Председник Србије Александар Вучић присуствоваће отварању деонице Крушевац - Трстеник - Врњачка Бања на ауто-путу Е-761.

Дужина целог Моравског коридора је 112 километара, а како је раније најављивано комплетан ауто-пут биће завршен до краја 2025, тачније тада ће бити завршена и последња деоница од Врњачке Бање до Адрана. Комплетном изградњом коридора повезаће се 500.000 људи, јер ће на његовој траси бити Краљево, Крушевац, Врњачка бања и Трстеник.

То ће бити најмодернији и први дигитални ауто-пут у нашој земљи, јер ће дуж његове трасе бити постављени оптички каблови и дигитална опрема који ће омогућити бесплатан бежични интернет и најмодернији систем управљања саобраћајем. Од постојећих ауто-путева у Србији је шири за 1,6 метара.

Тренутно је за саобраћај отворено 28 километара коридора и то деонице од Појата до Макрешана и од Макрешана до Кошева код Крушевца. Моравски коридор повезаће три округа: Расински, Рашки и Моравички, са коридорима 10 и 11, односно спајаће ауто-путеве Милош Велики и Београд-Ниш. Моравски коридор чине три деонице: Појате-Крушевац у дужини од 27,83 километра, Крушевац-Адрани дужине 53,88 километара и Адрани-Мрчајевци-Прељина дужине 30,66 километара.

Радови на изградњи Моравског коридора - ауто-пута од Појата до Прељине су почели половином децембра 2019. церемонијом у месту Јасика, близу Крушевца, када је најављено да ће цео ауто-пут бити готов за четири године.

Током изградње коридора раније је најављено и да ће бити регулисан ток Јужне Мораве и њених притока у дужини од 68 километара. Ауто-пут је пројектован за брзину до 130 километара на сат, имаће 11 петљи, 71 мост, 23 надвожњака, пет подвожњака и 31 пропуст.

Влада Србије је са америчко-турским конзорцијумом Бехтел-Енка 5. децембра 2019. потписала комерцијални уговор о изградњи Моравског коридора у вредности од 745 милиона евра, а предвиђени су и додатни радови и директни и индиректни материјални трошкови од 20 одсто.

У саопштењу се наводи и да ће форензичка истрага бити потребна за утврђивање узрока несреће, пошто су сведоци дали различите исказе.

Ватрогасна служба је у првом саопштењу након несреће навела да је аутобусу пукла гума, због чега је возач изгубио контролу над возилом и директно се сударио са приколицом камиона који је долазио из супротног смера.

Ватрогасци су саопштили да су спасили 13 путника.

Троје путника налазило се у аутомобилу, који се налазио иза аутобуса на путу и такође је учествовао у судару. Они су преживели несрећу.

Гувернер провинције Мугла Идрис Акбик изашао је на место несреће и потврдио за турске медије да су животе изгубила два пилота, један лекар и један члан особља Хитне помоћи.

Акбик је навео да је у целом региону била густа магла и потврдио да у болници није било проблема након пада летелице.

"Сваки економиста ће вам рећи да је, поготову у земљама западне хемисфере, борба за економију будућности борба за демографију и зато су овакви програми, који се боре да млади остану и да се млади врате, јако важни", навео је Поповић.

Објаснио је да ће месечна рата кредита од 100.000 евра у првој години бити 93 евра, након тога 234 евра до шесте године отплате, а држава би од прве до шесте године отплате заједно са корисником плаћала 165 евра субвенције месечно.

"Након седме године, када и даље постоји гаранција државе од 40 посто сваком појединачном кредиту, рата би била око 357 евра са данашњим тржишним условима. Оно што је битно напоменути, иако ће рата бити варијабилна, тромесечни и шестомесечни еурибор, као што знате, сви ми економисти очекујемо да ће бити у паду у периоду пред нама. Оно што је важно је да је маржа свега два посто, док данас када погледате тржишне услове она између 2,8 и 3,5", навео је Поповић.

Финансијски стручњак Владимир Васић оценио је да је у овом програму идеално подешено да млади у почетку имају ниже рате, а да када почну да зарађују више рате почињу да прелазе у скоро комерцијалне услове.

"Ви када купите стан имате сидро. Ви се трудите да зарадите, плаћате рате и то је један од битних елемената. Не само, да кажемо, држава субвенционише, имате пољопривредне кредите, имате за електрична возила. Док год је корист од таквог пројекта већа за друштвену заједницу од самог трошка, то значи да имате додатни ефекат за нашу будућност", навео је Васић.

Учешће од један одсто и за куповину кућа

Огњен Поповић је потврдио да ће се учешће од један одсто односити и на куповину кућа, за које се у комерцијалним условима тражило веће учешће него за станове.

"Услови овог програма су исти за све. Чак и у унутрашњости, чак и за кућу, да оснујете имање. Услов нашег програма јесте да мора да се понуди учешће од минимум један посто. Тако да апсолутно то важи и у тим случајевима", објаснио је Поповић.

Васић је рекао да је циљ овог пројекта да се купе непокретности и да младима нико неће бранити да, уколико дођу до неког ванредног прихода, смање део главнице. Превремена отплата биће могућа без накнаде.

Поповић је направио поређење са комерцијалним кредитима.

"Главница би у случају комерцијалног кредита била 20-25.000, 20 посто вредности. Мислим да је то суштина да поредимо, јер ту се разликују услови. Превремена отплата било које врсте, делом или у целости, без икаквих трошкова. Све је омогућено да то буде уз минималне трошкове и на дуге стазе за цело време трајања кредита", истакао је Огњен Поповић.

Додао је да није само Београд репер и да цена квадрата није фиксирана нити ће бити фиксирана у наредне четири године колико програм траје, као и да ће ослушкивати тржиште када почне програм и да је могуће да ће доћи до измена и током трајања програма, што се дешавало и приликом ранијих гарантних шема.

Владимир Васић је рекао да је давање кредита незапосленом са становишта банкара увек знак узвика, али да је акценат свакако на људима који имају приходе, а да ће бити мањи проценат незапослених који би узели ове кредите.

Какав је интерес банака

За сада је сигурно да ће Поштанска штедионица учествовати у овом програму, а Васић је оценио да ће сигурно још неке банке пронаћи интерес.

"Понекад је потребно и мало промешати тржиште и дати неки сигнал да постоје неке друге могућности осим класичног, комерцијалног стамбеног кредите. Видели смо овде да се не може рећи да нема камате. Има камате, она је унутра. Део субвенционише држава, а имате прилично дуг временски период од 40 година да може и банка да пронађе свој интерес у овоме", нагласио је Васић и додао да ниједна банка не жели да изгуби своје клијенте.

Огњен Поповић је истакао да ће све банке моћи под истим условима да приступе овом програму и да очекују да и друге банке постану део пројекта.

Касно синоћ, "возач смрти" је изведен пред судију у Центру за правосуђе у Магдебургу.

У нападу који се догодио у петак по подне, када се Талеб ел Абдулмохсен залетео аутомобилом на људе окупљене на Божићном вашару, убијени су дечак (9) и четири жене (45, 52, 67, 75 година).

Шеф Федералне службе криминалистичке полиције (БКА) Холгер Минх изјавио је за ЗДХ да су мотиви и даље сувише нејасни за јасну процену, али да, упркос природи злочина, нема назнака да је напад био мотивисан исламистичким принципима.

После напада у Магдебургу, представник савезне владе за жртве Паскал Кобер очекује да ће за неколико стотина људи можда бити потребна помоћ.

"То је био један од највећих напада које смо имали до сада. Ако укључите сведоке и прве одговоре, то се повећава на троцифрени број погођених људи", рекао је Кобер.

По информацијама које су тренутно доступне, нападач је специјалиста психијатрије и психотерапије, пореклом из Саудијске Арабије.

У Немачку је дошао 2006. године и од тада је живео у Бернбургу, око 50 километара јужно од Магдебурга.

На улицама Магдебурга протестовало је више стотина демонстраната десне оријентације.

Милован Дрецун истиче да противно Резолуцији 1244, војно-техничком споразуму, привремене институције самоуправе покушавају да покрену наменску индустрију, производњу за војне потребе на Косову и Метохији. 

Наводи да прва фабрика треба да буде за производњу муниције, за полуаутоматско, аутоматско и друго, пешадијско наоружање.

Коме је потребна муниција 

"План је да до 2027. године могу да из сопствене производње подмире потребе тзв. косовских снага безбедности које од 1. јануара наредне године улазе у трећу фазу реорганизације, односно трансформације у некакву војску Косова, за том стрељачком, пешадијском муницијом, и да могу да уђу у пројектовање дронова. Дакле, да имају одређену аутономију с набавком муниције", наглашава Дрецун.

Указује да је сва та муниција потребна за косовске снаге безбедности, које и мимо првобитног плана треба до 2027. године да имају око 5.500 више припадника у оквиру КСБ.

Међутим, каже да не треба заборавити да постоје и друге оружане формације као што су полицијска служба, специјалне параполицијске јединице и да све њих треба подмирити муницијом.

За почетак, треба да подмире пешадијске јединице.

"Они 2027. планирају да уведу и служење обавезног војног рока, што ће свакако повећати потребу за том муницијом. Концепт свеобухватне одбране који је Приштина усвојила каже да ће до 2030. године, између осталог, бити обучено 50.000 грађана Косова и Метохије за руковање ватреним оружјем", објашњава Дрецун.

Трећа фаза – набавка оружја и система

Подсећа да су привремене власти у 2023. години повећале буџет на преко 200 милиона евра, а да је за ову годину смањен на 150 милиона, али да ће се у наредном видети колико од тог новца иде на куповину наоружања.

Међутим, указује да поред буџета, постоји Фонд за безбедност и донације.

"У тој трећој фази набављају ваздухопловна средства, односно хеликоптере, затим трупну противваздухопловну одбрану, онда средства за противоклопну борбу, затим дронове које већ имају – 'бајрактаре'", прецизира Дрецун.

Да ли ће се производити турски "бајрактари"

Не верује да ће се у тој фабрици производити турски "бајрактари", јер је то  сувише сложен систем да би турске компаније биле спремне да то раде на Косову и Метохији.

"Они имају набављених пет 'бајрактара', то јесу ударни дронови, они могу да носе оружје и поред извиђачких активности могу и борбено да делују. Али поред тога имају и ове извиђачке дронове, попут неких других дронова. Овде се ради о пројектовању дронова. Турска покушава да у потпуности изгради капацитете лажне државе Косово", наглашава Дрецун.

Додаје да је Турска, поред Велике Британије, Албаније и Немачке, један од главних помагача, пружа и логистичку подршку и у смислу наоружање, односно борбених оклопних возила, транспортера.

"Системи за противоклопну борбу, хаубице које планирају да набаве, значи минобацачи, снајпери, најмодернији снајпери, много тога стиже из Турске и она је главни снабдевач", истиче Дрецун.

Билатерални споразуми НАТО-а

Реч је, објашњава, о билатералном приступу, свака чланица НАТО-а може мимо Северне алијансе да склапа безбедносне аранжмане који би подразумевали обуку, наоружавање, продају оружја, сарадњу у војној наменској индустрији. 

"Ту имате Велику Британију, имате Турску, Немачку и друге земље, дакле они су направили билатералне споразуме, пошто НАТО нема званичан став да може да подржава КСБ, али их толеришу у најмању руку", наводи Дрецун.

Такође, указује и на информацију да турски официри обучавају припаднике КСБ-а за граничне патроле.

"То је везано опет за оно што сам чуо у командама НАТО-а, незванично, да има размишљања, неких индиција да су неки у НАТО-у спремни да прихвате став Приштине да би КСБ требало да имају заједничке патроле са КФОР-ом уз административну линију. У оквиру тога је управо ово премештање инфраструктуре КСБ-а све ближе источном делу административне линије према централној Србији и северном делу", каже Дрецун.

Наглашава да су наше снаге безбедности апсолутно стабилне и да могу да спрече преливање било каквих насилних, дестабилизујућих активности које би Приштина покушала, али да представљају свакако опасност по опстанак српског народа, јер то је формација која угрожава безбедност српског народа.

"Та формација је управо најважнији чинилац угрожавања безбедности и опстанка српског народа. Ја сам зато генералу Мекинију (Крис, генерал НАТО-а) рекао: Знате, није политичко питање да ли ће Београд признати лажну државу Косово. То је воља народа. Морате то да разумете", нагласио је Дрецун.

Цело гостовање Милована Дрецуна можете погледати у видеу.

На Хоргошу и Келебији који раде максималним капацитетом, путничка возила задржавају се око 60 минута, а најмање још толико је претходно потребно да би изашли из Мађарске.

Двочасовно задржавање у правцу Србије бележи се и на интегрисани прелазима Хоргош 2 и Бачки Виногради.

На граничном прелазу Љуба на улазу путничка возила се задржавају 40 минута.

Што се тиче задржавања на теретним терминалима, на граничном прелазу Градина на излазу из земље теретна возила се задржавају пет сати.

Код граничног прелаза Бајаково на хрватско-српској граници у смеру ка Србији колона путничких и теретних возила дуга је око 19 километара, преносе хрватски медији.

Са друге стране, руски Казањ био је мета напада дронова из Украјине у више наврата, при чему је изгорело неколико стамбених зграда и других објеката.

Кремљ удар на Казањ види као "својеврсну освету" за "успешан самит БРИКС-а" који је током октобра одржан у том граду. 

За то време, белгијски Политико пише да је Володомир Зеленски словачком колеги Роберту Фицу нудио 500 милиона евре за давање гласа чланству Украјине у НАТО савезу.

Мађарски премијер Виктор Орбан наговара Европску унију да одложи одлуку о продужењу санкција Русији до 20. јануара, када ће Доналд Трамп и званично бити проглашен за 47. америчког председника.

Детињци, Материце и Оци, проводе се у заједништву, уз окупљање породице.

Данас, на Детињце, родитељи везују малишане, од, симболично, оних у колевци до још невенчаних младих, очекујући дар за одрешење.

Следеће недеље у улози дародавца су мајке, а последње недеље пред Божић, поклоне деле очеви.

Међусобним везивањем и одрешењем, указује се на то да се треба радовати и када се дарују други, те да давање значи добијање, праштање и покајање, што су врлине. И све то кроз игру и веселе породичне празнике.

Сваког од ових празника, припрема се свечани и посни ручак, око кога ће се окупити цела породица.

Крајем дана у северним и западним, а током ноћи и у централним крајевима прогонзира се киша, у брдско-планинским пределима снег.

Јутарња температура кретаће се од -7 до -1, а највиша дневна од 5 до 9, у Београду максимално до 6 степени.

Од понедељка снег се очекује у свим пределима.

Лекари су саопштили да је 16 особа лакше повређено од разбијеног стакла, укључујући трогодишњу девојчицу.

Са друге стране, коалиција предвођена САД извршила је ударе на јеменску престоницу Сану.

Израелски извори наводе да ИДФ није учествовао у нападу.

Централна команда америчке војске навела је да је извела прецизне ваздушне ударе на складиште и командно-контролни објекат у Сани којим управљају Хути, како би пореметила операције те милитантне проиранске групе и умањила њену способност за потенцијалне нападе на ратне и трговачке бродове у јужном Црвеном мору и Аденском заливу.

Најмање пет особа, укључујући двоје деце, убијено је у израелском ваздушном нападу на кућу у избегличком кампу Нусеират у централном Појасу Газе, тврде палестинске власти.

Делегације лидера Хамаса, Палестинског исламског џихада и Народног фронта за ослобођење Палестине састале су се у Каиру како би разговарале о преговорима за споразум о прекиду ватре и ослобађању талаца.

Из Хамаса тврде да је могућност постизања споразума "ближа него икад ако Израел престане да поставља нове услове".

Сиријске власти именовале су Мурафа Абу Касра, једног од вођа у побуни која је збацила Башара ел Асада, за министра одбране у прелазној влади, рекао је извор агенције Ројтерс.

Абу Каср висока је личност у исламистичкој групи Хајат Тахрир ел Шам која је предводила преврат.

"Ово је перспектива за овај крај. Сада имамо могућност максималног коришћења свих потенцијала које је ово место има, а управо због лоше саобраћајне комуникације није могло да се пласира на прави начин", истиче председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић.

Председник Кластера туристичке привреде Врњачке Бање Ђорђе Макуљевић каже да су приступне саобраћајнице кључне за развој.

"Односно путна инфраструктура је круцијална ствар за развој врхунске туристичке дестинације као што је Врњачка Бања", наглашава Макуљевић.

Нова деоница имаће четири наплатне станице. Поред Врњачке Бање, Трстеник, Велику Дренову и ускоро Кошеве. Кад се заврши Источна обилазница град Крушевац имаће три излаза са ауто-пута.

"Свакако да је та деоница добрим делом урађена. Када говоримо о свим оним потребама о пролазу кроз град Крушевац ка нашој јужној покрајини, ка Копаонику, скратиће значајно свима онима који иду ка том крају", наводи градоначелник Крушевца Иван Манојловић.

Извођач америчко-турски конзорцијум "Бехтел Енка" упослио је домаћу грађевинску оперативу и кооперанте. Како радови напредују расте и заинтересованост потенцијалних инвеститора, кажу у Трстенику.

"Једно од првих питања које имамо са новим партнерима је колико сте далеко од ауто-пута? То је до сада било 47 километара, а сада је ево као што сами видите 100 метара", истиче привредник из Трстеника Александар Станић.

У зони Трстеника је и најдужи мост преко Западне Мораве на тој деоници. Укупно их је четири, а трстенички је дугачак 711 метара.

Упоредо се ради на хидротехничком уређењу Западне Мораве у дужини од 60 километара. Тиме се брани ауто-пут, али и околно подручје од поплава које су посебно погађале трстенички крај.

Додатни комфор, бржу и безбеднију вожњу омогућиле су најшире коловозне траке у Србији. Моравски коридор биће дуг 122 километра и први дигитални ауто-пут у Србији са уређајима који ће обавештавати возаче о проблематичним ситуацијама.

"Ми не можемо бити равнодушни када нам стигне одлука суда о рехабилитацији и бити равнодушни када нам неко каже морате да вратите ту имовину, без обзира на законску одредбу јер је рехабилитован. Да не причам за драстичне случајеве тешких убистава, у оквиру ратних злочина. Имамо случај да је један фашиста убио седморо људи и онда нам стигне рехабилитација тог човека", објашњава директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

Иако рехабилитација не подразумева обавезу Агенцији за реституцију да имовину враћа, суд ипак често налаже супротно.

"Судови су стали на становиште да када се докаже идеолошко и политичко непријатељство, односно супротна страна, да је то мање више довољно за рехабилитацију лица које ту рехабилитацију траже. Није се улазило у меритум ствари да ли су заиста одговорни за злочине које им се стављају на терет", истиче историчар и правник Срђан Милошевић.

Европска пракса је разнолика - али су познаваоци прилика неретко тврдили да је тешко поредити поступке вођене у земљама комунистичког блока са осталим државама Европе.

"Не треба се заваравати, то нису била у свему суђења по стандардима, чак ни ондашњим, сасвим правилна, али то спада у оно што и правна теорија назива послератним суђењима у којима се не може очекивати да она буду у правном смислу потпуно перфектна. Румунија је интересантна због тога што је она дозвољавала делимичну рехабилитацију. Ви сте могли да рехабилитујете неке политичке кривце, за нешто што су евидентни политички прогони, али са друге стране, уколико би се утврдило да је лице било одговорно за злочине онда у том делу не би било рехабилитовано", објашњава Милошевић.

Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић каже да ниједна земља у свету не награђује своје окупаторе.

"Погледајте друге случајеве у Европи. Нажалост, то је последица два светска рата, увек се задржава то право, земље које раде реституцију, водећи рачуну о историјским околностима, о националном достојанству, да се не дозвољава враћање оним припадницима који су били или окупатори, или су се ставили у службу окупатора", наглашава Секулић.

Имовина се према слову закона о реституцији не враћа ни онима за које је обавезу обештећења преузела страна држава, ни онима којима је право на враћање имовине омогућено у иностранству.

Трајект је путовао североистоком Kонга као део конвоја других пловила, а путници су првенствено били трговци који су се враћали кући за Божић, рекао је Џозеф Kанголинголи, градоначелник Ингендеа, последњег града где је трајект стигао пре несреће.

Према речима Ндоло Kадија, становника Ингендеа, на трајекту је било више од 400 особа, тако да постоји разлог да се верује да је погинуло и више људи.

Трајект је потонуо мање од четири дана након што се брод на североистоку земље преврнуо, када је погинуло 25 људи.

"Ово није само моје признање, већ и признање за све људе који су последње две сезоне радили на 'Фантастичној планети', укључујући сниматеље, локалне новинаре, преводиоце и монтажере. Свима њима дугујем захвалност јер су учинили да 40 документарних епизода буде успешно реализовано", истиче Банић.

Међу добитницима је и Зоран Кесић, који је освојио награду "Александар Тијанић" за борбеност у новинарству. Фото-репортер из Ужица Милош Цветковић добио је награду за животно дело, док је специјално признање за допринос новинарству припало Зорици Лешовић Станојевић.

Уреднику Спортске редакције РТС-а Зорану Марковићу додељена је награда "Димитрије Давидовић". Приликом уручења, истакао је важност тима.

"Ово је награда за комплетну екипу која је радила на великим спортским пројектима", каже Марковић.

Век Радио Београда за Златну повељу

Новинар Радио Београда Дејан Николић добио је награду "Лаза Костић" за извештавање са финала тениског турнира на Олимпијским играма у Паризу, када је Новак Ђоковић освојио злато. Пренос је био историјски – први пут је радио извештавао са тениског терена.

"Нема веће награде од оне коју публика даје. Ово је тимски рад, а посебно сам поносан што награда стиже у години када Радио Београд обележава стогодишњицу", сматра Николић.

Поводом стогодишњице рада, Радио Београд је добио Златну повељу УНС-а, што представља круну вишедеценијског доприноса српском медијском простору.

Учитељица коју је у петак ножем ранио нападач у загребачкој школи "Пречко" има 31 убодну рану и још дише помоћу апарата, али је њено стање, како се наводи, у стабилизованом стању.

Такође, и троје повређене деце је стабилно, саопштили су из загребачког Клиничко-болничког центра "Свети Дух".

У Хрватској је 21. децембра проглашен Дан жалости.

Млађи мушкарац упао је 20. децембра у школу "Пречко" и оштрим предметом повредио више ученика, од којих је једно дете преминуло, као и учитељицу.

Нападач је после напада покушао самоубиство, али га је полиција у томе спречила. На болничком је лечењу и стање му је стабилно.

"Само АфД може спасити Немачку", написао је Маск на Иксу (Твитеру), а потом и поделио снимак у ком немачка десничарка Наоми Зајбт критикује лидера конзервативнe Хришћанско-демократске уније Фридриха Мерца, предводника трке за канцелара, и хвали аргентинског популистичког председника Хавијера Милеија.

Осврт на дешавања у Немачкој заокружио је објавом у којој критикује одлазећег немачког канцелара Олафа Шолца после напада аутомобилом на божићном вашару у Магдебургу, у којем је погинуло најмање пет особа, а повређено више од 60 људи.

"Шолц одмах треба да поднесе оставку. Некомпетентна будала", поручио је власник "Тесле".

Узвратио је немачки министар здравља Карл Лаутербах, сматрајући да се Маск меша у дешавања "која га се не тичу". 

"Одлука да се увуче у политичке догађаје у Берлину свега неколико недеља пре ванредних парламентарних избора је веома проблематична, али и недостојанствена", указује Лаутербах.

У највећој економији Европе избори одржавају се 23. фебруара, пошто се климава коалиција левог центра распала почетком новембра када је Шолц разрешио министра финансија Кристијана Линднера, а Бундестаг средином децембра председнику владе изгласао неповерење. 

Алтернатива је у предизборним анкетама одмах иза Мерца, а немачке безбедносне службе чешљају страначке представнике, описујући фракције партије као изразите противнике промигрантске берлинске политике. 

Отпоздрави из АфД-а и гнев разрешеног министра финансија

За разлику од љутње шефа здравственог сектора, влада је реаговала млако – демантовала је Маскове наводе. Шолц је нагласио да "слобода говора омогућава и богаташима да заступају нешто што не може бити сасвим корисно".

Жустрији је био бивши посланик у Европском парламенту Елмар Брук, који Маскове коментаре види као "фантазије америчких технолошких краљева о светској доминацији", док је директно одговорио и разрешени Линднер. 

"Илоне, покренули смо дебату инспирисани твојим идејама. Миграција је кључна за Немачку, а АфД се противи слободама као таквим и предузетништву. Не закључуј издалека", написао је, између осталог, Линднер на Иксу.

Маск је отпоздрав, логично, добио из АфД-а, а њихова кандидаткиња за канцеларку Алис Вајдел кратко је одговорила да је најбогатији човек света "апсолутно у праву". Нешто речитија била је у интервјуу за немачко издање Блумберга у којем је Маска подсетила на рад немачке канцеларке Ангеле Меркел.

"Нека Маск, када почне да ради са Трампом, види како је Меркелова уништавала нашу земљу својом социјалном политиком. Нека види и како совјетска ЕУ уништава своју економску кичму", говорила је недавно Вајделова.

Маск није писао само о Немачкој, већ је своју подршку пружио и странкама које заговарају антимигрантску политику у Италији и Великој Британији. Отворено воли и Милеија, који је у првој години на месту председника Аргентине смањио јавне издатке и управу, што су кораци које Маск жели да примени на, како каже, нараслу администрацију Вашингтона. 

22.12.2024. Недеља: Ујутру по котлинама и дуж речних токова са краткотрајном маглом. Пре подне у целој земљи претежно сунчано и мало топлије, после подне постепено наоблачење са северозапада. Крајем дана у северним и западним, а током ноћи и у централним крајевима киша, у брдско планинским пределима снег. Ветар слаб и умерен, јужних смерова. Јутарња температура од -7 до -1, у Неготинској крајини око 2, а највиша дневна од 5 до 9 степени. Упозорења: Поледица – залеђивање мокрих површина, 85%.

23.12.2024. Понедељак: Облачно ујутру у нижим пределима киша и суснежица, у брдско-планинским пределима снег. Током дана уз пад температуре, киша ће прећи у снег и у нижим пределима и то прво на северу и западу, а до краја дана и у целој земљи уз формирање мањег снежног покривача. Ветар слаб и умерен, јужни и југоисточни, после подне у скретању на северозападни. Најнижа температура од -3 до 2, а највиша од 1 до 9 степени. Упозорења: Снег - формирање / повећање висине снежног покривача, 90%.

24.12.2024. Уторак: Облачно и хладно, повремено са снегом. Ветар умерен и јак северозападни па се у планинским пределима очекује вејавица и стварање снежних наноса. Најнижа температура од -4 до 0, а највиша од 0 до 3 степена. Упозорења: Снег - повећање висине снежног покривача, 90%.

25.12.2024. Среда: Облачно и хладно, повремено са снегом. Ветар слаб и умерен, северозападни. Најнижа температура од -4 до 0, у Неготинској крајини око 2, а највиша дневна од 0 до 4 степена. Упозорења: Снег - повећање висине снежног покривача, 90%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 26.12. до 30.12.2024.)  
У четвртак облачно на северу и западу земље суво, а у осталом делу повремено са снегом уз даље мање повећање висине снежног покривача. Од петка престанак снега у целој земљи па се до краја пеериода очекује  умерено до потпуно облачно, суво и хладно.

"У време када су технолошки изазови неизбежни, физичка и дигитална безбедност је приоритет. Да бисмо је повећали, блокираћемо Тикток. Такође, инсталираћемо паметне камере кроз пројекат 'Паметни град', чиме ћемо обезбедити ефикаснији надзор унутар школа и њихове околине", истакла је Манастирлијуева.

Друштвена мрежа Тикток је платформа за емитовање видео снимака кратке форме. 

У власништву је кинеске компаније "Бајтденс".

Синг се сусрео и са руским председником Владимиром Путином и, како преносе индијски медији, изјавио да је пријатељство две државе "више од највише планине и дубље од најдубљег мора". 

Рекао је да његова земља не само што наставља блиске контакте са Русијом, већ и настоји "да продуби и прошири сарадњу са њом, упркос огромним притисцима јавне и приватне природе на Индију" 

Претње санкцијама и њихова реализација

Мада Синг није прецизирао о којим притисцима је реч, јасно је да је мислио на чињеницу да САД и ЕУ траже од Њу Делхија да осуди интервенцију Москве у Украјини, те дипломатски и економски изолује Русију.

Вашингтон је чак недавно увео санкције против 19 индијских предузећа за које сматра да својим новцем или производима доприносе руском ратном напору. 

Индијски новинари пишу и да су западне дипломате тражиле од њихове владе да забрани приказивање руске телевизије "РТ" у Индији. 

Иначе, Индији је још пре пандемије коронавируса било прећено санкцијама због њених поруџби против-ваздушног система "С-400 тријумф", али влада те многољудне државе ипак није одустала од његове куповине, као што ни сада не одустаје од крупних набавки руске нафте. 

Трговина нафтом

У 2021. години, пред руску специјалну војну операцију у Украјини, Индија је од највеће земље света пазарила само два одсто нафте коју је те године увезла. Међутим, већ у 2023, удео Русије у индијском увозу тог енергента је скочио на близу 40 процената, јер је Москва свом азијском партнеру нудила нафту "урал" по цени мањој од конкурената за девет до 14 процената.

Русија је тако претекла све земље Персијског залива и постала највећи страни снабдевач Индије, чија је влада суштински заинтересована за то да набавља црно злато по најнижим могућим ценама како би зауздала инфлацију и одржала јавни ред и мир.

Политика несврстаности

Када је реч о дипломатији, важно је имати на уму да Индија има дугу традицију несврстаности и снажне историјске везе са Совјетским Савезом. Иако последњих година настоји да оствари јаче економске и војне односе са САД, она без пардона наставља да одржава дипломатске контакте на највишем нивоу са Русијом.

То се види из Синговог боравка у Русији, али и посете Москви премијера Нарендре Модија у јулу ове године и његовог састанка са председником Путином током трајања самита БРИКС-а у Казању, у октобру.

Влада дугогодишњег премијера Модија, зарад развоја привреде и супротстављања растућем утицају Кине у Јужној Азији, настоји да привуче крупне америчке инвестиције и сарађује са Вашингтоном у оквиру војнополитичког блока Квадрилатерални форум о безбедности (који је усмерен на обуздавање војног деловања Пекинга у Тихом и Индијском океану). Међутим, јасно је да она жели да очува суверенитет и независност у спољнополитичком одлучивању.

Баланс између Истока и Запада

Приврженост неутралности види се и из њене политике везане за куповину наоружања из иностранства, у којој је приметно настојање да се одржи сарадња са Москвом и Вашингтоном.

У 2020, у склопу настојања да продуби односе са Вашингтоном и умањи зависност од набавки из Русије, индијска влада је наручила америчке хеликоптере "сихок" и "апач" вредне три милијарде долара. У 2023, премијер Нарендра Моди је током посете Вашингтону најавио куповину америчких дронова "предатор Б", комуникационе опреме и разних врста бомби и ракета укупне вредности 3,9 милијарди долара. 

Једна од великих набавки у скоријој прошлости била је и куповина (нових) десет авиона "боинг П-8 посејдон", који могу да служе за извиђање, али и да носе противбродско и противподморничко наоружање.

Даље, Њу Делхи последњих година повећава број и сложеност морнаричких и ваздухопловних вежби са америчком војском у Индијском океану, и оне сада обухватају све, од заједничких патрола и спасавања на мору, до амфибијских операција, одбране бродова од напада из ваздуха и заједничког лова на непријатељске подморнице.

Све то је израз настојања владе у Њу Делхију да парира све већем присуству кинеских војних ефектива у том океану и растућем економском и политичком упливу Пекинга у државе јужне Азије које су традиционално у сфери утицаја Индије, попут Шри Ланке и Малдива. 

Мада удео Русије у индијским набавкама наоружања из иностранства последњих година опада, оружје и опрема руског порекла и даље заузимају највећи проценат онога што користи индијска армија. 

Такође, Њу Делхи је 2021. са Москвом потписао и дугорочни договор о техничкој војној сарадњи који је учврстио њену позицију најважнијег спољног снабдевача Индије. Наиме, министар одбране Синг је у Москви разговарао са домаћим колегом Андрејом Белоусовим о детаљима спровођења тог десетогодишњег споразума. Споразум би, поред набавки, требало да омогући успостављање производње појединих врста наоружања у Индији по руским лиценцама. 

Један од пројеката у склопу тог плана, на пример, јесте повећање броја компоненти који се производе у Индији за моторе "АЛ-31ФП", који се уграђују у борбене летелице "СУ-30МКИ", а које по руској лиценци склапа домаћа компанија "Хиндустан еронаутикс лимитед". 

Сухоји, као и апарати "миг-29К", ударна су песница индијског морнаричког ваздухопловства, које за допуну горива користи и руски летећи танкер "иљушин-76".

Министар Синг је у Калињинграду присуствовао и преузимању вишенаменске ракетне фрегате "тусхил", која је изграђена у тамошњем бродоградилишту "Јантар" за потребе индијске морнарице. Она у свом саставу, рецимо, поред носача авиона руске производње, има и шест дизел подморница совјетског, односно, руског порекла класе "кило." Њу Делхи је склопио и уговор за изнајмљивање руског апарата на нуклеарни погон класе "акула" за три милијарде долара, који би требало да буде испоручен следеће године. 

Нормализација односа са Кином?

Видно је, дакле, да суочена са великим економским и војним јачањем Кине, влада у Њу Делхију настоји да продуби војну, политичку и економску сарадњу са Вашингтоном, али да упркос томе не жели да поремети досадашње одличне односе са Москвом.

Апсурдно је и штетно по саме САД да у односу на државу огромног људског и економског потенцијала каква је Индија врши политику присиле и кажњавања санкцијама, када од ње очекује сарадњу у зауздавању Кине, свог највећег стратешког такмаца.

То само може присилити поносне Индијце да остваре зближавање са Пекингом и тако умање потребу за ослањањем на САД. 

Ублажавање напетости између Кине и Индије у вези сложеног пограничног спора у Хималајима већ је приметно – премијер Моди и кинески председник Си Ђинпинг управо су се (након четири године преговора на нижим инстанцама) у руском граду Казању срели по први пут од смртоносног инцидента између кинеских и индијских граничара у долини Галван 2020. године. Усагласили су да се спусте тензије у скоро три и по хиљаде километара дугом пограничном појасу. Већ наредног месеца, у новембру, уследио је састанак министара иностраних послова две земље на маргинама самита Г-20 у Бразилу. 

Поправљање веза са Кином за Индију је битно и у смислу привлачења страних инвестиција, док су за Пекинг бољи односи са Њу Делхијем императив због све дубље технолошке и економске изолације у коју је плански гурају САД и њихови европски и азијски савезници.