"Ово што се сада ради је карикатурални покушај оживљавања једне теме која је добила свој одговор и став државног тужилаштва, односно Специјалног државног тужилаштва, на начин који производи осмишљене штете, руши Устав и нарушава уставну поделу власти у Црној Гори", навео је Ђукановић.

Након саслушања у Вишем суду у Подгорици, у поступку који се односи на приватизацију Телекома из 2005. године, Ђукановић је рекао да има снажан утисак да је реч о покушају злоупотребе државне институције и наставку, како је навео, политичког обрачуна са њим и политиком коју је представљао.

Позиву суда се, како је навео, одазвао као одговоран грађанин и да је то његова стандардна пракса у односу према државним институцијама.

"Одазвао сам се и овог пута када имам снажан утисак да је реч о покушају злоупотребе једне државне институције, у овом случају суда. Мислим да је реч о политикантском наставку једног политикантског обрачуна са мном и са политиком која је конституисала и дуго водила једну другачију грађанску Црну Гору засновану на европским вредностима", рекао је Ђукановић новинарима испред суда.

Према његовом виђењу, поступање нарушава принцип поделе власти и представља покушај извршне власти да преузме ингеренције тужилаштва и суда.

"Гледам на то, морам да вам кажем, онако, више као на једно потпуно неозбиљно и неодговорно политичко понашање. Говорим о политици јер сам човек политике и 30 година сам покушавао да водим политику која треба да буде у интересу обнове и развоја Црне Горе као грађанске државе, засноване на владавини права и засноване на европским стандардима. Ово што се сада догађа је сушта супротност томе. Ово је покушај ревизије свега онога што је Црна Гора на том плану до сада направила“, рекао је Ђукановић.

Саслушања су затражена због сумњи да је током приватизације државне телекомуникационе компаније исплаћиван милионски мито путем наводно фиктивних консултантских уговора.

Заштитник имовинскоправних интереса државе преузео је кривично гоњење у име Црне Горе након што је Специјално државно тужилаштво прошле године одбацило кривичну пријаву Мреже за афирмацију невладиног сектора, уз образложење да је наступила апсолутна застара.

Специјално државно тужилаштво је почетком августа 2025. године због застаре одбацило кривичну пријаву против Мила Ђукановића, његове сестре Ане и више других особа.

Кривично ванпретресно веће Вишег суда у Подгорици заузело је, међутим, став да у овом предмету није наступила застара. Тужилаштво се потом жалило Врховном суду, који је њихову жалбу одбацио као недозвољену, чиме је отворен пут за нова саслушања кључних актера више од две деценије након приватизације државног телекомуникационог оператера.

Афера се односи на приватизацију из 2005. године, када је тадашња државна компанија продата "Мађар телекому".

Амерички истражни органи утврдили су да је приликом продаје црногорског Телекома плаћено више од седам милиона евра мита најмање двојици црногорских функционера и адвокатици, сестри тада највишег владиног функционера.

У тој формулацији била је препозната адвокатица Ана Ђукановић, сестра бившег председника Црне Горе, која је негирала оптужбе и тужила медије који су је помињали у том контексту.

"Мађар телеком", који је део "Дојче телеком групе", у децембру 2011. године платио је 95 милиона долара у оквиру поравнања са америчком Комисијом за хартије од вредности и берзу, која га је оптуживала за подмићивање званичника у Северној Македонији и Црној Гори ради добијања послова.

Комисија за хартије од вредности САД покренула је 2011. године поступак против челника "Мађар телекома" због оптужби да су током приватизација у Македонији и Црној Гори подмићивали званичнике.

Према налазима СЕЦ-а, мито у случају Црне Горе, у износу од 7,3 милиона евра, плаћен је преко четири лажна консултантска уговора "преко сестре највишег званичника Владе".

"У акцију спасавања, поред припадника Горске службе спасавања из Бовеца, укључени су и горски спасиоци из Мојстране. Због неповољних временских услова, пре свега јачања ветра и облачности, спасавање хеликоптером није било могуће", саопштила је Полицијска управа Нова Горица.

Спасиоци су најпре на надморској висини од 2.130 метара пронашли предмете који припадају несталом младићу.

Током данашње претраге терена уочили су и трагове ходања у снегу, који су се спуштали до надморске висине од око 1.900 метара, где их је ветар избрисао.

На том подручју пронађени су и додатни предмети.

Пошто нестали држављанин Србије још није пронађен, потрага се наставља под руководством Полицијске станице Бовец.

Они су осуђени за убиства 44 мушкарца и депортацију жена и деце из тог села, док су поступци против Милана Тупајића и Момира Кезуновића обустављени због њихове смрти.

Првостепеном пресудом кривице су ослобођени некадашњи командир полиције у Сокоцу Драгомир Обрадовић и Алекса Гордић.

Изрицању пресуде нису присуствовали Гашевић и Шука, а четворица престалих осуђеника решењем Суда упућени су у притвор.

Осуђени имају право жалбе Апелационом одељењу Суда БиХ. 

Када је подигнута оптужница против, првобитно, деветoрице Срба за ратни злочин 18. децембра 2020. оптужени су се теретили да су, за време рата у БиХ и широког и систематичног напада ТО, ВРС и полиције, на цивилно становништво бошњачке националности на подручју места Соколац и околине, као припадници 2. романијске моторизоване бригаде ВРС, учествовали у удруженом злочиначком подухвату, и нападу на село Новосеоци, насељено становништвом бошњачке националности.

И излазне анкете показале су синоћ да је победу однела Јотова, која је захвалила грађанима и политичким странкама које су подржале њену кандидатуру, оценивши да су бирачи дали предност дијалогу, сарадњи и координацији међу институцијама у односу на конфронтацију и поделе.

Јотова је истакла да је сваки глас важан и да предстоји озбиљна анализа забринутости и очекивања грађана.

Проруски оријентисана Јотова, која себе описује као "председницу мира", своју предизборну кампању је оценила као позитивну, наводећи да њен тим није користио говор мржње, конфронтацију и реторику подела.

Према њеним речима, разговори са грађанима били су усмерени на питања прихода, мира и изазова са којима се Бугарска суочава, пренео је бугарски Јуроуњуз.

Јотова је критиковала кампању свог противкандидата Андреја Гурова, постављајући питање ко га је усмеравао ка, како је оценила, изразито нападачком тону према њој и њеном председничком тиму.

"Грађани су својим гласовима поручили да не желе такву политику. На изборима у Бугарској то је недопустиво. Подржали су политику дијалога и тражења решења, уз координацију са институцијама како би се доносиле добре одлуке, а не политику опструкције свих осталих", рекла је Јотова.

Она је истакла и да јој је Гуров телефоном честитао победу на председничким изборима, пише Новините.

"Одлуке ћу доносити самостално"

На питање да ли ће неко утицати на њене будуће одлуке на месту председнице, Јотова је одговорила да политичке одлуке доноси самостално. "После скоро 30 година политичке каријере, сматрам да се није родио човек који може да ми говори шта да радим", поручила је Јотова.

Јотова је прва жена председница Бугарске и чланица је Бугарске социјалистичке партије, а као вршилац дужности преузела је председничку функцију након што је Румен Радев поднео оставку почетком јануара ове године.

Ова бивша чланица Европског парламента је служила два мандата као потпредседница док је Радев био на функцији.

Украјина – главна тема кампање

Спољна политика, посебно рат између Русије и Украјине, била је једна од главних линија подела у предизборној кампањи.

Јотова се противи даљој војној помоћи Бугарске Украјини, више пута поручивши да за тај сукоб не постоји војно решење и позвавши на "мировну коалицију" фокусирану на дипломатију.

Њен став се знатно разликовао од става Гурова, који је критиковао смањену подршку Украјини и залагао се за ближу координацију са партнерима из ЕУ и НАТО.

Јотова је, такође, истицала да Бугарска задржава већи простор за независно одлучивање у спољној политици док остаје део "снажне Европе".

Након што је јуче гласала, рекла је да је гласала за "председника мира" и да жели Бугарску која доноси сама своје одлуке, обликује своју будућност и гради национални консензус кроз дијалог и функционалне институције.

Током предизборне кампање, Јотова је позвала лидере ЕУ да обнове дијалог са Русијом, сматрајући да Бугарска треба да делује као дипломатски канал са Москвом.

Јотова је пред крај кампање нагласила и да би "сви требало да позову руског председника Владимира Путина".

Званични резултати избора очекују се у понедељак, након пребројавања гласова.

"Гласала сам за Бугарску као снажну државу у снажној Европи, али и за Бугарску која има сопствену спољну политику и глас када је потребно да се заложи за оно што је најважније - национални интерес", изјавила је Јотова након гласања.

Њен противкандидат Андреј Ђуров, који је ове године обављао функцију привременог премијера, подржавају прозападне и реформски оријентисане странке, а он се дуже време залаже за подршку Украјини.

"Данас сам гласао за сигурну, стабилну и европску Бугарску", рекао је Гуров након што је гласао.

Током мандата на челу привремене владе, Ђуров је потписао споразум о безбедносној сарадњи са Кијевом.

Подршку Ђурову пружио је и низ политичких личности десне оријентације, међу којима је и бивши премијер Бојко Борисов.

Председнички избори одржани су у тренутку појачаних безбедносних тензија у Црном мору, након низа напада дроновима на трговачке бродове у близини бугарске обале током протеклог месеца, што је изазвало осуде и забринутост због ширења рата у Украјини.

Оба кандидата заложила су се за дипломатско решење рата у Украјини.

Јотова је преузела дужност вршиоца дужности председника у јануару, након што је бугарски премијер Румен Радев поднео оставку како би учествовао на парламентарним изборима, на којима је победио са политичке платформе коју су бројни политички аналитичари оценили као наклоњену Кремљу.

Славески је рекао и да ће привремене мере у овој банци трајати највише три месеца, те да ће комитенти за то време, картицама које је издала Алта банка из Битоља, моћи да подижу највише 10.000 денара, или око 19.000 динара недељно.

Шеф македонске централне банке је, такође, објаснио да је ова мера предузета након што је у готовини или путем банкарских трансфера са рачуна битољске Алта банке подигнуто око два милиона евра.

"Алта банка А.Д. Битољ је ликвидна, добро капитализована и испуњава супервизорске стандарде. Ограничења су привремена и за циљ имају заштиту средстава банке и интересе штедиша", рекао је Славески.

Навео је и да Алта банка из Србије има рок у којем треба да прода акције које поседује у битољској банци, али није навео о којем се временском оквиру тачно ради.

Народна банка Србије одузела је дозволу за рад Алта банци и управљање њоме пренела на Агенцију за осигурање депозита.

Алта банка је, у суботу, саопштила да је, у складу са важећим законским прописима и одлукама надлежних регулаторних органа, покренут стечајни поступак над том банком.

Црна Гора: Одузимање одобрења платних услуга Alta Pay Group

Савет Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ) одузeo je одобрењe за пружање платних услуга Alta Pay Gorup из Подгорице, пошто је утврђено да више не испуњава законом прописане услове за обављање те делатности, саопштила је ЦБЦГ.

У саопштењу се наводи се да је одлука донета у складу са црногорским Законом о платном промету, на основу свеобухватне процене испуњености регулаторних захтева, укључујући критеријуме који се односе на подобност квалификованог имаоца удела и обезбеђивање стабилног, сигурног и законитог пословања платне институције.

ЦБЦГ је истакла да ова одлука не представља ризик за финансијску стабилност Црне Горе нити утиче на редовно функционисање платног система.

Како је наведено, није реч о банци и Alta Pay Group не прима депозите грађана и привреде и нема утицај на стабилност финансијског система Црне Горе.

Централна банка Црне Горе је, како се истиче, благовремено предузела све активности из своје надлежности како би се, у светлу актуелних догађаја, обезбедило уредно извршавање обавеза те платне институције и заштитили интереси корисника.

Право гласа на изборима има скоро 6,6 милиона људи а 9.373 бирачких места биће отворено од 7 до 20 сати по локалном времену, саопштила је бугарска Централна изборна комисија.

Гласачи ће у исто време гласати и за потпредседнике.

Кандидат Илијане Јотове за потпредседника је Кирил Валчев, а њих подржавају владајућа странка Прогресивна Бугарска и Социјалистичка партија.

Кандидат Андреја Ђурова за потпредседника је Георги Кандев и њих подржавају прозападне опозиционе снаге.

ЦИК ће објавити коначне резултате председничких и потпредседничких избора у року од три дана након гласања.

Како су објаснили, узимајући у обзир датум званичног обавештења Црне Горе о повлачењу из споразума, период ослобађања од обавеза његове примене истиче 30. децембра ове године.

"Од тог датума држављани Црне Горе моћи ће да уђу у Руску Федерацију уз визе, са свим врстама пасоша, у складу са Федералним законом о поступку изласка из Руске Федерације и уласка у Руску Федерацију од 15. августа 1996. године", наводи се у саопштењу амбасаде.

Додали су да се додатне информације о поступку добијања виза могу пронаћи на званичној интернет страници амбасаде.

Према недавној одлуци Владе Црне Горе, осим за Русију, визе за улазак у Црну Гору од недеље, 1. новембра, биће потребне и држављанима Белорусије, Турске, Кине и Саудијске Арабије.

Из Еуфора је потврђено да је дошло до несреће у којој је учествовао њихов хеликоптер, при чему су погинула по два припадника Оружаних снага Италије и Италијанског војног Црвеног крста.

Градоначелник Брчког Синиша Милић рекао је да су повређени збринути у ЈЗУ Брчко, а Еуфор је саопштио да је двоје пребачено у Тузлу.

“Двоје повређених пребачено је у медицинску установу у Тузли ради даљег лечења, док се деветоро лечи у Брчком. Сви повређени у овом инциденту тренутно су у стабилном стању“, наводи се у саопштењу.

Како наводе, до несреће је дошло током рутинске операције на подручју Брчког. Цивилна инфраструктура, имовина и возила у овој несрећи, истичу, нису оштећени, а међу повређенима нема цивила.

"Еуфор спроводи потпуну и темељну истрагу о инциденту те ће објавити више информација када се утврде чињенице и када то буде прикладно", истиче се у саопштењу.

Упутили су апел грађанима да "избегавају дезинформације о овом инциденту и да прате искључиво званичне канале".

Из Еуфора истичу да су дубоко ожалошћени овим трагичним губитком живота, те да упућују најискреније саучешће породицама, пријатељима и ближњима страдалих војника, који су изгубили животе служећи миру.

Додик, Цвијановић и Стевандић упутили саучешће

Саучешће породицима страдалих у паду хеликоптера Еуфор-а данас код Брчког упутили су лидер СНСД Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић и председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.

"С тугом сам примио вест о страдању италијанских припадника ЕУФОР-а у хеликоптерској несрећи код Брчког. Изражавам најискреније саучешће породицама погинулих, а повређенима желим што бржи опоравак", рекао је Додик.

Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић је рекла да ју је дубоко потресла вест о хеликоптерској несрећи код Брчког.

"Њихову службу у оквиру мисије Алтеа на очувању мира и стабилности у БиХ, памтићемо са дужним поштовањем и захвалношћу. Породицама страдалих војника, као и команди Еуфор-а, упућујем искрено саучешће, а повређеним члановима посаде желим брз и успјешан опоравак", истакла је Цвијановићева.

Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић је изразио саучешће породицама настрадалих припадника Еуфор-а и пожелио без опоравак повређенима.

"Настрадали су чувајући, заједно са нама, мир у БиХ и то нећемо заборавити", навео је Стевандић.

"Реч је о усташкој шаховници која је била званични грб у геноцидној НДХ", пише у саопштењу.

Такође, на оближњем камењару нацртали су усташки грб и исписали скраћеницу БДМ, која означава Блажену Девицу Марију.

"Овај србомрзачки чин није могуће посматрати изоловано од других догађаја који су се претходних месеци и година догодили на овом стратишту и у Метајни. Нова спомен-плоча посвећена жртвама усташког логора у ували Слана, постављена је 24. јуна ове године по четврти пут, али је разбијена већ почетком августа. Такође, почетком августа, током обележавања злочиначке акције Олуја у Метајни група младих хрватских фашиста је узвикивала усташки поздрав "За дом спремни", наводи се у саопштењу.

Линта апелује на Европску унију да затражи од надлежних органа Хрватске да хитно утврде ко стоји иза скрнављења православног крста и разбијајања спомен плоче, спроведу ефикасну истрагу свих напада на спомен-обележја жртвама логора Слана и Метајна и одговорне за утврђена кривична дела процесуирају у складу са законом.

Неопходно је обновити и адекватно заштитити крст и спомен-плочу како би се спречило понављање оваквих профашистичких чинова, закључује се.

"Служба Народне скупштине Републике Српске проследила је ову поруку надлежним органима Министарства унутрашњих послова на даље поступање", наводи се у саопштењу.

У тексту претеће поруке, насловљене "захтев за поступање према крштеном народу", између осталог, стоји:

"Молим вас да обезбедите новац, токсине, алат за сакаћење крштене деце и грађана и, ако је могуће, њихову смрт како би избегли вирусе у носићима поштених и адекватних муслимана и све потребно за функционисање џихада у Граду Приједору и читавој Исламској БиХ".

Како су навели из управе Града Сарајева, хитно ће се приступити санацији настале штете како би тај значајни споменик, симбол антифашизма и трајног сећања, што пре био враћен у првобитно стање.

Напомиње се да је случај пријављен полицији, од које се очекује да предузме потребне мере и радње с циљем утврђивања свих околности тог догађаја и идентификације починилаца.

Демонстранти су користили и молотовљеве коктеле, док је полиција, поред водених топова и сузавца, употребила и шок-бомбе, преносе медији.

Протести су се потом наставили на Булевару "Мученика нације", где је полиција спречила окупљене да приђу седишту владе. Сукоби су избили и у близини главног моста у престоници, у парку Ринија и на Скендербеговом тргу.

Према писању медија у Тирани, на улицама града било је распоређено око 6.000 полицајаца.

Повређен је и новинар телевизије Њуз 24, који је, према извештајима, задобио тешке опекотине по телу након што је био изложен сузавцу и води под притиском.

Протесту су се придружиле и присталице албанске Демократске партије, које су у знак солидарности са студентима гађале каменицама зграду Министарства просвете.

Претходно су испред зграде владе запалиле столице које је премијер Еди Рама поставио као позив студентима на дијалог.

Рама је поново позвао студенте на разговор.

Протест у суботу био је 12. студентски протест, којем су се придружиле и присталице Демократске партије.

Студентске демонстрације почеле су због незадовољства стањем у образовању, високим трошковима студирања и малим могућностима за запошљавање младих, а прерасле су у шире протесте против владе, уз захтеве за оставку премијера Едија Раме.

Шири протести у Тирани трају готово 150 дана, а почели су због противљења пројекту изградње туристичког комплекса у заштићеном подручју Звернец, који се доводи у везу са зетом америчког председника Доналда Трампа.

Она је навела да је у саобраћајној несрећи, која се јутрос догодила у месту Хусино, на магистралном путу Тузла–Сарајево, учествовао аутобус за јавни превоз путника.

Према њеним речима, несрећа је пријављена полицији око 6.10 часова. О удесу је обавештен дежурни тужилац Кантоналног тужилаштва Тузланског кантона, а увиђај обављају истражитељи Одељења криминалистичке полиције Полицијске управе Тузла.

Због полицијског увиђаја, саобраћај је у потпуности обустављен на делу магистралног пута Тузла–Сарајево, на деоници према петљи Шићки Брод, а возила се преусмеравају на алтернативне правце.

"Невероватно је. Јуче смо се попели на врх и гледали залазак сунца. Унутра је много графита, правих уметничких дела", кажу туристкиње из Мексика.

Док су неки одушевљени необичним призором, други су збуњени. 

"Није ми лепо, не знам ни шта је ово", каже туристкиња из Бразила.

Није ни безбедно посебно за оне који зарад селфија и мало славе на друштвеним мрежама одлуче да ризикују и попну се на високе кранове.

Од југословенског туристичког бисера до велике афере

Не зна се ни ко је власник – бар док суд не пресуди у спору који води држава са компанијом која је 2002. године у процесу приватизације купила стари Хотел АС. Новинар Горан Капор каже да хотел има 60 година дугу историју.

"Крајем шездесетих година прошлог века је тадашњи Ауто-мото савез Југославије заједно са неким Ауто-мото клубом из Немачке планирао да гради велики хотел у Перазића Долу и насеље приватних вила", каже Капор.

Бивши министар туризма и директор Будванске ривијере Иво Араменко каже да је то био добро замишљен хотел. 

"То је све дивно ишло до 1972. године, када се десио тај лом у партији, у југословенској политици, где је тај сплитски говор Тита на неки начин инспирисао. Добили су задатак сви републички комитети да се обрачунају са техноменаџерима. Наводно су то били кривци за неке слабости које су се дешавале у развоју привреде Југославије. То је била једна сјеча, један обрачун са свим директорима великих предузећа, веома успешних. И један од тих бисера је био и Хотел АС, односно директор и руководство Ауто-мото савеза Југославије са седиштем у Београду", сећа се Араменко.

Горан Капор објашњава да је историја хотела повезана са једном од највећих афера у Југославији. 

"Оно што се испоставило из документације коју је тадашње тужилаштво разоткрило јесте да те виле они уопште нису градили, већ су се оне водиле као трошак изградње хотела. То је била једна од највећих афера у Титовој Југославији, завршила се неком истрагом, ухапшено је пар особа, неки су подносили оставке, а хотел је, иако потпуно завршен неке 1973. или 1974, стајао под кључем, односно печатом тужилаштва десетак година. Поново је отворен почетком осамдесетих и радио је до приватизације 2002. године, када је срушен", објашњава Капор.

Луксузни хотел на 17 спратова остао само на папиру

Инвеститор је хотел платио пет милиона марака. Обећао је да ће уложити још 22 милиона и за годину направити луксузни хотел са 17 спратова који би подсећао на крузер усидрен у стене, са хелидромима, базенима, марином, коцкарницом, подводним рестораном, апартманима за шеике и њихове хареме...

Направио је само бетонски костур, а онда су уследиле кривичне пријаве, нови рокови, лажне гаранције и вишедеценијски спор са државом.

Иво Араменко подсећа да је тај пројекат одобрила тадашња влада.

"Требало је проверити могућност инвеститора у датом тренутку. Ми смо имали добар објекат који је срушен, њега је требало само реновирати мало. Зашто се ушло у толику структуру, то је сада мени нејасно шта је инвеститор хтио. Преценио је своје могућности. Некако се олако рачунало на те јефтине руске паре које су долазиле у Црну Гору оно што кажу, у великим количинама. Мислио је да ће од тога направити нешто веће“, каже Араменко.

Горан Капор каже да је Црна Гора због тог хотела много изгубила.

"Хотел је требало бити отворен 2003. године, то је 23 године некориштења хотела, непостојања прихода од неких пореза, доприноса који би постојали да тај велики градиозни хотел ради. Тако да свакако можемо рећи да приход државе не би био испод три милиона евра годишње", истиче.

Судски спор одлучује о судбини хотела

Додаје да ипак има шансе да се чвор развеже и хотел заврши. 

"У Привредном суду је спор где Будванска ривијера и држава траже поништење тог уговора из 2002. године и ако се тај спор заврши позитивно по државу и Будванску ривијеру, онда би хотел требало да буде враћен Будванској ривијери као продавцу тога хотела”, каже Капор.

Иво Араменко каже да објекат памти у његовом најбољем светлу. 

"То је било заиста бајка. Објекат је имао такав садржај, да је то фантазија била. Та слика мени је још у глави. Ја то градилиште не гледам", каже Араменко.

Гледају га туристи – збуњено, локално становништво помало и задовољно. Кажу, боље је што хотел није завршен, јер би тада за њих и плажа у Перазића Долу била недоступна.

"У савременом хибридном ратовању није увек потребно изазвати кризу. Понекад је довољно препознати је, продубити и усмерити, подстаћи неповерење, појачати поделе, претворити незадовољство у бес, а политичке разлике у друштвене сукобе", каже др Саво Кентера, председник Атлантског савеза Црне Горе.

Федерика Мањамели из ГЛОБСЕК-а верује да је сарадња региона са ЕУ важна за рано идентификовање претњи и развијање алата за откривање дезинформација - да би државе биле сигурније од сајбер и хибридих напада.

У ери вештачке интелигенције и поплаве дезинформација на друштвеним мрежама створени су нови алати за специјални психолошки рат.

"Нападач обликује информациони простор нападнутог циља и утиче на његов процес доношења одлука и садржај одлука", објашњава професор др Гордан Акрап са Института за истраживање хибридних сукоба.

Професор др Оливер Андонов са Војне академије у Скопљу истиче да је део хибридног рата мењање стварности и наметање одређених размишљања, тј. путоказа.

"Где би људи требало да се крећу, а да они о томе уопште нису свесни", каже Андонов.

У склопу борбе против савремених безбедносних претњи, Шведска је основала Агенцију за психолошку одбрану.

"Људи се могу само одбранити кроз професионални журнализам, то је једна ствар. Друга ствар је образовање од малих ногу о дигиталној и медијској писмености", истиче Аленмусаефендић из Агенције за психолошку одбрану Шведске.

Светска потрошња на сајбер безбедност, односно одбрану од сајбер напада и хибридних претњи, процењује се на више од 200 милијарди долара годишње.

Према најновијим званичним подацима стокхолмског института СИПРИ, глобална војна потрошња за наоружање достигла је историјски рекорд од око 2,9 билиона долара.

Психолошки рат дезинформацијама је знатно јефтинији и, како истичу стручњаци за безбедност, веома ефикасан.

Њега је на улазу сачекала председница мађарског парламента. Окупљенима су се обратили Урсула фон дер Лајен и Антонио Коста, који су истакли чвршће повезивања Мађарске и Европске уније.

Мађарски премијер Петер Мађар рекао је да је 1956. година и Октобарска револуција један од најсветлијих догађаја у мађарској историји.

"Мађари су 1956. године имали јасан избор борили су се за слободу и демократију. Сада је на нас ред да живимо ту слободу, и да радимо заједно за нашу чудесну земљу. Не лутамо између Истока и Запада. Желимо да будемо поуздани савезници, који седе за заједничким столом уздигнуте главе“, рекао је Петер Мађар.

Према његовим речима, Мачарска припада слободној и демократској Европи.

Мацут је рекао да је однос између Мађарске и Србије увек и традиционално добар последњих година, а историјски смо и народи који су изузетно повезани.

Премијер Петер Мађар вечерас организује вечеру за стране делегате.

Момир Турудић сећа се да је читава Југославија била премрежена железницом, тако да је могло да се дође и до Љубљане и до Трста и до Венеције.

"Међународни возови су пролазили тим главним коридором. Могло је да се дође до Атине. Немојмо заборавити да је некада преко Југославије и пре рата пролазио чувени Оријент експрес. Могло је да се дође и до Истанбула. Да не говоримо о свим крајевима наше земље", истиче Турудић.

Мало је од тога остало. Изван граница директно вози једино пруга отворена пре пола века, када Бар и није био иностранство. Делови Титовог Плавог воза и данас повремено путују до Јадранског приморја. Некада се возом од Београда до Бара могло стићи за мање од осам сати. Време је пролазило, остављало трагове на прузи, што је продужило путовање. По реду вожње сада је потребно око 11 часова.

Воз до барске луке познат је по кашњењу, али и по лепоти предела кроз који пролази 476 километара колосека. Доживљај је прећи највиши железнички мост у Европи, на Малој Ријеци, возити се изнад кањона Мораче, кроз 250 тунела, тик уз манастир Kуманица и Скадарско језеро.

Носталгија барске пруге

Машиновођа Милан Савић управљао је возом до Ужица.

"Биће нових возова, биће свега, али овај ће воз да траје дуго јер људи наши сви иду доле на море. Лепота је сести, лећи, одморити се, доћи одморан доле у Црну Гору. Седнете у свој ауто и то је то", каже Савић.

Цена карте је приступачна. У сезони је више полазака и вагона, али места никад доста. Kондуктер Зоран Бонџић каже да више нема шверцовања, да је то време прошло.

"У сезони су највеће гужве у возу и највише имамо путника, од Београда до Бара 500, до 600 путника. Ван сезоне их буде до 300", каже Бонџић, који је био кондуктер и у Мокрој Гори у време обнове чувене туре Шарганском осмицом.

Најбројнији странци и омладина

У возу до Бара највише је странаца, породица са децом и омладине, која повремено направи добру журку. Нема нервозе ни током дужих задржавања, попут оног у Бијелом Пољу, где се смењују српска и црногорска локомотива. Тога није било када смо били једна држава, сећа се ревизор возова из Црне Горе Чедомир Kаварић.

"Ја сам почео 1985, тада је била СФРЈ. И возови и особље и локомотиве су ишли директно од Бара до Београда и обратно без граничних прелаза и значајнијих задржавања, без промена локомотива. Чак и машиновође јутарњег пословног воза који је кретао у 5 сати из Бара су возиле директно до Београда", сећа се Kаварић.

Удобност пословног воза

Пословни воз многи памте по комфору. Стара спаваћа кола и купеи удобни су и данас, мада нема климе. Вагони се редовно поправљају, али им заправо треба замена. Године санкција, ратовања, недовољног улагања у железнице учиниле су своје. Пропадање је почело с ратом, каже новинар Момир Турудић.

"Никада нећу заборавити тренутак када сам ушао на београдску Железничку станицу која ми је била место са ког сам полазио на сва та путовања. Почео је рат у Хрватској 1991. и на станици на свих њених десет колосека није било ни једног јединог воза", каже Турудић.

На старој главној Железничкој станици у Београду пиштаљка се последњи пут чула 2018. године. После 134 године стали су дочеци и испраћаји путника и возова. Станица је постала историја, а у њену зграду историја би требало да се усели када се заврши реконструкција, када ће постати зграда Српског историјског музеја.

Писак локомотиве и звиждук отправника сада се чују на станици Београд центар. У њу су уложени милиони евра, а за обнову железничког саобраћаја биће потребне милијарде. Протеклих година изграђено је 240 километара нове пруге, а реконструисано више од 800.

Потребно више воље за "железничку ренесансу"

Много тога је у плану, у складу са европском и регионалном ренесансом возова. Регионална повезаност је приоритет, каже Талис Линкаитс, директор секретаријата Транспортне заједнице.

"За неке правце потребна је само позитивна политичка воља, као на пример за повезивање железницом Трста, Љубљане, Загреба и Београда, уз могућност наставка ка Софији. Ту се не ради о техничким детаљима, већ о организацији и доношењу одлука", тврди Линкаитс.

Још се чекају одлуке о граничним контролама са чланицама Европске уније. После више од деценије најава, чини се да је отварање брзе пруге ка Будимпешти никад ближе.

Брзим "Соколом" путници тренутно не могу северније од станице у Суботици. Возом се може и сада од Београда до Будимпеште, али уз два преседања, у Суботици и у Сегедину. Према последњим најавама брза пруга која директно спаја престонице Србије и Мађарске за путнички саобраћај биће отворена у децембру.

У бројним песмама и причама, возови су важни савезници заљубљених. Јовани Вујанић и њеном дечку из Будимпеште тачка сусрета за сада је Суботица.

"Много ишчекујем тај воз до Будимпеште зато што биће директно повезани Београд и Будимпешта и само један воз ће нас делити", каже Јована.

Смена генерација и нове пруге

Због љубави се возу служи деценијама. Неки железничари по звуку точкова препознају део пруге. У том посебном свету живот се и рађа и гаси, испраћају се сватови. Неки чекају и испраћај у пензију, попут машиновође Милана Савића.

"Ја више волим локомотиве, а што се тиче 'Сокола', то је за ове млађе момке. Јер то је будућост железнице и то треба да возе млади момци који ће да возе наредних 20, 30 година. Ја сам своје одвозио", каже Савић.

Своје је одвозио и "Ћира". Примерак старе парне локомотиве је и испред станице у Бару. Попут Шарганске осмице и воза "Носталгија" враћа нас у прошлост. Ипак, и у будућност се може возом, 200 километара на сат и брже.

На друштвеним мрежама појавио се снимак на којем се види да је током окупљања пуштана песма "Јасеновац и Градишка Стара", која велича Анту Павелића и усташке злочине над Србима, преноси Индекс.

Песму је на својим наступима певао и Марко Перковић Томпсон.

Недавно, у Хрватској су оштре реакције изазвали нацистички покличи уочи фудбалске утакмице између сплитског Хајдука и Ајакса.

У Атини је одржан марш од Пропилеја ка Tргу Синтагма, уз учешће ученика, студената, наставника, пензионера.

Студенти траже мере за ублажавање трошкова студирања и становања, ниже кирије, већи стамбени додатак и више места у студентским домовима.

Наставници, који су ступили у штрајк, захтевају веће плате, запошљавање сталног кадра и безбедније услове у школама.

У грчкој престоници су распоређене јаке полицијске снаге, а саобраћај се обуставља у улицама којима пролазе демонстранти.

Протести се одржавају и у Солуну, где је најмање 30 школа окупирано, а пет станица метроа затворено, док возови саобраћају без заустављања на тим станицама.

У Патрасу се окупило неколико хиљада људи, а у Лариси је скуп протекао мирно. Полиција је појачала присуство у већим градовима и обезбеђује важне објекте.