"Приоритетне установе, као што су болница, Дом здравља, вртићи, пекаре, млекаре и друге установе од јавног значаја, биће у потпуности снабдевене водом", наводе у саопштењу из Градске управе.

Такође, из Градске управе апелују на грађане да у наведеном периоду воду користе рационално, само за основне потребе, како би снабдевање било стабилно.

"Завод за јавно здравље Чачак ће током 24 часа вршити контролу квалитета воде, тако да нема разлога ни за бригу, вода ће бити безбедна за пиће и употребу", закључује се у саопштењу Градске управе у Чачку.

Хрватски портал Индекс пренео је да је то део кореографије Торцидаша коју, због лошег времена, нису успели да изведу на прошлој утакмици, када су играли са ФК Истром.

Фашистички поздрав и симболи у Хрватској су, у претходном периоду, поново су доспели у фокус јавности, са прославом тридесет година акције "Олуја", као и са концертом проусташког певача Марка Перковића Томпсона у Загребу, којем је присуствовало између 450.000 и 500.000 људи.

Званичник болнице рекао је да су још две особе погинуле у нападу. Шести новинар, Мохамед Ал-Халди, локални фриленсер, такође је погинуо у ваздушном нападу, саопштили су лекари болнице Ал Шифа.

Називајући Ал Шарифа "једним од најхрабријих новинара Газе", Ал Џазира је рекла да је напад био "очајнички покушај да се ућуткају гласови у очекивању окупације Газе".

Остали погинули новинари били су Мохамед Крејкех, Ибрахим Захер и Мохамед Нуфал, саопштила је Ал Џазира.

Ал Шариф је раније био део Ројтерсовог тима који је 2024. године освојио Пулицерову награду у категорији фотографија за најновије вести за извештавање о рату између Израела и Хамаса.

Израелска војска је у саопштењу навела да је Ал Шариф био на челу ћелије Хамаса и да је "одговоран за напредовање ракетних напада на израелске цивиле и трупе ИДФ-а", наводећи обавештајне податке и документа пронађена у Гази као доказ.

Ал Џазира осудила убиства, појединачна реакција колега

Пројекат "Цена рата“ Института Вотсон за међународне и јавне послове, наводи да је рат који се води у Гази најсмртоноснији сукоб до сада за новинаре.

Канцеларија за медије владе Газе, којом управља Хамас, саопштила је да је 238 новинара убијено од почетка рата 7. октобра 2023. године. С друге стране, Комитет за заштиту новинара саопштио је да је најмање 186 новинара убијено у сукобу у Гази.

Група за слободу штампе и стручњак Уједињених нација раније су упозорили да је живот Ал Шарифа у опасности због његовог извештавања из Газе. Специјални известилац УН Ирена Кан је прошлог месеца изјавила да су тврдње Израела против њега неосноване.

Порука коју је оставио Ал Шариф

Ал Џазира је саопштила да је Ал Шариф оставио поруку на друштвеним мрежама за случају његове смрти.

"...Никада нисам оклевао да пренесем истину каква јесте, без изобличења или погрешног представљања, надајући се да ће Бог бити сведок оних који су ћутали", стоји у Ал Шарифовој поруци.

Прошлог октобра, израелска војска означила је Ал Шарифа као једног од шест новинара из Газе за које тврди да су чланови Хамаса и Палестинског исламског џихада, позивајући се на документа за која је наведено да показују спискове људи који су завршили курсеве обуке.

У школској 2025/26.години планирано је да се на 106 студијских програма упише 15.248 студента (9.745 на буџет и 5.503 самофинансирајућа) на основне и интегрисане академске студије и на два студијска програма основних струковних студија 50 самофинансирајућих студената.

По програму афирмативних мера уписана су 72 студента.

Попуњена сва места на 17 студијских програма

На 17 студијских програма су попуњена сва места у првом уписном року, док су на 15 студијских програма попуњена буџетска места и преостало је места само на самофинансирању за други уписни рок. 

На три студијска програма нема уписаних студената после првог уписног рока. Са посебном пажњом смо пратили упис на наставничке студијске програме, имајући у виду евидентан пад интересовања последњих година за упис на ове студијске програме и Платформу за побољшање положаја наставничких факултета коју је усвојио Сенат Универзитета у марту 2023.године, наведено је у саопштењу.

Додаје се да је алармантна ситуација за наставнике физике (један уписани), хемије (шест уписаних) и географије (девет уписаних).

Подсећа се да је прошле године у првом уписном року уписано 11.522 студента (7730 буџет и 3792 самофинансирање). 

Други уписни рок који почиње пријављивањем кандидата од 1. септембра. 

Студијски програми који су попунили сва места у првом уписном року су Архитектонски факултет, ФОН Информациони системи и технологије и Менаџмент и организација, Електротехнички факултет Електротехника и рачунарство, Шумарски факултет Пејзажна архитектура, Економски факултет Економија, пословно управљање и статистика, Факултет политичких наука Међународне студије, Филозофски факултет Психологија, Педагогија и Андрагогија, ФАСПЕР Логопедија, Медицински факултет Медицина, Стоматолошки факултет Интегрисане студије стоматологије, Стоматолошки факултет Зубни техничар протетичар, Фармацеутски факултет Фармација - медицинска биохемија и Биолошки факултет Молекуларна биологија и физиологија.

Студијски програми који су попунили буџетска места у првом уписном року су Електротехнички факултет Софтверско инжењерство, Грађевински факултет Грађевинарство, Машински факултет Информационе технологије у машинству и Машинско инжењерство,Правни факултет Право, Факултет политичких наука Политикологија, Факултет политичких наука Новинарство, Факултет безбедности Студије наука безбедности, Факултет за образовање учитеља и васпитача Образовање учитеља, ФАСПЕР Специјална едукација и рехабилитација особа са тешкоћама у развоју и Дефектологија, Факултет спорта и физичког васпитања Физичко васпитање и спорт, Факултет ветеринарске медицине Ветеринарска медицина, Фармацеутски факултет Фармација и Географски факултет Туризмологија.

Председник Александар Вучић економске мере најављује од јесени. Међу њима ће бити и ограничавање трговинских маржи, како би се смањиле цене прехрамбених производа, 15 до 20 одсто.

Топлица Спасојевић, члан председништва Савеза економиста Србије рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да није лак задатак доскочити високим маржама јер имамо ниво цена који је скоро 95 одсто европских цена у нашим продавницама, без обзира што су трошкови манипулације рада, струје, воде, грејања много нижи него у Европи.

"На неки начин су се наши дистрибутери и малопродавци навикли на те више цене и тако настављају да раде. Сигурно да можемо да учинимо нешто на најважнијим производима за становништво и да се ограниче марже“, напомиње Спасојевић.

Наводи пример фармацеутике где су ограничене марже за највећи број производа на 10 одсто и то функционише годинама и то је, како каже, један од начина.

"Други је да се стимулацијом и претњама на неки начин сведу на оно што је примерено нашим економским условима. Мислим да ће већина партнера са којима сарађујемо направити неке уступке и да је то могуће“, навео је Спасојевић.

"Шест највећих малопродаваца има око 4,5 милијарде – морамо да будемо поштени, њихове марже су од 2,5 до 5 одсто. Прошле године су зарадили чистог профита око 300 милиона евра, на тај промет то није великим профит, али је стабилан. Могли би да жртвују део профита, могли би да направе одређене уштеде“, каже Спасојевић.

Опирање трговинских ланаца

Спасојевић каже да трговински ланци неће бити најзадовољнији таквим акцијама, али сматра да има простора да се уради нешто и код њих, али и од стране државе.

"Држава има инструменте са којима може да утиче а то су стимулације, дестимулације, убрзавање издавања дозвола за инвестирање јер многи ланци хоће да се шире, а са друге стране, можете да их успоравате, тако да један коректан дијалог може да доведе до снижења, пре свега, основних животних намирница и оних које потичу из Србије. Нема потреба да се маржирају са 40 одсто, то може да буде и много ниже, јер су транспортни трошкови нижи и манипулација је много нижа него за неке производе који се увозе из Јужне Америке или из Аустралије“, објаснио је Спасојевић.

Краткорочна мера помоћи становништву 

Један од разлога што се разговара о оваквим стварима је то што је предикција раста БДП-а пала са 4 на 3 одсто, што је солидно и даље и што су стране директне инвестиције пале у овој години можда и за половину у односу на претходних пет година, рекао је гост Дневника.

"Видећемо да ли ће то да се надокнади до краја године, али светска економска и политичка ситуација утичу на то. Имамо и својих интерних политичких ситуација које утичу, али пад промета од 3 одсто ПДВ-а сигурно је знак да треба да се нешто учини", истиче Спасојевић.

Ова мера тзв. хеликоптер од 10.000 до 20.000 динара сваком становнику у Србији сигурно ће допринети томе. Имате и повећање плата и пензија од 1. јануара, што ће да утиче на повећање обима потрошње, самим ти и већи ПДВ и боље перформансе предузећа у Србији, истиче Спасојевић.

Дугорочне мере за привреду

Сматра да нам недостаје дугорочна мера за привреду.

Подсећа да Србија има око 400.000 регистрованих предузећа, свега 4.000 су велика предузећа. Међутим, 396.000 су као "мали мрави" који раде и допринесе БДП-у и запошљавању.

"Време је да се позабавимо њима. Та мала и средња предузећа су наша будућност, ту се запошљавају деца од власника и немате притисак на друге фирме“, додаје Спасојевић.

Наводи мере преко Фонда за развој и домаћих банака, а вероватно ће и стране банке да се укључе у то да се поспеши раст. Банке имају 50 милијарди у свом портфолију, 25 милијарди пласирају у привреду а 15 милијарди пласирају становништву, пола су стамбени кредити - 7,5 милијарди и ту има простора за смањење, објаснио је Спасојевић.

Смањивање каматних стопа

Спасојевић каже да су се смањили ризици за банке, НПЛ (ненаплатива потраживања) су 3 одсто у привреди, и исто толико код становништва - значи 97 одсто сви плаћају на време и уредно измирују своје обавезе.

"Курс је стабилан. Време је да и банке смање своје каматне стопе, неке су то почеле да раде на добровољној бази, али двадесетак банака које су направиле прошле године 1,2 милијарде добити, могле би да то поделе са становништвом ако желе да да имају дугорочно стабилан извор прихода и дугорочну сигурност", закључио је Спасојевић.

Упозорено је и да би тај потез могао изазвати ширење рата у Гази на цео регион али и да би били угрожени животи преосталих израелских талаца који су још увек у заточеништву.

Стални палестински представник у УН Ријад Мансур рекао је да цени речи већине амбасадора, да се продубљује патња Палестинаца, али да морају да делују и учине нешто да зауставе Израелце, у противном анализа и описи стања ништа не значе.

"Сада Израелци желе да успоставе пуну војну контролу над Појасом Газе чиме се рат продужава, али не да би се Хамас разоружао или прекинула његова владавина над Газом, већ да би се спречило формирање независне државе Палестине", објаснио је Мансур.

Израел: Ово није освајање, већ борба против терора

Џонатан Милер, помоћник сталног представника Израела у УН, истакао је да то што они раде није освајање, и да немају намеру нити жељу да трајно окупирају Газу, већ да спроведу ослобађање од "бруталног, терористичког режима".

"Поновио бих пет принципа које је усвојио израелски безбедносни кабинет. Први је разоружавање Хамаса, а други повратак свих наших талаца, живих и мртвих, затим демилитаризација Појаса Газе, израелска безбедносна контрола над енклавом и успостављање неизраелске, цивилне управе којом неће управљати ни Хамас ни Палестинска управа", рекао је Милер.

О израелским плановима су разговарали премијер Нетанјаху и амерички председник Доналд Трамп.

Из канцеларије израелског премијера саопштено је да је кабинет дао инструкције војсци да заузме последња упоришта која држи Хамас, укључујући и, како је рекао, "престоницу терора град Газу".

"Војска ће омогућити евакуацију цивила из зона борбених дејстава, као што смо то већ урадили у другим градовима, а биће омогућена и хуманитарна помоћ изван зона сукоба. Хамас нас је обмануо, па сам због тога уверен да је једини начин да се врате сви наши таоци поражавање Хамаса", навео је Нетанјаху.

Палестинци одбијају ново расељавање

И поред налога за евакуацију, многи Палестинци не намеравају да напусте град Газу.

"Имам деветоро деце, а супруг ми је рањен. Тешко нам је да се селимо, остала бих у граду Гази. Вероватно би и већина других становника радије остала, доста нам је селидбе. Били бисмо поново мета понижавања", рекла је расељена Фатма ел Шинбари.

Ко је у Израелу против плана заузимања Појаса Газе

Израелски кабинет је већином донео одлуку о заузимању целе енклаве, али су против делови војске, опозиција и многи Израелци.

Лидер Јеш Атид странке Јаир Лапид навео је да је значење Нетанјахуове изјаве сугерисање да ће таоци умрети, израелска економија пропасти, а њихов статус у свету бити уништен.

"Оно што смо чули није била конференција за новинаре премијера већ хорор представа једног пропалог премијера. Он нема већину у Кнесету нити код народа, он је вођа једне нелигитимне мањине, његова влада не може увући земљу у освајање целе Газе", истакао је Лапид.

Ал Џазира: Убијено пет наших новинара

Према подацима палестинског Министарства здравља у протекла 24 часа убијено је широм енклаве 98 људи, међу којима и петорица новинара Ал Џазире.

У саопштењу ове медијске куће се наводи да је то још један циљани атентат и очигледан и унапред смишљен напад на слободу медија.

Непосредно после напада израелска војска је потврдила да је гађала тај пункт, јер је служио као седиште терористичке ћелије Хамаса.

Председник Одбора за одбрану и унутрашње послове Народне скупштине Милован Дрецун рекао је, поводом јучерашњег догађаја у селу Вуча код Лепосавића, да је евидентно да постоји један континуитет у притиску и терорисању српског народа, посебно на северу Косова и Метохије.

“Оно што званични Београд може да уради јесте да спроводи снажне дипломатске активности, првенствено према земљама које могу да утичу на понашање Приштине. Али видимо да оне не реагују на то“, указао је Дрецун и додао да Београд може да пружа и финансира правну помоћ ухапшеним Србима.

Дрецун страхује да ће Аљбин Курти наставити са тим терорисањем српског народа.

“То је веома ефикасно застрашивање Срба, стављање људи у ситуацију да не виде будућност на Косову. Срби због тога одлазе. Резултат такве политике је 20 одсто мање Срба од када је Курти тамо“, наводи Дрецун.

Највећи проблем, истиче, јесте што део међународне заједнице, посебно западне који може да утиче на понашање Приштине, не чини никакве озбиљне кораке да заустави довршавање етничког чишћења.

“Да бисте то зауставили морате да обезбедите и гарантујете имовину на гарантујете основне људске слободе Србима, да гарантујете безбедност, да имају нормалан живот, а они апсолутно немају никакве нормалне услове за живот“, рекао је Дрецун.

У будућности, каже Дрецун, прво се мора видети расплет политичке и институционалне кризе на Косову и Метохији.

“Да видимо ко ће бити на власти у наредном периоду, да ли ће остати Курти и Самоопредељење. Код њега постоји континуитет, слободно могу да кажем, бруталне антисрпске политике. Он има великоалбанску идеју која не подразумева Србе на Косову и Метохију. Покушава то да реализује. То што покушава неком реториком да прикрије, не мења суштину ствари“, закључује Дрецун.

КУРСНА ЛИСТА БР. 150

ЗА ДЕВИЗЕ

"Дечак је задобио убодне ране у пределу ноге и превезен је у Тиршову. У саобраћајној несрећи тешко је повређена женска особа од 25 година, која је превезена у Ургентни центар", рекла је за РТС докторка Оља Мирковић.

Екипе Хитне помоћи током ноћи су интервенисале 110 пута, од чега је 13 интервенција обављено на јавним местима.

За помоћ су се највише јављали старији суграђани, срчани и хронични болесници.

У Специјалној операцији дронови ГУР-а погодили су руску рафинерију нафте, 2.000 километара удаљену од Украјине у Републици Коми, потврдили су извори из украјинског Министарства одбране.

Одбрамбене снаге су погодиле командни пункт руских снага у области Олешки на привремено окупираној територији Херсонске области, потврдио је Генералштаб Оружаних снага Украјинe.

Бела кућа не искључује учешће Володимира Зеленског на самиту Доналда Трампа и Владимира Путина на Аљасци у "неком облику", објавио је Си-Ен-Ен, позивајући се на изворе.

Потпредседник Сједињених Држава Џејмс Дејвид Венс не верује да би контакти између Путина и Зеленског пре самита били продуктивни. Каже да  Вашингтон наставља контакте с Кијевом преко потпредседника и државног секретара Марка Рубија.

Венс је рекао и да Сједињене Америчке Државе раде на организовању састанка између Зеленског и Путина како би се окончао рат. 

Украјински лидер поручује да Руси намеравају да "преваре Америку", али да Украјина то неће дозволити. Зато позива на санкције и притисак на Русију од стране Сједињених Држава, Европе и других земаља.

Преговори о Украјини морају признати руску де факто контролу над територијама, али не и формализовати је са правне тачке гледишта, указује генерални секретар НАТО-а Марк Руте.

"Морамо да прихватимо да Русија тренутно контролише део територије Украјине", нагласио је Руте. 

Истиче да правно признање губитка територије Кијева није потребно и да признање руске контроле треба да буде само чињенично, а не политичко.

Све што Москва чини кад је реч о распоређивању наоружања реакција је на кораке Вашингтона и његових савезника, изјавио је заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјапков.

Истакао је да поред ракета ''орешник'', Москва поседује и друго ''најновије наоружање'', додајући да и даље постоји ризик од нуклеарног сукоба.

Најнижа температура кретаће се од 14 до 22, а највиша од 31 на северозападу до 39 степени на југу и југоистоку.

Дуваће слаб и умерен ветар, у Војводини и понегде у брдско-планинским пределима краткотрајно и јак северни и североисточни.

"На Колубари са притокама, на Јадру, на Млави, на Пеку, на Црном и Белом Тимоку, као и на горњим токовима Западне и Јужне Мораве са притокама, протицаји су се приближили минималним средње месечним вредностима од 95 одсто обезбеђености(биолошком минимуму, упозорава РХМЗ.

На директно питање да ли би, ако дође до рата за Тајван за време трајања његовог мандата, био отворен за то да САД користе филипинске ресурсе и базе или би се држао ван сукоба, Маркос је рекао да у случају сукоба САД и Кине око Тајвана његова земља „никако не би могла да остане по страни због своје физичке, географске блискости".

Додао је да би Филипини били неизбежно „увучени“ у сукоб и „присилјени да бране свој суверенитет и територијални интегритет“. Маркос је такође изјавио да би његова земља мобилисала све своје снаге како би ушла на Тајван и евакуисала своје држављане (којих на том кинеском острву има преко 160.000).

Вербални ратник

Да дати такву провокативну изјаву у односу на моћног суседа Кину, Њу Делхи је вероватно био добро место.

Јер, иако одржава везе са Пекингом у оквиру међународних организација као што је БРИКС, Индија је велики геополитички противник Кине – не само што се њихови интереси сударају у вези са спорним територијама у Хималајима и политичког и економског утицаја на државе Јужне Азије, већ у Индији искрено мрзе Кину и због њене велике војне и економске помоћи освједоченом непријатељу Пакистану.

У том смислу, Маркос, који се налазио у петодневној посети Њу Делхију током које је договорио подизање међусобних односа на ниво стратешког партнерства, се сигурно осећао сигурно и опуштено, као да је окружен истомишљеницима.

Уосталом, паралелно са његовим боравком на потконтиненту, у Јужном кинеском мору су текле заједничке вежбе морнарица две земље.

Међутим, осим тога што влади у Пекингу негира легитимно право да оствари суверенитет над Тајваном, пуно је и других проблема везаних за Маркосову изјаву. Први и очигледни је њена логичка неисправност – то што су поједина мања филипинска острва на неколико десетина километара од Тајвана не значи да би сигурно дошло до упада кинеских војних ефектива у њихов ваздушни простор и акваторију.

Нити повређивање ваздушног простора на неколико десетина секунди или пар минута обавезно захтева војну реакцију – оно се обично толерише уз упозорење.

Маркос је, дакле, у свом интервјуу нешто што је предмет свесног политичког избора представио као неизбежну нужност коју он, иако државни лидер, наводно нема моћ да промени.

Ако заиста постоји неки разлог зашто он као председник државе не може да своју земљу задржи по страни у случају окршаја између САД и Кине, то није географска блискост, већ пре амерички војнополитички утицај на њега лично, његове сараднике и врх филипинске војске.

Контрапродуктивна изјава?

Можда више од саме логике, упитна је мудрост његове изјаве.

Јер, иако су кинески планери и на основу досадашњег развоја ситуације – чињенице да САД смештају све више својих снага на Филипине, граде интегрисани противваздушни систем на њиховој територији и са филипинским домаћинима врше заједничке вежбе искрцавања на острва – могли са великом извесношћу да закључе да би Манила подржала Вашингтон у рату око Тајвана, можда је у њиховим срцима постојало одређено оклевање – трунка наде да се то можда ипак неће десити.

Сада, међутим, они више немају никакве сумње у вези са тим како би се Филипини поставили у евентуалном сукобу за Тајван, да они не би просто пасивно пружали логистичку подршку америчким трупама већ вероватно активно ратовали, па могу одлучно и јасно да планирају како да онеспособе не само америчке, већ и филипинске снаге.

Могуће је да је председник Маркос свој интервју познатој индијској телевизијској станици Firstpost замислио као допринос савезничком одвраћању матичне Кине од интервенције на Тајвану, а онда и као одвраћање од агресивног деловања у водама које Филипини сматрају својом територијом, односно ексклузивном економском зоном.

Ипак, разумно је претпоставити да протести Пекинга због његовог мешања у унутрашње питање Кине неће остати просто на жестоким речима, већ да ће се прелити у још динамичнији уплив кинеских ваздухоплова и бродова у простор око Тајвана и у део Јужног кинеског мора који у Манили називају "Западно филипинско море".

Такође, поставља се питање да ли је Маркосов вербални шамар Пекингу разложан када се узму у обзир могуће економске последице, нарочито сада када су Филипини изложени дејству једностраних и неправедних америчких царина.

Прелазак Тајвана у руке власти у Пекингу значајно би отежао војнополитички положај Филипина

Да прилично сиромашни Филипини, којима је Кина највећи спољнотрговински партнер, бацају рукавицу изазова у њено лице може се учинити изненађујућим, па и шокантним.

Но, сигурно је да се млађи Маркос, чији је отац за време своје двадесетогодишње владавине подржавао америчке ратне напоре у Вијетнаму и заједно са Американцима се борио против комуниста код куће, осећа осокољено захваљујући растућој војној помоћи САД и њених регионалних савезника – Јапана, Републике Кореје и Аустралије.

Такође, јасно је да Филипинима никако не би одговарало да Пекинг преузме контролу над Тајваном.

Бивша шпанска и америчка колонија има територијални спор са Пекингом у Јужном кинеском мору, и ако би Тајван постао упориште Народноослободилачке армије Кине, Филипини би не само били одсечени од Јапана са севера, већ и практично заокружени, јер би онда Тајван служио као одскочна даска кинеским војним бродовима и летелицама за излете у Пацифик дуж (од азијског континента даље) источне обале Филипина.

И коначно, Филипини имају споразум са САД о међусобној одбрани, чије постојање влади даје додатни подстицај да поступи у складу са захтевима Вашингтона.

Војни изазов Кини је велика коцка

Геополитички покер, који се састоји од јачања армије и војних веза са савезницима те вербалног одвраћања и који је Маркос одлучио да игра уз потпору САД, може уродити плодом у смислу да Филипини очувају физичку контролу над западним делом Јужног кинеског мора на који полажу право.

Али, ако заиста дође до оружаног сукоба око Тајвана, Филипини ће претрпети значајна разарања, након чега би вероватно уследило пуно година немале економске патње због прекида односа са Пекингом.

Нарочито висока, фатална цена би морала да буде плаћена у случају да, као исход евентуалног рата, Тајван пређе под контролу власти у Пекингу – у том случају Манила би изгубила и трговину с Тајваном, док би вероватно и њене поморске линије са политичким и економским заштитником Јапаном биле озбиљно нарушене.

Зато би сигурно најмудрије било да Филипини потпуно остану ван оружаног сукоба САД и Кине око Тајвана ако до њега дође или, ако ради испуњења одбрамбеног уговора са Вашингтоном и других разлога одлуче да пруже подршку америчким трупама, то учине на дискретан и ограничен начин.

"Тако да цене ће сигурно ићи навише, а за људе који желе да се паркирају без стреса на периферији града може да се купи паркинг-место за 3.000 до 5.000 евра. И тамо су станови јефтинији“, каже Гордан Лемајић из Агенције за некретнине СОЛИС из Новог Сада.

Пресликана ситуација и у Нишу. Гараже се лако продају, а још брже се издају.

"Цена зависи од саме локације на којој се налази објекат, где се продају гаражна или паркинг места, тако да цене паркинг места варирају од 3.000 до 10.000 на неким модерним локацијама, а цене гаражних места се крећу од 7.000 до 15.000 у центру града“, рекла је Сандра Блажић из нишке компаније "Блажић некретнине“.

Поједина места за паркирање у Београду коштају као гарсоњера на периферији престонице или потпуно опремљена кућа са окућницом у Мачви или Срему.

"Одлична инвестиција за период од десетак година"

Најчешће се продају гаражна места, јер је гаража све мање.

"Куповина гаражног места јесте одлична инвестиција у почетку, зато што у случају зонирања и свега тога, само по месечној надокнади коју треба да плаћамо то се исплати кроз неких десетак година. Под претпоставком да цене паркинг места, односно зона неће расти, а пошто дневне карте расту тако да је то одлична инвестиција за неки период од десетак година, то се исплати“, напоменуо је купац гаражног места у Београду Марко Арсеновић.

Урош Јовановић из "АРТ Некретнине“ у Београду рекао је да је паркинг још дефицитарнија роба у поређењу са становима.

"Наши прописи, када говоримо о изградњи, обавезују инвеститоре да на одређени број станова предвиде одређени број паркинг места. То је обично у центру града између 1,1 и 1,3 паркинг места по изграђеном стану. Што значи да, ако ви направите зграду са 10 станова, морате да предвидите између 11 и 13 паркинг места“, истакао је Јовановић.

Због ширења Аеродрома "Никола Тесла", многи су прилику за зараду видели у градњи паркинга на њивама. Један дан паркирања аутомобила кошта 500 динара.

"Дошли смо на идеју да закупимо земљиште, отворимо паркинг места, тренутно имамо 600 паркинг места, то је исплатива инвестиција и проширујемо, улажемо и следећа наша инвестиција је на наткривање свих паркинг места. Овај паркинг је регуларан, има све папире, све дозволе“, истакао је Зоран Стоиљковић из фирме "Fly zone parking“ из Сурчина.

Подаци показују да је у последњих неколико година број продатих гаражних места порастао за више од 65 одсто. Највећи број је купљен на Савском венцу, Новом Београду, Звездари. Најјефтинија гаража продата је у Смедереву за 300 евра, а најскупље паркинг место купљено је у Београду за 73 хиљаде евра.

Док се још чека званично формирање најављене листе дефицитарних занимања која ће олакшати запошљавање људи из иностранства, чини се да је списак послова у којима се тражи радник више све дужи.

Тренутно су помоћни радници траженији и од ИТ стручњака, посебно у пољопривреди. 

"Све је теже и теже. Ова сеоска домаћинства раде толико колико могу да одраде са својим људима из куће који живе, толико и раде. Не могу више да планирају неке веће послове управо због радника", каже Радојко Буквић, пољопривредник из Пилатовића.

Према евиденцији Националне службе за запошљавање није попуњено око 65.000 радних места. Међутим, кандидати често не испуњавају потребне квалификације.

"Имамо највеће учешће кандидата који имају средње образовање, ту су и кандидати који имају више образовање или су високо квалификовани, то је неко учешће од 17 одсто, а трећина евиденције су кандидати који немају квалификације, имају завршену основну школу", каже Јасмина Шантић из  Националне службе за запошљавање.

Време прегазило нека занимања

Мотивисаност за рад многи послодавци вреднују и више од искуства и школе. А сматрају и да је потребна свеобухватна реформа образовног система, јер је време прегазило нека од занимања за која се деца још школују. Из Уније послодаваца Србије узели су ствари у своје руке и упутили предлоге за измене Влади Србије.

"Пре две, три недеље смо добили допис од Министарства просвете у ком је тражено од нас да именујемо представнике привреде који ће учествовати у креирању тих образовних програма за средњошколце, баш из разлога како би млади људи који заврше средњу школу били спремни за тржиште, јер код нас овде је веома изражен раскорак између понуде и потражње", рекла је Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије.

Креирање нових мера политике

Шта 2.200 послодаваца тражи у наредне две године, показаће на јесен и резултати националне анкете. Указаће на најпотребније вештине и знања, како би се утицало на креирање нових мера политике запошљавања, превасходно младих.

"Акценат стављамо на три територије у Републици Србији које су нам битне из три разлога. Наиме, у Расинском, Сремском и Нишавском округу одвија се програм 'Гаранција за младе', јако битан пројекат намењен младима до 30 година, који има за циљ да младима у року од четири месеца да одговарајућу понуду за посао", рекла је Јасмина Шантић.

Млади чине готово 18 одсто кандидата који траже посао. Више су окренути флексибилнијим облицима рада, траже изазовно пословно окружење у којем могу брзо да напредују.

Петковић је инцидент назвао екстрамним чином насиља.

Инцидент види као потврду да снаге које је Приштина распоредила на северу Косова и Метохије нису тамо да би се старале о реду и миру, већ да би тлачиле, застрашивале и спроводиле терор.

Циљ је, каже Петковић, изазивање панике и исељавања Срба из јужне српске покрајине.

"Међународна заједница и њене мисије и представници на терену морају коначно да извуку главу из песка, и да престану да толеришу или ћутке одобравају насиље против српског народа, јер последице могу бити несагледиве", поручује Петковић.

Српска листа изразила је дубоку забринутост поводом инцидента у селу Вуча. Из Српске листе наводе да је тзв. кососвска полиција користила ватрено оружје без икаквог законског основа.

"Захтевамо најхитнију независну истрагу уз укључивање међународних представника, те кажњавања одговорних", наводи се у саопштењу објављеном на Фејсбук профилу Српске листе.

У саопштењу се наводи да се полиција у Вучи понашала горе него да је ратно стање, озбиљно угрожавајући животе и безбедност грађана.

Том приликом је погинуло шест чланова француске посаде и пет српских војника.

Кроз силуету брода на споменику, гледа се на место где је брод потопљен и где се данас налази на 65 метара дубине.

Споменик овом бродолому прва је историјска културна размена Србије и Малте.

"Пре две године када смо дошли први пут на Малту да отворимо четири допунске школе за децу из дијаспоре, сазнали смо за тај брод, за тај бродолом и за чињеницу да је на том броду била чувена Милунка Савић, која је овде негована и излечена у болници на Малти и онда се вратила на Солунски фронт, где су Срби победили и окончали Први светски рат", каже директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон.

Гујон наглашава да је прича о броду позната на острву, али и широм света, јер је то туристичка атракција за рониоце. Међутим, ретко ко зна шта стоји иза тог брода.

"Иза тог брода стоје српски кадети, иза тог брода стоји Милунка Савић, стоји Србија. Данас желимо да сви који буду долазили на то острво (Малту), сазнају за ту истину", истиче Гујон.

Око 15.000 српских грађана живи и ради на Малти.

На овој острвској земљи од недавно постоји школа на српском језику, православна црква у коју долазе и верници из других земаља, а нови споменик остаје трајни белег солидарности и пријатељства српског, француског и малтешког народа.

Након говора активиста око 18:45 одржана је получасовна блокада Париске улице.

У Ужицу, пред Градском кућом одржава се протест "Како сам победио обојену револуцију“.

Полиција вечерас у Врбасу раздваја групу студената и грађана са једне и групу присталице Српске напредне странке са друге стране, а после низа размењених псовки и увреда полетеле су и пластичне флаше.

Две групе раздваја полицијски кордон, који не дозвољава грађанима да приђу просторијама Српске напредне странке и окупљеним присталицама владајуће странке.

Нешто после 21 сат стигли су и полицајци у опреми за разбијање демонстранција. Било је вербалних окршаја и скандирања са обе стране.

"Верујем да ће резултат бити укупно смањење цена, али не по једином производу, то ће бити хиљаде производа, групе производа. Имаћемо десетине група производа. Маржа мора бити нижа и очекујем да укупно цене у Србији доведемо да падну више од 15-20 одсто. Пре свега говорим о овом прехрамбеном делу, дакле од житарица, хлеба, уља, брашна, свега другог што је неопходно, дакле што вам је најпотребније за свакодневни живот, до безалкохолних пића, да све то падне до 20 одсто и верујте, успећемо", рекао је Вучић на ТВ Пинк.

Вучић је навео да су цене у Србији на нивоу 95 одсто просечних цена у Европској унији.

"То апсолутно не сме, не може и није могуће да се догоди. Нити је овде цена струје и цена гаса као што су у европским земљама, нити су им транспортне услуге, нити су им плате на нивоу европских које морају да плаћају радницима овде", рекао је Вучић.

Навео је да су неки ланци ушли са маржом од 18 одсто попут немачког "Лидла", а онда су те марже повећали готово дупло.

Како је рекао, свидело се то трговинским ланцима или не, радиће се на много поља да се омогући људима да лакше преживе јесен.

"Ми смо узели моделе и Мађарске, и Румуније, и Северне Македоније, сагледали све њихове, све то што су радили у претходном периоду, да видимо како да спустимо цене", рекао је Вучић.

Председник је најавио и измене закона о трговини.

"Покушаћемо да обезбедимо повољне кредите за грађане са мањим примањима"

Председник је изјавио да ће држава у оквиру економских мера које припрема покушати да обезбеди да банке дају повољне кредите грађанима са мањим примањима.

Како је рекао, покушаће да разговарају појединачно са банкама, а ако неко не буде желео да изађе у сусрет држави, Вучић је запитао зашто би неко такав уопште радио са државним органима.

"План је да и грађани који имају најмања примања могу да добијају неке повољне кредите. То је до сада скоро било немогуће, јер обично банкари избегавају да дају кредите онима који имају мала примања. Тиме се посебно бавимо и то ћемо посебно појединачно да разговарамо са банкама", навео је Вучић.

"Изборе ћемо свакако имати пре уставног и законског рока"

Председник је поручио да време одговорности долази, да људи не морају да брину, и да увек позива људе на мир и на дијалог.

"Позивам њих да разумеју да морамо да разговарамо. Да не могу да туку људе зато што људи другачије мисле. Да се неће на такав начин доћи на власт. А као што сам рекао, изборе ћемо свакако имати пре уставног и законског рока, онда када надлежне институције о томе буду донеле одлуку", рекао је Вучић.

"Ситуација у Републици Српској тешка, бићемо уз српски народ"

Председник Вучић је изјавио да је тренутна ситуација на простору Републике Српске тешка и да он није сагласан са страним фактором који тврди да је председник РС Милорад Додик једини кривац, али да ће Србија радити на очувању мира и стабилности.

Вучић је истакао да је данас разговарао са Додиком и да ће се у наредним данима видети са њим, али да не може да доноси одлуке у име Републике Српске.

"Додик је био у праву по питању имовине, а они су га намерно гурали и терали до краја и довели га у ћошак одакле није могао да изађе", рекао је Вучић коментаришући одлуку Милорада Додика да се супротстави одлукама ЦИК-а, тврдећи да ће Српска нестати уколико се не дистаницира од Сарајева.

Вучић је нагласио да ће Србија бити уз свој народ и Републику Српску.

Осумњичени за пуцњаву у овом случају је Мефаиљ Шкодра, за којим је полиција већ расписала потерницу.

Полиција је саопштила да пуцњава догодила око 12:30 и затражила је помоћ од грађана ако имају информације о боравишту осумњиченог.

Медији на албанском преносе да је осумњичени Шкодра, са својим сином раније хапшен због сумње за кривична дела "корист и принуда“.

Двојица мушкараца са прострелним ранама пребачена су у клинике у Скопљу, а још три особе са повредама превезене су у Клиничку болницу у Тетову.

До пуцњаве је дошло када су лица, која су се налазила унутар два возила, отворила ватру једни на друге, што је довело и до саобраћајне несреће, а након чега су оба возила напустила лице места.

Полиција је покренула истрагу.