Све мање Срба живи у Хрватској, шта је потребно за њихов опстанак

У Хрватској је 1991. године живело нешто више од 580.000 Срба, а 20 година касније око 123.000. Нагли пад забележен је и између два последња пописа становништва, 2011. и 2021. године.

Милорад Пуповац као главни разлог драматичног пада броја Срба који живе у Хрватској види рат и ратни прогон, али и спречавање њиховог повратка.

"Укупно гледано за све Србе, независно о томе да ли су они који су избегли или су се налазили на подручјима која су била захваћена ратом, доживљавају неповољну друштвену и политичку атмосферу. Припадници српске заједнице сусрећу се већ годинама и деценијама са мржњом, национализмом и страховима", упозорио је Пуповац.

Деспот Ковачевић са Факултета политичких наука наводи да ситуација између последња два пописа у Хрватској говори о политичким проблемима.

"Депопулација је карактеристика целе Хрватске, тако да не треба Србе изузети из тог процеса, али Срби су највећи проблем. Јуче сам прочитао текст у коме пише да хиљаду српских домаћинстава у Хрватској нема струје. Почињемо да говоримо о егзистенцијалним потребама заједнице за опстанком", нагласио је Ковачевић.

Који Срби су пожељни у Хрватској

Богдан Живковић оцењује да се сада лако може закључити да Срби нису имали шансу за опстанак у Хрватској.

"Када се погледа све што се дешавало и када упоредите да ни неке друге националне мањине у Хрватској нису боље прошле, мислим на италијанску националну мањину која је после Другог светског рата такође била протерана, можемо да кажемо да је то био један јасан и артикулисан хрватски план етничког чишћења који се и реализовао", рекао је Живковић.

Научни сарадник Балканолошког института САНУ истиче да у Хрватској углавном живе старији људи.

"Дозвољено је да будете Србин као старац, који се ближи крају свог животног и радног века, али постоји једна велика стигма у хрватском друштву, поготово за младе, да буду Срби. Верујем да многи, рационално гледајући, виде своје шансе у том друштву ако прихвате хрватски идентитет и то је на неки начин још страшније од демографског пада", нагласио је Живковић.

Како до бољих односа Србије и Хрватске

Пуповац наводи да једино успостављање нормалних односа између Србије и Хрватске може да доведе до демографске ревитализације српске заједнице.

"У Хрватској мора да се смањи антисрпски став, који се сваких пет-десет година на неки начин обнавља. Пролазили смо кроз периоде који су били позитивни, где су Срби осетили да могу бити равноправни грађани. Онда, након тога, поново наступа период у којем долазе политичке и неполитичке групе које у Србима виде проблем и настоје да смање њихова права. Стигматизују ћирилицу, њихове политичке представнике и странке", указао је Пуповац.

Истиче да је важно да се развију и учврсте институције које гарантују међународни стандард и споразум између Хрватске и Србије у погледу заштите права мањина.

Игра топло–хладно

Ковачевић подсећа на период пре уласка Хрватске у Европску унију.

"Имали смо ситуацију пре уласка Хрватске у Европску унију, када се тај однос значајно поправио, а после тога имамо један конкретан пад. Чини ми се да Србија зависи од избора до избора, што није добро", рекао је Ковачевић.

Саговорник са Факултета политичких наука наводи да српски народ који живи у Хрватској више чује негативне поруке, које су често застрашујуће и прелазе границе.

"Европска унија често не реагује на такве изјаве и то је лоша порука управо за питање демографије и опструкције. Врло је важно знати да су таква политичка клима и поглед на становништво кључни за њихов опстанак", закључио је Ковачевић.

Живковић наводи да не постоји магични штапић који може да реши проблеме који трају деценијама, али да постоје механизми од којих би требало кренути.

"Мандат Јелене Милић као амбасадорке Србије у Хрватској је одличан пример како ствари не треба радити. Оно минимално што бисмо морали, као помоћ Србима у Хрватској и као знак поштовања, јесте да пошаљемо озбиљне људе који ће да се баве њима и да њима помажу. То би на неки начин донело много веће резултате и био знак поштовања према Србима у Хрватској", истакао је Богдан Живковић.