Из которског Основног суда саопштено је да је апсолутна застарелост извршења казне наступила 10. октобра ове године.

Маровић, који је био председник Државне заједнице Србије и Црне Горе, на јединствену затворску казну осуђен је пресудом Вишег суда у Подгорици 29. децембра 2016. године за продужена кривична дела злоупотребе службеног положаја путем подстрекавања и преваре, извршена на организован начин.

У казну затвора урачунато је време које је Маровић провео у притвору, од 17. децембра 2015. до 17. маја 2016. године.

Решење је отпремљено странкама, а на њега се може изјавити жалба председнику Вишег суда у Подгорици, преко Основног суда у Котору, у року од три дана од дана пријема.

Маровић је 10 година недоступан црногорским надлежним органима, пише Радио-телевизија Црне Горе.

На једином обавезујућем референдуму који је данас одржан, око 53 одсто грађана је гласало за закон о измени правила о парламентарној истрази, који су противници назвали "политичком полицијом", док је 47 одсто било против, преноси СТА.

Истовремено, већина од скоро 55 одсто гласала је за укидање обавезне претплате која представља главни извор финансирања јавног сервиса РТВ Словенија, наспрам око 45 одсто оних који су гласали против.

Више од 64 одсто гласало је за увођење обавезног рада као услова за примање социјалне помоћи, док је скоро 36 одсто било против, а скоро 59 одсто подржало је укидање права гласа на локалним изборима за држављане земаља ван Европске уније, наспрам 41 одсто грађана који су гласали против.

Кандидат Странке демократске акције (СДА) Рамиз Салкић освојио је 9.595 гласова (1,73 одсто), а независни кандидат Ћамил Дураковић 6.224 (1,12 одсто). За Богдана Јовановића из Странке "Живот" гласало је 4.399 бирача (0,79 одсто), за Ивана Бегића из СДП-а БиХ 2.724 (0,49 одсто), а за Јусуфа Арифагића из странке Народ и правда 2.682 (0,48 одсто). Кандидат ХДЗ-а 1990 Игор Балукчић добио је 2.262 гласа (0,40 одсто), независни кандидат Марко Јоргић 1.819 (0,32 одсто), а Фрањо Јукић, кандидат коалиције око ХДЗ-а БиХ, 1.188 (0,21 одсто).

За српског члана Председништва БиХ Жељка Цвијановић (СНСД) освојила је 55,58 одсто гласова, што је за 160.499 гласова више од Маринка Божовића (СДС). За Цвијановићеву је гласало 306.123 бирача, за Божовића 145.624 (26,44 одсто), а за кандидата Листе за правду и ред Небојшу Вукановића 98.978 (17,97 одсто).

Подаци су обрађени са 2.046 бирачких места, или 98,27 одсто, док за још 36 нису примљени. У трци за председника Републике Српске важећих листића било је 553.097, празних неважећих 20.157, а неважећих из других разлога 7.302. Када је реч о српском члану Председништва, важећих листића је било 550.725, празних неважећих 24.063, а неважећих из других разлога 4.966. Према прелиминарним резултатима, СНСД Милорада Додика је на општим изборима одржаним 4. октобра убедљиво победио на свим нивоима.

Такође, ЦИК БиХ је на седници наложио Главном центру за бројање да ручно пребројава листиће са четири бирачка места и да отвори вреће са изборним материјалом на још 13 места. Поновно бројање почело је у 15.30 у сарајевској Зетри.

Ручно ће бити пребројани листићи из Градачца (Рајска, за скупштину кантона), Лукавца (за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, Представнички дом Парламента Федерације БиХ и скупштину кантона), као и по једног бирачког места у још две општине у Федерацији БиХ, у оба случаја за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.

На осталих 13 места вреће ће бити отворене да би се проверио садржај, пронашли такозвани СИТ обрасци и унели резултати, а ако обрасци не буду пронађени, и ту ће се листићи бројати ручно. Та места налазе се у Градачцу, Бањој Луци, Лукавцу, Илијашу, Вогошћи, Мостару и Брчко дистрикту.

Провера обухвата различите нивое власти, од кантоналних скупштина и оба парламентарна дома до Председништва БиХ и председника и потпредседника Републике Српске.

Главни центар за бројање мора, осим тога, да прегледа целокупни изборни материјал са бирачког места "200Ц019" како би се утврдило шта се тачно налази у листићима достављеним са тог места.

"Дакле, тешко је народ преварити, тешко је народ изманипулисати. Ови који играју на манипулацију – трају кратко и не доживе чак ни крај мандата. Они који играју на спин, који играју на позу, једнако тако: изгубе неко своје временско трајање и нестају", рекао је Додик у емисији РТС-а "За столом са Апостолом".

Истакао је да је његова политичка опција и после две деценије понудила грађанима исту политику и добила њихову подршку.

"Тако да је ова наша велика победа део осећаја народа. Политичари обично за све криве за народ, увек се позивају на народ, али ја мислим да то чине с правом, јер је народ тај који одлучује у Републици Српској. И ја разумем политику управо тако: док народ буде одлучивао, биће и Републике Српске", нагласио је Додик.

РС одузете бројне надлежности, али је суштина њених права сачувана

Додик је оценио да је Босна и Херцеговина неуспешан пројекат и после избора и критиковао деловање високих представника, укључујући Кристијана Шмита, чији легитимитет оспорава.

"Босна остаје једнако неуспешан пројекат и после ових избора. Њу не може ништа да поправи", рекао је Додик.

Навео је да је уверен да Босна и Херцеговина може да опстане само ако се поштује изворни Дејтонски споразум. Према његовим речима, под изговором европских интеграција, Републици Српској су одузете бројне надлежности, али су њене институције и суштина њених права сачуване.

"Ја сам потпуно уверен да Босна може опстати само ако има изворни Дејтон", истакао је Додик.

Поручио је да Република Српска неће прихватити политику за коју сматра да је усмерена против ње и Србије.

"Ми нећемо да их пратимо у таквој политици, где они само нападају Србију и Републику Српску. Ми никада нећемо стати иза тих лажи. Дакле, они су ти који разграђују БиХ, а не ми", рекао је Додик.

"Никада нисам имао лични сукоб са Вучићем"

Говорећи о односима са председником Србије Александром Вучићем, Додик је одбацио тврдње о личним несугласицама и оценио да је сарадња Републике Српске и Србије у претходним годинама била веома добра.

"Ја никада нисам имао лични сукоб са Александром Вучићем. Ми можемо да имамо различите ставове, али он је увек подржавао Републику Српску шта год да ми одлучимо", навео је Додик.

Оценио је да је Србија, упркос међународним околностима, ратовима и кретањима цена нафте и нафтних деривата, успела да очува економску стабилност и настави да расте.

Додик је рекао да у овом тренутку најбољим решењем за Србију сматра наставак политике Александра Вучића.

"Срећни су народи који у кризним ситуацијама имају коегзистентну власт и јаке лидере. Ја у континуитету подржавам људе, тако мислим да Александар Вучић треба да настави да води Србију", рекао је Додик.

Додао је да је важно да Србија има стабилну власт и оценио да би промена политичког курса могла да угрози досадашње реформе.

О санкцијама САД и политици Доналда Трампа

Додик је говорио и о укидању америчких санкција њему, члановима његове породице и сарадницима. Навео је да су претходили месеци разговора и активности, а однос са администрацијом америчког председника Доналда Трампа повезао је са његовим противљењем политичком естаблишменту у Вашингтону.

"Трампова политика је била против 'естаблишментске баре', и када неко тако каже, наравно да сам за њега", рекао је Додик.

Истакао је да је у контактима са америчким званичницима увек полазио од интереса Републике Српске.

"Ја сам увек гледао само интересе Републике Српске, а не интересе Америке, Европе или било чије друге", навео је Додик.

Јачање веза са Србијом

Говорећи о развоју Републике Српске, Додик је као примере навео Бањалуку, Требиње, Вишеград и Јахорину. Истакао је значај улагања у инфраструктуру и туризам, као и потребу да се Република Српска боље повеже са Србијом.

Према његовим речима, у Требињу је потражња за становима велика иако је цена квадрата већа него у Бањалуци. Развој Вишеграда повезао је са изградњом Андрићграда, а Јахорине са улагањима у зимски туризам.

"Моја логика је: са малим, лошим путевима људи беже и одлазе, а са великим долазе. Кад имаш ауто-пут, сви ће доћи овамо", рекао је Додик.

Навео је да је један од главних циљева изградња ауто-пута Бањалука–Београд, уз наставак изградње путне мреже у Републици Српској.

Оценио је да ће инфраструктурно повезивање допринети јачању економских и других веза Србије и Републике Српске.

О Бриселском споразуму – Србија више нема обавезу да поштује уговор

Додик је критиковао Европску унију због, како тврди, неиспуњавања обавеза преузетих у оквиру Бриселског споразума.

Србија поштује Бриселски споразум, али га Брисел не поштује. Зато Србија више нема обавезу да поштује тај уговор", рекао је Додик.

Говорећи о добрим односима са израелским руководством, Додик је рекао да су га породична сећања и упознавање са историјом страдања Јевреја подстакли да се више ангажује у развијању односа са Израелом.

"Ја сам дете Козаре. Ја Јасеновац живим, у њему су побијени моји рођаци, моји преци", рекао је Додик додавши да Јевреји јако добро разумеју Јасеновац јер су и сами прошли голготу.

"Имам држављанство Србије, али остајем у Републици Српској"

На питање о могућности да се политички ангажује у Србији, Додик је потврдио да има српско држављанство, али је рекао да остаје политички активан у Републици Српској.

"Имам. Ја сам грађанин, држављанин Србије. Али остајем у Републици Српској зато што је тамо моја базична политичка борба", рекао је Додик.

Заложио се да Срби из Републике Српске аутоматски добијају држављанство Србије, наводећи да сматра да би то право требало да им припада.

"Ми Срби у Републици Српској треба да имамо аутоматско држављанство Србије", истакао је Додик у емисији "За столом са Апостолом".

Венце су положили председник Владе Републике Српске Саво Минић, изасланик српског члана Председништва БиХ Маја Гачић, представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, конзул у Генералном конзулату Републике Србије у Бањалуци, као и борачке организације.

"Агресија на западнокрајишке општине дио је злочиначког плана, у који је био укључен и НАТО. Овдје је све било урађено с циљем да нестанемо с овог подручја. Мркоњић Град је оличење дизања из пепела, оличење васкрсења. Оно што нас највише боли су наше нестале жртве којима не можемо, по нашим вјерским обичајима, да одамо почаст", рекао је Минић.

Нагласио је и да је на институцијама Републике Српске да обележава овакве значајне датуме из своје историје.

"На нама је да ово причамо, наше је да ово објашњавамо дјеци, а на институцијама да појачавамо статус бораца. Оставићемо себи у свети задатак да се о овом пише, да се о овом прича, да се једноставно зна истина", поручио је Минић.

Председница Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац изјавила је да је, нажалост, судска пракса у БиХ таква да породице српских жртава из протеклог рата још нису дочекале правду и да кривци за злочине одговарају.

"Важно је да се српски народ свих злочина сјећа, памти и документује, јер се само на тај начин може спријечити да се било шта слично понови. Десети октобар је један од најтежих дана за становнике Мркоњић Града и околних општина, јер су тих дана доживјели етничко чишћење. Стојимо на мјесту на којем су се налазили посмртни остаци 181 борца и цивила и за њихове породице ово је један од најтежих дана", рекла је Граорчева.

Тада је убијено 2.214 цивила и војника. И даље се као нестали води 149 цивила, а трага се и за још 79 припадника Војске Републике Српске.

Највећа масовна гробница пронађена је на православном гробљу у Мркоњић Граду из које је ексхумирано 181 тело.

"Интегришемо се управо кроз кључне одредбе које су формално-правно дефинисане у нашој Свесрпској декларацији, али још више кроз живот и сарадњу Републике Српске и Србије, као и све оно што су председник Вучић и председник Додик ставили на папир и направили причу која ће остати за сва времена", навео је Саво Минић председник Валде Републике Српске.

Током акције, спроведене у сарадњи са АНБ-ом и уз подршку међународних партнера, одузети су дигитална опрема високе резолуције, дрон, камере, укључујући ГоПро камеру, и више мобилних телефона.

Полиција је навела да ће опрема бити вештачена и анализирана како би се утврдили њена намена и начин коришћења у Црној Гори.

Полиција је Михаила Звинчука идентификовала као вођу и припадника руске политичко-хибридне мреже "Рибар".

Европска унија му је увела рестриктивне мере, укључујући забрану уласка и транзита преко територије држава чланица, због активности које подривају или угрожавају територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине.

Лист Побједа, позивајући се на сазнања из безбедносног сектора, објавио је да је Михаил Звинчук пуковник руске војне обавештајне службе ГРУ, задужен за хибридне операције.

"Рибар" је руска медијска и информациона мрежа основана 2018. године, која је међународну препознатљивост стекла током руске инвазије на Украјину. Првобитно је замишљена као платформа за војне анализе и извештавање о сукобима, а временом је прерасла у мрежу комуникационих канала.

Спајић: Никоме нећемо дозволити да нам угрози европски пут

Црногорски премијер Милојко Спајић изјавио је поводом акције у Рисну да институције штите интересе земље и њен европски пут.

"Упозоравали смо да покушаји хибридног деловања и дестабилизације Црне Горе неуморно прате наш европски пут", написао је Спајић на платформи Икс.

Навео је да постоје озбиљне индиције које захтевају пажљиву проверу и да није време ни за исхитрене изјаве ни за наивне закључке.

"Нећемо износити оно што мора остати у домену безбедносних служби. Али порука након данашње успешне акције у којој је приведен шеф информационе мреже 'Рибар' јасна је: институције раде свој посао, Црна Гора штити своје интересе и нико неће угрозити будућност", поручио је Спајић.

"Мађарска деоница пруге Будимпешта-Београд технички се приближава завршетку. Након пробе под пуним оптерећењем протеклог викенда, сада је успешно спроведено и тестирање система за аутоматску контролу возова ЕТЦС, који је кључан са становишта безбедног путничког саобраћаја. Ово је важно, јер је правилно функционисање ЕТЦС-а основни услов за покретање путничког саобраћаја", објавио је Витези на Фејсбуку. 

Како је навео, на основу резултата испитивања, званична документа потребна за то очекују половином октобра.

"Ако све буде текло по плану, у другој половини октобра би као први корак могао да крене домаћи путнички саобраћај. У међувремену, извођач радова мора да спроведе и последње, уговорно регулисање колосека у гарантном року. То је посао од скоро два месеца: Регулисаће се станични колосеци и скретнице, као и отворена пруга, како би траса дугорочно била погодна за брзине од 160 километар на сат", написао је Витези.

Објаснио је да је то уобичајена и планирана завршна фаза радова пре предаје нове железничке пруге.

На тај начин ће се, како каже, након покретања домаћег путничког саобраћаја радити уз знатно мање ограничења.

"Ако и прве недеље домаћег путничког саобраћаја протекну у реду, у децембру следи наредни корак - пуно искоришћење брзине од 160 километара на сат и покретање међународног путничког саобраћаја Будимпешта-Београд", навео је Витези.

Поред ковчега били су положени венци председника Милорада Додика, председника Народне скупштине Републике Српске Ненада Стевандића и српског члана Председништва БиХ Жељке Цвијановић.

У Банском двору претходно је одржана, којој су присуствовали Додик, Стевандић, бивши председник Републике Српске Драган Чавић, министри у Влади Српске и бројни други званичници.

На комеморацији је поручено да ће Биљана Плавшић бити уписана у српску историју "великим словима" као прва жена председник, борац за српски народ и Републику Српску.

Плавшићева је преминула 1. октобра у Београду, у 96-ој години. Пре политичке каријере била је универзитетска професорка и декан Природно-математичког факултета у Сарајеву.

У Хагу је била осуђена на 11 година затвора, али је пуштена 2009. годиние након што је издржала две трећине казне.

До смрти је живела у Београду.

"Упркос свим предузетим мерама интензивног лечења и напорима медицинског тима Клинике за трауматологију КБЦ 'Сестре милосрднице' преминула је 41-годишња пацијенткиња од последица тешких повреда задобијених у пожару који је 13. августа захватио омишко подручје", саопштено је из загребачког КБЦ-а.

Навели су да су остала два пацијента и даље на лечењу у Клиници за трауматологију, од којих је млађи пацијент у фази опоравка, па је премештен с Јединице интензивног лечења.

Старији пацијент је и даље у Јединици интензивног лечења, али стабилног стања, самостално дише и не захтева примену лекова за одржавање притиска.

Драгана Антешевић страдала је на самој Јадранској магистрали, док су њена 58-годишња колегиница Катица Николић и пензионисани ватрогасац Драго Лелас преминули у сплитској болници.

"Када погледате као у филму, у једном тренутку изгледа да се протагониста приче неће извући, али оно што сте јуче видели био је онај срећни завршетак као из холивудских филмова", рекао је политиколог из Бања Луке.

Он наводи да ни унутар СНСД-а није било очекивања да ће разлика бити толика, посебно у Бијељини, традиционално јаком опозиционом упоришту.

Према његовим речима, победа Саве Минића и Жељке Цвијановић, као и смањење разлике у Бањалуци, указују на шири тренд који би могао да се настави и на наредним локалним изборима.

Вашингтон и Москва као важни делови Додикове политичке позиције

Савић посебан значај придаје промени односа нове америчке администрације према Бањалуци. Он сматра да је Република Српска последњих година постепено градила контакте са политичким актерима који заступају суверенистичку политику, а да су резултат тог процеса и сусрети Жељке Цвијановић са људима из окружења Доналда Трампа.

"То није пало с неба. То је последица неколико година грађења савезништва, партнерстава и, на крају крајева, политичког умећа да ставите нешто на сто", навео је Савић.

Он сматра да је Бањалука искористила промену политичке климе у Вашингтону и да је уместо тражења привилегија инсистирала на равноправном третману свих страна у БиХ.

"Поента је баланс моћи, да се Босна и Херцеговина врати у оно стање које Дејтон гарантује, а то је баланс моћи између три стране", рекао је политиколог из Бања Луке.

У том контексту, значајним сматра и односе са Русијом. Посету Милорада Додика и Саве Минића Владимиру Путину у Москви види као један од важних елемената међународне позиције Републике Српске.

"Ви сте у размаку од петнаест дана имали посету Јерусалиму, сусрет са Нетањахуом, сусрет са Владимиром Путином и сусрет са руководством Беле куће. Када одете на те три адресе, једна мала земља као што је Република Српска пробија блокаду која је дуго постојала", оценио је Савић.

Према његовој оцени, победа СНСД-а није последица само изборне кампање већ и реорганизације странке, њене организационе снаге и међународне политике коју води руководство Републике Српске.

"Оно што је СНСД-ова највећа предност је тај middle management. Имају руководство и имате чланство, али оно између – људе који заправо раде свакодневни посао", рекао је Савић.

У Федерацији БиХ повратак СДА и промена односа снага

Док је СНСД остварио убедљиву победу у Републици Српској, политичка сцена у Федерацији БиХ, према Савићевој оцени, показала је слабљење странака такозване Тројке и јачање СДА.

Денис Бећировић поново је освојио мандат бошњачког члана Председништва БиХ, али је СДА, иако је Бакир Изетбеговић изгубио председничку трку, остала најјача бошњачка политичка странка.

"Бошњаци су схватили да је Тројка потпуно неспособна да се бави и државним питањима. Поново се враћају на она фабричка подешавања. Значи, СДА најјачи, али без Бакира", рекао је Савић.

Он сматра да би Изетбеговић после изборног пораза требало да пронађе наследника који би преузео руководство СДА.

Истовремено, избор хрватског члана Председништва БиХ донео је промену која би, према Савићевој оцени, могла да утиче на односе у Сарајеву. ХДЗ је, после две деценије, добио аутентичног хрватског представника у Председништву.

"За почетак – равноправност. Хрвати се сигурно неће понашати онако како су се понашали до сада, јер Комшић је био други бошњачки члан Председништва. Он се звао тако, али то је био дословно други бошњачки представник", оценио је Савић.

У новој расподели политичке снаге СНСД, према његовим речима, има кључну позицију за формирање власти на нивоу БиХ. Због изборног резултата и снаге у институцијама, Бањалука би могла да инсистира на повратку дела надлежности на ентитетски ниво и на, како каже Савић, „изворном Дејтону“.

"Процес преуређивања Босне и Херцеговине да она буде прихватљива за све грађане БиХ је неминован. Изворни Дејтон је то омогућавао на много више начина него што то имамо данас", рекао је Савић.

Он сматра да би у наредне четири године у Републици Српској требало очекивати политичку стабилност, док ће од односа три конститутивна народа и способности политичких елита да постигну договор зависити и функционисање БиХ.

"Има наде ако се то прихвати као нова реалност. Нема више додворавања од стране Сједињених Држава, нема више додворавања од стране високих представника. Уместо да гледају у Брисел и Вашингтон, треба да се окрену мало лево, мало десно, ка Загребу и Бањалуци и веома лако ће постићи споразум ако буду довољно политички паметни", закључио је Савић.

"Што се тиче односа у Републици Српској, није било померања на линији владајућа структура и опозиција, али у оквирима опозиције дошло је до извесних измена", наводи Шолаја.

Као другу карактеристику избора, Шолаја истиче да ће политичка сцена у Федерацији Босне и Херцеговине бити нестабилна из два разлога.

"Други ентитет, који већински чине Бошњаци, односно муслимани и Хрвати, то ће бити пре свега повратак Странке демократске акције, при чему ће она морати, као већинска и на нивоу Босне и Херцеговине и на нивоу Федерације, да улази у кохабитацију са чланом Председништва СДП-а, Денисом Бећировићем, који је успео да буде јачи од Бакира Изетбеговића, што није било очекивано", закључује Шолаја.

Када је реч о хрватској политичкој сцени, Шолаја наглашава специфичност да "сада нема хрватског представника који је изабран бошњачким гласовима, него је Даријана Филиповић изборно остварила, не само легалитет у законском смислу, него и политички легитимитет Хрвата, што до сада у претходна два круга нису имали".

Резултати избора у Републици Српској

Говорећи о избору српског члана Председништва БиХ, Шолаја истиче да је Жељка Цвијановић остварила убедљиву победу, наглашавајући да она "има много, много већу подршку него што је и сама њена партијска структура, што би могло да значи да је за њу гласао један дио неопредељених, који су је сматрали заштитником интереса Републике Српске на заједничком нивоу Босне и Херцеговине".

Подсећа да је Цвијановићева уложила много у међународну промоцију Републике Српске и да је у више наврата улагала национални вето супротстављајући се политикама које Република Српска није подржавала.

Што се тиче избора за председника Републике Српске и победе Сава Минића, Шолаја наводи да се процена заснивала на резултатима прошлогодишњих ванредних председничких избора, као и да је реч о "резултату једне веома организоване партијске структуре која има велику дисциплину приликом изласка на изборе".

Главни задаци нове Владе Републике Српске

Када је реч о приоритетима и задацима нове извршне власти, Шолаја истиче да ће то бити наставак политика које ће да се односе на развој Републике Српске.

"Такође, ту је и настојање да се стабилизују и социјалне политике, а то је важно пре свега због великог броја пензионера и побољшања њиховог социјалног положаја", сматра саговорник.

Као важне сегменте наводи и борачку популацију, као и међународну комуникацију и снажније позиционирање Републике Српске у међународним односима.

Говорећи о функцији српског члана Председништва БиХ, Шолаја наглашава да по Уставу БиХ не постоји трећи ниво власти, већ да су то заједничке институције које се доминантно баве међународним релацијама, међународном трговином, комуникацијом и људским правима.

"Дакле, задаци Жељке Цвијановић ће пре свега бити међународни односи и борба за што равноправнију дипломатију Босне и Херцеговине према иностранству", наводи Шолаја, указујући на досадашњу централизацију спољне политике и додајући да ће то бити наредни правац деловања како би се осигурало да Република Српска адекватно учествује у том процесу.

Односи Републике Српске са Америком и Србијом

Говорећи о односима са Сједињеним Америчким Државама у контексту конекција које Жељка Цвијановић има са администрацијом председника Доналда Трампа, Шолаја истиче да САД немају спољну политику дефинисану у неком документу, већ да је "не формулишу, али је воде".

Указује да се са доласком администрације коју води Трамп показало "да би се са њом на неки начин могло разговарати, и то, наравно, на бази обострано исказаних интереса". Шолаја напомиње да ту постоје идеје о инвестицијама и енергетским системима, као и могућност да се види каква је позиција Републике Српске у САД, чиме се ствара основа с којом може коректно да се комуницира, упоредо са одржавањем сарадње са Русијом и Кином.

Институционална сарадња Републике Српске и Србије

Анализирајући односе између Републике Српске и Србије, Шолаја истиче да Србија представља гарант Дејтонског мировног споразума и последњу одступницу.

"Од првог дана, дакле, од распада бивше Југославије, Република Српска и Србија имају институционално добру сарадњу. И то је најважније. Дакле, без обзира ко и како и на који начин чини власт у Србији, он је увек добродошао у Републици Српској, и обрнуто", наглашава Шолаја.

Напомиње да политичари осећају да немају мандат да то буде производ њихових личних односа, већ институционалних механизама који одражавају интересе и Србије и Републике Српске, а то је пре свега јединство. Ти односи су, како наводи, засновани на економским интересима, историјским, емотивним везама, као и чињеници да су с обе стране Дрине чланови истих породица.

Уставно уређење и питање Дејтонског споразума

Коментаришући изборне поруке и националне теме, Шолаја указује на карактер Анекса 4 Дејтонског мировног споразума, наводећи да постоји велики страх од његовог "распакивања".

"То је текст који су прихватиле преговарачке делегације за време преговора у Дејтону 1995., и који у неизмењеном тексту постоји и данас", наводи Шолаја, сматрајући да је он де факто измењен одлукама високог представника и притисцима. Према његовим речима, најважнија последица је то што је сачуван мир, али би уставна решења морала да се издискутују како би се обезбедио већи степен демократије.

Када је реч о приоритетима Владе Републике Српске у том контексту, Шолаја истиче да је основни задатак "пре свега, економски развој и, значи, да грађани и становници Републике Српске у целини осете предности од неког економског развоја, од политичке стабилности, и онда ће у том случају и Република Српска бити заштићена".

Међународни фактор и будућност Босне и Херцеговине

Говорећи о улози међународног фактора и могућности помирења, Шолаја сматра да помирење долази на основу искреног дијалога самих заједница, кроз институције, академску заједницу и невладин сектор, док се на нивоу међународних организација у БиХ више не ради о високој политици, већ о деловању локалних службеника.

О будућности Босне и Херцеговине и њеном функционисању, Шолаја констатује да њу не чине грађани БиХ већ Срби, Бошњаци и Хрвати.

"Они су дефинисани кроз институције Босне и Херцеговине са својим националним политикама. То је оно што свет мора да схвати", подвлачи Шолаја.

Закључује да би се, уколико све заједнице препознају међусобне интересе уз уважавање, могло говорити о стабилности по принципима на којима функционише Белгија, уз напомену да ће позиција Хрвата и захтеви за аутономијом такође утицати на политичке процесе и односе у Федерацији и на нивоу државе.

Међутим, Брисел ће од Црне Горе очекивати да не користи право вета када друге државе буду приступале ЕУ.

Европска комисија, како је саопштено порталу, очекује да се сва поглавља затворе до краја године. Одлуку о затварању поглавља доносе државе чланице ЕУ једногласно.

Европска комисија представиће у уторак документ о проширењу ЕУ, а очекује се да ће Црној Гори бити представљени конкретни планови за будуће чланство у Европској унији.

Документ ће представити председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Хрватска је раније указала да очекује решавање неколико питања са Црном Гором, од школског брода "Јадран", војне имовине, до Превлаке.

"Авион је испражњен и биће поново прегледан пре полетања, а обави ће се и поновни преглед путника и пртљага", наводи се у полицијском саопштењу.

Један од путника, описао је ситуацију у авиону, испричавши да је на писти у авион ушло неколико полицајаца, неки у униформи, а неки у цивилној одећи.

"Кроз прозор сам видио полицијско возило покрај авиона. Извели су једног проседог господина који је седео у 3. или 4. реду", рекао је путник.

Будући да путницима испрва ништа није било јасно, упитали су стјуардесу о чему се ради. Она је кратко одговорила, да је приведени путник "споменуо реч бомба".

После детаљног прегледа летелице од стране припадника хрватске полиције, лет је настављен и авион са путницима из Сплита слетео је на београдски аеродром са закашњењем од три сата око 19.30.

Како наводи портал, две особе су погинуле, а 11 је повређено.

Румунске власти су саопштиле да је реч о озбиљном поморском инциденту који је укључивао пожар, због чега су покренуте спасилачке акције на броду који је почео да тоне.

У акцији учествују припадници румунске обалске страже и генералног инспектората за авијацију.

Хеликоптер је преузео повређене чланове посаде како би им била пружена хитна медицинска помоћ.

Инцидент се догодио 20 наутичких миља од румунске обале и девет наутичких миља од нафтне платформе Пескаруш.

Узбуна је подигнута око 11 часова, када је Румунска поморска управа обавештена о озбиљном инциденту код територијалних вода земље.

Турски брод је, пре него што је погођен, напустио луку Исмаил у Украјини и наводно се упутио ка Италији.

На изборима за бошњачког члана Председништва води Денис Бећировић, док на изборима за хрватског члана води Даријана Филиповић. СНСД освојио највише гласова на изборима за Народну скупштину РС.

Амбасадор и шеф Мисије БиХ у Европској унији Обрад Kесић оцењује да су резултати избора показали да политика Милорада Додика и СНСД-а и даље има снажну подршку у Републици Српској.

"Разбијен је мит да је политика Милорада Додика прошлост и да је била штетна за Републику Српску и њене грађане. Са овако великом победом можемо да кажемо да су Милорад Додик, Жељка Цвијановић и Саво Минић добили јасан мандат од гласача да наставе ову политику, да граде јаку и видљиву Републику Српску", каже Кесић.

Сматра да је резултату допринела и спољна политика власти у Бањалуци.

"Република Српска је широм отворила врата у Вашингтону, Тел Авиву и Москви и показала да блиски и корисни односи са Москвом не морају да штете односима са америчком администрацијом", наводи Кесић.

Према његовој оцени, нови однос снага у Председништву БиХ отвара могућност и за другачије односе унутар БиХ.

"Први пут после дужег времена Хрвати имају легитимног члана Председништва БиХ и сада заједно са госпођом Цвијановић могу да нас врате на оно што је најбитније – темељ Дејтонског споразума, где је Босна и Херцеговина, ако ће да опстане, високо децентрализована држава са два ентитета и три конститутивна народа“, истиче Кесић.

"Могућа и двотрећинска већина"

Говорећи о будућој већини у Народној скупштини Републике Српске, Кесић напомиње да треба сачекати пребројавање свих гласова, али да досадашњи резултати указују на убедљиву већину.

"Морамо да сачекамо да се преброји сваки глас, али сада можемо да говоримо да је то дефинитивно велика већина, а могуће је да ће бити и двотрећинска већина", каже Кесић.

Сматра да резултат истовремено ствара притисак на представнике опозиције да, када је реч о интересима Републике Српске на нивоу БиХ, наступају заједно са влашћу.

"Ово ствара огроман притисак на представнике који ће доћи из опозиције да се у Сарајеву изгради један национални фронт који ће радити у корист интереса Републике Српске, а да се политичка неслагања оставе по страни, бар када су у питању национални интерес и политика која треба да ојача позицију Републике Српске у Сарајеву", наводи Кесић.

Ко ће бити нови председник Владе Републике Српске

На питање ко би могао да буде нови председник Владе Републике Српске, Кесић каже да су бирачи на изборима показали кога желе.

"Народ би желео да то буде Милорад Додик. То је јасно речено на овим изборима, јер је Додик био присутан током целе кампање и јасно је да је ова победа директно везана за његову широку подршку у Републици Српској", сматра Кесић.

Истиче и улогу Игора Додика у организацији СНСД-а.

"Игор Додик се показао као велики организатор када је реч о самој странци и наставио је тај бренд Додик као име које гарантује стабилност и неку бољу будућност за Републику Српску", каже Кесић.

Према његовој оцени, резултат показује и да бирачи нису прихватили понуђену политичку алтернативу.

"Једноставно нису имали поверење у оно што се понудило као промена... Бренд који је изградио Милорад Додик и његова странка СНСД сада је ојачао и мислим да ће бити велики притисак на опозицију у Републици Српској", наводи Кесић.

Политичка борба у Бањалуци, јединствен наступ у Сарајеву

Кесић сматра да власт и опозиција треба да наставе политичку борбу о економским, друштвеним и другим питањима, али да у институцијама БиХ треба да наступају заједно када је реч о интересима Републике Српске.

"Најбоље би било да се настави политичка борба између власти и опозиције око кључних економских, друштвених и политичких питања, али да у Сарајеву буде јединствен фронт и да се позиција Републике Српске јасно дефинише на начин који јој даје могућност да одлучује о својој судбини у будућности", каже Кесић.

Наводи да је, према његовом тумачењу изборног резултата, кажњена и политика дела опозиције према Кристијану Шмиту.

"Кажњено је то што је опозиција имала контакте са господином Шмитом и што су желели да сарађују с њим и уђу у власт на нивоу Босне и Херцеговине. Гласачи су јасно показали да та политика нема подршку у Републици Српској", тврди Кесић.

Када је реч о спољној политици, Кесић очекује наставак досадашњег курса према Вашингтону и Москви, као и даље блиске односе са Београдом.

"Додик је најавио водеће смернице за спољну политику Републике Српске. Захвалио је председнику Трампу и председнику Путину на подршци, разумевању и уважавању интереса Републике Српске и српског народа у Босни и Херцеговини", каже Кесић.

Истиче да је Додик нагласио и значај подршке Србије.

"Јасно је да Република Српска све што је успела током ових година није могла да постигне без огромне подршке Србије. Најавио је да ће Република Српска узвратити на поверење и подршку која је долазила из Србије и да ће у будућности бити веран стуб подршке Србији – од дипломатије и политике до економске сарадње", наводи Кесић.

Три разлога за мању излазност

Кесић мању излазност на изборима објашњава комбинацијом три фактора. Као први наводи бирачке спискове, односно велики број људи који су на њима иако живе у иностранству.

"Поготово у Сарајеву, било је много људи који не гласају, али су на бирачком списку. Ти људи се налазе у иностранству“, каже Кесић.

Други разлог, према његовој оцени, јесте увођење нове технологије гласања и недовољна упознатост дела бирача са новим процедурама.

"Има много људи, поготово старијих и мање образованих, који су се уплашили нове технологије. Веома касно је почело објашњавање од стране ЦИК-а из Сарајева како ће људи гласати и на који начин. Многи су били уплашени и то је могући разлог због којег нису изашли“, наводи Кесић.

Као трећи фактор издваја уверење дела бирача да резултат у Републици Српској није неизвестан.

"Ово је први пут да није било великог страха и велике страсти у изборној кампањи. Мислим да су људи показивали да не очекују промене и да је један број гласача сматрао да је велика победа СНСД-а, Милорада Додика, Жељке Цвијановић и Саве Минића сигурна. Због тога нису излазили, јер су мислили да је свеједно да ли ће гласати", оцењује Кесић.

Сматра да су на излазност у Републици Српској утицали и недавни ванредни избори.

"Имали смо ванредне изборе пре само неколико месеци, када је господин Каран победио господина Бланушу. То је створило конфузију, јер су људи говорили: 'Зар нисмо већ гласали, зар нисмо то одлучили, зашто се сада понавља?'", каже Кесић.

Када је реч о Федерацији БиХ, Кесић мању излазност тумачи и незадовољством.

"Видимо да су казнили такозвану политичку тројку која је била у коалицији власти на нивоу Босне и Херцеговине. Они који су изашли били су мотивисанији да гласају за странке које су биле у опозицији – за СДА, ДФ Жељка Комшића и Странку за Босну и Херцеговину. То показује огроман ниво незадовољства", закључује Кесић.

Вујиновић: Незадовољство политичким елитама међу сва три народа

Мања излазност на изборима у БиХ показује да међу сва три народа постоји одређено незадовољство политичким елитама, оцењује истраживач студија безбедности Никола Вујиновић.

Вујиновић каже да је кључна порука бирача видљива већ из податка о излазности, која је, како наводи, била готово десет одсто мања него пре четири године.

"Постоји одређено незадовољство тренутним политичким елитама међу сва три народа и то је учинило да је скоро десет одсто мања излазност него пре четири године. Али можемо да поделимо ту политичку поруку у сваком народу појединачно", наводи Вујиновић.

Када је реч о српској заједници, Вујиновић резултат види као потврду подршке политици Милорада Додика и СНСД-а, али и као поруку опозицији.

"У српској заједници видимо велику подршку политици Милорада Додика и СНСД-а. Та победа је, између осталог, последица чињенице да је њихово бирачко тело дисциплинованије и да су они изашли на изборе“, каже Вујиновић.

Истиче да је, сa друге стране, опозицији послата порука да су јој потребне промене.

"Време је да се пробуде из тог неког сна у којем се налазе већ више од 15 година и да морају да нађу нове идеје, нове људе", каже Вујиновић, додајући да резултат листе Станивуковића показује да се "полако стварају неки нови појединци и странке".

"Велика и јасна порука Изетбеговићу"

Говорећи о резултатима међу хрватским бирачима, Вујиновић оцењује да је велики успех ХДЗ-а то што, како каже, после два или три изборна циклуса у Председништво БиХ улази "стварни представник хрватског народа".

"Чињеница да је ово тренутак када ће две даме бити у Председништву такође је велика ствар за једно патријархално друштво као што је Босна и Херцеговина", наводи Вујиновић.

Када је реч о бошњачким бирачима, сматра да су резултати послали недвосмислену поруку Бакиру Изетбеговићу.

"Видели смо готово референдумску одлуку да Бакир Изетбеговић више не треба да буде личност која ће бити представник СДА. СДА је победила као парламентарна странка, а њен кандидат је добио мање гласова од своје политичке партије. То је веома велика и јасна порука господину Изетбеговићу", истиче Вујиновић.

Оцењује и да је Денис Бећировић неколико процената предности добио, како тврди, "антисрпском кампањом у последњим недељама изборне кампање".

"Очекујем да ће престати надгласавање српске заједнице"

Промене у саставу Председништва БиХ, према Вујиновићевој оцени, могле би да утичу и на начин доношења одлука у тој институцији.

"То значи да ће престати надгласавање српске заједнице. Госпођа Цвијановић је била принуђена више пута да улаже вето на одређене одлуке, које је Скупштина Републике Српске потом морала да потврди, зато што су представници бошњачке и хрватске заједнице надгласавали", каже Вујиновић.

Очекује да ће ситуација сада бити другачија, указујући на политичку блискост ХДЗ-а и СНСД-а.

"Они заједно не желе да их бошњачка заједница прегласава. Сама чињеница да су Бошњаци овај пут били онемогућени, вероватно овим новим техничким условима за изборе, да изгласају хрватског представника, учиниће да понашање Председништва и њихове одлуке буду много пријемчивије за српску заједницу и уопште за стабилност и јединство у Босни и Херцеговини", оцењује Вујиновић.

Од унитаризације Босне и Херцеговине ка изворном Дејтону

Очекује да би промена у Председништву БиХ могла да доведе и до другачијег политичког правца.

"Очекујем, посебно због ове промене у Председништву, да ћемо сада полако да променимо смер кретања од унитаризације Босне и Херцеговине ка враћању изворном Дејтону", каже Вујиновић.

"Изворни Дејтон је конфедерација. Ентитети Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине творе једну државу, Босну и Херцеговину. То значи да не можете одузимати надлежности које су прописане Дејтоном и Уставом Босне и Херцеговине једном или другом ентитету", закључује Вујиновић.

"Возови су саобраћали као да је путнички саобраћај већ почео, крећући се сатима према планираном дневном реду вожње за периоде највећег оптерећења. Постојала је само једна значајна разлика: у возовима није било путника", написао је Витези на свом налогу на Фејсбуку.

Према његовим речима, током тестирања стручњаци су испитали и различите сценарије поремећаја у саобраћају и начин њиховог решавања.

Витези је навео да ће стручњаци, домаћи надлежни органи за саобраћај и компанија за контролу квалитета оценити резултате тестирања, али и истакао да је већ могуће рећи да је тест протекао без проблема.

"Систем за управљање возовима, који је кључан за примопредају пруге и неопходан за гарантовање безбедности при максималној брзини од 160 километара на час, функционисао добро", истакао је Витези.

"Безбедност на првом месту"

Витези је навео и да основно начело остаје то да је безбедност на првом месту и да ће превоз путника на тој прузи започети када буде утврђено да ништа не угрожава безбедност путника.

"Управо зато се од лета спроводе ригорозна тестирања на прузи и зато је симулација изведена протеклог викенда представљала тако важан корак. Након што се обави званична оцена теста, о томе ћемо такође известити јавност, јер сматрамо да путнике треба благовремено информисати, а не скривати од њих информације", навео је Витези.

До 17 часова гласало је 32,20 одсто бирача.

Гласало се за три члана Председништва БиХ, посланике у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и Представничком дому Парламента Федерације БиХ, председника и два потпредседника Републике Српске, посланике у Народној скупштини РС, као и за посланике у скупштинама десет кантона Федерације БиХ.

Гласа се за три члана Председништва БиХ, посланике у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и Представничком дому Парламента Федерације БиХ, председника и два потпредседника Републике Српске, посланике у Народној скупштини РС, као и за посланике у скупштинама десет кантона Федерације БиХ.

У Републици Српској посебно се ишчекују резултати избора за председника. У Палату Републике ће актуелни премијер и кандидат СНСД-а Саво Минић или СДС-ов Бранко Блануша, коме је ово друга председничка трка.

На изборима за Народну скупштину Републике Српске, СНСД је, према процени аналитичара, фаворит за највећи број мандата, док су СДС и Покрет Сигурна Српска две највеће опозиционе опције.

У Председништво БиХ ће, кажу аналитичари, сигурно поново Жељка Цвијановић. Хрвати очекују победу ХДЗ-ове Даријане Филиповић. Бошњаци имају чак четири кандидата. Многи верују у повратак Бакира Изетбеговића.

Једна од специфичности данашњих избора јесте нови систем гласања – уз биометријску идентификацију и аутентификацију бирача и скенирање листића – за који остаје да се види да ли ће отклонити недостатке изборног система у БиХ.

Жарко Марковић, заменик главног уредника Гласа Српске, каже да је кампања била прилично неуобичајено мирна.

"Није то први пут, рецимо да је и претходна била таква. Тако да током ових месец дана нисмо могли видети неке тешке политичке нападе између супротстављених страна, изузев једног или два случаја који се могу подвести под ‘изношење прљавог веша’, остало је све било мирно. Све три стране су се трудиле да бирачима представе оно што би урадили у наредне четири године", истиче Марковић.

А у недељу ће бирачи у Републици Српској доносити неколико одлука истовремено. Бирају српског члана Председништва Босне и Херцеговине, посланике у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, председника и потпредседнике Републике Српске и нови сазив Народне скупштине.

Скенери и биометрија на гласању

Предстојећи избори разликују се од свих претходних по ономе што се догађа пре него што гласачки листић стигне у кутију. Први пут се на општим изборима широм БиХ користе биометријска идентификација бирача, скенери гласачких листића и електронски пренос резултата.

Гласање ипак остаје на папиру. Бирач најпре показује важећи документ, затим пролази биометријску проверу, гласа иза паравана, а попуњени листић потом пролази кроз скенер.

Циљ је да се отежају евентуалне злоупотребе и убрза обрада резултата, док папирни листић остаје као физички траг гласа. Остаје и питање – како ће се поједини бирачи снаћи са новим начином гласања.

Могући проблеми из техничких разлога

Политички аналитичар Бојан Шолаја сматра да је можда пропуст ЦИК-а то што цела та прича око изборних технологија није на време саопштена грађанима, како би могли да се упуте на који начин ће гласати. "Мислим да није било довољно времена да се сви упознају", оцењује Шолаја.

Марковић подсећа да су медији, али и многи учесници у изборном процесу, упозоравали да би то могло да изазове огромне проблеме током изборног дана из простих техничких разлога, јер може да се деси да сутра нестане, струје, интернета...

"За то Централна изборна комисија има решење, али ја мислим да ће се сутрашњи дан претворити у један озбиљан хаос на појединим биралиштима, што ће узроковати или продужавање гласања или можда чак и потпуну обуставу", упозорава Марковић.

Према подацима Централне изборне комисије БиХ, биометријска верификација на тестирању била је успешна у више од 97 одсто случајева, док је пренос резултата са тестних бирачких места трајао између пет и десет минута.