"Данас је веома узбудљив дан и сви желе да буду део тога. Одбор за мир једно је од најзначајнијих тела икада створених и мени је част да му председавам", рекао је Трамп.

Како је навео, Одбор за мир ће сарађивати са многима, укључујући и Уједињене нације.

"Данас је свет богатији, безбеднији и много мирнији него што је био пре само годину дана", истакао је председник САД.

Нагласио је да се "ствари заиста смирују", хвалећи своје потезе на међународном плану, поновно алудирајући првенствено на америчке војне ударе на иранска нуклеарна постројења изведене прошлог лета, познате као операција "Поноћни чекић", за које тврди да су "потпуно уништили" иранске нуклеарне капацитете.

"Иран жели да разговара и разговараће", тврди Трамп, после чега се осврнуо и на операције против Исламске државе у Сирији. Потом је поручио да се "много добрих ствари дешава" и оценио да се претње Европи, Америци и Блиском истоку "заиста смирују".

"Само пре годину дана свет је заправо био у пламену, а многи људи то нису ни знали", рекао је Трамп, поновивши тврдњу да је од ступања на дужност "окончао осам ратова". 

Верује да ће "још једно решење доћи веома брзо". Говорећи о рату у Украјини, истакао је: "Онај за који сам мислио да ће бити лак, показао се као вероватно најтежи."

На крају је захвалио присутнима на церемонији, међу којима је био и бивши британски премијер Тони Блер.

"Хвала, Тони, што си овде, ценимо то", рекао је Трамп. 

Церемонији у Давосу присуствовало је више светских државника, међу којима и премијери Мађарске, Бугарске, Јерменије, Пакистана и Катара, председници Аргентине и Индонезије, као и министри спољних послова Турске и Саудијске Арабије.

Учешће у Одбору за мир су, с друге стране, засад одбиле Француска, Норвешка, Словенија, Шведска и Уједињено Краљевство.

Позив су добиле и друге земље, али се за сада нису изјасниле. Међу њима су Камбоџа, Кина, Немачка, Индија, Италија, Европска комисија (као извршно тело Европске уније), Парагвај, Русија, Сингапур.

Пленковић: Разматрамо позив

Хрватски премијер Андреј Пленковић каже да званични Загреб тренутно разматра правне и друге аспекте предлога о приступању "Одбору за мир".

"Подршка и унапређење историјског мировног процеса на Блиском истоку и даље су један од најважнијих и најплеменитијих циљева које делимо са Сједињеним Америчким Државама и широм међународном заједницом", изјавио је Пленковић.

Како истиче, у том духу, Хрватске тренутно разматра правне и друге аспекте тог предлога. 

"Убудуће ће се конструктивно ангажовати с америчким и европским партнерима. Наставићемо снажно заговарати очување и јачање трансатлантских односа и промовисање мира на Блиском истоку и шире", закључио је Пленковић. 

Дачић је на почетку седнице рекао да циљ да се још једном сагледа тренутно стање на терену после недавног снежног невремена.

"Желимо да видимо шта је у међувремену урађено и каква су очекивања за наредни период, односно да сагледамо хидролошку и метеоролошку ситуацију са прогнозом за наредни период, опште стање на терену и активности Сектора за ванредне ситуације, тренутно стање енергетског система, стање на путевима, активности Републичке дирекције за робне резерве, стање на водама, информације о одбрани од леда на рекама и све друге текуће активности", навео је Дачић.

Истакао је да су договорили да сваког четвртка одржавају седницу Штаба док год буде било потребе за то.

Четвртак је одабран зато што се тог дана одржава и седница Владе Србије.

У саопштењу се наводи да ће држава пружити подршку погођеним подручјима и да се грађанима препоручује да се придржавају упутстава надлежних служби. Најављено је и да ће представници Владе у наредним данима обићи угрожене области.

Велика штета на Сицилији

Највеће последице забележене су дуж јонске обале Сицилије. У области Месине оштећени су приобални путеви, луке и туристички објекти. У Милацу је тешко оштећена туристичка лука, док је у Ђардини Наксосу срушен део мола Скизо. У Катанији су најпогођеније обале Плаје и Оњине, као и рибарско насеље Сан Ђовани Ли Кути, где је море избацило велике количине песка и отпада.

Због изливања бујичних токова у појединим деловима града дошло је до поплава, а више десетина породица евакуисано је из својих домова. У Мазари дел Вало, на западу Сицилије, таласи су уништили неколико обалских објеката, док су главне улице остале прекривене отпадом.

Председник Регионалне владе Сицилије Ренато Скифани изјавио је да су оштећени стамбени објекти, обалски путеви, туристички капацитети и лучка инфраструктура. Према првим проценама, укупна штета премашује 500 милиона евра. Регионалне власти затражиле су проглашење ванредног стања на националном нивоу.

Калабрија и Сардинија

У Калабрији је, у месту Мелито Порто Салво, море срушило око 100 метара обалског шеталишта.

Председник региона Роберто Окјуто најавио је да ће и Калабрија затражити проглашење ванредног стања, истичући да нема страдалих.

Сличан захтев најављен је и из Сардиније, где регионалне власти наводе да је хитна помоћ државе неопходна како би се убрзало обезбеђивање средстава за санацију последица невремена.

Поремећаји у саобраћају и инфраструктури

На више железничких праваца на Сицилији саобраћај је обустављен, укључујући линије Месина–Сиракуза и Катанија–Палермо.

Тешко су оштећени и делови пруге између Месине и Таормине, а према проценама локалних власти, потпуна обнова могла би да траје више месеци.

Екипе електродистрибуције и водовода раде на санацији кварова и обезбеђивању основних услуга у погођеним подручјима.

Метеоролошке околности и прогноза

Стручњаци наводе да циклон "Хари" не спада у категорију медитеранских урагана, већ представља снажан циклонски систем настао под утицајем атлантске снижене зоне притиска и топлих ваздушних маса са севера Африке.

Ветар је достизао брзину већу од 120 километара на час, док су таласи на појединим местима били виши од девет метара.

Према прогнозама, у наредним сатима очекује се постепено смиривање времена на југу Италије.

Међутим, метеоролози упозоравају да ће од краја седмице Италију захватити нови период нестабилног времена, са обилним падавинама, посебно у централним и северним деловима земље.

По налогу основног јавног тужиоца, осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова, након чега ће бити приведен надлежном тужиоцу, док су децу преузели радници Центра за социјални рад у Смедереву.

Између осталог као захтев наводе хитну санацију депоније, одговорност заменика градонацелника Ужица Рајка Радосављевића.

"Захтевима је истекао рок", навели су окупљени испред улаза у Градску кућу где се осим обезбеђења налазила и полиција.

Након што су чланови УГ "Да (Не) дишемо Дубоко" у разговору са градском већницом задуженом за заштиту животне средине изнели  захтеве, за које, како им је речено да није надлежна, али ће их пренети руководству града, активисти су се разишли и оставили рок од седам дана за смену директора ЈКП Депонија Милана Ненадића

Обезбеђење је и после протеста остало испред улаза у Градску кућу.

Истиче, такође, да је индикативно што се Соренсен у Приштини састаје са представницима власти, али и опозиције и цивилног сектора, док у Београду опозиција није део разговора, већ је фокус искључиво на представницима власти.

"Соренсен се приликом последње посете није сусрео са Александром Вучићем, носиоцем косовске политике, што је индикативно и треба да нас забрине. Његове најаве посета нису транспарентне и морамо о њима да сазнајемо путем дипломатских канала. То показује његову намеру да у те теме укључи различите актере, али сматрам да је то погрешна одлука", наводи Мијачић.

Очекивања од Београда и Приштине

Према његовим речима, већа су очекивања од Приштине, док Београд пружа аргументе и инструменте којима може да реагује на ситуацију на Косову и Метохији, па је Европска унија свесна да је утицај Србије на те процесе ограничен, нарочито када је реч о опозицији и другим политичким актерима.

"Већ дуже време Соренсен не спомиње формирање Заједнице српских општина на КиМ као услов за наставак дијалога, нити указује да ради на стварању околности за усвајање европског статута ЗСО. Не знамо каква су његова очекивања од приштинских власти. Питање је колико је уопште заинтересован за ЗСО, што ће негативно утицати на дијалог", истиче Мијачић.

Напомиње и да се много тога дешава у дијалогу Београда и Приштине, уз учешће међународних актера, али ван очију јавности, подсећајући да су прошле године одржана свега два састанка преговарача.

"Куртију и косовским властима у овом тренутку није могуће да укину српско здравство и школство на КиМ, али чине све да то онемогуће, попут доношења закона о странцима и возилима. Званичан Београд се слабо чује, јер је Соренсен после посете Београду објавио само пост на Иксу, док изјаве званичника Србије није било. Ово су тешка времена", оцењује Мијачић.

Петковић отпутовао за Брисел

Петер Соренсен је 14. јануара посетио Београд и Приштину. После сусрета са представницима привремених институција и других састанака у Приштини, јавности се обратио изјавама, док је након посете Београду објавио само кратку поруку на друштвеној мрежи Икс.

Премијер привремених институција у Приштини у техничком мандату, и вероватно будући премијер, Аљбин Курти, после састанка са Соренсеном обавестио је амбасадоре акредитоване у Приштини о фазама спровођења закона о странцима и возилима, који прете да додатно закомпликују свакодневни живот великог броја Срба на Косову и Метохији.

Курти је амбасадоре обавестио и о неопходности почетка постепене интеграције српских здравствених и образовних институција у косовски систем.

Делегација Београда, предвођена директором Канцеларије за КиМ и главним преговарачем на техничком нивоу Петром Петковићем отпутовала је у Брисел, где ће учествовати у новој рунди дијалога.

Из разговора са Милошем Грабунџијом из Синдиката пензионера Србије „Независност“ и Радојком Николић, уредницом „Бизнис магазина“ и „Економетра“ издводили смо шест кључних ствари о расподели пензија у Србији. Цео разговор можете погледати у видеу гостовања који се налази у оквиру текста.

1. Велики број пензионера прима пензију испод или на нивоу најниже

   Пензијe се крећу од око 21.000 до више од 255.000 динара, али највише износе прима занемарљив број људи – свега 86 пензионера, што указује на изражену неједнакост у систему. Око 27 одсто пензионера у Србији прима најнижу пензију или чак мање од ње, што указује на изразито неповољну структуру пензионерских примања. Посебно су угрожени корисници породичних и пољопривредних пензија, код којих су доприноси у прошлости били другачије уређени.

2. Пољопривредне пензије су системски потцењене

   Пензије се данас обрачунавају у односу на просечну зараду, што додатно умањује износ пензија за оне који су имали нестандардне облике уплата, попут пољопривредника. Пољопривредници су деценијама плаћали порез, а не класичне доприносе, што се данас одражава у изузетно ниским пензијама. Иако су формално измиривали обавезе према држави, сада добијају пензије које су знатно испод животног минимума.

3. Србија није изузетак по структури пензионог система, али јесте по висини примања

   Србија примењује такозвани Бизмарков систем солидарности, који користи већина европских земаља – садашњи запослени финансирају садашње пензионере. Разлика је у томе што многе земље имају гарантовану минималну пензију знатно вишу од српске, иако је куповна моћ делимично упоредива због различитог животног стандарда.

4. Однос броја запослених и пензионера тренутно није лош, али систем и даље зависи од државе

   На једног пензионера долази око 1,7 запослених, што је боље него ранијих година, али недовољно да систем самостално функционише. Овај систем најбоље је функционисао седамдесетих година прошлог века када је однос био 3:1 у корист запослених. Дефицит у пензионом фонду и даље покрива држава, што показује ограничену одрживост без буџетске подршке.

5. Номинални раст пензија не значи и реално побољшање стандарда

   Иако је просечна пензија од 2020. до 2025. године номинално удвостручена, реална куповна моћ је готово иста. Инфлација, посебно раст цена хране и лекова, „појела“ је највећи део повећања, што пензионери осећају у свакодневном животу.

6. Највећи терет за пензионере су трошкови лечења и лекова

   За разлику од млађих генерација, пензионери значајан део прихода троше на здравствене услуге и лекове, често и у приватном сектору. Управо та структура трошкова чини њихов реални стандард тежим него што голе бројке о висини пензија показују.

"Није прошло ветеринарски преглед, што је обавезно по законодавству Републике Србије и то је указивало да производи нису урађени у објекту који је одобрен и регистрован у Управи за ветерину. Даље смо утврдили да је то месо са оваквим особинама и утврђеним недостацима небезбедно за конзумирање и одмах је количина од 400 килограма меса повучена из промета", каже  Љиљана Ивањац из Министарства пољопроивреде.

Још није утврђено како је сумњиво месо доспело у промет, али упућени сумњају да је увезено.

"Највероватније се ради о увозном месу. Чим он није имао никакво покриће докумената да докаже одакле је то месо, да је он имао комплетну документацију он је то могао инспекторима дати и да се утврди порекло тог меса и онда то месо не би имало потребе, ако је све како треба, да се нешкодљиво уклања", каже професор Цвијан Мекић са Пољопривредног факултета.

Професор Мекић тврди да увозне дозволе треба да добијају прерађивачи, а не трговци и кланице. Указује да држава нема податке о томе за кога трговци увозе месо и да ли заиста оно завршава у преради.

Одакле се месо увози

"Сви ти увози би требали да заврше у одређеним објектима који су способни за прихват таквог меса. Кад имамо такав систем увоза где немамо контролу одакле је то месо увезено, која је то кланица, како су те животиње храњене, када су заклане, како је складиштено то месо, када је то месо испоручено за наше тржиште, када је ушло где је завршило ту се губи једна следивост и онда може да буде опасно за потрошаче", истакао је Мекић.

А они који поштују прописе, немају проблем ни са пласманом робе ни са законом.

"Крупну стоку купујемо директно од пољопривредних произвођача, преко пољопривредног газдинства. Свиње купујемо или са фарми, или од пољопровредних произвођача. Сваку животињу прати ушна марка и транспортно уверење и пасош", каже  Марко Тошовић из Котленика Краљево.

Упућени кажу да је потребна оштрија казнена политика за продавце који свесно крше правила.

"Ненајављене контроле, јер једино тако можемо имати један обухватан надзор тржишта. Савет за потрошаче да купују у регистрованим трговинама, међутим, овај последњи пример показује да се овакав вид преваре и опасности по здравље и по живот дешава и у регистрованим објектима, што значи да мора да се промени и казнена политика", каже Зоран Николић, из Систематске контроле.

Након заплене у Сомбору појачан је инспекцијски надзор у месарама, трговинама, складиштима и у кланицама.

''Дакле, зарадићемо више, ојачати своју позицију на тај начин. Све то, коначно, први пут после 2008. године када смо се добровољно одрекли већег утицаја, што се показало као лош потез'', рекла је Ђедовић Хандановић за ''Политику''.

Навела је да компанија из Уједињених Арапских Емирата АДНОК, такође, има намеру да од МОЛ-а купи проценте и додала да ће то бити договор између две приватне компаније који Србија, како је рекла, подржава јер има одличне односе са УАЕ захваљујући, пре свега, председнику Александру Вучићу.

''Не заборавимо да је АДНОК чланица ОПЕК-а и водећа светска компанија за производњу нафте са огромним искуством и глобалним утицајем у нафтном сектору'', навела је Ђедовић Хандановић.

Министарка је у среду потврдила да је Влада Србије послала писмо америчкој администрацији у којем је подржала НИС-ов захтев за продужење оперативне лиценце и могућу трансакцију између МОЛ-а и Гаспромњефта, а да се одговор из Вашингтона очекује до краја недеље.

КУРСНА ЛИСТА БР. 12

Трамп је изјавио да би оквирни споразум о Гренланду, који је договорио са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом у Давосу, подразумевао да САД и европски савезници заједно раде на америчком систему противракетне одбране "Златна купола", као и на "правима на минерале" на Гренланду.

"Они ће бити укључени у Златну куполу и биће укључени у права на минерале, као и ми", рекао је Трамп.

На питање колико ће такав договор трајати, Трамп је одговорио кратко – "заувек", поновивши да је одустао од планова за увођење казнених царина европским земљама које се противе његовим плановима за Гренланд, јер је постигнут, како је навео, "концепт споразума" у вези са тим острвом.

"Имамо концепт споразума. Мислим да ће то бити веома добар договор за Сједињене Државе, такође и за њих. Мало је сложено, али објаснићемо то касније. Генерални секретар НАТО-а, ја и још неки људи смо разговарали", навео је Трамп.

Путин: Питање Гренланда нас се не тиче

Док се у Вашингтону и Бриселу говори о оквирима будућег договора који је најављен у Давосу, из Москве стиже порука дистанце.

Путин тврди да се Русије уопште не тиче оно што се дешава са Гренландом и да ће Данска и САД саме решити спор око тог острва. Према његовим речима, Данска је одувек третирала Гренланд као колонију и била је прилично оштра према њему.

Говорећи путем видео-позива на састанку са члановима Савета безбедности Русије, Путин је навео да Русија има искуства у решавању сличних питања са Америком. Као пример је навео продају Аљаске Сједињеним Државама у 19. веку, истичући да би, према тој логици, САД могле да купе и Гренланд за око милијарду долара.

"У 19. веку, Русија је продала Аљаску САД. Разлика између Аљаске и Гренланда је негде између 450.000 и 449.000 квадратних километара. Дакле, ако то упоредимо са трошковима стицања Аљаске за САД, цена за Гренланд би била негде око 200.000 до 250.000 долара", истакао је Путин.

Закључио је да Вашингтон и Копенхаген већ имају слично историјско искуство, подсећајући да је Данска 1917. године продала Девичанска острва Сједињеним Америчким Државама.

"Русија је увек подржавала напоре за јачање међународне стабилности", сматра Путин.

Саобраћајна незгода догодила се у 19.40 часова у Пожешкој улици, када је 63-годишња жена на почетној станици пала под аутобус, који јој је прешао преко ноге, након чега ју је екипа Хитне помоћи превезла на ВМА.

Хитна помоћ је током ноћи имала је укупно 88 интервенција, од којих је десет било на јавном месту.

За помоћ су се најчешће јављали хронични болесници, као и старији суграђани, због падова у кући.

Полупразни рафови, неисплаћене плате, а онда, како тврде запослени у "Апотеци Београд", још један проблем. Kако наводе, Секретаријат за имовинске и правне послове Сектора за закуп пословног простора Града Београда покренуо је поступак против "Апотека Београд" због неисплаћене кирије за изнајмљивање локала.

"То је један апсурд зато што по Закону о здравственој заштити Град Београд или локална самоуправа су дужни да обезбеде услове за рад, односно да плате локале у којима ми вршимо своју делатност. Мислим да је била цифра 27 милиона динара, притом верујем да нису ушли сви месеци, јер нама се закуп не плаћа још од јануара. Било је приче да је то 28 објеката, али мислим да ће бити и више", наводи Јелена Шикуљак из Синдиката "Опстанак" Апотека Београд.

Министарство здравља: Неопходно је да сви учесници реално и одговорно сагледају ситуацију

Град Београд није одговорио на питање о тужби, али нам је Министарство здравља на питање да ли ће се укључити у решавање проблема "Апотека Београд" проследило одговор.

"Министарство здравља, у оквиру својих надлежности, предузима све неопходне мере како би се овој установи помогло у превазилажењу постојеће ситуације. С тим у вези, министар здравља је обавио разговоре са представницима 'Апотеке Београд', имајући у виду да је од изузетног значаја да грађани и даље могу несметано да користе њене услуге, а посебно лекове који се у 'Апотеци Београд' производе деценијама и који представљају важан део здравственог система", наводе у одговору.

Истичу и да ће Министарство здравља ће и у наредном периоду "наставити да интензивно ради и у сарадњи са свим релеватним институцијама покушати да пружи пуну подршку у проналажењу најбољег могућег решења".

"За проналажење таквог решења неопходно је реално и одговорно сагледавање актуелне ситуације од стране свих учесника у овом процесу", додаје се у одговору.

Заустављен рад галенских лабораторија

Kако објашњава представница Синдиката "Опстанак" Апотека Београд, тренутно ради педесетак филијала и 400 апотекара, али тај број се свакодневно мења. Заустављен је и рад галенских лабораторија. Многи велики и мали добављачи покренули су тужбе, као и запослени, а само тужба пореске управе износи 100 милиона динара. 

Мало истраживање о разлици у ценама лекова у приватним и државној апотеци показује да у приватним апотекама лек против болова кошта 140 динара, а у државној 152. Лек за притисак је у приватним 400, а у државној 335 динара. Суплементи су у приватним апотекама од 300 до 1.500 динара, а у државној од 177 па до неколико хиљада динара.

Постоје и драстичнији примери. Лек за шугу који се у "Апотеци Београд" производио и набављао за нешто мање од 1.000 динара, у приватним апотекама се производи и продаје за чак 6.000 динара. Истини за вољу, будући да "Апотека Београд" неке лекове више нема, ни цене нису ажуриране.

За данас је најављена седница Владе и требало би да се разматра предлог да радници "Апотека Београд" добију неопходне хемикалије и амбалажу како би поново могли да покрену рад и снабдеју грађане својим медицинским препаратима. Радници траже да контролу трошења средстава овога пута преузме Министарство здравља. Kако кажу, надају се позитивном исходу – да ће добити заостале плате и да ће "Апотека Београд" бити сачувана.

Међутим, Кличко потврђује и да је Кијев, који је дом за више од три милиона становника, у јануару већ напустило 600.000 људи. 

С друге стране, Марија Захарова, портпаролка Министарства спољних послова Русије, истиче да истина о Донбасу мора бити саопштена свету и да нико не сме да избегне одговорност за злочине над цивилима у том региону.

Доналд Трамп је уверен да и Володимир Зеленски и Владимир Путин желе да реше сукоб. Потврдио је да ће се данас у Давосу састати с украјинским председником.

"Овај рат мора да престане јер превише људи непотребно умире. То је једини разлог зашто ме то занима", поручио је Трамп.

Трампов специјални представник Стив Виткоф и његов зет, бизнисмен Џаред Кушнер, разговараће с руским лидером Путином у Москви. 

Шеф Кремља позитивно оцењује Трампов допринос у потрази за решењем украјинске кризе. Каже да би Москва желела да замрзнуту руску имовину користи за обнову територија оштећених током украјинског сукоба.

Током дана претежно облачно време, понегде са слабим, краткотрајним падавинама – ујутру снегом, а током дана кишом. Дуваће слаб и умерен југоисточни ветар. 

Најнижа температура од -8 до 1 степен, а највиша дневна од нуле на северозападу земље и у Неготинској Крајини до 8 степени на југоистоку земље. 

У Београду облачно, могућа је слаба киша. Температура до 4 степена.

Наредних дана прогностичари најављују постепено топлије време. У петак се очекује мало и умерено облачно време са сунчаним периодима, a на југу и југозападу Србије, као и у Тимочкој Крајини јутарња магла, која се по котлинама и долинама река може задржавати и дуже.

Најнижа температура од -5 до 1 степен, а највиша од 2 степена у Тимочкој Крајини до 11 степени у јужним и централним пределима.

У суботу ветровито, тек понегде уз краткотрајну, слабу кишу. У Тимочкој Крајини облачно и тмурно повремено са росуљом или слабим снегом.

Дуваће слаб и умерен, у кошавском подручју и на планинама и јак југоисточни ветар, на југу Баната и у доњем Подунављу са ударима олујне јачине. Најнижа температура од -2 до 3 степена, а највиша од 5 до 12 степени, у Тимочкој Крајини до 2 степена.

У недељу се очекује јак и олујни јужни и југоисточни ветар, нарочито на планинама и у кошавском подручју, а на југу Баната и са орканским ударима.

Уз више облачности очекује се и пролазна киша, а у Тимочкој Крајини где ће бити хладније и снег. Више падавина очекује се на југу Србије. Најнижа температура од -2 до 5 степени, а највиша од 5 до 12 степени, у Тимочкој и Негатинској Крајини до 2 степена. 

Делегација Београда предвођена је директором Kанцеларије за KиМ и главним преговарачем на техничком нивоу Петром Петковићем.

Две стране би требало да наставе разговоре о спровођењу декларације о несталим лицима.

Такође, делегација Београда ће посебно инсистирати на хитном формирању Заједнице српских општина, али и указати на тежак положај српског народа на KиМ због бројних једностраних и ескалаторних потеза Приштине који угрожавају, опстанак, мир и безбедност Срба у јужној српској покрајини.

Петковић је раније најавио да ће се у јануару одржати нова рунда дијалога о несталим лицима, да је Београд за њу био спреман и у децембру, што је и потврдио Бриселу, али да је приштинска страна, односно њихов главни преговарач Бесник Бисљими то одбио под изговором да имају кампању.

Последња рунда дијалога одржана је у септембру и тада је Петковић рекао да је делегација Београда на свим састанцима инсистирала на томе да мора одмах и хитно да дође до формирања Заједнице српских општина (ЗСО), али да Приштину не интересује ЗСО и да приштински преговарач Бесник Бисљими није желео да одговори на питање да ли прихвата европски нацрт статута ЗСО.

"Уколико нема Заједнице, поставља се питање опстанка српског народа на Kосову и Метохији. Дакле, то је за нас сада већ хуманитарно питање зато што српски народ не може више да поднесе сав терор који трпи од Kуртијеве полиције и Kуртијевог режима. То сам отворено рекао и господину Бисљимију", истакао је тада Петковић.

Посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић изјавио је током јучерашње расправе у Скупштини Србије да је предложени сет правосудних закона писан у интересу свих грађана без обзира на њихову веру, нацију или политичко опредељење.

Министар правде Ненад Вујић оценио је, пак, да се кроз измене које доноси предложени сет правосудних закона, који се налази у скупштинској процедури, стварају услови да се подигне ниво ефикасности правосуђа у Србији.

Остале тачке дневног реда

На дневном реду ванредне седнице је и листа кандидата за чланове и заменике чланова Kомисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка, а посланици разматрају и измене Закона о државним службеницима који је поднела Влада Србије.

Пред посланицима је и предлог одлуке о утврђивању четири музејска предмета за културна добра од изузетног значаја, а реч је о Крунидбеним инсигнијама краља Петра Првог Карађорђевића, Похвалама монахиње Јефимије – покров за мошти кнеза Лазара, Вотивним колицима и скулптури "Данубијус".

Поред тога, разматрају се и Извештаји о раду Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2024. године, Извештај о спроведеном мониторингу за 2024. годину, Предлог одлуке о давању сагласности на Статут Агенције за енергетику Републике Србије, који је поднео Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику.

На дневном реду је и Предлог одлуке о давању сагласности на Финансијски план Комисије за хартије од вредности за 2026. годину и Предлог одлуке о давању сагласности на Финансијски план Агенције за енергетику Републике Србије за 2026. годину.

Ванредна седница почела је 14. јануара.

Трамп недељама говори о својој жељи да придобије Гренланд, територију Данске која углавном има самоуправу. Истакао је да је то кључно за националну безбедност Америке.

У Давосу је рекао да су САД после Другог светског рата "вратиле Гренланд Данској“, додајући: "Колико смо били глупи што смо то урадили?"

Ипак, чињенице су другачије. Међународни суд – претходник Међународног суда правде (МСП) – 1933. године је пресудио да Гренланд припада Данској.

Након предаје Данске Немачкој, представници САД и Данске 1941. године потписали су споразум којим је САД дозвољено да бране Гренланд како би спречили нацисте да га преузму. То је довело до изградње америчких база на острву, као и до распоређивања америчких трупа.

Међутим, споразум није укључивао пренос суверенитета, што значи да Гренланд никада није постао територија САД.

Плаћају ли САД 100 одсто одбране НАТО-а

Амерички председник је критиковао НАТО и тврдио да "Сједињене Државе плаћају практично 100 одсто НАТО-а". О нивоу доприноса земаља које су чланице војног савеза рекао је: "Нису плаћале 2 одсто, а сада плаћају 5 одсто“.

Ипак, ниједна од ових тврдњи није тачна. Последњих година, америчка потрошња на одбрану чинила је око 70 одсто укупних трошкова земаља НАТО-а.

У 2024. години то је пало на 65 одсто, а у 2025. години се процењује да је било 62 одсто, јер је требало да све чланице НАТО-а по први пут потроше најмање 2 одсто свог БДП-а на одбрану.

Амерички председник је навео ове земље да се обавежу да ће трошити више на одбрану, али 5 одсто о којима Трамп говори је дугорочни циљ – који треба постићи до 2035. године.

Тренутно, ниједна чланица НАТО-а не троши толико, јер се процењује да је чак и Пољска – земља која троши највећи део свог БДП-а на одбрану – потрошила нешто мање од 4,5 одсто у 2025. години.

Зар САД нису добиле ништа заузврат од НАТО-а

Шеф Беле куће је поручио да САД "никада ништа нису добиле“ од НАТО-а и "никада ништа нису тражиле".

На сајту НАТО-а се наводи да је "колективна одбрана најосновнији принцип НАТО-а", а Члан 5 његовог оснивачког уговора каже да ће се "оружани напад на једну чланицу НАТО-а сматрати нападом на све њих".

САД су једина чланица Алијансе која је покренула Члан 5, учинивши то након напада 11. септембра.

Земље НАТО-а су допринеле трупама и војном опремом рату у Авганистану који су предводиле САД, а који је уследио након 11. септембра.

Међу земљама које су допринеле била је Данска, која је претрпела једну од највећих стопа жртава по глави становника међу америчким савезницима. Оне су углавном биле распоређене у подручјима где су се водили жестоки конфликти заједно са британским снагама у провинцији Хелманд.

Кина нема ветроелектране?

Трамп је такође критиковао енергију ветра – познату мету за коју је рекао да је део "нове зелене преваре".

Издвојио је Кину, тврдећи да иако производи много ветротурбина, "није успео да пронађе ниједну ветроелектрану у Кини".

Кина има једну од највећих ветроелектрана на свету у Гансуу, која представља највећи светски пројекат за производњу енергије ветра и која се може видети из свемира.

Поред тога, Кина производи више енергије ветра него било која друга земља света.

Узима ли Велика Британија 92 одсто прихода од нафте из Северног мора

Амерички председник је такође издвојио Велику Британију, критикујући њену енергетску политику. Говорећи о нафти из Северног мора, Трамп је погрешно рекао: "Они (Уједињено Краљевство) онемогућавају нафтним компанијама да оду, узимају 92 одсто прихода".

Британске нафтне и гасне компаније које послују у Северном мору плаћају порез на добит од 30 одсто и додатну стопу од 10 одсто. То је више од пореза на добит од 25 одсто који плаћају друге велике компаније.

У новембру 2024. године, британска влада је повећала порез на неочекиване приходе за нафтне и гасне компаније са 35 одсто на 38 одсто.

То повећава укупан порез на нафту из Северног мора на 78 одсто, који се плаћа на профит, а не на приход.

Порез на неочекиване приходе, који су конзервативци увели 2022. године као одговор на растуће рачуне за енергију, истиче 2030. године.

Да ли је Трамп обезбедио инвестиције у вредности од 18 билиона долара за САД

Председник Трамп је такође говорио о инвестицијама које је његова администрација обезбедила за Америку. "Уложено је 18 билиона долара“, поручио је Трамп.

И раније је износио сличне тврдње – у октобру је рекао да су САД привукле инвестиције вредне 17 билиона долара, али не постоје јавно доступни докази који би поткрепили овако велике бројке.

Сајт Беле куће, последњи пут ажуриран у новембру, има за циљ праћење "нових инвестиција у америчку производњу, технологију и инфраструктуру“. На њему се наводи да инвестиције за време Трампове администрације износе укупно 9,6 билиона долара.

Студенти и грађани окупили су се вечерас око 19 часова на Ђачком тргу испред Прве крагујевачке гимназије.

Разлог је била подршка професорки Јелени Клеут, којој је уручен отказ на Филозофском факултету у Новом Саду. Окупљени су поручили "стојимо уз Јелену Клеут и у одбрану академског интегритета".

Окупљени су од Ђачког трга кренули у протестну шетњу до просторија Полицијске управе Крагујевац, прво у Улици Светозара Марковића, а потом испред бочног дела зграде Градске управе.

На тим местима окупљени су правили буку пиштаљака, вувузелама и бубњевима.

Скуп и протестна шетња су трајали око сат и по времена и протекли су мирно и без инцидената.

Група грађана се истим поводом окупила и испред Дома Народне скупштине у Београду.

"Ми смо вишеструки добитници субвенција које смо наравно искористили за развој предузећа, за модернизацију предузећа, за проширење производног простора и наравно за стварање нових радних места", рекла је Лидија Николић из компаније "СЦС плус" из Књажевца.

Програм субвенционисаних кредита је повољан и вишеструко користан за привреднике, каже директор Поштанске штедионице, преко које се реализују кредити.

"За трајна обртна средства 36 месеци где је урачунато и грејс, каматна стопа два одсто. Максимални износ кредита 15 милиона. За куповину опреме 60 месеци са шест месеци грејса два одсто каматне стопе. И можете да узмете, као што се десило у појединим примерима, и један и други кредит, са истом фиксном каматном стопом", навео је Бојан Кекић, директор Банке Поштанска штедионица.

У Министарству привреде најављују више пројеката помоћи привредницима током године и позивају их да прате конкурсе.

"Држава шаље недвосмислену поруку свим српским привредницима; поруку да добро разуме потребе микро, малих и средњих предузећа и предузетника, као и чињеницу да су управо таква предузећа кичма привреде наше земље. Програми подршке попут овога су од суштинског значаја за све оне који преузимају предузетнички ризик и отварају нова радна места за наше грађане", рекла је Адријана Месаровић, министарка привреде.

У току је конкурс Министарства привреде за доделу до 10 милиона динара бесповратних средстава за подстицај извозно оријентисаним предузећима, како би лакше отварали нова тржишта