Припадник Војске Србије,старији водник Милован Јовановић, који је био ангажован у саставу мировних снага Уједињених нација у Либану, изгубио је живот 4. јуна од последица рањавања изазваног падом пројектила на базу УН у којој су смештене мировне снаге, укључујући и део српског контингента.

Јовановић је рођен 6. јуна 1989. године у Краљеву. За собом је оставио супругу и двоје малолетне деце.

На служби у Војсци Србије је био од 10. децембра 2011. године, а у мировној мисији у Либану од јануара ове године.

Убиство српског војника осудио је Савет безбедности Уједињених нација, које су покренуле истрагу.

Снаге за брзу интервенцију, чији су војници блокирали прилазе Ел Обеиду са истока, југа и запада, већ данима бесомучно бомбардују трафостанице, складишта горива и водоводна постројења, због чега је град већ данима без струје и пијаће воде.

Битка за моћ, територију и новац

Битка за моћ, земљу и новац, како Суданци зову најновију епизоду у конфликту у којем је већ страдало око 200.00 људи, води се око неколикокључних објекета у овог граду, укључујући седиште дивизије суданске војске, ваздухопловне базе, нафтовода и неколико стотина милион долара вредног тржишта арапске гуме, која се користи у фармацеутској и прехрамбеној индустрији.

Последњих дана, на мети Снага за брзу интервенцију нашли су се и конвоји Уједињених нација који покушавају да у Ел Обеид допреме храну и лекове.

"У среду је у нападу дронова уништено 50 тона хране", рекао је портпарол УН, Стефан Дижарик, док су представници Црвеног крста обзнанили да су суочени са озбиљним проблемима да допреме помоћ становницима овог града.

Хуманитарне организације упозоравају да Снаге за брзу интервенцију спремају упад у овај град, попут априлске офанзиве после које је уследио покољ у граду Ел Фашир. Од тада, поименце је набројано 6.000 жртава овог покоља, док судански активисти тврде да је број жртава бар десет пута већи.

На пет локација на пољима око града, на сателитским снимцима одмах је уочена "црвенкаста промена боје", као и "форме које одговарају људским телима", разбацаним око возила Снага за брзу интервенцију.

"Чињеница да је крв била видљива из свемира заокупила је пажњу светске јавности", рекла је Шона Луис из Центра за превенцију масовних злочина.

Забројао сам се пошто сам убио око 200 људи, мораћу да почнем од нуле, хвалио се на "Тик-току" Таха, један од команданата суданских Снага за брзу интервенцију одговорних за масакр цивила у некадашњој престоници Ел Фашир.

Гонич камила против генерала

Одлазак аутократског лидера Омара ел Башира, збаченог после серије демонстрација 2019. године, означио је почетак борбе за доминацију лидера армије и Снага за брзе интервенције, што је ионако крхку државу довело на ивицу пропасти.

Ел Баширов протеже и бивши гонич камила Мухамед Хамдан, оптуживан да је током дарфурске кризе предводио казнене експедиције у којима је страдало око 300.000 људи, први је улетео у политички вакуум и самопрогласио се за продемократског лидера са јасном жељом да, надаље, предводи Судан.

Готово истовремено, успоставио је прилично магловите односе са руском компанијом "Вагнер", чији су плаћеници обезбеђивали руднике злата у Судану и оружјем снабдевали око 70.000 војника, колико под командом има генерал Хамдан.

Током кризе у Дарфуру, био је командант "Џањавид" милиције, која се сматра одговорном за серију злодела у тој суданској провинцији, као и за нападе на присталице опозиције, када су његови војници упадали у кампове активиста који су били против прелазних решења и за хитно успостављање демократије.

Током обрачуна са присталицама опозиције, у Картуму је убијено најмање 120 људи, чија су тела побацана у Нил, док су припадници Снага за брзу подршку оптуживани за силовања, мучења и свакаква друга злодела.

После ових акција, учествовали су у ратовима у Либији и Јемену, где су били део коалиционих снага које је финансирала Саудијска Арабија.

Његов највећи ривал, командант суданске војске генерал Абдел Фатах ел Бурхан већ годинама је централна личност у политичком животу Судана, иако његова биографија пре 2019. године укључује и улогу у дарфурској кризи, пошто је у јеку покоља био командант војних јединица распоређених на територији те провинције.

Попут главног ривала, искористио је слабљење моћи Ел Башира, па је после серије преврата засео на место првог човека Судана, појачавајући временом утицај на све сфере живота у тој држави.

Добра пољопривредна сезона не гарантује и веће приходе произвођачима, јер на откупне цене, поред количине рода, утичу стање на међународном тржишту, квалитет производа и логистички услови, оценио је професор Пољопривредног факултета и саветник у Министарству пољопривреде Зоран Рајић.

"Не мора да значи да ће већи принос надокнадити ниже цене. На цену утиче и стање на међународном тржишту, посебно код берзанских производа, затим квалитет рода и логистички проблеми који су присутни последњих година“, навео је Рајић.

Ипак, додаје да би произвођачи који су применили све агротехничке мере могли да буду задовољни овогодишњим резултатима.

Пшеница доброг квалитета, али цене зависе од светског тржишта

Говорећи о овогодишњем роду пшенице, Рајић је подсетио да су домаћа складишта готово испражњена, јер је Србија у последњих једанаест месеци извезла око 1,2 милиона тона пшенице.

Ипак, не очекује значајнији раст цене.

"Цена пшенице је расла од почетка године до краја маја, али последњих недеља константно пада. У црноморском региону, који је за нас најважнији, цене су у паду“, истакао је Рајић.

Додаје да, иако се у свету очекује мања производња, истовремено расту залихе, што утиче на слабију тражњу.

Каже да Србија традиционално има купце за пшеницу, пре свега у земљама региона и Италији, али да би конкуренцију на појединим тржиштима могла да појача најављена руска помоћ афричким земљама у виду бесплатне пшенице.

Вишња родила више, али је квалитет слабији

Када је реч о вишњи, Рајић наводи да је род значајно већи него прошле године, али да је квалитет испод очекивања, што се одражава и на цену.

"Прошле године била је ванредна ситуација јер су конкурентске земље имале лош род. Ове године то није случај, а код нас је вишња преродила, па је и рандман слабији“, објаснио је.

Према његовим речима, доминантне откупне цене друге класе су око 50 динара по килограму, док се прва класа плаћа више, али не очекује да ће цена током сезоне достићи прошлогодишњи ниво.

"Не верујем да ће се поновити ситуација као прошле године, када је цена са око 100 порасла на 300 динара по килограму“, рекао је Рајић. Он истиче да су прерађивачки капацитети углавном спремни за нови род, али да ће откуп зависити од квалитета, јер се вишња највећим делом користи за прераду.

Малина доноси зараду, контроле засада оправдане

Професор Рајић оцењује да је тренутна откупна цена малине од 400 до 450 динара по килограму задовољавајућа.

"Наше калкулације показују да је цена коштања око два и по евра по килограму, тако да постоји простор за зараду произвођача“, навео је професор. Истиче да је важно да произвођачи део остварене добити поново уложе у производњу.

Коментаришући најављене ванредне контроле малињака, Рајић сматра да је реч о оправданој мери.

"Људи су већ на терену. Дат је рок да пољопривредници сами исправе неправилности ако постоје и мислим да је то добра мера“, рекао је Рајић.

На крају је оценио да је најважније да пољопривредници буду задовољни и да Србија задржи позитиван спољнотрговински биланс у аграру.

"Мање је важно да ли ће учешће пољопривреде у БДП-у бити три, пет или више процената. Најважније је да пољопривредници имају зараду", поручио је професор Рајић.

"У односу на ранији период, може се рећи да је смањен проценат појављивања нелегалне хране у промету. То је, између осталог, резултат нашег сталног рада и препознавања овог проблема као специфичног и присутног, не само код нас већ и у земљама у окружењу", рекла је Ивањац.

Одакле стиже нелегално месо 

Објаснила је да је у највећем броју случајева реч о храни непознатог порекла.

"Углавном је реч о храни коју називамо небезбедном, односно о храни за коју нисмо могли да утврдимо порекло, јер није имала декларацију. Таква храна затечена је у промету без законом прописане документације која би указивала на њено порекло", навела је Ивањац.

Додала је да се такве нелегалне пошиљке најчешће крећу из праваца запада и југа земље, због чега Управа за ветерину контроле спроводи заједно са Министарством унутрашњих послова.

Без декларације – нема гаранције да је месо безбедно

Када је реч о квалитету меса које се налази у легалном промету, истакла је да лабораторијске анализе у великој већини потврђују оно што је наведено на декларацији.

"Кад говоримо о квалитету, оно што је декларисано у 90 одсто случајева је потврђено у нашим лабораторијским анализама", рекла је гошћа Јутарњег програма.

Навела је да Министарство пољопривреде преко својих инспекција контролише безбедност и квалитет хране на тржишту Србије и поручила да је сва храна која се налази у легалном промету безбедна и квалитетна.

Објаснила је и зашто се храна без пратеће документације аутоматски сматра небезбедном.

"Храна која није прошла прописану ветеринарску контролу, посебно када је реч о храни животињског порекла, пре свега месу и производима од меса, сматра се небезбедном. У таквим случајевима не знамо одакле потиче грло, какав му је здравствени статус, у ком је кланичном објекту заклано, нити да ли га је прегледао ветеринар. Да је контрола обављена, имали бисмо жиг на месу и декларацију на којој би, између осталог, писало у ком је објекту заклано и ког је порекла месо. Све то у случају илегалне хране недостаје", истакла је Ивањац.

На питање шта потрошачи треба да провере приликом куповине, рекла је да је декларација први и најважнији извор информација.

"На декларацији имате назив производа, датум производње, рок употребе, начин чувања и порекло. Када је у питању месо, посебно је важно порекло меса", указала је гошћа Јутарњег програма.

Летње врућине највећи тест за хладни ланац

Током летњих месеци, како је истакла, посебна пажња посвећује се очувању хладног ланца.

"Управо контролишемо хладни ланац, јер нас у летњем периоду пре свега занима да ли је храна правилно чувана", рекла је Ивањац.

Додала је да инспекција проверава температуру у продајним витринама, расхладним коморама и складиштима, јер је поштовање прописаног температурног режима предуслов за безбедност намирница.

И грађани део контроле безбедности хране

Навела је и да ветеринарска инспекција, поред редовних контрола, поступа и по пријавама грађана.

"На сајту Управе за ветерину, односно Министарства пољопривреде, можете наћи наше имејл адресе. Значи, можете да нам се обратите имејлом, можете и телефонским путем", рекла је гошћа Јутарњег програма.

Шта инспектори прво гледају када купују месо

Говорећи о томе шта и сама као инспектор обраћа пажњу приликом куповине меса, истакла је да су хигијена објекта и правилно руковање храном од пресудног значаја.

"Онај који рукује месом не сме да буде и тај који наплаћује. То је оно што прво, као инспектори, а купци, скренемо пажњу када приметимо", нагласила је Ивањац.

Према њеним речима, потрошачи би требало да пријаве сваку уочену нехигијену, јер је то један од начина да се обезбеди безбедна и квалитетна храна на тржишту.

Оцењујући стање на тржишту меса у Србији, Ивањац је рекла да потрошачи данас могу да буду сигурни у производе који се налазе у легалном промету.

"Оно што ми видимо као крајњи потрошачи углавном је добро. Сигурни смо, безбедни смо као потрошачи, контролисани су наши оператери храном", поручила је гошћа Јутарњег програма.

Цело гостовање Љиљане Ивањац можете погледати у видеу на почетку текста.

Сумње у званичне податке додатно су појачане након што је форензички патолог из савезне државе Ла Гваира, једног од најтеже погођених подручја, за Си-Ен-Ен рекао да број који саопштава влада "не представља ни трећину стварног броја погинулих".

Према речима патолога, импровизована мртвачница у којој ради обрађује око 400 тела дневно, док су капацитети хладњача потпуно попуњени.

Због недостатка простора, вреће са телима привремено се остављају на отвореном, где високе температуре убрзавају распадање посмртних остатака.

"Ла Гваира је неописива. Толико је случајева, толико породица. Најтеже су погођене породице са нижим приходима", рекла је патолошкиња. Она је навела да многе породице саме извлаче тела својих најближих из рушевина и доносе их у мртвачнице, јер спасилачке службе не успевају да одговоре на размере катастрофе.

Прве процене

Прве процене Америчког геолошког завода указују на велику вероватноћу да је у земљотресима магнитуде 7,2 и 7,5 степени Рихтерове скале погинуло више десетина хиљада људи.

Сличну процену изнео је и координатор Уједињених нација за Венецуелу Ђанлука Рампоља дел Тиндаро, који је рекао да међународне организације рачунају на број жртава већи од до сада објављеног.

Због недостатка званичних информација, грађани се све више ослањају на незваничне базе података за пријављивање несталих особа, преноси Си-Ен-Ен.

Платформа "Венезуела Репорта", која прикупља податке путем пријава грађана, процењује да се десетине хиљада људи и даље воде као нестали, иако те бројке нису независно потврђене.

Председник Народне скупштине Хорхе Родригез рекао је да се у најтеже погођеним деловима државе Ла Гваира у тренутку земљотреса налазило око 30.000 људи, од којих је приближно 20.000 евакуисано или спасено.

Проблеми са идентификацијом

Поред растућег броја жртава, велики проблем представља и идентификација тела.

Према наводима форензичара, многа тела су у поодмаклој фази распадања, па се идентификација често обавља на основу тетоважа, стоматолошких захвата или одеће, док је ДНК анализа углавном недоступна због високих трошкова.

"Стиже много деце чија тела више не могу да препознају ни чланови породице", рекла је патолошкиња и додала да су форензичке службе преоптерећене и да запослени раде под огромним психолошким притиском.

Венецуелу су 24. јуна погодила два јака, узастопна земљотреса јачине 7,2 и 7,5 јединица Рихтера, који су се догодили у размаку од 39 секунди а најтеже је била погођена приобална држава Ла Гваира и главни град Каракас. 

Након та два разорна земљотреса, Венецуелу је погодило више од 600 накнадних потреса углавном слабијег интензитета, од којих је едан био јачине 4,6 јединица Рихтерове скале.

"Три особе су превежене у Ургентни центар, док су четири особе збринуте на лицу места", навела је докторка Софија Кулић.

Екипе Хитне помоћи у ноћној смени су обавиле 116 интервенција, а од њих су 23 биле на јавном месту углавном због особа у алкохолисаном стању.

За помоћ су се углавном јављали хронични болесници, међу којима највише пулмолошки пацијенти. 

Иван Николић из компаније "Пауер Чајна" наводи да ће, након тога, монтажа новог крана на градилишту потрајати пет до шест дана.

"Њега ћемо користити за рашчишћавање градилишта, али ће он бити и кључна машина за наставак радова на горњем слоју", каже Николић.

Али, пре тога мора да се обави снимање и процени да ли је кран приликом пада оштетио челични елемент моста на који је пао. Уколико јесте, то прво мора да се поправи, па тек онда да се настави монтажа. И тај процес није једноставан.

Николић истиче да ће се радови наставити након пристизања механизације.

"Дакле, тог крана који очекујемо до 20. јула у Београду и након прибављања одређених одобрења од надлежних, везано за пројекат чишћења, који такође има техничку контролу. Ради се о врло обимној документацији која је припремљена како би се наставило са радовима", наводи Николић.

Завршени потпорни зидови на Новом Београду

Потпорни зидови приступних саобраћајница на Новом Београду су завршени. Александар Петровић из Конзорцијума "Миленијум тим" и "Мостоградња ИНГ" каже да се у наставку налази остатак саобраћајнице, који нема потпорне зидове.

"Ту смо недавно добили затварање саобраћаја на делу улице Земунски пут између раскрснице са улицом Сајмиште и Владимира Поповића и ту су започели радови на рушењу старе саобраћајнице и изградњи нове", наводи Петровић.

На супротној страни, приступна саобраћајница биће завршена до краја месеца. Од четири стуба на обали, три су изграђена, а последњи ће бити крајем августа.

Два стуба, највећи изазов

Ипак, највећи изазов представљају два стуба која се у речно дно постављају на дубини од 30 метара. Петровић објашњава да су, на стубу који се налази ближе општини Савски венац, завршени сви шипови.

"То је био двадесет и један шип који је било потребно извести и у овом тренутку се изводи челична помоћна конструкција коју ми називамо загат, која ће омогућити извођење темеља и самог стуба унутар речног корита, док на стубу број четири, који се налази ближе новобеоградској страни, у току су радови на извођењу шипова. Тренутно се изводи једанаести шип од укупно двадесет један, колико је предвиђено за овај стуб", каже Петровић.

Упркос затварању градилишта због несреће, завршетак радова неће зависити од монтаже челичне конструкције моста, већ од изградње стубова у реци која је, због уклањања експлозивних направа, кaснила у старту.

Дуваће слаб до умерен ветар, док ће у Војводини и источној Србији повремено бити и јак северозападни ветар.

Јутарња температура кретаће се од 16 до 22 степена, док ће највиша дневна бити од 26 до 30 степени.

У Београду ће бити променљиво облачно, а жива на термометру достићи ће 28. подеок.

За викенд се очекује претежно сунчано време са максималних 29 степени.

Почетком наредне седмице биће променљиво облачно, понегде са краткотрајном кишом или локалним пљусковима са грмљавином.

Дневне температуре задржаће се у границама просека за почетак јула.

Руско Министарство одбране саопштило је да су оружане снаге извеле ударе високопрецизним оружјем великог домета и беспилотним летелицама на објекте војне индустрије и енергетске инфраструктуре у Кијеву и Кијевској области, наводећи да је реч о одговору на украјинске нападе на руску територију.

Истовремено, Генералштаб Украјинске војске саопштио је да су кијевске снаге погодиле рафинерију нафте "Лукоил" у Кстову, у Нижњегородској области, као и комплекс за управљање руским беспилотним летелицама у делу Запорошке области под контролом московских трупа.

Украјински министар одбране Михаило Федоров позвао је готово 40 партнерских држава да већ током овог месеца хитно испоруче ракете за противваздушне системе "патриот", упозоравајући да недостатак тог наоружања представља један од највећих изазова у одбрани од балистичких ракета.

У међувремену, анализа Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС), објављена у Њујорк тајмсу, процењује да су у више од четири године рата у Украјини укупни војни губици – погинули, рањени и нестали – премашили два милиона, при чему највећи је део губитака, према проценама заснованим на западним обавештајним подацима, на руској страни.

Вашингтон истиче да је главни циљ денуклеаризација Ирана, а у средишту последње рунде дијалога био је Ормуски мореуз и питање будуће наплате путарина кроз уски теснац.

За то време, Техеран се спрема за шестодневну државну сахрану Алија Хамнеија, која почиње у суботу и – према најавама – окупиће милионе људи и бројне стране делегације.

Због безбедносног ризика, актуелни врховни вођа Моџтаба Хамнеи неће присуствовати сахрани свог оца. Одлука је донета после претњи из Израела.

Дипломатски напори настављају се и око Појаса Газе. Хамас тврди да је уз посредовање више земаља из предлога споразума за будућност енклаве уклоњен захтев за потпуним разоружањем покрета.

Како се наводи у саопштењу, осумњичени су наставили експлоатацију минералних сировина иако им је водна инспекција претходно забранила рад.

Терете се да су без потребних дозвола и без пријављених радника организовали ископавање песка и шљунка на обрадивом пољопривредном земљишту уз Дрину.

Напомиње се са је нелегалним ископавањем настало је више вештачких акумулација испуњених водом, чиме је оштећена животна средина.

Песак и шљунак су, како се сумња, складиштили и прерађивали у нелегалном постројењу за сепарацију, а затим продавали ради стицања противправне имовинске користи.

Осумњиченима се на терет стављају кривична дела која се односе на угрожавање животне средине, противправну изградњу и пуштање у рад постројења која загађују околину, неовлашћено обављање делатности, као и повреду права из радног односа и социјалног осигурања.

Одређено им је задржавање до 48 сати, након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Основном јавном тужилаштву у Шапцу.

Како се наводи у саопштењу Суда, претресно веће је издало налог којим је подсетио Хашима Тачија на измењене услове његовог боравка у притвору, као и на сва друга правила и прописе којима је регулисан његов притвор.

"Дана 1. јула 2026. године, претресни панел II објавио је јавну редиговану верзију налога којим је подсетио Хашима Тачија да се придржава измењених услова притвора одређених 1. децембра 2023. године и накнадно измењених, као и релевантних правила и прописа о притвору. Панел је такође наложио Тачијевом браниоцу да га подсети на те обавезе", наводи се у саопштењу.

Како се истиче, налог је уследио након најновијег извештаја секретара у вези са више инцидената за које је утврђено да представљају кршење измењених услова притвора и повезаних правила о притвору.

"Тачи упорно крши измењене услове притвора"

Панел је, додаје се, оценио да је уочен образац поновљеног непридржавања тих услова од стране Тачија и указао да ће размотрити строжије мере уколико дође до нових кршења.

"На основу редовних извештаја секретара суда, панел је закључио да Тачи упорно крши измењене услове притвора, као и друга релевантна правила и прописе о притвору. Уколико Тачи и даље не буде сарађивао, панел ће размотрити могућност увођења строжих мера како би се обезбедило поштовање налога", додаје се у саопштењу.

Тачију се суди због ометања правде и покушаја утицаја на сведоке заједно са још четворицом бивших вођа тзв. ОВК - Башкимом Смакајем, Иснијем Киљајем, Фадиљом Фазљијуем и Хајредином Кучијем.

Према оптужници, у периоду од 12. априла до 2. новембра 2023, током одвојених, непривилегованих посета у притворском објекту, Хашим Тачи је пружио Смакају, Киљају, Фазљијуу и Кучију поверљиве информације о сведоцима тужилаштва у одвојеном предмету који се против Тачија води по оптужници за ратне злочине, наложио им да утичу на сведочење сведока тужилаштва и давао им детаљна упутства како то да учине.

Тачи се терети у три тачке за покушај ометања службеног лица у вршењу службене дужности учествовањем у заједничком деловању групе, у четири тачке за повреду тајности поступка и у четири тачке за непоштовање суда.

Специјализована већа у Хагу јуче су заказала за 16. септембар изрицање пресуде у предмету против Тачија и још тројице бивших вођа тзв. ОВК - Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија, након што је претходно објављивање пресуде је било предвиђено за 20. јул.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи се терете по основу индивидуалне кривичне одговорности у шест тачака оптужнице за злочине против човечности и у четири тачке за ратне злочине.

Они су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020. године, а суђење је почело у априлу 2023. године.

Терористичка тзв. ОВК је током 1998. и 1999. године извршила бројне злочине, убиства и отмице над припадницима војске и полиције тадашње Југославије, Србима и другим неалбанцима, као и Албанцима који нису прихватили да буду њени помагачи или припадници.

У Хитној помоћи су рекли да су прегледали 4 особе - машиновођу, кондуктера и двоје путника.

"Нико није повређен, али су сви узнемирени", рекли су у Хитној помоћи.  

На терену је било 10 ватрогасаца-спасилаца са три ватрогасна возила.

Пожар је локализован, наводе из полиције.

Предузеће "Србијавоз" саопштило је да је на возу који је у 17:50 часова пошао из Ниша ка Зајечару, на делу релације Матејевац-Зајечар, дошло до техничког инцидента који је изазвао прекид саобраћаја и оштећење композиције и навело да су сви путници безбедни и правовремено су збринути.

У саопштењу се истиче да у инцидентру није било повређених.

Додаје се да ће узрок бити детаљно испитан, а након завршетка увиђаја биће предузете све неопходне мере ради потпуне нормализације железничког саобраћаја на овом делу пруге.

У саопштењу се наводи да је ситуација под контролом и да нема опасности по путнике нити шире окружење.

На терен су изашле ватрогасно-спасилачке јединице, полиција и представници стручних служби железнице како би извршили увиђај.

Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије каже за РТС да је запошљавање страних радника постало реалност због комбинације два процеса – мањка домаћих кадрова и одласка великог броја радника из Србије.

"Један од разлога је недостатак квалификоване радне снаге, односно непостојање кадрова који су послодавцима потребни. Истовремено, велики број наших људи одлази у иностранство јер процењују да ће тамо обезбедити бољу егзистенцију за себе и своје породице“, навела је Јевтовићева.

Грађевинарство предњачи, али није једино

Највећа потражња за радницима и даље је у грађевинарству, каже Милош Турински из Инфостуда, али подсећа да је ангажовање страних радника најпре почело у сектору доставе хране.

"Први су их у већем броју запошљавале компаније за доставу још 2019. и 2020. године, када је постало јасно да на домаћем тржишту нема довољно радника. После тога број радних дозвола из године у годину бележи значајан раст", рекао је Турински.

Према његовим речима, број издатих радних дозвола порастао је са око 21.000 током 2020. године на готово 100.000 прошле године, што показује да привреда све више зависи од страних радника.

Да ли страни радници одузимају посао домаћима

Саговорници истичу да страни радници не одузимају посао домаћим држављанима, јер закон прописује да послодавац пре њиховог ангажовања мора да провери да ли на евиденцији Националне службе за запошљавање постоји домаћи кандидат који испуњава услове за то радно место.

"Тек када се утврди да одговарајућих домаћих радника нема, може да се покрене процедура за запошљавање страног држављанина“, објаснила је Јевтовићева.

Које трошкове сноси послодавац

Једна од честих претпоставки јесте да послодавци ангажују стране раднике како би смањили трошкове. Међутим, Турински каже да је пракса другачија.

"Послодавац, осим зараде, сноси и трошкове њиховог доласка, смештаја и друге административне обавезе. Зато се страни радници не ангажују да би се уштедело, већ зато што домаћих кадрова нема довољно“, истакао је Турински.

Јевтовићева додаје да послодавци имају и додатне обавезе, од организовања преводилаца до обуке запослених за безбедан рад, посебно у делатностима попут грађевинарства.

Шта је дугорочно решење

Саговорници оцењују да Србија постаје земља у коју радници долазе, али и из које одлазе, што је део ширег процеса миграција радне снаге.

Према речима Јелене Јевтовић, дугорочно решење није све већи увоз радника, већ реформа образовног система и усклађивање школовања са потребама привреде.

"Потребно је унапред планирати развој привреде и школовати кадрове за занимања која ће бити потребна тржишту рада. Само тако ћемо у будућности имати довољно домаћих радника и смањити потребу за увозом радне снаге“, закључила је Јевтовићева.

HQ-9 располаже напредном електроником и сензорима, а упркос стратешкој намени у питању је веома покретан систем.

Горан Јанићевић, уредник емисије "Дозволите", каже да би се променило то да би Војска Србије могла да користи систем већег домета од постојећег.

"Тренутно систем ПВО са највећим дометом је ФК-3, који има домет 100 километара", каже Јанићевић

У кинеским оружаним снагама користи се као део одбрамбене мреже, уз системе HQ-19 и HQ-29, намењене противракетној одбрани од балистичких пројектила. Ван Кине се не виђа често. У свету је највећи купац кинеског оружја Пакистан, а на тлу Европе тренутно само Србија.

Горан Јанићевић подсећа да су већ набављени кинески системи и наоружање.

"Прво систем ФК-3, затим HQ-17АЕ и сада се говори о систему HQ-9. Набавили смо беспилотне летелице, а могли смо да видимо и ракете ваздух-земља ЦМ-400 и такозване планирајуће бомбе с бојевом главом од 500 килограма", каже Јанићевић.

Реакције Запада

Могућу набавку војни аналитичари у региону посматрају различито. Мађарска и Румунија, које имају добру војну сарадњу са Србијом, нису реаговале, али нешто западније, немачки војни коментатори имају дозу сумње.

Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке, каже да једни то виде као претњу крхком миру у региону Балкана, док други указују на европске интеграције Србије.

"Истичу замерке пре свега суседних земаља, као што је Хрватска, које то схватају као директну претњу свом суверенитету. За друге, пак, то је у супротности са европским интеграцијама Србије, којој се замера да није довољно прилагодила спољну и безбедносну политику политици ЕУ", каже Радичевић.

Западни медији примећују и да Кина није једина земља из које Србија купује оружје.

Да ли ће Србија инсталирати кинеске ракете на "рафале"

Радичевић наводи да западне медије највише занима једно питање.

"Од Кине, преко Америке, Европе до Израела. Ипак, оно што их највише интересује јесте да ли ће српска војска тражити да на француске 'рафале' инсталира суперсоничне ракете кинеске производње", каже Радичевић.

Спекулише се и да HQ-9 није једина набавка из Кине. Поједини војни аналитичари оцењују да би Србија могла да набави и кинеске борбене авионе, који би заменили миг-29.

Према подацима Републичког завода за социјалну заштиту у 2024. тај додатак примало је скоро 7.000 деце и младих, наводи Славица Милојевић, представница те институције.

"Реч је о врло хетерогеној групи корисника и врло хетерогеној групи породица и деце којој је ово право неопходно признати. Оно што препознајемо као изузетно добро то је да смо започели овај процес. Наглашавам започели, јер ово је процес који ће трајати и који заправо тек треба да донесе решења", каже Славица Милојевић.

Ана Кнежевић из Удружења "Ево рука" већ 22 године брине о сину који има виши степен инвалидитета. Међутим, као запослена, неће имати право на статус родитеља-неговатеља. Ипак сматра да је важно да се процес започне и да такав закон постоји.

"Из моје перспективе, као мајка која негује особу која има вишеструке сметње у развоју, могу да кажем да је много важно да свако добије институт неговатеља зато што сад овако изгледа да ми који смо запослени нисмо неговатељи својој деци, а уствари ми то радимо поред својих послова. Велики број родитеља размишља да ли ће да да отказ и да буде неговатељ. То је заправо вагање са чиме ћеш лакше преживети", напомиње Ана Кнежевић.

Славица Милојевић објашњава да ће статус неговатеља у одређеним ситуацијама моћи да остваре и сродници и да је реч о статусу који се тек развија и који ће се мењати у будућности.

"Остваривање права на статус родитеља-неговатеља не би требало у будућности да буде везивано искључиво за материјална давања. Постоји много различитих начина да тај статус омогући родитељима неке друге олакшице и неку другу врсту помоћи која им је неопходна", указује Милојевићева.

Центри за социјални рад су, како тврди, већ спремни за почетак имплементације од октобра, ако закон буде усвојен.

Цео разговор можете погледати у видеу на почетку текста

Покушај организатора првенства, да прикривањем рекламе за „Левис“ заштите званичне спонзоре такмичења,, показао се неупешним јер су фотографије великог застора којим је прикривен лого овог текстилнг гиганта преплавиле друштвене мреже.

„Сви знамо шта је ово“, писали су навијачи на друштвеним мрежама.

Из Компаније се нису огласили, али су суптилно на друштвеним мрежама променили профилну фотографију на којој се сада налази прекривени лого.

Будући да се ради о бренду „Левис“, који је познат и по лимитираној серији која је носила имена фудбалерки на Светском првенству у женском фудбалу, многи модни медији окарактерисали су ово као добар маркетиншки потез.

Ипак, бренд је овај пут отишао корак даље, одбили су да њихов лого буде прелепљен сивом траком, већ само покривен белом тканином, па су многи овај потез окарактерисали као „маркетинг из заседе".

Врхунац „маркетинга из заседе“ био је када је бренд на свим својим радњама, па чак и у Србији, изнад улазних врата уместо класичног знака поставио исти онакав какав је и на америчком стадиону.

Иако стадиони, на којима се иначе играју утакмице америчке професионалне лиге (НФЛ), носе називе по брендовима попут „Левиса“, „Џилета“ и „Крафта“, ФИФА је одлучила да их прекрије зарад реклама званичних спонзора.

Титоло је на почетку свечаности рекао да је ова година историјска не само за САД већ и за америчко-српске односе.

Како је рекао, у тој новој ери америчко српских односа истакао би људе који граде ту еру и који показују шта је могуће када људи раде заједно како би претворили идеје у резултате.

"Уверен сам да су најбоље године америчко српских односа тек пред нама. Хвала вам на партнерству, пријатељству и подршци не само данас већ и за будућност коју заједно градимо", рекао је Титоло.

Титоло је на свечаности доделио "награду за пријатељство са Амбасадом САД" мајору Војске Србије Марку Дрижићу, директорки "Ложионице" Ани Илић, директору Канцеларије за ИТ и е-Управу Михаилу Јовановићу, за које је рекао да су изградили нешто што ће трајати генерацијама.

”Награду додељујемо само на сваких 250 година. Хвала Ана и Михаило на свему што сте учинили да изградите овај комплекс и ово партнерство”, рекао је Титоло.

Свечаност је почела маршом маринаца, салутирањем застави, интонирањим химни Србије и Сједињених Америчких Држава, а приказан је и кратак филм о независности САД.

Пријему су присуствовали и патријарх Порфирије, министар спољних послова Марко Ђурић, министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка привреде Адријана Месаровић, министарка грађевинарства Александра Софронијевић, министар просвете Дејан Вук Станковић... 

Такође се наглашава да то што је Србија домаћин Експа сведочи о њеном међународном значају, поштовању и поверењу које ужива, саопштила је Служба за сарадњу са медијима председника Републике.

"Ово ће бити изузетна прилика за Државу Палестину да се придружи и учествује на овом окупљању већине земаља света, као и да допринесе остваривању визије изложбе која тежи расту, сарадњи, заједничкој хуманости, напретку и јединству", наведено је у писму председника Абаса.