-ispunjavali-svoju-funkciju.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ученица Уметничке школе у Краљеву једна је од две жртве саобраћајне несреће у Хрватској</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6079852/ucenica-umetnicke-skole-u-kraljevu-jedna-je-od-dve-zrtve-saobracajne-nesrece-u-hrvatskoj.html</link>
                <description>
                    Уз сагласност породице, Колектив Уметничке школе у Краљеву јутрос је објавио вест да је малолетна држављанка Црне Горе, која је погинула у саобраћајној несрећи на ауто-путу у Хрватској, ученица ИВ разреда те школе Василија Пањако. Тешке телесне повреде задобили су ученик IV разреда Игор Вучковић и наставник Зоран Сретовић, који су хоспитализовани и налазе се ван животне опасности.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/9/16/39/66/6025399/thumbs/14352499/poginula_t.jpg" 
                         align="left" alt="Ученица Уметничке школе у Краљеву једна је од две жртве саобраћајне несреће у Хрватској" title="Ученица Уметничке школе у Краљеву једна је од две жртве саобраћајне несреће у Хрватској" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Од раних јутарњих часова ученици, наставници и грађани Краљева пале свеће и полажу цвеће испред Уметничке школе. Туга и неверица је међу децом и наставним особљем да је њихова школска другарица и талентована ученица изгубила живот у тешкој саобраћајној несрећи у Хрватској.</p>
<p><!--<box box-left 51968826 video>-->"Она је из Црне Горе. Овде је похађала школу. Боравила је код деде. Наде су биле до задњег момента да је она међу живима. Заједно са још јендим учеником из IV године и са нашим професором кренули су пут Прага, Чешке, на симпозијум по позиву Уметничке школе из Прага да представљају нашу школу. Да учествују тамо у раду и тако даље. На најбољи могући начин и са најбољим и најискренијим намерама. И не може се речима описати осећај који је у нама. У свима нама и овде и на овом месту ученици и запослени се опраштају од наше Василије", каже Зоран Јаковљевић директор Уметничке школе у Краљеву.</p>
<p>Међу путницима Ниш експреса били су и 18. годишњи ученик Игор Вучковић који је задобио прелом надлактице и посекотину на глави и наставник Зоран Сретовић коме су након превртања аутобуса поломљена два ребра. Збринути су у Клиничко болничком центру у Загребу и њихове повреде нису опасне по живот. У саобраћајној несрећи на ауто-путу у Хрватској непосредно после петље Иванић-Град у близини Загреба, две особе су изгубиле живот, 6 путника је теже, а 27 лакше повређено. </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 9 Nov 2026 16:46:07 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6079852/ucenica-umetnicke-skole-u-kraljevu-jedna-je-od-dve-zrtve-saobracajne-nesrece-u-hrvatskoj.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/9/16/39/66/6025399/thumbs/14352493/poginula_t.jpg</url>
                    <title>Ученица Уметничке школе у Краљеву једна је од две жртве саобраћајне несреће у Хрватској</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6079852/ucenica-umetnicke-skole-u-kraljevu-jedna-je-od-dve-zrtve-saobracajne-nesrece-u-hrvatskoj.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/9/16/39/66/6025399/thumbs/14352493/poginula_t.jpg</url>
                <title>Ученица Уметничке школе у Краљеву једна је од две жртве саобраћајне несреће у Хрватској</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6079852/ucenica-umetnicke-skole-u-kraljevu-jedna-je-od-dve-zrtve-saobracajne-nesrece-u-hrvatskoj.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Зашто се један брачни пар из Чачка одлучио на хранитељство</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6079795/zasto-se-jedan-bracni-par-iz-cacka-odlucio-na-hraniteljstvo.html</link>
                <description>
                    У Моравичком округу тренутно 77-оро деце одраста у 53 хранитељске породице, у којима су пронашли сигурност, пажњу и топлину породичног дома. Међу њима су и две средњошколке, које су нови дом пронашле код и Анке и Зорана Јелића. Њихова свакодневица испуњена је љубављу, стрпљењем и великом одговорношћу.

                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/9/12/18/962/6024235/thumbs/14349937/hranitelji-t.jpg" 
                         align="left" alt="Зашто се један брачни пар из Чачка одлучио на хранитељство" title="Зашто се један брачни пар из Чачка одлучио на хранитељство" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Већ 8 година брачни пар Јелић из Чачка посвећен је посебном задатку да девојчицама којима је потребан породични дом пружи љубав, разумевање и осећај припадности. Зоран и Анка преузели су велику одговорност, настојећи да тинејџеркама буду много више од хранитеља.</p>
<p><!--<box box-left 51968686 video>-->"Једноставно желели смо. Имали смо вољу нама су деца врло брзо одрасла. Имали смо довољно мислим код себе љубави желели смо још неком да помогнемо тако да смо се одлучили на овај корак и мислим да смо, мислим да смо успели’’, каже Зоран Јелић, из Чачка.</p>
<p>Досадашња искуства су позитивна, а да су девојчицама били много више од привременог ослонца током одрастања, потврђује и то што су са онима које су напустиле њихов дом остали у контакту.</p>
<p>"Две девојчице су се већа осамосталиле, почеле да раде тако да је то, овај у ствари то је највећи успех да оне стекну да заврше прво школу да нађу посао па касније нађу и добре људе и створе саме своју породицу’’, додаје Анка Јелић, из Чачка.</p>
<p>У 53 хранитељске породице у Моравичком округу деца добијају много више од крова над главом. Како би што боље разумели њихове развојне потребе и изазове са којима се суочавају, хранитељи пролазе посебне обуке. Током целог процеса имају и континуирану подршку и стручну помоћ тима који процењује и бира породице спремне да преузму бригу о деци.</p>
<p>"Свако дете има своју потребу, своју проблематику и у нашој процени је спас и решење тог проблема или у тој процени ми ћемо тачно знати и проценити да ли је хранитељска породица или хранитељски пар адекватан’’, истиче Милош Илић, специјални педагог, саветник за хранитељство у Моравичком округу.</p>
<p>Потреба за хранитељским породицама данас је све већа, али охрабрује податак да је све више породица спремних да отворе врата свог дома, пруже деци љубав и подршку и помогну им да израсту у самосталне младе људе. </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 9 Nov 2026 15:55:22 +0100</pubDate>
                <category>Србија данас</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6079795/zasto-se-jedan-bracni-par-iz-cacka-odlucio-na-hraniteljstvo.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/9/12/18/962/6024235/thumbs/14349931/hranitelji-t.jpg</url>
                    <title>Зашто се један брачни пар из Чачка одлучио на хранитељство</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6079795/zasto-se-jedan-bracni-par-iz-cacka-odlucio-na-hraniteljstvo.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/9/12/18/962/6024235/thumbs/14349931/hranitelji-t.jpg</url>
                <title>Зашто се један брачни пар из Чачка одлучио на хранитељство</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/srbija-danas/6079795/zasto-se-jedan-bracni-par-iz-cacka-odlucio-na-hraniteljstvo.html</link>
                </image>
            </item>
        
    </channel>
</rss>

