Вања П. се налази у притвору који му је решењем Вишег суда одређен у другом предмету.
Одлуком Вишег суда у Београду Илији Л. је одређен притвор и наложено је расписивање потернице јер се налази у бекству.

Постоји оправдана сумња да је Вања П. у вечерним часовима 6. децембра 2025. године неовлашћено носио пиштољ НН марке до Булевара Зорана Ђинђића, где се нашао са малолетним лицем и у руке му предао наведени пиштољ, који је претходно репетирао са циљем да њим малолетно лице изврши кривично дело Тешко убиство у ресторану "Дурмитор“.

Малолетно лице је након тога пешке отишло до ресторана „Дурмитор“, у који је ушло у 20:57 часова и покушало да лиши живота једно лице и при том довело у опасност живот још неког лица, тако што је кратко време стајало у непосредној близини шанка, након чега је пришло столу за којим су седели оштећени Н.К. и сведок Н.А, па је из појаса панталона извадило пиштољ и са удаљености од око једног метра испалило девет пројектила у правцу оштећеног Н.К. којом приликом је он задобио тешке телесне повреде опасне по живот у виду пет прострелних рана.

Остале пројектиле малоелтно лице је испалило у унутрашњи простор ресторана, иако је било свесно да доводи у опасност живот још неког лица јер се велики број гостију налазио за столовима у близини, након чега се трчећи удаљило из ресторана.

На паркингу испод игралишта ОШ "Нови Београд“ по претходном договору малолетно лице је чекао окривљени Илија Л. у возилу марке "Ауди А 6“, па је малолетно лице ушло у наведено возило, носећи са собом поменути пиштољ НН марке којим је претходно пуцао.

Илија Л. је малолетно лице одвезао ка наплатној рампи "Шимановци“, коју су прешли око 21:30 часова и наставио кретање возилом у непознатом правцу, ради бекства малолетног лица са места извршења кривичног дела, наводи се у саопштењу.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, каже да Влада остаје при своме предлогу повећања од 9,2 одсто.

"Послодавци се по томе изјашњавају да су они рачунали да ће то бити мање повећање од девет одсто. Међутим, прихватају и то, али под условом да се, као и ранијих година, повећа неопорезовани део зарада за исти износ за који се повећава и минимална", наводи Атанацковић.

Минимална цена рада са 371 динар, колико је сада, треба да достигне 405 динара по сату, што би значило око 70.000 динара месечно. Преговори се настављају, а коначна одлука требало би да буде позната наредне недеље.

Атанацковић истиче да до септембра мора да се постигне договор.

"Ми сада до септембра морамо да се договоримо или ће Влада сама до 15. септембра да одреди колико ће то бити, али такође нас чека и следећи септембар, за годину дана можемо поново да кажемо – е, ово 600 није довољно, ајмо на 650 или на 750", каже Атанацковић.

Шта послодавци (не) могу да поднесу

Сваке године око трећине послодаваца противи се повећању минималне цене рада. Ове године тај проценат је већи од 40 одсто, што представља значајан раст у односу на прошлу годину.

Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије наводи да су ове године спровели истраживање међу послодавцима.

"Оно што је интересантно је да је проценат оних послодаваца који су без икаквих условљавања за раст минималне цене рада преполовљен, а повећан број послодаваца који су изјавили да њихово пословање не би могло да поднесе даљи раст минималне цене рада", каже Павловић.

Остаје могућност да договор буде постигнут на седници Социјално-економског савета заказаној за 18. август. Коначан износ минималне зараде требало би да буде познат најкасније до средине септембра.

Поручник Лазар Аџић, командир вода, наводи да полигони садрже велики број терена.

"У центру је велики фудбалски терен, два терена за кошарку, одбојку, један за тенис, имамо и два полигона за препреке и разне полигоне кад је реч о вишебоју", каже Аџић.

Мајор Мирослав Марковић, командир Командне чете, објашњава шта се дешава током савладавања препрека.

"Војници прелазе препреке уз коришћење свих мишићних група, циљ је да се развије спремност и да се пређу правилно уз све мере безбедности", истиче Марковић.

За потребе већег броја војника Други центар за обуку припрема и полигон у насељу Пети пук. Радови ће бити завршени у новембру.

Вежбалиште подељено у три целине

Потпоручник Стефан Милановић, командир вода, каже да је вежбалиште подељено у три целине.

"Полигон за дронове, тактичка стаза, а трећа целина је полигон за обуку јединице до нивоа ојачаног вода у одбрани. Сами радови су почели осмог јуна, а завршетак је новембар", наводи Милановић.

Они који су некада служили војни рок памте заједничка туширања и, за разлику од онога што се спрема за будуће регруте, нису имали параване нити приватност. Сетиће се и како су изгледале некадашње спаваоне. Данас је то у Ваљеву нешто другачије.

Мајор Зоран Дракулић, командир чете за обуку, каже да су опремљени новим једноделним душецима и новим орманима.

"По војнику је обезбеђено 12 метара за смештај, ако то упоредимо с периодом пре замрзавања, када је војник имао девет метара, стари троделни душек и мали метални орманић. Онда смо унапредили стање и обезбедили одличне услове за те будуће војнике", каже Дракулић.

У склопу радова у овој касарни, унапређен је и изглед једног од два стрелишта којима центар располаже. Припремљена је просторија с рачунарима повезаним на оптички интернет, верски простор, спомен-соба. Од доласка војника на обавезно служење војног рока имају велика очекивања.

"Оживљавање касарни"

Пуковник Никола Фатић, командант Другог центра за обуку, каже да имају младих, али и искусних старешина.

"Ја сам радио лично с војницима. Ми који имамо искуства у време редовног служења војног рока, то преносимо, радујемо се јер оживеће касарне, имаћемо војнике који су спремни за пратеће задатке карактеристичне за војну средину, упознаће се са славном историјом Ваљева, град ће имати предност, јер војници ће ићи у ресторане, радње, дискотеке, што се нас тиче лакша ће нам бити и селекција за професионалне војнике и попунићемо резервни састав своје јединице", наводи Фатић.

До пролећа 2011. године није било могуће замислити да бих могла да играм партију с једним од војника у касарни. За оне који би могли да дођу на служење војног рока у Ваљеву, имаће и једну такву могућност да се разоноде.

"Пожар није у потпуности саниран, али је све под контролом, пожар је локализован и надлежне екипе су овде 24 часа", каже Владимир Павловић, директор ЈКП Регионална депонија "Срем-Мачва".

Запалио се део депоније на коју се дневно допреми 220 тона смећа, уз њу нова касета која се припрема за одлагање по највишим стандардима.

Сада се непријатни мирис паљевине не осећа. Док пожар није угашен облак дима ширио се сремском равницом. Град је неколико километара даље.

Завод за јавно здравље редовно контролише квалитет ваздуха на три мерна места. Резултати се објављују на порталима установе и Града.

"Први дан по избијању, ПМ-10 честице су скочиле, биле су више од граничне вредности, а свих осталих дана концентрације су испод, не само ПМ честица него и осталих параметара које радимо, то су сумпор-диоксид, азот-диоксид, чађ", рекла је Милка Бурлица, шеф одсека за заштиту животне средине Завода за јавно здравље Сремска Митровица.

Бранислав Недимовић, градоначелник Сремске Митровице, рекао је да су надлежне службе предузеле све што је могло да се уради.

"Ватрогасци, људи запослени овде, град, меримо све сваког тренутка и дајемо све од себе да Митровчани буду потпуно безбедни", рекао је Недимовић.

Уз санацију и гашење, депонија је отворена и за нормалан рад и допремање отпада из Срема и Мачве. Годишње се овде одложи 80.000 тона смећа.

Маја Наумовић, кандидаткиња волонтерског програма, каже да се пријавила за одељење за маркетинг.

"Ја сам се пријавила за одељење за маркетинг и то је нешто што ме интересује и са чим сам се већ сусретала раније у животу", наводи Наумовићева.

Милица Наумовић, студенткиња међународних односа у Шангају, истиче да је ово јединствена прилика за стицање искуства.

"Верујем да је ово једна јединствена прилика за све нас да стекнемо искуство у овако великој глобалној манифестацији и такође да се повежемо са људима из читавог света", каже Наумовићева.

Будући Експо Плејмејкери биће ангажовани на 48 различитих позиција, дочекиваће госте, помагати међународним делегацијама, усмеравати посетиоце и подржавати организациони тим. Претходно волонтерско искуство није неопходно.

Нина Стојановић, координатор волонтерског програма "Експо Плејмејкери", наводи да их радује велика заинтересованост.

"Оно што нас радује је да је заинтересованост огромна, да се сви радују да допринесу експу, које се пријаве путем волонтерске платформе и у процесу репроцеса изабраћемо оне који имају мотивацију, који издваја и који желе да дају додатну вредност", каже Стојановићева.

Међу девет хиљада пријављених кандидата до сада налази се 1.200 страних држављана из 62 земље света.

Због тога многи грађани већ сада размишљају како да додатним задуживањем покрију трошкове који их очекују. 

Уредник портала Каматица Душан Узелац оцењује да раст потрошачких кредита има више разлога, а један од њих је промена животних навика.

"Све смо више потрошачко друштво. Кеш кредити намењени су управо некој генералној потрошњи. Промениле су се наше навике у последњих 20 или 30 година – више се путује, више трошимо и желимо да имамо лепе ствари око себе“, констатује Узелац.

Како каже, проблем настаје када се изгуби граница између жеље и потребе.

"Сви имамо жељу да видимо далеке дестинације и да имамо лепе ствари око себе. Питање је да ли је то потреба и да ли нам то квари финансијски живот. Финансије имају одложено дејство – све што данас урадимо, рефлектоваће се за три до шест месеци на нашим рачунима“, објашњава Узелац.

Грађане позивају да узму кредит

На раст задуживања, према његовим речима, утиче и све агресивнија продаја финансијских производа.

"Имамо развијену мрежу посредника који кредите агресивније продају. Данас имате кол-центре који позивају грађане да узму кредит. Грађани имају право да кажу 'не'“, истиче Узелац.

Додаје да проблем није у самој продаји, већ у притиску којем су грађани често изложени.

"Ми нисмо у проблему да потрошимо новац. Проблем је када препознамо да друга страна на све начине покушава да нам нешто прода, да не кажем – ували“, наводи Узелац.

Кредит није нужно лош – важно је за шта се користи

Раст задуживања, каже Узелац, не мора да буде знак бољег животног стандарда.

"Кредити показују да нам за нешто недостаје новац. Најчешће не зарађујемо довољно да би нам кредити били само успутна станица, па смо приморани да правимо разне финансијске маневре и бирамо шта можемо да приуштимо, а шта не“, каже он.

Ипак, то не значи да је сваки кредит погрешна одлука.

"Кредит је финансијски алат. То је прича до стања које вам треба. Када узимате кредит, морате да разумете шта ће он проузроковати у вашим финансијама. То обећање да ћете рате враћати морате да доживите у тренутку када кредит подижете“, објашњава Узелац.

Не гледајте само каматну стопу

Када грађанин добије понуде више банака, није довољно гледати само висину месечне рате или каматну стопу.

Најважније је, према Узелчевом савету, погледати колико ће новца укупно бити враћено банци.

"Ако за 500.000 динара кредита једној банци враћате 700.000, другој 730.000, а трећој 690.000 динара, логично је да је најповољнија она којој враћате 690.000“, наводи Узелац.

Додаје да грађани не морају нужно да разумеју сву банкарску терминологију.

Дозвољени минус може бити најскупља опција

На питање шта је боље користити за покривање непланираних септембарских трошкова – дозвољени минус, кредитну картицу или готовински кредит – Узелац као повољнију опцију издваја готовински кредит.

"То су све кредитни производи, али готовински кредит је најповољнији. Што је чвршће ваше обећање банци да ћете вратити кредит, то је повољнија каматна стопа“, објашњава.

Проблем настаје када се дозвољени минус користи као трајни начин финансирања.

"Они који загазе у дозвољени минус на крају сваког месеца, јер је то најкомфорније и најједноставније, заправо све време подижу један прескупи кредит. Они су константно у кредиту“, упозорава Узелац.

Зато је, сматра, боље подвући црту и суочити се са основним питањем: Да ли живим живот који могу да приуштим?

Направити рачуницу

Узелац кредит описује као "новац из будућности“. "Ви ћете тај новац зарадити и вратити банци, уз камату. Зато кредит није бесплатан новац, већ одлука која утиче на ваше будуће приходе“, каже он.

Због тога, пре задуживања, треба направити једноставну рачуницу – колико новца месечно остаје након свих обавезних трошкова и да ли ће рата кредита моћи да се плаћа без новог задуживања.

Узелац сматра да део проблема лежи и у томе што грађани нису довољно учени како да управљају својим новцем, али ни како да вреднују сопствени рад.

"На овим просторима зарађивање није била нека посебна пракса. Нове генерације много боље разумеју како да монетизују свој рад, своје способности и присуство у фирми“, закључио је Узелац.

"НАТО ради на томе да обезбеди да наша мировна мисија на Косову, Кфор, буде оптимизована за тренутне околности, имајући у виду побољшања безбедносне ситуације“, истиче се у објави Алисон Харт.

У објави је прецизрано да је, под управом команданта КФОР-а генерал-мајора Озкана Улуташа, почело прилагођавање присуства Кфора, "у тесној координацији са свим релевантним органима и заинтересованим странама“.

Наведено је да та прилагођавања показују опипљив напредак у подржавању безбедног окружења за све људе који живе на КиМ и слободе кретања, како је прописано Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.

"Овај процес зависи од услова на терену и, уколико то околности буду захтевале, може бити поништен. НАТО остаје посвећен дугорочној безбедности на Косову и регионалној стабилности, у корист свих заједница", истакла је Хартова у објави.

Објава је уследила након што је Кфор у понедељак саопштио да је почео постепену интеграцију припадника тзв. косовске полиције у обезбеђење манастира Високи Дечани и "постепену транзицију сталног присуства“ на главном мосту на реци Ибар у Косовској Митровици.

Српска листа је због најаве о смањења присуства Кфора на мосту на Ибру затражила хитан састанак са командатом Мисије Озканом Улуташем, истичући да се оштро противи намери да се уклоне статичне тачке на главном мосту у Косовској Митровици и испред манастира Високи Дечани јер, како истичу, сматрају да је ситуација на терену и даље сложена и да је безбедност Срба угрожена, пре свега деловањем косовске полиције.

Представници Српске листе су и на данашњој ванредној конференцији за медије, одржаној поводом пребијања Ненада Рашковића, истакли да Кфор мора остати на мосту на Ибру због мира и безбедности свих грађана.

Када је реч о ситуацији у Делиблатској пешчари, објаснио је да борба са ватром тамо и даље траје, због специфичности терена и растиња.

На терену су, како је навео, екипе из целе Србије које помажу колегама из Панчева, а из Београда је ангажовано педесет и четворо ватрогасаца-спасилаца који ће остати онолико колико буде потребно, уз смене на свака три до четири дана, јер, како је рекао, "немогуће је да један човек издржи све то".

Говорећи о самом току интервенције, Миковић је објаснио да када нова екипа стигне на терен, врши се такозвана примопредаја, упознавање са ситуацијом, оним што је рађено и где су опасности. Најтеже је, истакао је, у самом почетку акције, када прве екипе на лицу места морају готово тренутно да процене како да приступе гашењу, с које стране, и колико је људи и средстава потребно.

На питање колико је могуће предвидети развој пожара, одговорио је да код великих пожара то готово никада није извесно. Према његовим речима, тактика и приступ гашењу често се мењају у ходу.

"Ми ватрогасци пожар сматрамo живим противником, а борба између ватрогасаца и ватре стално траје – једни настоје да спрече ширење, а пожар се бори да настави да гори", рекао је Миковић.

Ноћ на згаришту под пуном опремом

Осврнуо се и на призоре ватрогасаца који спавају на земљи, у пуној опреми, усред великих врућина. Објаснио је да је то уобичајена пракса и код ватрогасаца широм света, у Шпанији, Грчкој и Француској, јер природа посла не дозвољава да се тек тако напусти лице места.

Успех сваке интервенције, каже Миковић, зависи од целог тима, а не од појединца. Упоредио је то са фудбалом.

"Ниједан Роналдо или Меси не би били то што јесу да нису били у добрим екипама као што су Реал и Барселона. Исто важи и за ватрогасце, ниједан командант или руководилац не може бити успешан без добре екипе", рекао је Миковић.

Када је реч о организацији рада, објаснио је да ватрогасци иначе раде у периодима од 12, 24, 20 и 48 сати, али да то правило не важи у ванредним ситуацијама попут оне у Делиблатској пешчари, где екипе остају на терену три дана – ту једу, спавају и раде.

На развој пожара, објаснио је, утиче велики број фактора – температура, доба дана, јачина ветра, притисак и влажност ваздуха, као и сувоћа материје која гори, па се са сигурношћу никада не може знати како ће се пожар даље понашати.

Говорећи о томе како процењује да ли је неки ватрогасац премного уморан, рекао је да то препознаје кроз непосредан контакт са људима и разговор с њима, истичући да се труде да своје колеге максимално заштите у тешким условима. Истакао је да је лично обишао ватрогасце у Делиблатској пешчари да види у каквом су стању.

"Солидарност грађана много значи"

Миковић је говорио и о значају солидарности грађана, који су током пожара у Делиблатској пешчари организовано слали донације хране и воде. Истакао је да та подршка ватрогасцима на терену "стварно баш пуно значи" и да представља додатни подстрек да свој посао ураде најбоље што могу.

На питање да ли се и искусан ватрогасац понекад уплаши, одговорио је да је страх сасвим нормална појава код сваког човека, па тако и код ватрогасаца, али да је код њих реч о контролисаном страху који их чува да не би непромишљено поступили у одређеним ситуацијама. Како каже, временом се учи да се тај страх контролише и усмерава.

На крају разговора, осврнуо се на узроке пожара, оценивши да би сваки пожар могао да се спречи када би људи били одговорнији. Према његовим речима, чак деведесет девет одсто пожара последица је људског фактора – било намерног или ненамерног изазивања ватре, неодржавања инсталација или непажње попут бацања опушка.

Један од налога за исељење постављен је на стамбеној згради у којој се некада налазила српска, а садашња приштинска пошта, док се још једно обавештење налази на локалу у којем је смештена српска државна апотека.

Треће обавештење налази се на улазу у стамбену зграду у близини.

У документу, датираном 12. августа, наводи се да је реч о "позиву за ослобађање/напуштање имовине без одлагања“.

"Истовремено вас обавештавамо да је рок за ослобађање простора 10 дана, рачунајући од дана пријема овог обавештења“, наводи се у захтеву, написаном само на албанском језику.

Додаје се да ће, уколико се по захтеву не поступи, бити предузете "одговарајуће законске мере", укључујући обраћање надлежним органима ради ослобађања и враћања имовине у посед, односно власништво "Трепче".

Такође, уколико корисници локала поседују званичну документацију којом се доказује да наведена имовина није у власништву "Трепче", из овог предузећа наводе да је потребно да је доставе у предвиђеном року, односно најкасније до 22. августа.

За сада није познато да ли се "захтев за ослобађање" односи и на стамбени део објекта.

Према увиду у обавештења, њима су обухваћени само локали који се налазе на приземљу ових зграда.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

13.08.2026. Четвртак: Изнад већег дела сунчано, а на истоку и југоистоку Србије променљиво облачно, у другом делу дана, понегде у југоисточним пределима, краткотрајна киша или пљусак. Ветар слаб и умерен, северни, на истоку источних праваца. Најнижа температура од 12 до 20 °С, а највиша од 28 °С до 32 °С. Упозорења: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 95%.

14.08.2026. Петак: Претежно сунчано и топло. Ветар слаб до умерен, претежно источни и североисточни, а само на југу Баната и у Поморављу југоисточни који ће у првом делу дана бити умерен до јак. Најнижа температура од 13 до 19 °С, а највиша од 30 до 33 °С. Упозорења: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 95%.

15.08.2026. Субота: Сунчано и топло. Ветар слаб и умерен, у кошавским подручју и јак, источни и југоисточни. Најнижа температура од 12 до 20 °С, а највиша од 31 до 34 °С. Упозорења: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 95%.

16.08.2026. Недеља: Сунчано и топло. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју и јак источни и југоисточни. Најнижа температура од 11 до 21 °С, а највиша од 32 до 35 °С. Упозорења: Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 70%.

Бијела и Баошићи тренутно су без напајања електричном енергијом због пожара који се шири неприступачним тереном на том подручју. Ватра захвата ниско растиње, а гашење додатно отежава јака бура.

Пожар се шири и подручјем којим пролази далековод, док се у непосредној близини налазе куће и црква.

Из Министарства унутрашњих послова Црне Горе наводе да су на лицу места ангажована сва расположива возила и људство Службе заштите и спасавања Херцег Нови.

"На место пожара упућена су два авиона Министарства унутрашњих послова – Директората за заштиту и спасавање, 'Air Tractor AT-802' и 'Antonov AN-32P' ради пружања ваздушне подршке у гашењу пожара", наведено је у саопштењу.

Директорат за заштиту и спасавање, путем Оперативно-комуникационог центра 112, упутио је позив службама заштите и спасавања Котор и Тиват, као и, како се наводи, добровољним ватрогасним друштвима Пераст, Бијела и Тиват, ради додатног ангажовања снага и средстава.

Управа полиције ангажована је на обезбеђивању несметаног пролаза за ватрогасна возила, као и на другим пословима пружања асистенције, са циљем омогућавања што ефикаснијег и хитнијег одговора на насталу ситуацију.

"Директорат за заштиту и спасавање, путем Оперативно-комуникационог центра 112, континуирано прати ситуацију на терену и координира ангажовање расположивих снага и средстава", истиче се у саопштењу.

Тужилаштво наводи да је кривично дело "ратни злочини против цивилног становништва" С. С. починио у саизвршилаштву са другим припадницима српских снага и са С. Т. који је већ осуђен од стране Основног суда у Приштини.

У најгорем случају, прегревање високонапонске батерије, може довести до пожара.

Да би се решио проблем, како наводе, потребно је прво очитати здравље ћелија батерије, како би се утврдило да ли постоји дефектна ћелија коју је потребно заменити.

Земља порекла возила је Шведска.

Убрзо након тога хотел и плажни бар су порушени, упркос тужби коју је породица поднела суду. Породица Јакшић је тражила одређивање привремене мере којом би се до окончања целог спора забранило рушење хотела.

На данашњем првом рочишту правни заступници “Ибра-Лепенца” бранили су се тиме да они и нису рушили, већ инспекторат надлежног министарства.

Судија је усвојио предлог да се саслушају Јордан Јакшић и директор предузећа "Ибар-Лепенац" Фарук Мујка у својству странака.

Бранилац породице Јакшић, адвокат Василије Арсић, рекао је да су изнели аргументацију у корист оштећене стране, истовремено указујући на повреду закона.

Најавио је да ће се изласком на лице места констатовати штета породици Јакшић, уз помоћ суда, вештака и тужиоца.

"Онда улазимо у једну фазу поступка, која је све тежа јер је већ нанета трајна штета тужитељу, али се надамо да ће уз поштовање законитости овог правног система доћи до циља односно да се Јакшић Јордан материјализује односно наплати штету која му је причињена", рекао је Арсић.

Додао је да се отвара ново питање, ко је рушио?

"Ако живимо у једном правном оквиру где имамо правну сигурност, онда треба да се умеша тужилаштво, полиција, да видимо ко је то незаконито рушио објекат у власништву Јакшића", казао је Арсић.

Власти у Приштини су на обали језера Газиводе срушиле 17 објеката српских власника, тврдећи да су наводно изграђени на земљишту које припада компанији "Ибар-Лепенац".

Најавиле су нова рушења.

Додао је и да је рад Радне групе коју чине представници Владе Србије, репрезентативних синдиката и Уније послодаваца закључен данас.

Коначно решење очекује се током следеће седмице када би социјални партнери требало да се договоре око процента повећања, а ако се то не догоди, нови минималац утврдиће Влада Србије.

Тодоровић је раније рекао да ће на седници Социјално-економског савета сви партнери јасно изнети свој став, па ће бити јасно да ли постоји договор или остаје на влади да сама донесе одлуку.

Преговори о утврђивању минималне цене рада за наредну годину почели су у понедељак, 10. августа.

Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је почетком августа да је минимална зарада у овом тренутку 65.554 динара односно 551 евро, као и да је први пут минимална потрошачка корпа у Србији покривена минималном зарадом.

Послодавци у Србији посебно указују на периоде пољопривредних радова, када се, према њиховим наводима, број боловања повећава. То, кажу, може да створи озбиљне проблеме малим фабрикама и погонима, где изостанак неколико радника може да поремети цео процес производње.

Професор Економског факултета Вељко Мијушковић сматра да се проблем мора решавати системски, уз бољу контролу, али и уз анализу услова у којима запослени раде.

"Не можемо тврдити да постоје масовне епидемије лажних боловања", каже Мијушковић, указујући да већи број боловања сам по себи није доказ да је реч о злоупотребама.

Дигитализацијом и повезивањем података до боље контроле

Према његовим речима, у Србији би дигитализација и повезивање података послодаваца, Републичког фонда за здравствено осигурање и здравственог система могли да допринесу ефикаснијој контроли.

Он је навео да, ако се узме око три милиона запослених, само један неоправдан радни дан код сваког запосленог значи три милиона изгубљених радних дана. Последице, међутим, нису само у изгубљеној производњи, већ и у додатним трошковима реорганизације посла и ангажовања замена.

"Чим се повећава број боловања, у тој маси се повећава вероватно и број лажних боловања, али поставља се питање квантификације, односно тачне корелације", објаснио је Мијушковић.

Посебно је указао на податак да је највише боловања у јулу и јануару, што, према његовој оцени, може бити повезано са периодима када се најчешће користе годишњи одмори, али и са условима рада.

"Све у свему, за привреду су озбиљни губици јер се често прекину технолошки ланци. Ако неко ко је на неком кључном месту у организацији рада изостане, онда и они остали који би требало да раде први су оптерећенији", сматра Мијушковић.

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже да послодавци већ годинама указују на овај проблем.

"Ми годинама указујемо на то. Неколико пута је било на Социјално-економском савету као основна тема", рекао је Атанацковић.

Он додаје да су послодавци, посебно у страним компанијама, често изненађени када већи број запослених у кратком периоду оде на боловање.

Потребно направити атмосферу поверења у фирми

Атанацковић сматра да део проблема може да се решава и унутар самих компанија, изградњом односа поверења између запослених и послодаваца.

"Из мојих искустава произлази да је потребно направити такву атмосферу међу запосленима да они сами избегавају и спречавају злоупотребе", казао је.

Он наводи да је уместо прибегавања лажним боловањима могуће направити договор са запосленима о слободним данима који би касније били надокнађени.

"Мислим да је сасвим могуће добити слободне дане који ће се касније надокнадити на овај или онај начин. Договор је сигурно могућ", рекао је Атанацковић.

Мијушковић је, с друге стране, нагласио да послодавци не би требало да доносе закључке о оправданости боловања на основу личног утиска.

"Послодавац не може да каже: ‘Па он је добро изгледао.’ То су субјективне оцене", упозорио је.

Он сматра да Србија, у поређењу са неким другим земљама, нема изузетно висок проценат боловања, али да то не значи да проблем злоупотреба треба занемарити.

"Иако је то процентуално мање у односу на неке друге економије, то је значајан изгубљени ресурс који би требало на неки начин да оптимизујемо", навео је Мијушковић.

Посебан корак у том правцу представља систем е-боловања, који треба да омогући боље повезивање послодаваца, здравственог система и РФЗО-а. Мијушковић сматра да дигитализација може да донесе континуирану контролу и смањи простор за злоупотребе.

"Морате да направите континуиран систем контроле, јер оног момента када контрола постоји, запослени зна да ризикује да следећи пут када направи, под знацима навода, преступ, односно оде на лажно боловање, то може вући одговарајуће санкције", рекао је.

Саговорници су сагласни да решење није у аутоматском стављању свих радника под сумњу, већ у бољој контроли, дигитализацији и стварању односа у којем ће запослени моћи да разговарају са послодавцем о својим стварним потребама.

Када је реч о страним инвеститорима, Мијушковић оцењује да боловања за сада нису пресудан фактор приликом одлуке о улагању у Србију. Инвеститори, каже, пре свега гледају продуктивност, ефикасност, квалификације и флуктуацију радне снаге.

"Ово јесте важан проблем. Ми интерно треба да га адресирамо да бисмо појачали базу квалитета који може да се понуди тим страним инвеститорима", закључио је Мијушковић.

Брезница и околна села су без струје, а ватра није захватила домаћинства.

Начелник локалног Штаба за ванредне ситуације Али Аслани очекује да ће пожар бити стављен под контролу, али отежавајућа околност је што је ватра захватила и борову шуму.

“Желимо да окупимо и омогућимо младима да данас добив корисно савете и помоћ у очувању свога здравља. Од правиле искрене, одвикавање од пушења до очување менталног и сексуалног здравља. Оно што је битно, посебно важно да нагласим, да не само данас млади могу да дођу свакодневно у завод”, каже Александра Младеновић, директорка Завода за јавно здравље „Тимок" Зајечар.

Канцеларија за младе града Зајечара, представила је програме намењене активнијем укључивању младих у живот заједнице, уз посебан фокус на подршку и повезивање.

“Канцеларија за младе представија своје програме, али првенствено програму напредњења менталног здравља кроз безплатна психологшка саветовања и програм вршњачких едукација који имамо”, наводи Миа Вукић Витомировић, координаторка Канцеларије за младе ГУ Зајечар.

Посебан део програма био је посвећен безбедности. Припадници полиције представили су мере превенције крађа, заштите имовине и безбедности на купалиштима, али и указали на значај личних докумената. Такође, млади су кроз симулационе наочаре могли да виде како алкохол, наркотици или умор утичу на способност реаговања и доношење одлука. Поручено им је и да се припадницима полиције могу обратити у сваком тренутку.

Црвени крст Зајечар указао је на ризике трговине људима уз подсећање на важност правовремене реакције.

“Ту смо да представимо програм борбе против трговине људима, да едукујемо присутне на томе који све облици постоје, ко може бити жртва и на који начин могу да пријаве ако сумњају да је неко жртва трговине људима”, каже Јелена Аздељковић, стручни сарадник Црвеног крста Зајечар.

Сви присутни имали су прилику да виде и показну вежбу реанимације, али и да кроз практичне примере науче како да реагују у кризним ситуацијама. Један од партнера, Удружење „Глас храбрих", поручило је да је превенција најбољи лек и да о осетљивим темама треба говорити отворено и без осуђивања. Порука је да, млади нису сами. Увек постоји неко коме могу да се обрате, потраже помоћ и подршку, јер прави разговор може бити први корак ка безбеднијем и здравијем животу.

Са идејом да уметност буде доступна свима, а млади уметници добију простор да искажу свој таленат , крушевачко Удружење “Букварт” организовало је на 20 аутобуских стајалишта изложбу ликовних радова на тему “Срећа”.

„Ово је већ пета година заредом од како учествујем на изложби и овај ради иза мене представља звуке лета, некако ми је то била најприближнија тема тренутно шта ме чини овај срећном. Мислим да оно што младима данас недостаје јесте нека врста организованог дружења“, каже Исидора Чикарић, студент Факултета ликовних уметности у Београду.

„Идеја је свакако била да окупимо младе људе који желе да се изразе ликовно, да и ове године покажу шта је то нека њихова заједничка мисао. 15. изложба је по реду у питању, ово је већ сада осма година постојања Удружења Букварт и надамо се да ће то се и развијати као што се то и дешава и надаље“, наводи Марија Ћирић, академска сликарка и председница Удружења „Букварт“

Изложба на стајалиштима, која је Крушевац учинила највећом јавном галеријом у Србији, један је од 16 пројеката реализованих у оквиру ЛАП-а за младе.

„Ове године из буџета града издвојено је 16,5 милиона за развој омладинске политике. Поштујући жеље младих Канцеларија за младе ове године спроводи шест сертификованих обука и седам радионица“, каже Невена Плавшић, помоћник градоначелника Крушевца за омладину и спорт.

На отвореним базенима, у част Дана младих, организована је и акција Црвеног крста.

„Од почетка ове године ово је 36. акција добровољног давања крви и до сада је прикупљено више од 2400 јединица крви. Посебно нас радује чињеница што је међу тих 2.400 добровољних давалаца више од 300 односно, 12% и јаче, оних који су први пут дали крв, а то су заправо млади људи из нашег града.”, каже Слободан Антић, секретар ЦК Крушевац.

Матеја Јаковљевић , волонтер ЦК Крушевац каже: „У Црвени крст ме је довело та прилика да помажемо људима као и такође доста друштва мог је пријављено у Црвеном крсту и волонтира, и ја сам хтео да се дружимо да слободно време проводимо заједно. Научили смо о тимском раду, комуникацији са људима, помоћи људима у несрећама, пружање прве помоћи, превенција против трговине људима.“

У ЦК Крушевца с поносом истичу да је од 500 волонтера, 300 младих који су и будућност најстарије хуманитарне организације у граду која ове године прославља век и по постојања.

“Магарци не воле воду, магарци неће у воду. Они се само у прашини ваљају, док су коњи краве, свиње, сви су у води. Леже, ваљају се, купају се, и све остало. Тако да су они у далеко бољим условима, јесте да ће сад у пола лета уместо зелена траве, више јести сено које се сасушило, али не смета, имају огроман простор, имају шуме где брсте ово зелено лишће”објашњава Слађан Папић, заменик управника Специјалног резервата природе Засавица.

Артески бунар на Засавици постоји неколико деценија, а уз четири нова, чије пумпе покреће соларна енергија, решен је проблем са напајањем стоке.

Пашњак ‚‘‘Ваљевац‘‘ заузима 300 хектара, и потпуно је ограђен. На њему је око 1.000 грла, углавном крупне стоке. Највише је коња, око 400, и они се расхлађују у вештачим барама.

“Оно што је занимљиво, из ових бара, где долази вода са неких дубина, пију, краве, напију се и коњи са оних делова, где је најближе, где извире вода, мада, главни извор воде је артешки бунар, тај који је избушен. Тамо је велики валов, ту иде пребистра, пречиста вода. Само видите, крдо за крдом крену. Иду у неком благом касу, дотрче тамо, напију се воде, и назад на пашњак”, каже Слађан Папић, заменик управника Специјалног резервата природе Засавица.

Осим на пашњаку, део стоке у Специјалном резревату је и на фарми. Магарице музу и у летњим месецима.

“На пашњаку, животиње не дохрањујемо, и имамо појилишта са којих се напајају. Док у затвореном простору, животиње које хранимо, мање конзумирају храну, али их више појимо водом. Магарице које су се опулиле, муземо, због млека. Лети има више млека, зато што се оне лети пуле”, наводи Недо Марковић из Специјалног резервата природе Засавица *

Осим стоке из специјалног резревата природе, на пашњаку има и говеда од тамошњих пољопривредника. Вода је живот, због тога планирају да избуше још два бунара.

Према незваничним информацијама, сумња се да се у кеси налази експлозивна направа, али та информација за сада није потврђена.

Мањи део Улице Југ Богдана ограђен је полицијским тракама, а на лицу места дежура једно полицијско возило. У осталим деловима улице све је мирно и саобраћај се одвија редовно.