"Пет или шест листа се пријавило да желе да дођу на консултације. У среду и формално крећемо са тим делом посла и завршићемо до петка, дакле две или три групе примаћемо дневно, разговарати са њима", рекао је председник.

Очекује да га као највећа посланичка група и као последњи обавесте људи из СНС-а да ли желе да формирају владу, или желе нове изборе.

Оно што је извесно, како је истакао, јесте да у СНС-у не постоји расположење за било каквом прелазном владом, са чиме је и сâм сагласан.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати и уз кривичну пријаву биће приведен основном јавном тужиоцу у Новом Саду.

"Колеге из Хрватске су нам рекле да ће то бити 15. априла, али увек има неких непредвиђених околности, па да кажемо да ће до краја априла српски тагови, односно хрватски, моћи да се користе у нашем наплатном систему", најавио је Савић.

Савић наводи да је Србија прилагодила свој систем још раније, али је Хрватска имала тендер за промену целокупног система наплате путарина, што је успорило процес повезивања.

Извршни директор Сектора наплате путарине истиче да ће се мрежа електронске наплате ширити ка југу, према Грчкој, и да је Србија спремна да на први позив успостави сарадњу.

"Толико смо научили у раду са Северном Македонијом и Црном Гором да буквално Грцима дајемо готово решење и измене које треба да ураде како би систем профункционисао и са њима, што ће српским туристима и свим осталим из Западне Европе који користе наше ауто-путеве за пут у Грчку, олакшати живот, односно неће морати да стају на наплатним станицама Републике Србије", нагласио је Савић.

Савић је рекао да српски таг користи више од 900.000 корисника и да се тај број константно увећава.

*Цео разговор са Дарко Савићем можете погледати у видеу на почетку текста

Како се подсећа, оптуженој је након саслушања 26. јануара одређен притвор, на основу оптужнице Вишег јавног тужилаштва у Београду којом се терети за извршење кривичног дела Тешко убиство у покушају, о чему ће у кривичном поступку одлучивати надлежни суд.

Зоран Пашалић апелује на надлежне државне органе да према свим грађанима поступају једнако у истим или сличним правним ситуацијама и да се приликом процесуирања води рачуна о уједначавању праксе правосудних органа, у циљу једнаке заштите права свих грађана, чиме би се онемогућила евентуална дискриминација појединих лица у поступању и одлучивању државних органа.

Омбудсман је раније указао на то да нема овлашћење да контролише рад одређених државних органа, али је током последњих месеци евидентирао више стотина инцидената са елементима прекршаја и кривичних дела, због чега и овим приликом апелује на надлежне државне органе да у сваком случају поступају уједначено без обзира на статус лица која се процесуирају, закључује се у саопштењу.

Симон Грабовац, добитник награде "Душан Васиљев", каже: "Од факултета, од тренута када сам се упознао са њим, заволео његову поезију , бавио се њоме и ово је практично сада дошло као некаква коначна награда за све оно што је и била наша веза кроз ово прошло време."

Ненад Шапоња, добитник награде „Душан Васиљев", додаје: "Опет су то исте приче, опет је све болно и Васиљев је вазда и увек актуеалан, ево и након сто година након смрти. Ево веома сам срећан што сам се уписао на листу лауреата ове награде, јер ова награда јесте једна од најважнијих у нашој култури."

На овогодишњи конкурс одазвало се око 130 прозних стваралаца и песника, а необично је то што су по први пут награђена два аутора и што је одлука жирија била једногласна.

Радован Влаховић, председник жирија, објашњава: "Одлучили смо се за два лауреата, тим пре јер су ово две изузетне књиге и два изузетна аутора."

Радови пристигли током две и по деценије конкурса "Душан Васиљев" сада чине позамашну збирку са више од три хиљаде књига прозе и поезије.

Зорана Здравковић, члан Штаба за ванредне ситуације, каже: "Према прогнозама Републичког хидрометереолошког завода, очекује се да у четвртак буде ниво 536. Треба рећи да ни тај ниво од 536 неће представљати никакву опасност по безбедност града. Што се тиче реконструкције, у задњих пет година, град Шабац заједно са Србија водама уложио је преко 100 милиона динара у реконструкцију, како каналске мреже водотока друрог реда, тако и водотока провог реда. Тако да нам је то једна гаранција да не дође ни до каквих проблема.''

Проблема нема ни на вордотоцима другог реда. Од девет црпних станица, две раде. Највећа, Kаленића Ревеница, у редовном режиму. 

Милић Шобић, електротехничар црпних станица, додаје: "Тренутно радимо у реодвном режиму рада, посао је осам сати, обављамо пројектован режим како треба. За сада је стање редовно, без икаквих сметњи. Ако се настави и даље да се прираст задржи, и да овај водостај буде овако, очекујемо да ће процедне воде бити много веће у том каналском сливу, али наш посао је да те воде преко ове црпне станице, која је капацитета шест кубика, вратимо назад ка реци Сави.''

У викендице у небрањеном делу уз насип, може се само у чизмама и чамцима. Власници их реодовно обилазе, а ствари у њима, на време су склонили. 

Даница Милетић из Шапца, објашњава. "Не можемо да прођемо, нисмо се опремили како треба, нисмо чизме понели. Јуче смо могли да дођемо до викендице, сад не. Јел поплавило? Јесте. Ушло од позади. Па добро, шта да радимо, навикли смо. Нема везе, ми волимо овде да долазимо и по оваквом времену, и овакве непогодне нас неће одвратити од тога."

Зоран Ђермановић из Шапца, наводи. "Kако је почело, и није изненадило. Прво су наговештавали да ће бити 650, па онда 5.50. Најбитније ми да није ушло горе на спрат, а доле оно у подруму, то није страшно, то сам исподизао све. Дошли сте да обиђете? Да обиђем, да видим каква је ситуација, нисам долазио четири, пет дана.''

После поплава које су биле пре 11 година, насип је на критичним местима ојачан, и подигнут. Чеврнтија код Дреновца, 2014. године, била је  најкритничнијих тачака, овде се Шабац бранио од поплава. Ово је била висина тадашпњег насипа. Нови насип у међувредемену је реконструисан и виши је за око метар и по од старог.  

Марија Вујовић, управница Департмана за комуникологију и новинарство, каже: " Ја сам била са деканицом, била сам са њом у колима Хитне помоћи, у Ургентном центру. Оно што је та жена доживела не би требало нико да доживи, онакав стрес, онакво понижење и онакву узнемиреност."

Деканка је од јуче на кућном лечењу, а њене колеге истичу да насиље није прихватљиво и да је у супротности са вредностима, које академска заједница заступа:

Драгана Јовановић, продекан за наставу, додаје: "Напад на било ког поједнца због његових уверења, превасходно када се бори за правду и за правичност, у најмању руку дестабилизује и уназађује сам темељ онога што образовање јесте."

Због овог напада вечерас се у сва четири универзитетска центра одржава протест професора, студената и грађана.

Бивши министар грађевинарства Горан Весић се брани са слободе, јер му је након неколико дана проведених у притвору, суд укинуо питвор, усвојивши жалбу његовог браниоца.

О кућном притвору у коме су две осумњичене, се одлучује на три месеца.

Поступак се води и против А.Д. бившег в.д. помоћника министра у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Н.Ш. бившег генералног директора "Ифраструктура железнице Србије" због основа сумње да су учинили кривично дело тешко дело против опште сигурности у вези са кривичним делом изазивање опште опасности.

Такође, наредбом су обухваћени и С.Н. одговорни пројектант грађевинске конструкције, М.Ј. главни пројектант идејног пројекта, Љ.М.М. главни пројектант пројекта за грађевинску дозволу, М.С. известилац за конструкције Републичке ревизионе комисије, Ј.С.М. лице одговорно за техничку контролу, З.С.М. и Д.Ј. лица одговорна за извођење грађевинских радова, М.Г. и Д.Т. лица одговорна за стручни надзор, због сумње да су учинили кривично дело тешко дело против опште сигурности у вези са кривичним делом непрописно и неправилно извођење грађевинских радова.

У паду надстрешнице 16 особа је погинуло, а једна особа је тешко повређена. 

Крајем прошле године је подигнута оптужница против 13 особа.

Сви погинули рудари су из покрајине Леон старости од 32 до 54 године, а четворо повређених задобили су теже повреде.

Извучена су и два рудара која нису задобила никакве повреде.

Рудари су копали на основу дозволе за експлоатацију у вези са могућом употребом минерала за производњу графита.

У Астурији су проглашена два дана жалости.

"Као што знате, постоје методе помоћу којих то можете да учините", изјавио је Трамп, одбијајући да објасни на који начин би идеју спровео у дело.

Трамп је 20. јануара 2025. године други пут преузео задужења шефа државе, а пре и после полагања заклетве је у шаљивом тону говорио о трећој кандидатури. Претходно је председник био од 2017. до 2021.

Текстом 22. амандмана америчког устава предвиђено је да "ниједна особа не може да буде бирана за председника више од два пута".

"Ниједан човек који врши дужност председника (потпредседник) уместо изабраног председника дуже од две године не може да буде изабран за председника више од једанпут", такође пише у образложењу 22. амандмана, одобреног 1947. и усвојеног 1951, као реакција на четврти мандат Френклина Делана Рузвелта, 32. председника САД.

Озбиљне шале Доналда Трампа

Све до ратификације амандмана, амерички председници нису били подложни ограничењу броја мандата. Џорџ Вашингтон и Томас Џеферсон, први и трећи председник САД, одбили су да по трећи пут трче председничку трку, успостављајући неписано правило и традицију два мандата.

Амандман спречава да Трамп буде у Овалном кабинету и после 2029, иако поједини правници праве разлику у његовим одвојеним мандатима, пошто је Џозеф Бајден био председник од 2021. до 2025. Међутим, већина аналитичара сматра да Устав не разликује узастопне и раздвојене мандате.

Са друге стране, амандман забрањује да неко буде "изабран" више од два пута, али не указује ништа о могућности да је било ко (п)остао председник на други начин.

Постоји неколико алтернативних сценарија и сви су готово немогући у досадашњој америчкој политичко-правној теорији, пракси и традицији.

Ипак, Трамп је у више наврата изокренуо досадашње принципе и померао границу председничке моћи. Штавише, његове "шале" често су пробни балони идеја које касније постану део званичне политике Вашингтона.

Значај потпредседничке функције

У историји САД, девет особа је до сада обављало функцију председника без претходног избора на то место, већ пошто је актуелни председник преминуо или дао оставку.

Текст 22. амандмана не забрањује председнику са ограниченим мандатом да буде изабран за потпредседника. Са друге стране, у 12. амандману пише да "нико ко не испуњава услове за функцију председника неће имати право ни на функцију потпредседника".

Нејасно је да ли се одредбе односе на председника са два мандата који нема право на трећи, или намеће потпредседнику уставне услове за председничку кандидатуру – да су рођени држављани САД, имају најмање 35 година и најмање 14 година живота на америчкој територији.

Ако би Врховни суд САД по овом питању одлучио у Трампову корист – као што је било у случају упада у Капитол 6. јануара 2021, или поводом тумачења председничког имунитета – онда би могло да се догоди и да кампања републиканаца "Доналд Трамп и Џеј Ди Венс" за председника и потпредседника на изборима 2024. крене у обрнутом смеру 2028.

Венс би, као изабрани председник, поднео оставку, чиме би Трамп поново преузео вођење Беле куће.

В. Д. 

Такође, 25. амандман предвиђа и ситуацију у којој се председничке дужности и овлашћења преносе на потпредседника, као вршиоца дужности, уколико председник изјави да није у стању да обавља свој посао.

Најсвежији је пример Камале Харис која је одменила Џозефа Бајдена 2021. током медицинског прегледа под анестезијом. Претходно су на тај начин на председничкој власти кратко били Џорџ Буш старији и Дик Чејни, док су тадашњи председници Роналд Реган и Џорџ Буш млађи били на операцијама.

У овом сценарију, убрзо по ступању на дужност 20. јануара 2029, председник Венс би могао да се позове на 25. амандман тако што ће обавестити председника Представничког дома и привременог председника Сената да није у могућности да обавља дужности председника.

Трамп би, тако, постао вршилац дужности председника и преузео би председничка овлашћења све док председник Венс не изда ново обавештење у којем потврђује да може да обавља посао.

Игра "краљице и премијера"

Постоји и опција да актуелни председник САД пледира за лојалног председничког кандидата, можда и члана породице, преко којег би и даље могао да се пита за све у Белој кући.

У америчкој јавности се као пример наводи случај гувернера Алабаме Џорџа Воласа и његове супруге Лурлин из 1966.

Џорџ Волас није могао да се кандидује за исту функцију по трећи пут, па је подржао кандидатуру своје жене у кампањи под слоганом "Два гувернера, исти узрок".

Џорџ је после убедљиве победе Лурлин, постао њен главни саветник у афери који су тадашњи медији описали као "игру краљице и премијера" – гувернерка је имала церемонијалну функцију, а сарадник фактичку власт.

Маша Станковић, ученица Техничке школе, каже: "Дуго смо радили на овом пројекту, мислим од почетка школске године. Циљ овог уређаја је да прави филамент за наш 3Д штампач, јер смо увидели да је филамент који се купује јако скуп, а и увидели смо да у Пироту има пуно пластичних флаша које завршавају на депонијама, у рекама и тако загађују околину. Хтели смо да то спојимо и добили смо тај уређај."

Леа Ћирић, ученица Техничке школе, додаје: "Kонкуренција је била заиста јака и било је веома тешко да уђемо у прва четири победничка тима. Успели смо, и веома сам поносна на нас, што смо донели победу у наш град."

Професори стручних предмета са ИТ смера у Техничкој школи, Бојан Ћирић и Бобан Благојевић, кажу да осим еколошког аспекта пројекат има и важну образовну компоненту. Ученици кроз рад на њему развијају креативност, тимски дух и стичу практична знања из технологије, инжињерства, математике и уметности.

Бојан Ћирић, професор Техничке школе, објашњава: "То само показује да је наша школа у самом врху образовања у Србији и мени као ментору и колеги то пуно значи. Апсолутно значи да свој посао радимо како треба. Мени је посебно драго што знање стечено на теоријским часовима врло вешто примене у практичној реализациј и кад се то склопи, успех не изостаје."

Овим практичним решењем за рециклажу ПЕТ амбалаже, ученици Техничке школе послали су снажну поруку друговима и суграђанима. Она је важан корак у развоју науке и еколошке свести.

Доловац је том приликом навела да будући рад тих тужилаца представља значајно јачање капацитета јавног тужилаштва и правосуђа.

"У данашње време, када се суочавамо са новим кривичноправним изазовима, законит, професионалан, стручан, ефикасан и одговоран рад јавних тужилаца у заштити друштвеног интереса од изузетног је значаја", истакла је Доловац.

Она је поручила новоизабраним тужиоцима да поступају по Уставу и закону, те да ће само тако успети да одговоре на изазове који их очекују и оправдају поверење које им је указано овим избором.

Доловац је подсетила да је Високи савет тужилаштва током децембра прошле и јануара ове године изабрао укупно 110 тужилаца који су први пут на тој функцији.

Финансијски аналитичар Владан Павловић истиче да ова лиценца министарства финансија САД не подразумева потпуну забрану пословања са америчким компанијама, али да ипак има озбиљан утицај на рад НИС-а.

"У принципу, овакве санкције су већ виђене. НИС је већ раније, ако је желео да сарађује са америчким фирмама, радио преко посредника, тако да ова лиценца није нека драматична новост", наглашава Павловић.

Додаје да је ово заправо прилика да се купи време и да се, евентуално, дође до бољих услова у будућности, можда кроз дипломатски договор између Русије и Америке.

Павловић такође истиче да америчке санкције нису само економски фактор, већ и део шире политичке стратегије која укључује глобални притисак на Србију и друге земље у региону.

"Нисмо једини који су под овим притисцима. Србија мора да разматра своје будуће опције у складу са овим стратегијским трендовима", каже Павловић.

Како се Србија припрема за могуће последице

Економиста Михајло Рабреновић објашњава да у овим условима Србија треба да буде спремна на све сценарије, укључујући могућност да се руски капитал потпуно истисне из НИС-а.

"Свакако, не треба паничити. Овде је у питању политичка одлука и стратегија која треба да буде пажљиво разматрана. Србија треба да припреми планове за све могуће ситуације", наглашава Рабреновић.

Истиче да Србија мора да настави са изградњом енергетских капацитета, као и са напорима да се повећају залихе нафте, како би се минимализовали ризици од несташице.

"Министарство за енергетику већ ради на обезбеђивању додатних капацитета, а најављена изградња складишта у Смедереву је добар корак у том правцу", додаје Рабреновић.

Павловић: Србија мора да буде активан учесник у преговорима

Павловић и Рабреновић слажу се да је кључно пронаћи стратегију која ће омогућити Србији да избегне даље економске и политичке проблеме.

Владан Павловић посебно указује на потребу да Србија преговара са америчким властима и Русијом, јер ће само такав дијалог осигурати будућност НИС-а.

"Русија је под огромним притиском, али то не значи да је решење за НИС у потпуности на њима. Србија мора да има јасну стратегију и да делује као активан учесник у свим преговорима", наводи Павловић.

Са друге стране, Рабреновић упозорава на важност тога да Србија избегне ситуацију у којој ће од месец до месец зависити од санкција.

Оцењује да би највећи проблем за НИС, уколико дође до престанка производње, био губитак кључне фазе вертикалне интеграције предузећа.

Наиме, додаје он, НИС купује сирову нафту, обрађује је, запошљава значајан број људи и доприноси пуњењу буџета Србије на различите начине. Дакле, губитак ове фазе представља озбиљан изазов.

Рабреновић: Руски енергетски сектор под великим притиском

Према Рабреновићевим речима, руски енергетски сектор је тренутно под огромним притисцима, са више од 200 предузећа и великим бројем појединаца који су под санкцијама.

"САД врше притисак на начин који личи на личну царину, стварајући слику новог глобалног поретка. Америка не може постати доминантна ако има велике конкуренте у енергетској индустрији, а Русија је свакако један од њих. Због тога ће Русија морати да пронађе своје место и улогу у овом новом поретку. Ако се процени да НИС треба да пређе из руског у друго власништво, то ће се и десити. Међутим, важно је да будемо стрпљиви, мудри и активни, као и до сада, и да наставим са дипломатским приступом", наводи Рабреновић.

Иако би привремено решење могло бити увоз нафте, то би за нас, сматра, било много теже него за мање земље. Наравно, не треба да се усмеравамо према најцрњим сценаријима.

"Наша стратегија треба да буде усмерена на оптимизацију пословања НИС-а, уз пажљиво анализирање свих опција које имамо у стратешком дијалогу са Сједињеним Америчким Државама и Русијом", додаје Рабреновић.

Подсећа да је недавно ступио на снагу споразум о стратешкој сарадњи у области енергетике са САД, што представља јасно опредељење за ту сарадњу.

"Ја бих подсетио да је ступио управо на снагу и тај споразум о стратешкој сарадњи у области енергетике са америчким државама и то је једно јасно опредељење. На крају крајева увек је добро везати мали чамац за већи брод него за мањи брод и то је суштинска одлука", закључио је Рабреновић.

Цело гостовање Владана Павловића и Михајла Рабреновића у Јутарњем програму можете погледати у видеу на почетку текста.

Иван Сударевић, пољопривредник из Суботице, каже: "Систем обраде земљишта, без обраде земљишта, директну сетву и практикујемо те покровне усеве плус стајњак. За нас се тренутно најбоље показало да користимо неки полузгорели стајњак сваке треће године, у неким мањим количинама. Али, сматрам да би у некој будућности требало да се фокусирамо на припрему компоста, и да би то био још бољи ефекат, и да бисмо подигли вредност тог стајњака."

О изазовима и могућностима регенеративне пољопривреде говорило се на стручном скупу, који је одржан у Петроварадину. И овде је оцењено да се произвођачи тешко одлучују на промену технологије рада.

Флоријан Фаркаш, пољопривредни саветодавац, додаје: "Четрдесет-педесет произвођача газдинстава који, мање више, су се заинтересовали тако за целу ову причу. Међутим, ја мислим да велики део произвођачке популације или нема представу, можда чак није ни чуо."

Савез за регенеративну пољопривреду Србије организовао је више пројеката у којима се може видети начин преласка са конвенционалне на регенеративну пољопривреду.

Срђан Павловић, из Савеза за регенеративну пољопривреду Србије, објашњава: "Постоји нешто што зовемо демо фарме. То су места, пољопривредна газдинства, где већ пољопривредници примењују регенеративне праксе и где постоји могућност да заинтересовани пољопривредници дођу и виде како то изгледа. И наш наредни корак јесте да се сами пољопривредници заинтересују и почну да раде огледне површине."

Они који заговарају овај принцип рада наводе да ће неповољан водни режим и климатске промене навести пољопривреднике да промене размишљање. Самоодрживост и пун ефекат на оваквим парцелама, постиже се након четири до осам година прелазног периода.

Позивамо све, који могу и желе, да помогну, како би се сачувало ово велико културно благо.

Ендрју Парсонс, председник Међународног параолимпијског комитета, каже: "Дошао сам да се боље упознам са параолимпијским спортом у Србији, да видим каква је инфраструктура, како би уз нашу подршку унапредили овај спорт."

У категорији Ф55 треба вратити коефицијенте или је раздвојити каква је некад била, мишљења су ужички параолимпијци.

Милош Зарић, тренер АK Пора из Ужица, додаје: "Ф 55 категорија је укинута 2018. године, пошто је одбрањено европско сребро у Берилину, и враћена је прошле године, пред Париз. Састављена је са категоријама Ф55, 56 и 57 без коефицијената. То је исто као кад би се борио боксер, онај од 70 килограма, са оним од 120.
Последњи резултати параолимпијаца, требало би да се одразе и на већи буџет за овај спорт."

Зоран Мићовић, председник Параолимпијског комитета Србије, објашњава: "Сматра се да је 10% особа са инвалидитетом на земаљској кугли, отприлике, мање више од земље до земље, али многи сматрају да би буџет од 10% спортског буџета био превелик за нас. Међутим, ми се не би наљутили. Сада је 1,2, ако будемо могли следеће године да дигнемо на 1,3, па на 2 и тако поступно. Kако се буџет помера, тако се и спорт развија."

Додају и да су припреме параолимпијаца дупло скупље, а Ужичани се увелико спемају за Светско првенство у Индији на јесен.

Последње суботе у марту одржан је шесточасовни протест испред Информера.

Грађани и студенти окупили су се 24. марта, на годишњицу почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, испред Генералштаба и Уставног суда у Београду. Изразили су незадовољство због тога што је Генералштабу одузет статус културног добра. Од Уставног суда затражили су оцену уставности такве одлуке Владе.

У недељу, 23. марта, у Новом Саду је био Дан жалости због смрти Вукашина Црнчевића, који је после четири месеца и три недеље подлегао повредама задобијеним у паду надстрешнице.

У Чачку је истог дана одржан протест грађана на који су их позвали студенти Факултета техничких наука у блокади због догађаја од суботе 22. марта на Градском тргу када су, како су навели, нападнути студенти тог факултета. Неколицина учесника протеста разбила је врата градске управе у Чачку и ушла у зграду. Полиција је саопштила да је идентификовано шест особа. Окупљени су током протеста шетали градским улицама, правили буку и гађали јајима седиште Градског одбора СНС-а.

У Нишу је у петак увече 21. марта дошло до инцидента испред места где је требало да буде одржана трибина Српске напредне странке. Окупљени грађани су чланове СНС-а гађали јајима, каменицама и поливали водом. Нападнут је градоначелник Ниша Драгослав Павловић као и други чланови СНС-а који су хтели да присуствују страначкој трибини. Тада су приведена и тројица студената. 

Студенти су претходних дана пружили и подршку просветарима који су протестовали испред Министарства просвете и зграде РТС-а у среду 19. марта. Просветни радници траже од Јавног сервиса да о њиховим захтевима извештава објективно, истинито и правовремено, као и да "стану на страну грађана" и извештавају о њиховим захтевима у Другом дневнику. Протест су подржали и средњошколци, као и део радника РТС-а.

Запослени на Медицинском факултету у Београду ступили су у штрајк који ће, како су рекли, трајати до испуњења студентских захтева.

Студенти и грађани су у понедељак 17. марта после Ургентног центра у Београду, протестовали испред Министарства здравља, пошто је Ургентни центар осудио "ширење панике" о здравственом стању људи после инцидента у Улици краља Милана када је још необјашњен звучно-ваздушни удар уплашио и растерао демонстранте у петнаестоминутном одавању поште настрадалима у Новом Саду. Ургентни центар је навео да је радио "уобичајено", а амбуланте "нису биле преплављене" пацијентима са симптомима "звучног удара". 

Студенти у блокади траже од Лекарске коморе Србије да "сваки здравствени радник који је учествовао у таргетирању пацијената, ускраћивању здравствене неге и политичком етикетирању појединаца, чиме је директно прекршена Хипократова заклетва, одговара за своје поступке", наводи се у саопштењу.

Велики број грађана из целе земље одазвао се на студентски протестни скуп под слоганом "15. за 15" у центру Београда 15. марта. 

Километарске колоне аутомобила су у суботу, 15. марта, од јутарњих часова пристизале у престоницу Србије, а формално организовање дугих пешачких колона ка централним тачкама окупљања почело је нешто после 10 часова ујутру из свих праваца града.

Иако је првобитно Скупштина Републике Србије била најављена за централно место окупљања, Трг Славија је у два наврата током дана проглашен за алтернативно место централног програма скупа "15. за 15", из безбедносних разлога – због окупљених око Удружења Студенти 2.0 који су боравили и тог дана у Пионирском парку.

И поред тога, на више локација у центру Београда дошло је до инцидената и међусобне туче једног дела учесника протеста, а данима после протеста јавност је заинтересована за случај у Улици краља Милана када је петнаестоминутна тишина која је почела у 19.00 прекинута четири минута раније због звучно-ваздушног удара о којем сведоче очевици, међу којима је одређен број затражио лекарску помоћ.

Док се у делу јавности спекулише о употреби звучног средства за разбијање демонстрација, полиција, Војска и БИА, демантују да је тако нешто употребљено 15. марта.  

Београђани су у петак дочекали бициклисте и колоне студената пешака из више градова и крајева Србије који су учествовали у вишедневном маратону "Марш за Србију", како би стигли на велики скуп "15. за 15" у Београду.

Студенти у блокади су 11. марта у 21 сат окончали 22-часовну блокаду улаза у зграду Радио-телевизије Србије у Таковској 10 и Абердаревој 1, која је почела 10. марта, око 22.30. Истовремено, била је блокирана и зграда Радио-телевизије Војводине.

Наставили су са блокадама факултета и ректората после студентско-радничког протеста "Раме уз раме – студенти и радници" који је одржан за викенд. У Нишу је одржан студентски протест "Ружа правде", док су је у Новом Саду био протест под називом "Шта жене знају са јајима".

Два дана раније је организована шетња "Кругом двојке" у Београду и протест испред зграде РТС-а.

Део студената у блокади и грађана који су били на протесту испред РТС-а дошли су до Пионирског парка и скандирали и звиждали окупљенима у Удружењу "Студенти 2.0" који, како наводе, желе да похађају наставу и који су од четвртка под шаторима у Пионирском парку. Кордон полиције стајао је између две групе студената и грађана.

Поред свакодневних протестних шетњи и одавања поште настрадалима у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, широм Србије, одржан је и велики протест "Студентски едикт" у Нишу, 1. марта, четири месеца после пада надстрешнице у Новом Саду  када су студенти из више праваца у вишедневном маратону пешке стигли у Ниш на протест који је трајао 18 сати.

Студенти траже одговорност за трагедију у Новом Саду 1. новембра, када је 16 особа погинуло, а двоје људи је тешко повређено.

Протест у Нишу уследио је после великог скупа студената из целе земље под називом "Сретнимо се на Сретење" у Крагујевцу. 

Претходно, поводом 100 дана од пада надстрешнице у Новом Саду, студенти су и 9. фебруара, седмочасовном блокадом београдског моста Газела још једном позвали надлежне институције на одговорност.

Када се навршило три месеца од трагедије на Железничкој станици, 1. и 2. фебруара, организована је и студентска блокада Моста слободе у Новом Саду, која је трајала 27 сати. 

Неколико дана пре, истим поводом, студенти су организовали једнодневну блокаду београдске Аутокоманде.

У међувремену – студенти, професори универзитета у Србији као и наставници основних и средњих школа, ђаци и матуранти широм градова Србије – настављају и са протестима и блокадама зграда факултета и ректората, основних, средњих школа и гимназија.

Захтеви студената у блокади су објављивање целокупне документације о реконструкцији Железничке станице, одбацивање оптужби против ухапшених и приведених студената, активиста и грађана на претходним протестима поводом трагедије у Новом Саду, подношење кривичних пријава против свих нападача на студенте, професоре и грађане и повећање буџета за факултете за 20 одсто.

Представници власти сматрају да су испунили све захтеве, док студенти у блокадама истичу да ниједан од захтева није испуњен у потпуности. Грађевински факултет Универзитета у Београду више пута је објавио анализе документације у којима је таксативно навођено који папири недостају или нису комплетни.

Један од повода за оставку премијера Милоша Вучевића 28. јануара је и напад на студенте испред страначких просторија Српске напредне странке у Новом Саду, у ноћи између 27. и 28. јануара. Нападачи су тада тукли студенте палицама и песницама.  Студенткиња која је том приликом теже повређена имала је интервенцију на Клиници за максилофацијалну хирургију УКЦБ.

У блокадама су најмање 63 факултета пет државних универзитета, више приватних факултета и неколико високих струковних школа.

Потписима студентске захтеве су подржали одређен број судија Апелационог суда у Београду, Привредног апелационог суда, Првог основног суда у Београду, Вишег суда у Београду, Основног суда у Обреновцу, као и Адвокатска комора Србије, која је била у тродневном штрајку, а потом и у једномесечном штрајку. Акцијама, протестима и обуставом рада подршку пружају и пољопривредници, лекари, глумци, позоришта и друге културне установе и појединци.

Блокадама и обустави наставе придружили су се матуранти великог броја гимназија и средњих стручних школа. Поједине средње школе и гимназије одржавале су током распуста јавне часове на којима су одавале пошту страдалима на Железничкој станици у Новом Саду.

Протестима и обуставама рада прикључиле су се и основне школе широм Србије, наставници незадовољни договором који су репрезентативни синдикати направили са Владом Србије.

Опречни су подаци о основним и средњим школама у штрајку које објављују ресорно министарство, са једне, и нерепрезентативни синдикати и организације цивилног друштва са друге стране. У међувремену, учитељи, наставници и професори у штрајку својим захтевима су придодали и захтеве студената.

Пресудом ја Ле Пеновој забрањено обављање јавних функција на пет година, што аутоматски подразумева забрану кандидовања на председничким изборима 2027. године, чак и у случају жалбе.

Ле Пен, као и још осам европских посланика из редова националног окупљања проглашени су кривим за проневеру јавних средстава.

Марин Ле Пен је напустила судницу чим је судија прочитао да је кажњена забраном учешћа на изборима, не сачекавши да пресуда буде до краја изречена.

Такође, 12 асистената европских посланика којима се такође судило проглашено је кривим за скривање проневере. Суд је оценио да је вредност укупне нанете штете 2,9 милиона евра, пошто су "фондовима Европског парламента плаћане особе које су заправо радиле за странку".

Судије су оцениле да је Ле Пен била "у центру организованог система". Такође, суд је одбацио претпоставку о административној грешци, истичући да је реч о проневери спроведеној у систему како би се смањили трошкови странке.

Странка Националног окупљања, која Ле Пенову сматра фаворитом међу потенцијалним кандидатима у председничкој трци за две године, оценила је судски процес као политички мотивисан.

Рохан Ђулка, тренер Прагнике Вака Лакшми, каже: "Играла је против шампионки различитих земаља, играла је против шампиоке Индије. И победила их је све. Kонкуренција је била веома јака, али је играла сјајно. Знали смо колике су јој могућности, али нам је драго што су сви могли да виде колико се напорно припремала и колико добро игра шах."

Домаћини су освојили два сребра. Леонид Ивановић, у категорији до 11 година, Андреј Љепић, у категорији до 17. Обојици је за мало измакло најсјајније одличије. Имали су исти број бодова као и победници, па је разлику направило додатни критеријум.

Андреј Љепић, освајач сребрне медаље у категорији до 17 година, додаје: "Задовољан сам својом игром на овом турниру. Поготово што сам ја био други носилац по рејтингу. То значи да је на мени доста велик притисак, зато што сви који имају мањи рејтинг од мене, они ће наравно бити задовољни са ремијем, зато што то њима доноси доста поена."

Резултатима су задовољни у националном савезу, посебно имајући у виду да је у Врњачкој Бањи учествовало више од 460 такмичара из 43 државе, са свих контитната. Међу њима, и водеће шаховске нације.

Андрија Јоргић, председник Шаховског савеза Србије, објашњава. "Дефнитивно, те две медаље су теме за будућност српског шаха. Па кад додамо оно злато, екипно, које је стигло из Црне Горе пре годину ипо дана. Kада додамо све оно што смо радили у протеклих годину ипо дана, верујте, ми имамо чиме да се поносимо и имамо чиме да се похвалимо. Међу нашим школарцима управо и чуче неки будући Љубојевићи, Глигорићи, Алиса Марић."

Пут до нових шампиона, уверени су у Шаховском савезу, води преко повратка шаха међу школске предмете и оснивања шаховске академије.

Марко Попадић, директор "АСЛ лиге", каже: "Добили смо прилику да ми будемо ти који ће у Kрагујевцу да организују у част великих жртава радника РТС-а у НАТО бомбардовању, и свих других жртава које су на жалост биле у том неправедном рату који је погодио нашу земљу."

У полуфиналном сусрету "Управа за Ванредне ситуације" била је боља од екипе "ДЛС"-а, победивши резултатом 4:1, док је "Минд" био бољи од "Никома", и са три постигнута поготка обезбедио учешће у финалу. На овогодишњем, двадесет шестом турниру, на крагујевачком терену је преко 250 играча, од којих многи нису били ни рођени у време НАТО агресије.

Никола Раковић "ДЛС системи", објашњава, "Одазивао сам се и предходних година, одазиваћу се и даље. Надамо се најбољем, да идемо даље на турнир у Београду."

Милош Љубисављевић "Сименс", додаје. "Мораћемо да се што чешће окупљамо, и никако не смемо да заборавимо оно што се десило."

Осим у малом фудбалу, одржавају се турнири у баскету "три на три", стоном тенису, куглању, шаху и електронском фудбалу. Иако су ови догађаји мало скромнијег такмичарског програма него претходних година, суштина ове међународне манифестације је задржана. "Играјмо за шеснаест" има за циљ да се на спортском терену сетимо свих страдалих жртава НАТО бомбардовања.