Истиче да би Украјина могла да постане трећа земља у свету која ће производити ракете за противваздушне системе "патриот", и очекује да ће лиценцу за њих добити до краја године. 

На самиту "Украјина – Југоисточна Европа" у Кијеву, усвојена је заједничка Кијевска декларација којом су се учесници обавезали да наставе политичку, војну, финансијску и безбедносну подршку Украјини, појачају притисак на Русију и сарађују у обнови ратом погођене земље. Србија једина није потписала декларацију.

Кремљ је саопштио да Москва није пренела никакве поруке Зеленском преко председника Србије Александра Вучића, који је учествовао на самиту .

Москва је упозорила да је распоређивање војних контингената из земаља "Коалиције вољних" у Украјини за Русију неприхватљиво и да ће се сматрати легитимним војним циљевима.

Портпаролка руског министарства спољних пословала марија Захарова тврди да су планови за распоређивање таквих снага већ спремни, и да ће одговарајуће вежбе бити одржане у наредним месецима у европским земљама које се граниче с Украјином.

Николај Патрушев, помоћник руског председника, поручио је да су нуклеарне поморске снаге те државе у стању пуне борбене готовости. Указује да морнарица штити националне интересе Русије не само близу њених граница већ и у различитим деловима светског океана.

Оптимизам за окончање рата поново стиже од америчког председника Доналдда Трампа који поручује да је "Путин спреман да направи договор."

Србија, коју на самиту представља председник Александар Вучић, једина није потписала декларацију у којој се, између осталог, Русија оптужује за незакониту, ничим изазвану и неоправдану агресију и позива да одмах оконча рат, као и да потпуно, безусловно и проверљиво повуче војску и војну опрему са целе територије Украјине.

Председник Србије изјавио је да једини од учесника Самита Југоисточна Европа – Украјина није потписао декларацију која је усвојена данас у Кијеву на петом по реду самиту.

"Ја сам једини који није ставио потпис на ту декларацију. Погледајте текст или ће вам то тек сада доћи, текст те декларације. Проследиће вам вероватно и биће вам јасније, а не морам више ништа да објашњавам", казао је Вучић.

На питање у вези са ставом Србије према санкцијама Русији, Вучић је казао да је свима познат став Србије.

"Сви знају за наш став, ја знам за све њихове ставове", казао је Вучић.

Србија подржава територијални интегритет Украјине

Председник Вучић рекао је да су он и председник Украјине Володимир Зеленски током разговора међусобно изразили захвалност за подршку територијалном интегритету, али и да су разговарали и о другим важним темама, као и да је позвао Зеленског да посети Београд.

Навео је да је са Зеленским разговарао и о међусобној подршци две земље на европском путу, али и о даљој билатералној сарадњи и о расту трговинске размене односно како да економску сарадњу унапреде. Изразио је наду да ће Београд у неком догледном времену угостити председника Украјине.

Вучић је истакао је да је дошао у Кијев како би представио позиције Србије о свим значајним питањима у овом важном тренутку, као и да је фокус скупа био на евроинтеграцијама, као и на конкретним корацима за јачање економске стабилности и енергетске безбедности.

На питање какву реакцију очекује у Србији и Русији, с обзиром на то да је његова посета Кијеву постала главна тема разговора међу многим званичницима у Москви, као и у Србији, Вучић је казао да увек слуша све могуће примедбе.

"Мени је и свима осталима од изузетне важности да овде говоримо о овоме и о томе какви су наши политички ставови и наравно то радим како бих заштитио српске националне интересе. Наравно, увек слушам све могуће примедбе које долазе из целог света. Увек је добро то чути, тако функционише демократија", казао је Вучић.

Пет ствари важних за Србију

Председник Србије је на Самиту изнео пет ствари важних за Србију када је реч о руско-украјинском сукобу, међу којима је навео принцип поштовања Повеље УН и резолуцију УН, односно подршку територијалном интегритету и суверенитету Украјине.

"Србија је изнела пет важних ствари. Број један је поштовање Повеље УН и резолуције УН, што значи да подржавамо територијални интегритет и суверенитет Украјине и дубоко смо захвални Украјини што је исто учинила са нама", казао је Вучић.

Према његовим речима, друга важна ствар тиче се хуманитарне помоћи.

"Када говоримо о томе, ради се о финансијској, медицинској нашој подршци и у енергетском сектору. И нисам баш задовољан свим што смо до сада испоручили, јер постоји једна ствар коју смо обећали, а нисмо је до сада испунили и то ћемо ускоро исправити", казао је председник Србије.

Оно што је решено, како је рекао Вучић, јесте реконструкција једног украјинског града.

"До сада нисмо добро напредовали и даћемо све од себе да се много више посветимо и да постигнемо најбоље резултате за украјински народ у том граду", навео је Вучић.

Као четврту тачку која је за Србију битна, Вучић је навео подршку Украјини на путу ка Европској унији.

Вучић је истакао да ће Србија увек бити велика подршка Украјини и свима осталима.

"Никада нећемо рећи 'у реду, дошли сте после нас и требало би да ми будемо водећи'. Украјина, Молдавија и сви остали из такозваних далеких земаља увек могу рачунати на подршку Србије", поручио је Вучић.

Када је реч о тачки пет, како је навео Вучић, она се тиче повезаности.

Вучић је пренео да је са председником Володимиром Зеленским разговарао о коридорима до Јерменије, Азербејџана и Турске.

"То захтева много инвестиција из Србије, Румуније, Молдавије, Украјине, али верујем да можемо рачунати на то у будућности", навео је Вучић.

Са Фон дер Лајеновом о европском путу

Председник Вучић разговарао је на маргинама Самита Украјина – Југоисточна Европа са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен о европском путу Србије и наредним корацима у процесу европских интеграција.

Вучић је на Инстаграму истакао да је Фон дер Лајеновој захвалио на подршци Србији.

"Захвалио сам јој на личном ангажовању и подршци коју пружа Србији на њеном европском путу, уз уверење да ћемо кроз отворен дијалог и одговоран приступ наставити да унапређујемо сарадњу са Европском унијом", навео је Вучић.

Разговори са председником Румуније и премијером Словеније

Председник Србије Александар Вучић састао се у Кијеву са председником Румуније Никушором Даном и са премијером Словеније Јанезом Јаншом.

Са председником Румуније разговарао је о могућностима за унапређење привредне сарадње, инфраструктурном повезивању и заједничким пројектима од обостраног значаја. Вучић је позвао Дана да посети Србију како би наставили разговоре о конкретним пројектима и даљем јачању сарадње две земље.

"Захвалио сам Румунији на доследној и принципијелној подршци територијалном интегритету Србије, као и на снажној подршци коју пружа нашој земљи на европском путу. Посебно сам захвалио на потврди учешћа Румуније на Експу 2027. Истакао сам да је Србија искрен и поуздан пријатељ Румуније и да увек може да рачуна на нашу подршку", написао је Вучић на Инстаграму.

Додао је да је било речи и о унапређењу железничке и друмске повезаности уз подршку фондова Европске уније, као и о пројекту Ђердап 3, који представља важан потенцијал за даље јачање сарадње Србије и Румуније.

У разговору са премијером Словеније Јанезом Јаншом било је речи о могућностима за даље повезивање наших земаља.

"Наставићемо да градимо добре односе са Словенијом и да кроз разговор и конкретан рад стварамо резултате у интересу грађана обе земље", написао је Вучић.

Украјински парламент продужио је ратно стање и мобилизацију за још 90 дана.

Руске снаге су поново балистичким ракетама напале Кијев, у више делова украјинске престонице избили су пожари. Нападнути су и Суми, Криви Рог, Харков, Херсон.

Украјински војни морнари потопили су брод граничне страже другог ранга с поморским беспилотним комплексом сарган-3000 "Измурд" код Новоросијска. Међу посадом брода има мртвих и рањених.

Москва је потврдила да је у удару на украјинске луке погодила три брода за превоз терета усидрена у Одеси. Руске снаге су напале и логистички центар, 12 камиона и цистерну за гориво која је превозила војну опрему и гориво за украјинске оружане снаге.

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров каже да се "украјински режим у Азовском и Црном мору не бави пиратеријом, већ чистим тероризмом". Поручује да председник Владимир Путин ради на неутрализацији претњи које Украјина представља за слободну пловидбу у Азовском и Црном мору.

Председник Володимир Зеленски саопштио је након постигнутих споразума с француским колегом Емануелом Макроном, да ће Украјина прва добити нове, побољшане француско-италијанске системе САМПТ/НГ и да ће се убрзати испорука ракета "астер 30" до октобра.

Што се тиче француских ловаца "рафал", Зеленски каже да ће прва четири од укупно 16 стићи у Кијев одмах након обуке пилота.

Истовремено, Кијев је извео нападе дроновима на циљеве у Русији. Према наводима руских власти, више од 350 украјинских беспилотних летелица било је усмерено ка Московској области, где су три особе погинуле, а три су повређене.

У Паризу је одржан састанак "коалиције вољних", на којем су представници више од 25 земаља разговарали о даљој подршци Украјини и јачању европске безбедности.

Француски председник Емануел Макрон најавио је да ће Украјина добити 16 борбених авиона "рафал" и могућност производње дела француског наоружања, укључујући ракете "скалп".

Након састанка објављено је формирање антибалистичке коалиције коју чине Украјина, Француска, Немачка, Велика Британија, Данска, Италија, Холандија, Норвешка, Шпанија и Шведска. Циљ нове структуре је развој заједничке архитектуре противракетне одбране Европе.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков оценио је да "коалиција вољних" живи у заблуди ако верује да може да нанесе стратешки пораз Русији, наводећи да та група земаља, према ставу Москве, подстиче наставак сукоба.

Председник Русије Владимир Путин поручио је да ће руски одговори на нападе на њену територију бити "вишеструко снажнији". Навео је и да Русија наставља да развија економију, оружане снаге и одбрамбену индустрију.

У међувремену, Велика Британија увела је санкције против 24 особе и организације због, како је саопштено, сајбер и хибридних операција повезаних са Русијом. Лондон је навео да су на листи и појединци повезани са руском војном обавештајном службом ГРУ.

Европска унија је такође увела санкције против девет особа и четири организације због руског сајбер шпијунирања. Москва одбацује оптужбе западних земаља о умешаности у сајбер нападе.

На дипломатском плану, Русија је позвала немачког амбасадора након што је Берлин претходно позвао руског амбасадора због оптужби за сајбер нападе на Немачку, друге чланице ЕУ и Украјину.

У нападу украјинске војске на Енергодар у Запорошкој области погинуле су четири особе, а четири су рањене. Војска је саопштила да је нападнута рафинерија нафте Сизрански у Самарској области Руске Федерације, десет руских танкера и четири трајекта у Азовском мору.

Више особа је рањено у руском нападу на Харков и Никопољ. Москва је потврдила да су руске снаге с две беспилотне летелице-камиказе "геран-4 сикер", погодиле брод с мрежастим пловилом у луци Черноморск који је био преуређен за лансирање беспилотних чамаца.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је предложио смену премијерке те земље Јулије Свириденко. Очекује да ће бити спроведене одговарајуће промене у Влади.

Медији преносе да су директор компанија Нафтогаса и Укрнафте Сергиј Корецки, министар енергетике Денис Шмигаљ, министар одбране Михајло Федоров и градоначелник Харкова Игор Терехов међу кандидатима су за место премијера Украјине. Зеленски се у међувремену и састао с њима.

Немачка финансира набавку 50.000 јуришних дронова за Украјину, пренео је Ројтерс позивајући се на своје изворе. Поруџбина се односи се на јуришне ФПВ дронове "шрајк", које производи велики украјински произвођач "Скајфол", а који су опремљени софтвером америчке одбрамбене технолошке компаније "Аутерион", преноси агенција. 

Патријарх Руске православне цркве Кирил и оснивач Лукоила Алекперов искључени су из нацрта 21. пакета санкција ЕУ против Русије на захтев Бугарске, рекле су за Европску правду дипломате из неколико држава ЕУ.

Председник Володимир Зеленски потврдио је да је Москва лансирала више од 120 дронова и 12 ракета, од којих је половина била балистичка. "Наши браниоци су успели да оборе већину циљева, али не и балистичке", признао је Зеленски.

Министарство одбране Русије саопштило је да је анализа употребе високопрецизног оружја руских оружаних снага потврдила способност да поуздано пробију системе противваздушне и ракетне одбране "које су Зеленском обезбедили његови западни спонзори".

Одбрамбене снаге су извеле нападе на више руских пловила у Азовском мору, укључујући танкере, тегљаче и теретне бродове. Генералштаб Украјине известио је да је погођен 21 танкер, четири тегљача, два брода за превоз сувог терета и један багер. Медији су пренели да је због напада Русија привремено обуставила пловидбу кроз Азовскo-донски канал.

Турски шеф дипломатије је изјавио да је посетио Русију у јуну, да је разговарао с руским Сергејем Лавровом и представницима обавештајних и безбедносних агенција, али да се састао и с председником Владимиром Путином у Казању.

"Руска страна је посвећена постигнутим споразумима. Али за танго је потребно двоје", истакао је Фидан и позвао Украјину да подржи споразуме из Енкориџа.

Истовремено, украјинске снаге узвраћају ударцима на руску територију. Кијев тврди да су украјинске снаге оштетиле четири руска нафтна постројења и погодиле 13 пловила у Азовском мору, међу којима 10 танкера.

Русија је, са друге стране, саопштила да је њена Федерална служба безбедности спречила покушај напада на војни аеродром "Ростов-Централни", за који тврди да га је планирала украјинска војна обавештајна служба.

Украјински председник Володимир Зеленски потписао је декрет о формирању нове команде у оквиру Оружаних снага Украјине, чији је задатак да координише далекометне операције, усмерене на смањење ратног потенцијала Русије.

Генерални директор "Росатома" Алексеј Лихачов оптужио је Украјину за наставак напада на Запорошку нуклеарну електрану и Енергодар, док Кијев одбацује руске оптужбе.

На дипломатском плану, Зеленски и генерални секретар НАТО-а Марк Руте састаће се у Паризу са представницима "коалиције вољних", где ће бити речи о наставку подршке Украјини и могућим безбедносним гаранцијама.

Украјина је добила 3,35 милијарди долара помоћи у оквиру програма Светске банке.

Паралелно са дешавањима на терену, настављају се и оштре дипломатске поруке. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да Москва више нема разлога да верује западним државама и да ће убудуће полазити искључиво од сопствених интереса и безбедносних процена.

Кремљ је, истовремено, оценио да су разговори председника Владимира Путина и америчког председника Доналда Трампа конструктивни, упркос разликама у ставовима око начина окончања рата.

У међувремену, немачки Бундестаг није прихватио предлог опозиције да Украјини буду испоручене крстареће ракете "таурус" и додатни системи противваздушне одбране "патриот". Одлука је још једном указала на различите ставове унутар Немачке када је реч о обиму и врсти војне помоћи Кијеву.

Дипломатске тензије додатно су порасле након одлуке Италије да протера двојицу руских дипломата због сумње на шпијунске активности. Москва је најавила реципрочан одговор, оцењујући потез Рима као непријатељски.

Састанак украјинског председника Володимира Зеленског и његовог америчког колеге Доналда Трампа био је једна од важнијих тема током претходног дана.

Наиме, оба званичника су се након састанка огласила и док је Трамп истицао да ће Москва и Кијев постићи договор, али и да би САД могле да дозволе Украјини производњу ракете "патриот", Зеленски је навео да је америчком председнику истакао потребу за јачањем ПВО система.

Русија се, са друге стране, сусрела са тешкоћама на тржишту горива о којима су, на састанку чланова Владе, министри обавестили руског председника Владимира Путина.

Путин је оценио да су тешкоће са горивом привремене и да је њихов енергетски систем међу најстабилнијим, док је потпредседник руске владе Александар Новак истакао да ће Русија овог месеца почети да увози гориво из других земаља, као и да је уведена потпуна забрана извоза дизела.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган истакао је да ће та земља наставити да подржава Украјину испорукама оружја из сопствених војних залиха, као и кроз иницијативу PURL, али ће истовремено користити и своје канале комуникације са Русијом како би подстакла мирно решење сукоба.

Зеленски је раније казао да ће са Трампом разговарати о хитној потреби Украјине за додатним системима противваздушне одбране ради заштите од руских балистичких напада. Објавио је да је Украјина у Анкари, закључила споразуме о дроновима с Естонијом, Холандијом и Данском.

Трамп је у Анкари поновио да верује да ће рат у Украјини бити окончан и изразио наду да ће договор бити постигнут ускоро. Потврдио је да је имао веома добар и дуг разговор и с руским и с украјинским председником.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков позвао је Зеленског да повуче украјинске оружане снаге из Донбаса, из региона који су сада руски, и да дефакто призна тренутну ситуацију. Истакао је да би се у том случају борбе завршиле "сутрадан". 

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров каже да је Кијев још једном показао своју равнодушност према Украјинцима, и мртвим и живим, одбијајући понуду Русије да преузме тела палих војника из Константиновке. Указује да ће кијевски режим вероватно признати жртве чија су тела напуштена као нестале.

Заменик министра Лаврова, Михаил Галузин, упозорио је да се балтичке државе "играју ватром" стављајући своје територије на располагање за непријатељске акције против Русије.

Према тврдњама руских обавештајаца, Кијев планира да спроведе нову серију удара на позадинске области из балтичких држава како би смањио време долета. Украјински дронови све чешће улазе у ваздушни простор Литваније, Летоније и Естоније иако те земље тврде да нису дозволиле Украјини да користи њихов ваздушни простор за нападе на Русију.

Москва је саопштила да је извела нападе као одговор на украјинске и да је гађала одбрамбену индустрију и енергетска предузећа.

Зеленски је потврдио да је након удара дошло до секундарне детонације експлозива у војном објекту у Вишневу у Кијевској области. Ситуација у том граду је веома тешка, а председник је затражио од Службе безбедности хитну истрагу.

За само 24 часа руска ПВО је оборила више од 800 дронова.

Генералштаб Украјине потврдио је да су дронови прешли 2.500 километра и да су погодили једну од највећих руских рафинерија у Омску. Губернатор те области је потврдио да су беспилотне летилице напале рафинерију, али није изнео детаље, осим да је ПВО уништила већину дронова и да нема повређених.

Москва саопштава да неће прекинути контакте са Вашингтоном и ако се промени став САД о Украјини. Заменик министра спољних послова Сергеј Рјапков то потврђује и истиче да контакти нису прекинути и да су у току на свим нивоима.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп поручио је да је окончање ратa и ближе него што људи мисле и најавио да ће се о Украјини разговарати на дводневном самит НАТО-а у Анкари.

Зеленски каже да ће "небо одредити исход рата". У интервјуу Фајненшел тајмсу, истакао је, да се, иако је Русија географски већа и има већу популацију, рат већ преселио у ваздушни простор, где је Украјина "већ конкурентна".

Председник Володимир Зеленски упозорава да се, према обавештајним подацима Русија, спрема нови масовни удар. Позива Украјинце да се заштите и обрате пажњу на сигнале упозорења на ваздушни напад.

Руско Министарство одбране саопштило да је Украјина одбила предлог Москве за спровођење хуманитарне акције преузимања тела погинулих припадника украјинских оружаних снага у Константиновки.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија плански успоставља безбедносну, односно тампон-зону дуж границе са Украјином, наводећи да је тај потез условљен, како је рекао, "агресивном природом кијевског режима".

Истакао је да је "ослобађање" Константиновке "веома значајна линија" и важан корак ка преузимању контроле над, како је рекао, утврђеним подручјем Краматорска и Славјанска. 

Након честитки за Дан независности, с америчким председником Доналдом Трампом разговарали су одвојено и руски и украјински лидер.

Шеф Кремља Владимир Путин је изнео процену ситуације на фронту и поновио став да подржава политичко и дипломатско решавање сукоба уз уважавање руских интереса. Трамп је поновио да је спреман да допринесе брзом прекиду непријатељстава и проналажењу мирног решења, уз ангажовање својих специјалних изасланика, Стива Виткофа и Џареда Кушнера.

"Захвални смо Сједињеним Државама на досадашњој помоћи укључујући војну – попут система 'џавелин' и 'патриот', као и на политичкој подршци. Размотрили смо тренутну ситуацију на фронту и дипломатске напоре. Постоји реална могућност за окончање сукоба, а улога Америке биће од кључног значаја", поручује Зеленски.

Украјински председник Володимир Зеленски позвао је председика Русије Владимира Путина да се састану у Константиновки, за коју тврди да је и даље под украјинском контролом, док из Кремља поручују да Зеленског очекују у Москви.

Украјински председник Володимир Зеленски разговарао је телефоном са председником Сједињених Америчких Држава Доналдом Трампом.

Зеленски је рекао да је током разговора разматрана тренутна ситуација на фронту и дипломатски процеси, а лидери су се сагласили да наставе разговоре током предстојећег самита НАТО-а у Анкари.

Зеленски је оценио да постоји реална могућност за окончање сукоба, напомињући да ће улога САД бити од "кључног значаја".

Санирају се последице украјинских удара беспилотним летелицама на руску територију, након напада на нафтни терминал у близини Санкт Петербурга.

Истовремено, украјинске власти настављају да извештавају о руским нападима ракетама и дроновима на више региона.

Жртава је било и у Сумској области, Славјанску и Кривом Рогу, где су, према украјинским наводима, руске снаге гађале стамбене и цивилне објекте.

Руске власти навеле су да је у украјинском ракетном нападу на Белгород погинуо један цивил, као и да је у нападу дроном на пијацу у Токмаку у Запорошкој области страдало петоро, а рањено 18 људи.

Украјинска Служба безбедности саопштила је да су дроновима погођени војни аеродроми на Криму, док је командант украјинских снага за беспилотне системе навео да су нападнути и енергетски и војни објекти на полуострву.

Истовремено, руско Министарство одбране саопштило је да су његове снаге преузеле контролу над селом Александровка у Дњепропетровској области.

У Запорошкој нуклеарној електрани поново је дошло до губитка спољног напајања, након чега је постројење привремено прешло на дизел-генераторе.

На дипломатском плану, Москва је поручила да је спремна за наставак преговора са Кијевом, док је украјински председник Володимир Зеленски најавио даље јачање домаће производње наоружања.

Пољски премијер Доналд Туск изјавио је да се Варшава припрема за различите сценарије потенцијалних претњи из Русије, реагујући на медијске извештаје да Москва планира оружану "провокацију" у Пољској како би тестирала одлучност НАТО-а. 

"Очигледно нису, зато што ова формулација у оптужници је веома оштра, веома снажна. Говори се већ о ратном злочину према, рецимо, међународном праву и то заиста доводи у веома неугодну ситуацију канцелара Мерца", рекао је Стојановић.

Оптужница која оптерећује немачку политику

Подсећа да се у јавности раније помињало више верзија о томе ко стоји иза експлозија, од навода америчког новинара Симора Херша о умешаности САД, до истрага Њујорк тајмса и Шпигла које су траг водиле ка Украјини.

Стојановић истиче да не верује да би немачко савезно тужилаштво подигло оптужницу без озбиљног материјала.

"Не верујем да немају доброг материјала. Друго је сада како ће то на крају испасти зато што ће ту сигурно да се преламају велики међународни политички интереси", навео је Стојановић.

Берлин ћути, Кијев очекује да процес не поремети односе

Дописиник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић каже да су реакције немачке владе изостале.

"Реакције су никакве, односно нема их уопште. Чак и штампа врло, врло мало има коментара на оптужницу", рекао је Радичевић.

Према његовим речима, политичари из владајуће коалиције у Берлину избегавају коментаре, док се у незваничним разговорима истиче да извршна власт не може да утиче на судску.

"Немачки званичници су били запрепашћени уопште самим питањем, истичући да они као извршна власт не смеју и не могу да утичу на судску власт", навео је Радичевић.

Оцењује да сама оптужница не мора нужно да поквари односе Берлина и Кијева, али да би могла да отвори нови политички притисак на украјинског председника Владимира Зеленског.

Стојановић, међутим, сматра да случај може да оптерети и европске планове Украјине, посебно у тренутку када све више чланица ЕУ показује резерву према брзом приступању Кијева.

"Ја сам убеђен да може, поготово што је сада све већи број чланица Европске уније које показују неку врсту зазора, закључио је Стојановић.

Руско Министарство одбране саопштило је да су оружане снаге извеле ударе високопрецизним оружјем великог домета и беспилотним летелицама на објекте војне индустрије и енергетске инфраструктуре у Кијеву и Кијевској области, наводећи да је реч о одговору на украјинске нападе на руску територију.

Истовремено, Генералштаб Украјинске војске саопштио је да су кијевске снаге погодиле рафинерију нафте "Лукоил" у Кстову, у Нижњегородској области, као и комплекс за управљање руским беспилотним летелицама у делу Запорошке области под контролом московских трупа.

Украјински министар одбране Михаило Федоров позвао је готово 40 партнерских држава да већ током овог месеца хитно испоруче ракете за противваздушне системе "патриот", упозоравајући да недостатак тог наоружања представља један од највећих изазова у одбрани од балистичких ракета.

У међувремену, анализа Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС), објављена у Њујорк тајмсу, процењује да су у више од четири године рата у Украјини укупни војни губици – погинули, рањени и нестали – премашили два милиона, при чему највећи је део губитака, према проценама заснованим на западним обавештајним подацима, на руској страни.

Према дипломатској мисији, један од дронова је бацио контејнер са црвеном бојом на терен амбасаде. Други дрон, који је носио лажну импровизовану експлозивну направу, срушио се у близини зграде амбасаде. Дипломате кажу да инцидент није био случајан.

"Ова најновија околност указује на то да немамо посла не само с провокацијом, већ са очигледним покушајем застрашивања особља руске мисије. Будимо искрени - то неће успети", саопштила је руска дипломатска мисија.

Амбасада је нагласила да су такви инциденти у Стокхолму "постали систематски".  Истиче да се шведске агенције за спровођење закона ограничавају на формално евидентирање инцидената и да истраге нису дале коначне резултате.

"У овим околностима, пуна одговорност за континуиране нападе на руску дипломатску мисију и њихове могуће последице пада на шведску страну", закључила је дипломатска мисија.

Са друге стране, најмање две особе су погинуле, а пет је повређено у руском нападу на минибус у Херсону, на југу Украјине, навео је шеф регионалне администрације Олександр Прокудин. У Дњепропетровској области једна особа је погинула, а три су повређене у руском нападу, навео је начелник војне управе Олександр Ганжа.

Украјина је од ЕУ затражила 6,6 милијарди евра војне помоћи из Европског мировног фонда, наводећи да би та средства била искоришћена током, како оцењује, кључних шест до девет месеци на фронту. Према документу у који је Ројтерс имао увид, укупне потребе Украјине за одбраном ове године процењују се на око 136 милијарди евра, од чега украјински буџет покрива око 53 милијарде.

Председник Украјине Володимир Зеленски у Даблину је рекао да се нада да ће бити остварен напредак у договорима о сарадњи у области беспилотних летелица. Истовремено је, позивајући се на обавештајне податке, упозорио да Русија припрема нови масовни удар.

Шеф дипломатије Русије Сергеј Лавров рекао је, после разговора са председницом Међународног комитета Црвеног крста Мирјаном Шпољарић, да Кијев свакодневно крши међународно хуманитарно право, док Запад, како је навео, покушава да то оправда и политички злоупотреби активности Црвеног крста.

Немачки савезни тужилац подигао је оптужницу против држављанина Украјине Серхија K. који се терети да је за напад на гасовод Северни ток, пренели су тамошњи медији.

Руске снаге настављају ударе на Суми и Запорожје. Власти Запорошке области саопштиле су да су руске навођене бомбе убиле две особе. 

Украјински председник Володимир Зеленски тврди да су кијевске трупе погодиле руски свемирски комуникациони центар у Московској области који се користи за извиђања и координацију активности руских снага у Украјини.

Руска противваздухопловна одбрана одбила је напад 60 украјинских беспилотних летелица. У паду дрона на приватну кућу у Московској области погинула је шестомесечна беба.

Због украјинских напада на руску енергетску инфраструктуру, у Русији данима влада несташица горива. Власти разматрају низ мера како да ублаже последице кризе и стабилизују тржиште. Разговара се са више земаља о увозу нафте, невео је портпарол Kремља Дмитриј Песков.

Погодиле су и постројење за прераду гаса у Харковској области. Одбрамбене снаге наводе да Руси настављају покушаје да продру преко украјинске границе у Харковској области и да се крећу ка селу Козача Лопањ.

Генералштаб украјинске војске известио је да је погођено више руских војних циљева, међу којима су три моста у Доњецкој и Луганској области, складиште техничке опреме и три командна пункта.

Председник Володимир Зеленски поручује да ће Украјина праведно одговорити на нападе Русије на цивилне циљеве и то ће учинити на начин који ослабљује руски државни систем и њенгову способност да настави рат.

Турска наставља да улаже напоре да постигне трајни мир у рату између Русије и Украјине, радећи на обнављању преговарачког процеса и интензивирајући дипломатске напоре, рекао је председник Реџеп Тајип Ердоган у телефонском разговору с немачким савезним канцеларом Фридрихом Мерцом.

Због тешке ситуације у електроенергетској мрежи, сви региони Украјине биће приморани да спроведу мере за ограничавање потрошње електричне енергије данас, саопштио је Укренерго. Примењиваће се распореди искључења на сваких сат за све категорије потрошача у свим регионима, а разлог за то су високе температуре.