Посланици опозиционих странака нису присуствовали гласању.

Бака је положио заклетву и потписао свечану изјаву пред посланицима у мађарском парламенту.

Нови председник ће на дужност ступити 19. августа.

Андраш Бака има вишедеценијско искуство у правној и судијској професији, како у Мађарској тако и на међународном нивоу.

Од 1990. до 1998. године био је генерални директор Високе школе за државну управу. Од 1991. до 2008. године обављао је дужност судије Европског суда за људска права, а 2009. године Народна скупштина изабрала га је за председника Врховног суда.

Бака, бивши судија Европског суда за људска права, смењен је са места председника Врховног суда одлуком Орбанове владе 2011. године, три године пре истека његовог мандата.

Европски суд за људска права пресудио је 2014. године да је Мађарска сменила Баку због његових критика владе и да је његова смена нарушила демократске слободе у земљи. Орбанова влада одбацила је те наводе.

Пред Други светски рат у селу је живело 157 становника, од којих је део успео да се спаси у збегу.

Српске куће у Чавашу, где данас живе свега два становника, спаљене су порушене у претходном рату.

Представници локалних институција и удружења, потомци страдалих, положили су венце на обновљени споменик српским жртвама из Чаваша.

Случај је последњих дана добио нову димензију пошто су објављени резултати вештачења Агенције за заштиту животне средине, који су показали да се на локацији бившег силоса Парка природе "Велебит" налази око 37.000 тона мешовитог техногеног отпада, међу којим су остаци обраде електричне и електронске опреме и медицинског отпада, пластика, као и грађевински и минерални материјали.

Део отпада класификован је као опасан и екотоксичан. У земљишту су утврђене повишене концентрације тешких метала, док су у подземним водама низводно од локације пронађена једињења ПФАС, позната као "вечне хемикалије", пише хрватски портал Индекс. Вештачењем је, такође, утврђено неповратно уништење станишта на површини од готово 18.000 квадратних метара.

Пленковић је на конференцији за медије рекао да се проблем са отпадом у Госпићу решава на три нивоа – кривичноправном, кроз поступак који воде Државно тужилаштво Хрватске и УСКОК, затим кроз санацију, којом од прошле године координирају Фонд за заштиту животне средине и Министарство животне средине, као и на политичком нивоу.

Такође, одбацио је тврдње опозиције о наводној угрожености становништва, наводећи да је на састанку био и директор Хрватског завода за јавно здравље који је, како истиче, потврдио да нема угрожавања воде у Лици и да је она безбедна за употребу и пиће.

Када је реч о санацији, Пленковић је навео да на први јавни позив није било заинтересованих компанија, због чега ће поступак бити поновљен за отпад који се налази на површини и класификован је као неопасан.

"За отпад који је закопан и помешан са земљом, а који се због свог састава може класификовати као опасан, потребно је пронаћи компаније које имају одговарајуће капацитете за његово збрињавање, будући да Хрватска нема одговарајућу локацију ни постројење", објаснио је Пленковић.

Пленковић је поручио и да ће они који су одговорни за кривична дела и загађење земљишта, поред кривичне одговорности, бити обавезани да надокнаде трошкове санације.

Оштре реакције и политичка криза

Председник Хрватске Зоран Милановић случај је назвао екоцидом и затражио хитну санацију и кажњавање одговорних.

"Влада Хрватске више ни дана не може да се правда процедурама и јавним конкурсима, јер је недвосмислено угрожено здравље људи и прети трајно загађење простора", поручио је Милановић.

Навео је да је прошло превише времена откако је откривено да се "личка земља" трује опасним отпадом из земаља Европске уније и да се јавно добро користи за приватне интересе и зараду. Милановић је напоменуо да "се све то, чини се, догађало уз помоћ сада смењеног главног државног инспектора".

Притисак на Владу појачала је и хрватска опозиција. Најутицајнија међу њима, Социјалдемократска партија, најавила је покретање поступка за опозив Владе, док је "Мост" најавио да ће од посланичких клубова затражити заједничко покретање гласања о неповерењу Влади и сазивање ванредне седнице Сабора.

И владајући Домовински покрет, коалициони партнер Пленковићеве владе, предложио је проглашење еколошке катастрофе у Лици.

Председница парламентарног Одбора за заштиту животне средине и природе Душица Радојчић заказала је ванредну седницу Одбора у Госпићу, посвећену овом случају.

Генеза катастрофе

Проблем са незаконитим одлагањем отпада на подручју Госпића траје годинама. Према подацима истраге, незаконито допремање и одлагање отпада на локацији бившег ППК "Велебит" почело је 2021. године. Компанија "Типос ресурс", која се бавила управљањем и рециклажом пластичног отпада, добила је 2022. године дозволу Личко-сењске жупаније за управљање неопасним отпадом.

Према сумњама истражитеља, отпад је из иностранства допреман у Хрватску, лажно приказиван као материјал за рециклажу, а потом незаконито закопаван или одлаган на отвореним површинама, пише хрватски портал Индекс.

Афера је у јавност избила у фебруару 2025, када је хрватска полиција, уз подршку Европола, у међународној операцији ухапсила 13 особа. Међу њима су били предузетник Јосип Шинцек и његова супруга Моника, власници компаније "Типос ресурс".

Европол је претходно покренуо истрагу, а хрватска Канцеларија за сузбијање корупције и организованог криминала (УСКОК) отворила је истрагу против 10 људи и четири компаније, која је касније проширена.

Случај је у новембру 2025. године добио и корупцијски крак, када је УСКОК ухапсио тадашњег главног државног инспектора Андрију Микулића због сумње у коруптивно поступање повезано са случајем незаконитог одлагања отпада. Микулић је те наводе негирао.

Укидање и враћање дозвола

Према наводима УСКОК-а, за издавање дозвола компанији "Типос ресурс" био је задужен и Јерко Костелац, тадашњи виши саветник за заштиту животне средине у Личко-сењској жупанији и члан владајуће Хрватске демократске заједнице.

У првом поступку, према сумњама УСКОК-а, Костелац је навео да се на локацији не налази отпад, иако су се тамо и на околним локацијама у том тренутку налазиле најмање 5.792 тоне незаконито ускладиштеног отпада.

У другом поступку, од септембра до новембра 2024, УСКОК сумња да је, на захтев власника "Типос ресурса", издао хитну дозволу иако је знао за предлог инспекције заштите животне средине да се претходна дозвола укине. Такође се сумња да је сачинио записник о увиђају који није обавио и лажно навео да стање на локацији одговара условима из елабората.

Иако је Личко-сењска жупанија у јуну 2024. укинула прву дозволу, након што је Државни инспекторат то затражио, у октобру исте године издата је нова дозвола компанији "Типос ресурс", са роком важења до 2027. године.

Инспекција заштите животне средине затражила је њено укидање и у децембру 2024, а жупанија је нову дозволу неправоснажно укинула решењем од 18. фебруара 2025. године, пет дана након што је у великој акцији због незаконитог одлагања отпада ухапшено више особа.

Петогодишња афера

Грађани Госпића, међутим, тврде да су надлежне институције годинама упозоравали на сумњив довоз отпада. Из Грађанске иницијативе "Госпић је наш дом" навели су да су још 2022. почели да пријављују сумњиве активности повезане са довозом и одлагањем отпада.

Према њиховим наводима, грађани су примећивали да се велике количине отпада довозе током ноћи, фотографисали су камионе и снимали њихово кретање, а пријаве су слали полицији, Државном инспекторату, граду и жупанији. Наводе и да су наставили са пријавама током 2023. и 2024. године.

Грађани су, према сопственим наводима, још почетком 2024. случај пријавили и путем апликације хрватског Министарства унутрашњих послова, али нису добили информацију да ли је по тој пријави нешто предузето.

Државни инспекторат је у допису Грађанској иницијативи навео да је у периоду од нешто више од две године спровео 21 надзор, при чему је утврђено да се на локацији налазио и опасан и неопасан отпад.

Из Иницијативе су, међутим, указали да су још у марту 2025. године тражили да се отпад прекрије како би се спречило продирање загађења у крашко подручје, али да то није прихваћено уз образложење да је истрага у току.

"Вечне хемикалије"

Стручњаци Геотехничког факултета у Загребу, који су вештачење радили за потребе кривичног поступка, касније су утврдили да на појединим деловима постоје слојеви кроз које би загађени део отпада највероватније могао да продре и стигне до подземних вода.

Из Грађанске иницијативе су навели да су на опасност од загађења подземних вода надлежне институције упозоравали годину дана раније.

Додатна испитивања спроведена су у јулу ове године, када је у подземним водама низводно од одлагалишта потврђено присуство ПФАС једињења ("вечних хемикалија").

Министарство заштите животне средине Хрватске саопштило је да је од првог дана предузимало активности на санацији, али истиче да није учествовало у издавању дозвола и да није надлежно за инспекцијски надзор.

Личко-сењски жупан Ернест Петри оштро је осудио незаконито одлагање отпада и поручио да очекује да све државне институције утврде ко је одговоран, да одговорни буду кривично процесуирани и да се ситуација у потпуности рашчисти.

Власник маркета Балша Митровић каже да су наоружани мушкарци у објекат ушли са стране магацина и савладали троје запослених.

"Уз претњу употребом оружја тражили су да се отвори главни сеф из којег је однето неколико стотина хиљада евра. Оно што је најбитније јесте да нико од наших није повређен", рекао је Митровић.

Из сефа је, према наводима полиције, однето око 320.000 евра, што је пазар маркета за претходна два дана. Тројица мушкараца су потом побегла у непознатом правцу.

Митровић је задовољан реакцијом полиције и верује да ће осумњичени бити пронађени.

"Пошто је недеља, нерадни дан, у сефу је био пазар за претходна два дана и из тог разлога је дошло до те ситуације. Постојимо већ 25 година и било је четири до пет оваквих ситуација. Из овог угла мислим да је полиција решила сваки од тих случајева", рекао је Митровић.

У нападу нико од запослених није повређен.

Полиција, у координацији са државним тужиоцем, предузима мере на идентификацији и проналажењу осумњичених. Истрагом ће бити утврђено и да ли је пиштољ којим је прећено запосленима био прави или лажни.

Повређени су задобили површинске ране, али су из превентивних разлога пребачени у КБЦ Ријека, одакле су после прегледа отпуштени, јавља ХРТ.

Бор се срушио у близини хотела "Загреб", на део плаже где су се налазили купачи. На терен су изашле хитне службе, а место је одмах ограђено.

Срушио се алепски бор који има релативно плитак коренски систем, а на стабилност стабала могу да утичу и дуготрајна суша и карактеристике тла и терена, наводе хрватски медији.

Истичу и да се плажа Балустрада налази на насипаном терену, што такође може да утиче на стабилност коренског система.

Надлежне службе су најавиле да ће, након данашњег инцидента, спровести додатни преглед стабала на плажи Балустрада и другим фреквентним јавним површинама.

Како је истакла Александра Лакић у Јутарњем програму РТЦГ, пожари се гасе и са земље и из ваздуха.

"Хеликоптери Војске Црне Горе су ангажовани у Колашину, а наша четири авиона д‌елују на пожаришту изнад Бара", рекла је Лакић.

Процедура након пријаве пожара јесте таква да се, у случају шумских пожара, позивају локалне службе заштите и спасавања.

Не јењавају пожари у Грчкој

У Атици и другим регионима Грчке проглашено је црвено упозорење на ризик од пожара, саопштио је Генерални секретаријат за цивилну заштиту Министарства за климатске кризе и цивилну заштиту.

Како је саопштено, државни апарат је стављен у стање повећане оперативне приправности због опасности од пожара, преноси ЕРТ њуз.

Црвено упозорење на пожаре проглашено је за регион Атике, укључујући Китеру, као и регионалне јединице Коринт, Арголида, Аркадија и Лаконија.

Исто упозорење проглашено је и за регион Крита и за регионалне јединице Беотија, Фтиотида и Евија. У северном Егеју, црвено упозорење се односи на регионалне јединице Лезбос, Хиос, Самос и Икарија, као и на Кикладе у јужном Егеју.

Активирање црвеног упозорења на пожаре значи да је национални механизам цивилне заштите стављен у пуну мобилизацију, са распоређивањем неопходног особља, опреме и средстава за суочавање са потенцијалним пожарима.

Затворени путеви и евакуисано становништво

Близу 22.000 људи евакуисано је са територије канадске покрајине Британска Колумбија, где је проглашено ванредно стање због шумских пожара, саопштили су званичници те најзападније канадске провинције.

Премијер Британске Колумбије Дејвид Еби рекао је да је свих 12.000 становника округа Самерленд током протекле ноћи добило наређење да напусте своје домове, јер се шумски пожар у Болд Рејнџу брзо ширио ка тој заједници, преноси Си-Би-Си.

Еби је навео да у тој провинцији горе десетине шумских пожара, који су ван контроле, од којих је најопаснији пожар у Болд Рејнџу, за који је процењено да представља опасност по животе и безбедност људи.

Још око 9.700 људи добило је наређење да се припреме за евакуацију у сваком тренутку, а Еби је позвао све који су под налогом за евакуацију да одмах напусте своје домове ако то већ нису учинили, наводећи да се пожари шире "невероватно брзо".

Пожар је довео до нестанка струје у округу, саопштили су званичници, а ауто-пут у том делу земље је затворен у оба смера.

Жариште је забележено око 15 километара северозападно од Самерланда, који се налази на југозападном крају језера Оканаган, око 250 километара источно од Ванкувера.

Пожар у Болд Рејнџу се проширио на 50 квадратних километара за три сата након што је први пут откривен у петак у поподневним сатима, рекао је представник центра за ванредне ситуације регионалног округа Оканаган-Симилкамин Ерик Томпсон.

У Британској Колумбији гори 105 шумских пожара, од којих је 70 почело током прошле недеље. Канада је последњих година претрпела разорне сезоне пожара који су приморали власти да спроведу масовне евакуације.

Дим од пожара у Канади је у више наврата прелазио преко великих пространстава и угрожавао Сједињене Америчке Државе.

Индонезија под велом ватре

Индонезија је затворила Национални парк Бромо у провинцији Источна Јава за све туристичке активности након што се пожар који бесни од понедељка проширио.

"Затварање је ступило на снагу од суботе увече, на неодређено време", саопштио је оператер Националног парка на својој званичној Инстаграм страници, преноси Ројтерс.

Пожар је до сада спалио површину од око 176 хектара на планини Бромо, активном вулкану који је популарна туристичка дестинација позната по својој калдери коју зову "пешчано море".

Калдера је геолошки облик који ствара вулкан када се уруши сам у себе, стварајући облик вулканског кратера.

"Ово затварање је кључни корак за одржавање безбедности посетилаца, особља и људи у околним подручјима", наведено је у саопштењу, уз информацију да ће посетиоци који су купили улазнице моћи да промене распоред посета или траже повраћај новца.

Агенција за ублажавање последица катастрофа Источне Јаве рекла је да власти распоређују хеликоптере за водено бомбардовање и дронове за прскање водом како би угасиле пожар.

Снимци које је оператер парка објавио на друштвеним мрежама показују како се ватра шири преко падина планине преко ноћи.

Власти нису саопштиле шта је проузроковало пожар и није било пријављених жртава.

Мађарски премијер је објавио фотографију снимљену током његовог сусрета са Баком када му је лично пренео да је посланичка група владајуће странке Тиса изгласала номинацију бившег председника Врховног суда за председника Мађарске.

Предраг Шкобаљ, помоћник директора за технолошки развој Института "Винча", каже да нема разлога за страх, али да Србија мора хитно да делује.

"Не треба имати страх, али морамо што пре да кренемо у изградњу нових енергетских капацитета, Србија дугорочно мора да развија енергетски микс - нуклеарну енергију, обновљиве изворе, реверзибилне хидроелектране и да задржи стабилне термоенергетске капацитете", наводи Шкобаљ.

У Румунији, након одлагања, контролисано се потапају четири барже у Дунаву. Циљ је да се више воде усмери ка нуклеарној електрани Чернавода. Криза је могла да се избегне тврде бугарски стручњаци, а решење виде у изградњи хидротехничких објеката којима би се регулисао ток Дунава између Бугарске и Румуније.

Валери Иванов из Дунавске флоте за јаружање у Бугарској наводи да је новац потрошен на прелиминарне студије изводљивости и пројектовање, а да је онда све стало. "Ако погледате извештаје за друге делове Дунава, видећете да је тамо где постоје преграде за регулисање тока ниво воде изнад уобичајеног", истиче Иванов.

Крузери везани за пристаниште

Низак водостај Дунава утиче и на туризам. Губитака ће у том сектору бити и у Мађарској. Међународни крузери у Будимпешти везани су за пристаниште, неки чак и више од месец дана.

Петер Калманди, капетан путничког брода, каже да никада није видео ништа слично. "Причао сам и са старијим колегама, нису ни слутили да водостај Дунава у Будимпешти може бити овако низак", наводи Калманди.

Спруд испод моста у Будимпешти

Ипак, посетиоци главног града Мађарске не пропуштају да виде спруд који је због ниског водостаја настао испод Маргаретиног моста.

Место на којем стоје обично је под водом, а многи су искористили прилику да јој приђу ближе и одавде фотографишу зграду парламента и друге атракције.

Међутим, зграда парламента и други симболи града током ноћи остају у мраку. Због штедње струје декорација се гаси и у Румунији.

Од 1990. до 1998. године био је генерални директор Високе школе за државну управу. Од 1991. до 2008. године обављао је дужност судије Европског суда за људска права, а 2009. године Народна скупштина изабрала га је за председника Врховног суда.

Бака, бивши судија Европског суда за људска права, смењен је са места председника Врховног суда одлуком Орбанове владе 2011. године, три године пре истека његовог мандата.

Европски суд за људска права пресудио је 2014. године да је Мађарска сменила Баку због његових критика владе и да је његова смена нарушила демократске слободе у земљи. Орбанова влада одбацила је те наводе.

"Др Андраш Бака је током читавог свог досадашњег животног и професионалног пута придавао изузетан значај начелу поделе власти и доследно се залагао за владавину права и независност судства. Његов животни пут представља пример посвећености демократској правној држави и уставним начелима. Уверени смо да искуство др Андраша Баке и професионална независност коју је показивао током читаве каријере представљају посебну вредност у периоду у којем се припремамо да заједнички поставимо темеље новог уставног уређења Мађарске", навела је странка "Тиса".

Према важећем мађарском уставу, председник је углавном церемонијални шеф државе са ограниченим овлашћењима, укључујући могућност да стави вето на законе или затражи њихово преиспитивање.

Потпредседница Народне скупштине из Тисе, која привремено обавља функцију председнице парламента, Анико Халерне Нађ, заказала је избор председника за уторак, 11. август.

Да би номинација била валидна, кандидат мора да добије писану подршку најмање једне петине, односно 40 посланика.

У Мађарској се председник не бира непосредно на изборима, већ га бира парламент.

За избор у првом или другом кругу потребна је двотрећинска већина свих посланика, ако је нема, у трећем кругу гласања одлучује проста већина између два кандидата са највише гласова.

Надлежне службе су потврдиле да су сви повређени медицински збринути у четири болничке установе, а 12 их је задржано на даљем болничком лечењу, преноси агенција Хина.

Надлежни су саопштили да није било жртава у овој железничкој несрећи, да су на место судара изашли припадници полиције и Хитне помоћи и да је железнички саобраћај на тој деоници обустављен.

Према незваничним информацијама, путнички воз је редовно кренуо са станице у смеру Светог Ивана Жабна, док је теретни воз, који је из правца Бјеловара долазио у станицу Жабно требало да се заустави и сачека укрштање са путничким возом. Теретни воз је, међутим, из за сада непознатих разлога, прошао кроз црвено светло.

Узроке и околности несреће утврђују хрватска полиција и државно тужилаштво, а независну истрагу спроводи Агенција за истраживање несрећа.

Након тога новинарима су пуштени и снимци са члановима Устава Хрватске, за које из СНВ-а сматрају да су преркшени овогодишњим обележавањем Олује у Книну.

"Оно што се могло чути у главној книнској улици и у једном од истакнутих ресторана у близини Книна слушали смо и ранијих година, али ово што смо чули пре два дана је заправо језиво. То је по мом мишљењу напад на сваког слободарског и слободоумног грађанина РХ, на сваког бранитеља ове земље, његово или њено потомство и напад је на демократију. Напад је на темељне вредности Устава РХ, устава без којег ниједна земља не може бити правни поредак, ниједно друштво не може бити демократија ако ће мржња бити допуштена, ако ће позивање на насиље бити допуштено, као што се овде могло видети", рекао је Пуповац.

Дозвољено је, казао је Пуповац, да се велича злочиначки поредак какав је била НДХ на "дан важан и преважан за РХ, за грађане Хрватске, али и за земље које чине суседство РХ".

"Ово није патриотизам, мржња је неспојива с патриотизмом. И у рату, а камоли у миру. Они који годинама ово покушавају прошверцовати као домољубље истински нарушавају патриотизам", навео је Пуповац и наставио: "Они који мисле да је ово демократија и на то окрећу главу, греше. Ово није демократија, ово је опаки напад на демократију".

"Многи чија је дужност да чувају уставни поредак не предузимју оно што би требало"

Истакао је да многи чија је дужност да чувају уставни поредак РХ не предузимају оно што би требало јер, подсетио је да су неки од људи који се могу видети на снимцима из Торциде и Скејо су били ослобођени одговорности због истог, чиме су подстакнути да то понове.

Оценивши да то што раде хрватски судови је забрињавајуће, Пуповац је прозвао и хрватско тужилаштво.

"Ако ће се тиме бавити само полиција, онда ће то изгледати овако као пре два дана. Полиција осигурава јавни ред и мир док се крши јавни ред и мир. Зато је велико питање за ДОРХ је ли ово тема од националне важности или, као што је досад било, да није тема од националне важности. Да ли бих ја требао бити први који о овоме говори? Зар неко мисли да је ово само ствар Срба или четника о којима ови певају? Неко мисли да не би овако и о онима које не препознају као довољно велике Хрвате? Зар нисмо то већ једном искусили", упитао је Пуповац и додао: "Ја знам да овим преузимам ризик, али није први пут, а верујем ни посљедњи".

Новинарима је испричао да се у рану јесен пре 35 година, током низа антиратних активности које је предузимао, састао са, како је рекао, једним од највиших званичника Србије и тражио да се уместо рата тражи мирно решење за очит процес дисолуције Југославије.

"Знате што ми је рекао? 'Ви не можете живети с усташама'. Погледао сам га и рекао: 'А шта ви знате о усташама? Кад сте имали посла са усташама? Шта ви знате о Хрватима и какво искуство имате живота с Хрватима'?", испричао је Пуповац разговор са неименованим тада високим званичником Србије.

"Чуди ме то што раде млади људи у Хрватској"

Вративши се на догађаје од пре два дана у Книну, Пуповац је рекао да то што ради Скејо њега не чуди, али га чуди то што раде млади људи у Хрватској.

"То што то раде млади људи који нису видели 'р' од рата, који изазивају нови рат, ти млади људи и они који окрећу главу од ових појава или затварају уши, ти људи накнадно том човеку којем те речи никад нећу заборавити, ти млади људи и они који их воде, а воде их, они који то знају пуштају да се то догађа и пуштају да се том човеку пост фестум даје за право. То није Хрватска каква је стварана и какву већина грађана жели, то није Хрватска која је могла проћи тежак пут уласка у УН, ЕУ, у Шенген... То није та Хрватска. Ово је претња тој Хрватској, непријатељство тој Хрватској", поручио је Пуповац.

Поручио је да једино слово 'У' које може бити слово закона је то почетно слово Устава, а не оно што се узвикује на улицама и на другим местима, као што је Книн.

"Надам се да ће се судство позабавити тиме, да ће водећи људи земље, политике, наћи храбрости и ослободити се компромисерства док нам се демократија угрожава и рећи 'доста'. Ово је најгоре што се могло догодити, најгора порука која се могла одаслати. И слободно се одашиље, а за слободу то је смрт", поручио је Пуповац, пренео је хрватски портал Индекс.

Након парастоса положени су венци на спомен-крсту на Петровачкој цести.

Хрватска авијација је 7. августа 1995. године, током злочиначке акције хрватске војске Олуја и највећег погрома после Другог светског рата, бомбардовала српске избегличке колоне на путу у селу Јањила код Босанског Петровца.

Тада је убијено десет цивила, међу којима четворо деце. За овај злочин нико није одговарао.

Хрватска ВПА Олуја почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, као и јединица Хрватског већа одбране на подручју Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације.

Протерано је имеђу 220 и 250 хиљада Срба, док је око 2.000 њих убијено или се и данас воде као нестали.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић сматра поражавајућом чињеницу да ни након више од три деценије за злочин над Србима на Петровачкој цести 1995. године нико није одговарао у Хрватској, пуноправној чланици ЕУ која се позива на владавину права, људска права и једнаке вредности за све.

Према његовим речима, Петровачка цеста остаје један од најболнијих симбола страдања српског народа у обе Крајине и трајно сведочанство злочина над недужним цивилима.

"Институције Републике Српске имају трајну обавезу да негују културу памћења, чувају истину о страдању српског народа и сећање на Републику Српску Крајину и њене жртве", рекао је Нуждић. 

Нагласио је да је посебно важно што Република Српска и Србија данас заједнички обележавају најзначајније датуме из српске историје, јер се тиме потврђује да смо један народ, повезан заједничким страдањем, историјом и одговорношћу према онима који су дали највише.

Барже су напуњене камењем како би достигле газ од 1,9 метара и биће контролисано потопљене, једна по једна, попуњавањем херметичких комора, уз максималне мере безбедности.

Прве две барже биће постављене око 500 метара од улаза у рукавац Бала, док ће друге две бити постављене узводно, под углом у односу на ток реке, како би формирале два вештачка прага и усмериле део воде ка старом рукавцу Дунава.

Циљ интервенције је да се ниво воде испред нуклеарне електране Чернавода повећа за неколико центиметара и обезбеде неопходни хидролошки услови током периода изузетно ниског водостаја.

Румунске поморске снаге извеле су претходних дана и неколико контролисаних експлозија у каналу Бала како би повећале доток воде ка нуклеарки.

Према подацима Националног института за хидрологију и водопривреду, ситуација на Дунаву је и даље тешка.

Проток реке на улазу у Румунију износи 1.400 кубних метара у секунди, што представља нови историјски минимум, а очекује се да ће се такве вредности задржати током целе недеље.

Код Чернаводе ниво Дунава додатно је опао за два центиметра и тренутно износи минус 220 центиметара.

Хидролози процењују да би до 13. августа ниво могао да падне на минус 230 центиметара, уз просечан дневни пад од једног до два центиметра.

Реч је о злочину који су, према наводима једине преживеле, починила тројица мушкараца.

Истрагу која се води годинама Уставни суд Хрватске недавно је оценио као траљаву. У међувремену се појавила сумња да је један од починилаца рођени брат Марка Перковића Томпсона.

Сведочење преживеле на комеморацији пренела је посланица СДСС-а Ања Шимпрага.

Према сведочењу, нападачи су имали од 24 до 25 година, били су наоружани аутоматским оружјем и носили су маскирне униформе.

"Једнога се посебно бојала. Имао је дугу црну косу, крваве очи и црну мајицу на којој је писало ‘За дом спремни’ и црну мараму око врата", навела је Шимпрага.

Један од војника питао ју је тада да ли је чула за певача чије песме већ годинама изазивају поделе у друштву, што је случај и данас.

"Кад је рекла да није, показао је баш на тог војника ког се највише бојала и рекао је да је то његов брат и да је он овде да не би смела проговорити ни реч", навела је Шимпрага.

"Мучеништво није случајно, оно је и на Божији благослов за, како је рекао, блаженопочивши српски патријарх Павле, оне који никаквог гријеха не починише, а пострадаше", истакао је митрополит Хризостом у Пребиловцима, обраћајући се окупљенима после Свете литургије у Храму Христовог Васкрсења служене на дан када се прослављају Свети пребиловачки и доњохерцеговачки мученици.

Масакр српског становништва у Пребиловцима усташе су починиле од 6. до 11. августа 1941. године.

Већину жртава, жена, деце и старих, усташе су живе бациле у јаму Голубинка у Шурманцима.

По имену и презимену, мученички је страдало 630 Пребиловчана, док је према незваничним подацима, у јами Голубинки, живот скончало више од 830 становника Пребиловаца и других места.

Срби су одабрали да данас не буду у Книну. Њихов одговор на данашњу прославу је да тугују, али и да желе да остану и опстану на тим подручјима, чувајући веру и традицију.

Валентина Лака, избеглица из Ђевраска код Книна, чува од заборава речи које разумеју само људи из овог краја.  

"Натесер – кад је нешто накриво. Кад човек хода и каже види га натесер. Шпиода је пробадача", рекла је Валентина.

Валентина је била приморана да напусти пре 31 годину. Исто толико година касније, у Канади где данас живи, објавила је књигу са причама и речима које је научила од бабе и деде у рођеним Ђеврскама. Или, како би овде рекли, од бабе и дида.

"Кад смо избегли у Србију, видела сам да ће да нестане и као дављеник кад се хвата за сламку, тако сам ја мислила да ћу све да изгубим. Изгубили смо све. Бар могу да сачувам тај језик. То је једино што могу да урадим", каже Валентина.

Осим говора, њена књига на корицама чува и другу традицију – ситан вез овог краја.

"Моја баба је у својим старијим годинама везла. Ја кажем, баба како тако ситно видиш и то је та синџирац вез и све везано за тај крај и ја сам у Канаду понела њену ношњу", испричала је Валентина.

"Ми смо научили на мало"

Традицију и на домаћем терену има ко да чува, захваљујући Ојдани Вјештици, која је први пут почела да везе по повратку из избеглиштва у Београду.

"Свака шара је доста ситна и дуго се ради на уско брдо, тако да свака млада девојка је требало себи да направи ношњу и она је пар година радила себи ношњу и то је толико дуго радила, и чији је вез био ситнији, та је девојка била боља за удају, увиђала је детаље“, каже Ојдана Вјештица из Удружења "Наше огњиште".

Њену удају, ипак, није спречио ситан вез, већ "Олуја".

"Ја сам студирала агрономију у Београду у Земуну и 1995. сам дошла у Книн да се венчам и 'Олуја' ме омела у тим плановима. Ми народ са ових каменитих крајева, ми смо научили на мало, ми смо сретни са малим, задовољни са оним што имамо", каже Ојдана.

Трауме се не заборављају

Иако некима родно тло највише прија – трауме из недалеке прошлости се не заборављају.

"Волим овде да дођем, али не бих никад своју децу овде вратила и због свега што се дешавало. Не бих желела да моја деца пролазе оно што сам ја прошла. А да би се вратила, можда да је боља ситуација“, рекла је Валентина. 

Срби у Книну некада су били апсолутна већина, данас су национална мањина. По попису из 2021. године, у Книну их живи око 2.500, што је око 23 одсто у односу на целокупно становништво. 

У четвртак ће бити служена Света архијерејска литургија, а потом ће бити приређена трпеза љубави.

Обележавање организује Одбор Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова.

Каран: Пребиловци вечна опомена да се историја понавља ако заборавимо жртве

Председник Републике Српске Синиша Каран поручио је да су Пребиловци симбол српског страдања, али и вечна опомена да се историја понавља ако се забораве жртве.

"Зато данас не говоримо само о успомени на једно село, већ и о истини која обавезује сваког човека да се поклони пребиловачким мученицима и да никада не дозволи да их прекрије заборав", изјавио је Каран за Срну, поводом обележавања 85 година од усташког злочина над српским народом у Пребиловцима.

Додик: Сећање је дуг према жртвама

Председник Странке независних социјалдемократа (СНСД) Милорад Додик поручио је да су Пребиловци херцеговачко село које обавезује, опомиње и позива да никад не заборавимо, иако су му усташки крвници и џелати наменили потпуно уништење и затирање живота. Указао је да су у овом страшном покољу угашена 54 српска огњишта, 54 домаћинства која су вековима ту била.

Додик је нагласио да сећање није освета, већ дуг према прецима који нису имали прилику да остаре, да одгајају децу, да сањају будућност, али и дуг према историји, која нас учи да заборав отвара врата понављању злочина.

Сведочанства о незапамћеном злочину

Према историјским изворима, усташке снаге су између 6. и 11. августа 1941. године извеле масовни злочин над српским становништвом Пребиловаца. Већина жртава бачена је у јаму Голубинку, док су други убијени на лицу места.

Према сведочењу Маре Булут, једине особе која је преживела злочин у школи у Пребиловцима, убијани су и жене и деца, уз изузетну суровост.

Према подацима које наводе организатори обележавања, у Пребиловцима је убијено око 830 Срба, док из 57 породица нико није преживео. На подручју Херцеговине евидентирано је око 110 стратишта, од којих су многа биле крашке јаме попут Голубинке, Корићанке, Јагодњаче, Пандурице, Ржаног дола и многих других.

Од ексхумације до уништења спомен-костурнице

После рата, злочин је дуго био недовољно истраживан у јавности. Јаме у које су бацане жртве забетониране су 1961. године, а ексхумације су почеле 1990. Посмртни остаци више од 4.000 Срба сахрањени су 4. августа 1991. године у спомен-костурници у Пребиловцима.

У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.

За разлику од свечане атмосфере која прати државно обележавање, српска заједница у Книну претходна два дана посветила је сећању на страдале и прогнане. Дан сећања обележен је јуче, а потом су у православним храмовима служени парастоси.

Емоције оних који су преживели егзодус и даље су снажне, три деценије након догађаја.

"Најтужнији дан што може бити. Трагедија. Цела фамилија на све стране разасута. Неки су остали мртви овде, неки су избегли на пет страна. Састављали смо се месец дана да се поново нађемо на једном месту", испричала је саговорница РТС-а.

Поручују да свако има право на своје обележавање, али да бол због изгубљеног дома остаје.

Међу онима који су били у избегличким колонама током "Олује" јесте и начелник општине Бискупија Милан Ђурђевић, који се присетио да је имао свега осам година када је морао да напусти дом.

"У једном тренутку нестаје све оно што сте до тада знали. За мене је то, као детету, био пут у непознато, али за моје родитеље и баке и деке то је заиста био растанак са животом који су до тада живели“, каже Ђурђевић.

Данас Срби у Книну чине националну мањину, иако су некада били већинско становништво. Према попису становништва из 2021. године, у Книну живи око 2.500 Срба, што је приближно 23 одсто укупног броја становника.

Док се у Книну наставља државни програм обележавања Дана победе, српска заједница овај датум обележава као дан сећања на страдале, прогнане и изгубљене домове.

"Званична Црна Гора учествује у прослави радости злочина почињеним над Србима у акцији Олуја. Слави са Хрватима, а никога није послала Влада Црне Горе на обележавање комеморативно сећање у Мркоњић Граду. Хвала Влади Црне Горе, ово није крај ово је тек почетак таквих одлука. Имаће много таквих одлука у будућности и ту се ствари неће променити", рекао је Вучић.

МВП Црне Горе: "Стандардна дипломатска пракса"

Реакције званичника из Подгорице су изостале, огласило се Министарство спољних послова. Како оцењују, одлука да имају представника у Книну је континуитет током протекле деценије.

"Присуство представника дипломатско-конзуларног представништва званичним државним обележавањима државе пријема представља стандардну дипломатску праксу, нарочито између суседних држава и савезница у оквиру НАТО", саопштено је из Министарства.

Дубоко погрешан и срамотан политички чин, сматрају у странци Владислава Дајковића.

Посебно, кажу, имајући у виду страдање и масовно протеривање српског становништва током и након те војне операције.

"Док се хиљаде породица данас са тугом присећају својих најмилијих, изгубљених домова и избегличких колона, представник Владе Црне Горе присуствује догађају на којем се 'Олуја' обележава као победа. Такав потез захтева јасно објашњење Владе и одговор на питање: у чије име представник Црне Горе иде у Книн и какву поруку тиме шаље српском народу у Црној Гори?", изјавио је Дајковић.

Селективан однос према жртвама и тумачењу историје

Покрет народног поверења у Црној Гори поручује да има обавезу да јасно и недвосмислено каже да се према историји, жртвама и страдању људи не може односити селективно.

Дадо Шћекић из Покрета народног поверења у Црној Гори изјавио је да се истина може прилагођавати дневним политичким интересима.

"За нас је свака невина жртва света, без обзира на вјеру и нацију, али управо због тога не прихватамо да се страдање српског народа, егзодус и прогон више стотина хиљада људи прећуткују, релативизују или представљају као историјска фуснота", изјавио је Шћекић.

И историчари подвлаче паралелу, Денис Бојић је рекао да је тужан.

"Релативизација активно траје", рекао је Бојић.

"Олуја" ни после више од три деценије није само тема, већ и питање које и даље дефинише регионалне односе.

"И морам да кажем да је Хрватска извор свих проблема које Срби имају на Балкану јер је дала модел још пре 1918. како треба обесправљивати Србе. Нажалост, Хрватска од уласка у ЕУ је држава која има озбиљне идентитетске проблеме, она их решава тако што продубљује и проширује мржњу према српском народу", каже један од аутора извештаја историчар др Чедомир Антић.

Због лошег стања политичких права Срба у региону, корице извештаја готово деценију биле су црне. Ове године одабрана је светлија нијанса, што аутори објашњавају као побољшање положаја Срба у Републици Српској и Црној Гори. Наводе да Срби у Црној Гори учествују у власти, да имовина Српске православне цркве више није угрожена као раније, али и да остаје захтев да српски језик, којим говори више од 43 одсто грађана, добије статус службеног језика. Ситуација у Републици Српској је, кажу, релативно добра, ако се изузму притисци Сарајева.

"У Федерацији ситуација другачија, Срби су тамо конститутивни народ, али са минимумом права. Врло је слаба употреба српског језика, врло мали су заступљени у институцијама система, чине мање од 1 посто у државној управи", наводи један од аутора извештаја Лазар Јаношевић.

За Румунију и Мађарску, аутори би бирали беле корице. У тим државама, наводе, Срби уживају сва права - од политичког представљања до употребе језика. На супротном полу налазе се Словенија и Албанија.

"Тамо се не поштују права Срба, чак у обе државе Срби нису признати као национална мањина. И у Албанији и у Словенији Срби немају кроз школски систем обезбеђено учење на матерњем језику, већ то чине кроз курсеве који су паралени са редовном наставом", објашава један од аутора извештаја и представник Напредног клуба Игор Вуковић.

У извештају се констатује и лош положај Срба на Косову и Метохији. Аутори указују на то да су Србима у покрајини оспорена права на равноправност пред законом и права да буду присутни у власти. За такво стање одговорност приписују властима у Приштини због, како наводе, непоштовања постигнутих споразума, али и делу међународне заједнице, пре свега Берлину и Лондону.