На Лефкаду су одмах упућени специјалци ратне морнарице, који су установили да се ради о украјинском беспилотном пловилу "магура", у чијем се трупу налазило око 300 килограма експлозива. Дрон је био унеколико оштећен што је грчке стручњаке навело на закључак да је био употребљен у нападу, али да је из неког разлога заказао.

За сваки случај, експлозив је извађен из дрона и детониран у ували недалеко од Лефкаде.

Украјинска компанија која производи ове дронове је, недуго пошто је пловило пронађено у Грчкој, одбацило сваку везу са овим догађајем, али су грчке власти одмах објавиле да су сви подаци о опреми у трупу били исписани на украјинском језику.

Потрага за украјинском базом - од Валоне до Мисрате

Упоредо са скандалом који је избио пошто је силан експлозив пронађен надомак грчког летовалишта, власти у Атини обзнаниле се да постоје само две локације из којих је украјински дрон могао бити упућен у акцију - Албанија и Либија.

Албанска веза украјинских напада на бродове из састава тајне руске флоте, која развози нафту и гас по свету заобилазећи санкције, прилично је нејасна јер се власти у Тирани до сада нису оглашавале поводом тврдњи из Грчке.

Специјална јединица албанске полиције Ренеа је, почетком марта, обавила изненадан претрес неколико локација које се налазе уз саму обалу у Валони. У акцији је учествовало око 40 специјалаца, које су пратила оклопна возила и беспилотне летелице. Полиција је, касније, саопштила да је тражила криминалце.

За разлику од наводне албанске, либијску везу Украјинаца знатно је лакше пратити, јер су две државе прошле године потписале споразуму према којем ће Кијев обучавати војнике лојалне властима Абделхамида Дбеибе, док ће влада у Триполију помагати Украјини.

Помоћ дела Либије који контролише Дбеибина влада оличена је у приступу касарнама уз Средоземно море, посебно ваздухопловној бази у Мисрати, у којој се, уз Американце, Турке, Италијане и британске шпијуне, налази и око 200 Украјинаца.

Украјински војници смештени су и у бази која се налази недалеко од нафтних поља око Мелите, те у једној од команди бригада у Триполију.

До сада, украјински дронови су из Либије уништили два руска танкера који су пловили по Средоземном мору. Први је, страдао омански танкер "Кендил" којег је погодио поморски дрон.

Почетком марта, у сличном нападу је тешко оштећен танкер "Арктик Метагаз", на којем се налазило око 60.000 тона течном гаса. Тај брод већ више од два месеца плута по Средоземном мору.

Битка за север Африке

Украјинци и Руси се, последњих недеља, сударају и на ратишту у Малију у којем је коалиција радикалних исламиста и туарешких побуњеника нанела неколико жестоких удараца властима, преузимајући контролу над путевима и неколико градова на северу државе.

Део снага побуњеника, на чијем се челу налази некадашњи званичник владе Ијад аг Гали, наводно, обучавали су украјински инструктори, после чијих су се лекција, припадници Полисарија пребацили у Мали.

У Малију су се, одмах, сукобили са владиним снагама, које опет подржавају руски плаћеници из некадашњег "Вагнера", који под именом "Афрички корпус" настављају мисију коју је пре неколико година почео, сада већ покојни, Јевгениј Пригожин.

У замену за подршку влади генерала Асисија Гоите, Руси су добили приступ рудницима злата, преко којих, наводе западне обавештајне службе, тргују и руским златом чија је продаја, безбројним западним санкцијама, у великој мери онемогућена.

Процењује се да је од почетка офанзиве Фронта за ослобођење Азавада и локалне подружнице Ал каиде - Групе за одбрану ислама и муслимана (Jama'at Nusrat al Islam va al Muslimin-JNIM) убијено неколико стотина људи, као и да је спаљено више насеља.

Готово истовремено, неколико афричких медија објавило је да су се руски плаћеници из организације Афрички корпус, којих је у Малију око 2.000, повукли из базе у Кидалу, после претходног договора са командантима побуњеника.

Заробљени војници и песме Туарега

Ал Џазира је, истовремено, објавила снимак се севера Малија на којем се виде десетине војника, који везани седе у прашњавом дворишту дојучерашњег упоришта, које контролишу сепаратисти и радикални исламисти.

Уздрману репутацију покушавају да поправе и Руси, који су за офанзиву побуњеника у Малију оптужили Украјину и Запад, те најавили серију ваздушних удара на главна упоришта Фронта за ослобођење Азавада и Групе за одбрану ислама и муслимана.

Део руског утицаја нестао је и смрћу министра одбране Садија Камаре, који је годинама сматран за главног савезника Москве у овој држави.

Обе групе побуњеника окупљене су око кључне личности овог покрета - Ијада аг Галија, пустињског песника и несуђеног перкусионисте групе Тинaривен, која је изводећи неке од његових песама три пута наступала у Србији - први пут на Белефу 2005, потом 2012. у Дому омладине на Тодо Мундо фестивалу, а последњи пут на Егзиту 2016. године.

Аг Гали је, пак, 2017. године положио заклетву верности Ајману ел Завахирију, тадашњем вођи Ал Каиде и основао Групу за одбрану ислама и муслимана (Jama'at Nusrat al Islam va al Muslimin-JNIM), савез неколико исламистичких формација који представља регионални огранак Ал Каиде.

Украјинске власти саопштиле су да напади имају за циљ угрожавање цивила и преоптерећење противваздушне одбране, наглашавајући да тиме Русија покушава да ослаби одбранбени потенцијал земље.

Са друге стране, Москва тврди да је циљ напада уништење војних објеката и складишта, а не цивилних мета. Руски званичници посебно истичу да су погођени објекти енергетске и транспортне инфраструктуре које, према тврдњама Кремља, користе украјинске оружане снаге.

Истовремено, руски председник Владимир Путин изјавио је да ће Русија наставити модернизацију и развој стратешких нуклеарних снага, истичући да су оне кључни елемент националне безбедности и стратешког одвраћања.

Московске власти такође су ограничиле објављивање информација о последицама напада, осим званичних саопштења Министарства одбране и градоначелника.

У светлу растућих безбедносних тензија у Европи, НАТО наставља да прилагођава своју стратегију и јача одбрану својих чланица. 

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је на самиту Букурештанске деветорке (Б9) да Русија и даље представља главну претњу Алијанси и позвао савезнике да јачају одбрану, посебно на источном крилу.

Руте је представио концепт "НАТО 3.0", истичући да Алијанса пролази кроз промене и да европске чланице морају да преузму већу одговорност. Руте је додао да је могући мировни оквир већ за 90–95 одсто договорен, али да је сада лопта на страни Путина, који мора да повуче следећи корак.

“У овим непредвидивим условима 'конце вуку' највећи глобални логистички и бродарски системи који одређују руте, приоритете и цене транспорта. Њихове одлуке директно утичу на глобалне токове робе, па самим тим и на тржиште Србије“, каже за Интернет портал РТС-а професор Саобраћајног факултета др Младен Крстић.

Како би се избегле ризичне зоне, траже се нове руте. Комбинују се - брод, железница, камион, авион.

“Нека од решења су ‘sea air` модели – роба долази бродом до Дубаија или Џеде, а затим авионом иде ка Европи. Такође, ради се на јачању железничких коридора кроз Централну Азију и Турску као алтернативних ‘Путевa свиле‘“, објашњава професор Одсека за логистику.

Роба сада кружи око Африке - како стиже до Србије

Највећи део робе која из Кине и осталих делова Азије иде за Србију и даље долази поморским путем – али нешто другачијом рутом.

“Стандардна рута је раније водила кроз Индијски океан, Црвено море и Суецки канал, па даље ка европским лукама попут Копра, Ријеке, Пиреја или Констанце, одакле роба камионима и железницом стиже у Србију. Међутим, због безбедносних ризика и напада на трговачке бродове у Црвеном мору, велики број бродарских компанија преусмерио је бродове око Африке, преко Рта добре наде. Тиме се рута продужава за око 6.500 километара и у просеку 10–14 дана пловидбе“, каже др Крстић.

Иако је лука Пиреј једна од главних тачака на рути за Србију, део терета се сада чешће искрцава у лукама северне Европе, попут луке Ротердам или Хамбурга. Одатле пут ка Балкану наставља другим видовима транспорта.

“Српске компаније које зависе од делова и сировина из Азије суочавају се са кашњењима и већим трошковима. То је посебно изражено у ауто-индустрији, текстилној индустрији, електроници, трговини техничком робом“, каже др Крстић.

Дужи рок испоруке, скупљи производи и повремене несташице

Последице по грађане су индиректне, али веома видљиве.

“Ако транспорт једног контејнера поскупи за неколико хиљада долара, део тог трошка се готово сигурно преноси на крајњу цену производа у продавници. Дакле, цене производа расту, поскупљује техника, гардероба, обућа. Уз то, на робу и онлајн поруџбине се дуже чека, а уз то имамо и повремене несташице одређених артикала“, објашњава професор.

Несташица има и у азијским лукама. Недостају празни контејнери, јер се, због обилажења Африке, натоварени спорије празне.

“Због свега тога, планирање у европским компанијама је отежано, а неколико дана кашњења може да заустави производњу", наводи професор.

Да би избегле застоје у производњи и несташице у радњама, компаније одустају од деценијске, јефтиније праксе да делове и сировине набављају "у последњем тренутку".

“Сада је порасла потреба за залихама, јер рокови испоруке више не могу да се планирају прецизно као раније. Зато са релативно стабилних и оптимизованих just-in-time модела, компаније прелазе на много опрезнији и флексибилнији just in case модел. То значи да држе веће залихе и често имају више добављача из различитих земаља, како би лакше пословале у кризним ситуацијама, ратним дејствима, блокадама поморских рута“, наводи др Крстић.

Ништа без вештачке интелигенције

У помоћ ускаче и вештачка интелигенција - за бржу реакцију и минимизацију штете.

ВИ модели процењују кашњења, ризике и оптималне руте у реалном времену. Анализирају трошкове, временске услове, гужве у лукама и безбедносне ризике.

Аутоматизација лука и терминала убрзава утовар, истовар, манипулацију контејнерима…

“Без таквих система, савремени глобални ланци снабдевања би у оваквим кризама били знатно рањивији“, истиче професор.

Како испливати из немирних вода у фокусу LOGIS-а 

Да би се та рањивост ублажила, а криза која је уздрмала како глобалну, тако и домаћу економију лакше пребродила - неопходна је чврста сарадња привреде и науке.

Управо то ће бити у фокусу овогодишњег LOGIS-a, међународне конференције Логистичке иновације и решења у ланцима снабдевања.

У два дана, 14. и 15. маја, привредници и академска заједница ће на Саобраћајном факултету представити  најновија логистичка достигнућа, иновативна решења и примере добре праксе.

Више од 250 учесника – менаџера, стручњака и истраживача дискутоваће о тренутним изазовима са којима се компаније суочавају и начинима на које се ти изазови превазилазе.

Циљ је ојачати систем и пронаћи моделе који пружају стабилност у снабдевању – чак и у бурним водама.

Према речима председника Володимира Зеленског, Русија наставља да гранатира украјинске градове након завршетка "делимичног тродневног примирја" и позива на јачи међународни притисак на Москву.

Шеф Беле куће Доналд Трамп рекао је новинарима пре лета у Кину да је крај рата у Украјини "веома близу".

На питање новинара да ли постоји договор између њега и руског лидера Владимира Путина да Русија треба да добије цео Донбас, Трамп је одговорио: "Не."

Русија је обавестила Сједињене Америчке Државе и друге земље да је тестирала интерконтиненталну балистичку ракету "сармат". Путин каже да је "сармат" најмоћнији ракетни систем на свету, да ракете могу да лете и балистичким и суборбиталним путањама, са дометом преко 35.000 километара.

Такође, саопштио је и да би ракетни систем "орешник" могао бити наоружан нуклеарним бојевим главама.

Европска комесарка за проширење Марта Кос најавила је да би прве исплате из европског кредита за подршку Украјини за 2026-2027. годину од 90 милијарди евра могле бити послате већ следеће недеље.

ЕУ спрема нови пакет санкција Русији, 21. по реду. Шефица европске дипломатије Каја Калас каже да ће се расправљати о томе да он буде усмерен на руску војну индустрију.

Коментаришући могућност разговора између украјинског председника Володимира Зеленског и руског председника Владимира Путина, шеф кабинета председника Украјине Кирил Буданов изјавио је током посете Литванији да такав контакт неће уследити изненада, "као гром из ведра неба", али да Кијев остаје при ставу да подржава завршетак рата и постизање мира.

"Русија је у ситуацији да се практично бори против свог народа. Украјинци су део совјетског народа и Руси на то управо тако и гледају. Због тога не постоји она агресија какву можемо да видимо у другим ратовима. То је оно што цео рат чини овако дугим и продуженим у смислу немања великих излета", објашњава Самарџија.

Питање Донбаса и улога Европе

Када је реч о ситуацији у Доњецкој области, Самарџија сматра да Русија има капацитет да уђе у комплетан простор Донбаса уколико то дефинитивно одлучи, али да ситуацију деликатном чини подршка западноевропских земаља Кијеву. Он оцењује да је сукоб постао "рат Европљана против Русије", у којем су главни заговорници Велика Британија, Немачка, Пољска и Француска.

"Европске земље, иако су свесне да тај рат њима наноси само штету у економском и политичком смислу, немају снаге да се свега одрекну, јер би то практично значило још један пораз од стране Русије", каже Самарџија, повлачећи паралелу са завршетком Другог светског рата.

Шредер као потенцијални мост до мира

Коментаришући сигнале из Москве о могућности дијалога и предлог Владимира Путина да преговарач буде бивши немачки канцелар Герхард Шредер, Самарџија наводи да је та кандидатура изнета с разлогом, с обзиром на Шредерово искуство и раније пословне везе са руским енергетским гигантима.

"Истицање Шредера би требало да увери Европљане да се на њихово учешће гледа са поштовањем. Међутим, Немци нису претерано склони да га истакну као свог човека, јер сматрају да преговарач не би смео да буде неко ко је 'пријатељ са Русијом', већ са Украјином", указује Самарџија.

Поводом идеја из Берлина да се у процес укључи и актуелни председник Франк-Валтер Штајнмајер, Самарџија сматра да је он свој "кредит исцрпио" још код Минских споразума и да тренутно нема подршку унутар саме Немачке да доноси одлуке у име целог народа.

Трампова иницијатива и позиција Зеленског

Говорећи о улози Сједињених Америчких Држава, Самарџија истиче да је Доналд Трамп практично препустио Европу самој себи у овом сукобу, фокусирајући се на унутрашњу снагу САД. Он потврђује да се Трамп и Путин редовно чују, али примећује промену глобалне архитектуре моћи услед јачања источних економија попут Кине и Индије.

Када је реч о могућем сусрету лидера у сукобу, Самарџија наглашава дубок јаз у приступима Путина и Зеленског.

"Зеленски је проћердао све адуте које је имао као председник. Сам сусрет њих двојице, уколико не би био закључен потписом на документ којим се јасно назначава крај рата, не би имао практично никаквог смисла", оцењује у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње", спољнополитички коментатор Слободан Самарџија.

Додаје и да Путин инсистира на конкретном споразуму пре било каквог састанка на врху, уз напомену да Москва узима у обзир и чињеницу да је мандат председника Украјине продужен у ратним околностима.

"Сада и сам Путин каже да је коначно спреман за праве састанке, мало смо га погурали, а већ дуго се спремамо за састанке – тако да морамо пронаћи формат“, рекао је Зеленски и нагласио да је неопходно окончати рат.

Словачки премијер Роберт Фицо поручује Зеленском да, ако је заинтересован за састанак, како му је иначе потврдио у личном контакту, треба да контактира свог руског колегу телефоном.

Помоћник руског председника Јуриј Ушаков објавио је да ће изасланици америчког председника Стивен Виткоф и Џаред Kушнер ускоро допутовати у Москву и да ће Москва наставити дијалог с њима.

Берлин није одушевљен идејом Владимира Путина да именује бившег немачког канцелара Герхарда Шредера за главног преговарача ЕУ за мировне преговоре са Русијом у Украјини, јавља Ројтерс, позивајући се на неименованог званичника немачке владе.

Међутим, поједини званичници немачке Социјалдемократске партије (СПД) оценили су да не би требало унапред одбацити могућност да Шредер учествује као посредник у преговорима о окончању рата у Украјини.

У немачкој владајућој коалицији, како сазнаје Шпигл, помиње се и могућност да се тој иницијативи придружи председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер.

Из Кремља је, истовремено, саопштено да украјинске снаге нису покушале да ометају прославу Дана победе, али су кршиле примирје нападима на руске регионе.

Након церемоније, Путин је у Москви, на конференцији за новинаре, изјавио да сматра да се руско-украјински конфликт ближи крају, истакавши да ће се састати са украјинским председником Володимиром Зеленским тек када буде склопљен трајни мировни споразум.

Као посредника у потенцијалним разговорима између Русије и Европе, руски лидер је рекао да као пожељну фигуру види бившег немачког канцелара Герхарда Шредера.

Са друге стране, у Украјини се славио Дан Европе, а Зеленски је тим поводом рекао да су Европљани од првог дана рата били уз Украјину, као и да ће Кијев настојати да постане део европске породице.

Зеленски је, такође, разговарао са председником Европског савета Антонијом Костом о корацима ка европским интеграцијама Украјине, као и о споразуму о размени затвореника са Русијом у формату 1.000 за 1.000, који је постигнут уз посредовање САД.

Украјински председник Володимир Зеленски затражио је гаранције да ће Москва поштовати договор.

Помоћник руског председника Јуриј Ушаков потврдио да је Русија прихватила иницијативу о прекиду ватре. Напоменуо је да је ова иницијатива проистекла из недавног телефонског разговора Путина с Трампом и да је важно што се она поклапа са 81. годишњицим победе над нацизмом.

У међувремену, у Европској унији настављају се политичке консултације о могућим преговорима са Русијом. Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас поручила је да је неопходно да се унутар Уније претходно утврди о чему би се уопште разговарало са Москвом, истичући да тренутни мировни процес не иде у жељеном правцу.

На фронту сукоби не престају. У Сумију је једна жена погинула, а две особе су повређене када су два руска дрона погодила зграду вртића.

Москва је саопштила и да је напала украјинске фабрике дронова и складишта нафте.

Снаге беспилотних система Оружаних снага Украјине погодиле су руски центар за обуку артиљеријских коректора и оператера дронова у месту Хрустаљни у Луганској области, саопштио је украјински командант Роберт Бровди.

Шведски министар цивилне одбране Карл-Оскар Болин објавио је да надлежне шведске службе истражују танкер за који се сумња да је део руске "флоте у сенци" која је под међународним санкцијама.

Зеленски је рекао да је Русија показала "крајњи цинизам" тражећи прекид ватре, а потом покренула нове ракетне ударе и нападе дроновима на Украјину.

Начелник Канцеларије председника Зеленског, Кирило Буданов, изјавио је да је Украјина спремна да продужи примирје, ако оно буде узајамно.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп признао је да Украјина наставља да губи територије и да задржава способност да спроводи војне операције захваљујући америчком оружју које Вашингтон продаје земљама НАТО-а.

Службе за ванредну ситуацију Украјине саопштиле су да је број жртава у руском нападу на југоисточни украјински град Запорожје порастао на 12.

Украјинске снаге лансирале су крстарећих ракета Ф-5 'фламинго' у оквиру операције  "Дубоки удар" против неколико руских циљева, укључујући објекте војноиндустријског комплекса у Чебоксарију у Русији.

И док Кијев циља руску престоницу, Москва је извела удар на град Мерефа у североисточној Харковској области у ком је погинуло седам људи, а 36 повређено.

Руски председник Владимир Путин прогласио је прекид ватре са Украјином током обележавања Дана победе над нацизмом. Коментаришући ту одлуку, украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да је она "непоштена" јер Кијев није обавештен о њој.

Такође, руско Министарство одбране упозорило је да ће, уколико Украјина не буде поштовала дводневно примирје, извршити масовни напад на Кијев апелујући на цивилно становништво и особље страних дипломатских представништава да благовремено напусте град.

Међутим, неколико сати након руске одлуке о прекиду ватре, Зеленски је објавио да је донео одлуку о примирју, које ступа на снагу 6. маја у поноћ по локалном времену.

Зеленски је раније, осврнувши се на Дан победе, истакао да Москва страхује од могућег надлетања украјинских дронова током церемоније.

Украјинска делегција је, предвођена Зеленским и министром спољних послова Андрејем Сибигом, током претходног дана присуствовала отварању Самита Европске политичке заједнице у Јеревану.

Истовремено, руске власти су саопштиле да је у Лењинградској области одбијен масовни напад украјинских дронова на луку Приморск. Оборено је више од 60 дронова, а пожар који је избио током напада локализован је, без изливања нафте. 

Паралелно, ИАЕА је саопштила да је обавештена о нападу дрона на лабораторију у оквиру Запорошке нуклеарне електране и упутила инспекторе ради провере безбедности.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је у Јеревану, током састанка са британским премијером Киром Стармером, да је Украјина спремна за нову рунду преговора о окончању рата у трилатералном формату. У разговору са норвешким премијером Јонасом Гаром Стореом, Зеленски је говорио о јачању противваздухопловне одбране и наставку војне подршке, укључујући програм ПУРЛ кроз који европске земље финансирају набавку америчког наоружања.

Словачки премијер Роберт Фицо саопштио је да његова земља неће учествовати у новим кредитним аранжманима ЕУ за Украјину, подсетивши да је раније одбио да подржи зајам од 90 милијарди евра. Он је поручио да Словачка, као сусед Украјине, сматра да је неопходно наставити дијалог како би се избегло даље нарушавање односа две земље.

Поред тога, Шведска је у Балтичком мору запленила танкер за који постоји сумња да припада такозваној руској "флоти из сенке", у оквиру појачаних контрола пловила и режима санкција Европске уније.

Ројтерс извештава да руске снаге контролишу подручје које се налази само један километар од јужне периферије Константиновке у Доњецкој области и да су борбе стигле до самог предграђа.

Главнокомандујући украјинске војске Олександр Сирски каже да одбијају упорне покушаје руских снага да се учврсте на ободу Костјантиновке користећи тактику инфилтрације.

Русија је дроновима напала више украјинских градова, гађајући енергетску и лучку инфраструктуру, као и стамбена подручја. Повређено је више особа.

У масовном руском нападу на Харков погођене су стамбене зграде и више бензинских пумпи.

Зеленски је увео санкције против пет особа за које се наводи да својим деловањем угрожавају националне интересе, безбедност, суверенитет и територијални интегритет Украјине. Међу њима је и његов бивши шеф кабинета Андриј Богдан.

Беспилотне снаге Украјине протекле недеље погодиле су четири руска авиона, укључујући "Су-57" и "Су-34", на аеродрому Шагол у Чељабинској области Русије, потврдио је командант снага за беспилотне системе Роберт "Мађар" Бровди и објавио снимак на Фејсбуку.

Русија је и претходне ноћи напала Одесу, а у масовном удару на Термопољ рањено је 12 људи. На Украјину је лансирала 404 дрона, од којих је противваздушна одбрана оборила 388.

Председник Володимир Зеленски најавио је повећање плата у украјинској војсци, које ће бити реализовано у оквиру реформе војног сектора. Обећава да ће плата на борбеним положајима бити знатно виша.

Руски специјалисти из Истраживачког института за примењену хемију патентирали су сачмарицу за обарање дронова, са смртоносним дометом до 100 метара.

Москва је потврдила да је обуставила транзит казахстанске нафте нафтоводом "Дружба" за Немачку и да те количине преусмерава на друге руте због техничких ограничења.

Одбрамбене снаге су наставиле нападе на руску нафтну инфраструктуру. Дронови су погодили рафинерију нафте "Лукоил–Пермнафтооргсинтез", која је удаљена више од 1.500 километара од украјинске границе. Експлозије су пријављене и у Нижегородској области.

Русија је наставила нападе на Одесу, Дњепропетровску и Николајевску област, у којима је било погинулих и рањених.

Украјински председник Володимир Зеленски упозорава да би Русија могла да пристане на дугорочни прекид ватре у замену за ублажавање или укидање санкција, због чега позива САД и Европу да не подлегну покушајима Москве да их ублажи.

Наглашава да Кијев не жели да прекид ватре који је Русија предложила због параде 9. маја постане тактичка обмана Москве.

Кремљ одговара да Русији није потребна реакција кијевског режима да би се прогласио прекид ватре на Дан победе. Поручује да ће Владимир Путин одредити тачан датум када ће прекид ватре с Украјином ступити на снагу.

Кандидат за премијера Мађарске Петер Мађар жели да мађарска мањина у Украјини добије више права пре него што одобри званични почетак преговора о приступању Украјине ЕУ. Блумберг пише да је то питање покренуто на састанку Мађара с председником Европског савета Антониом Костом у Бриселу.

Мађар је изнео услове који углавном понављају листу од 11 захтева које је Виктор Орбан представио Кијеву 2024. године.

Амерички председник Доналд Трамп је критиковао немачког канцелара Фридриха Мерца због његових изјава о Ирану, да његово руководство понижава цео амерички народ, а да Трамп нема стратегију у рату. 

Саветује Мерцу да више пажње обрати на рат у Украјини и ситуацију у сопственој земљи, уместо да се меша у послове оних који се боре против нуклеарне претње Ирана, да би свет, укључујући и Немачку, учинили безбеднијим местом.

Наиме, Путинов помоћник Јуриј Ушаков је изјавио да је руски председник у телефонском разговору са Трампом предложио привремени прекид ватре, поводом обележавања годишњице завршетка Другог светског рата. 

У међувремену, губернатор руске Белгородске области Вјачеслав Глатков саопштио је да су у нападу украјинског дрона на аутобус погинуле три жене, а да је повређено осам особа.

"Непријатељ је намерно погодио путнички аутобус у селу Вознесеновка у Шебекинском округу. Три жене су одмах преминуле од задобијених рана", навео је Глатков у објави на Телеграму.

По налогу председника Володимира Зеленског, специјалци Центра за специјалне операције Алфа украјинске службе безбедности (СБУ) употребили су дронове за напад на руску линијску производно-дистрибутивну нафтну станицу Перм која се налази више од 1.500 километара од границе са Украјином, наводи се у саопштењу СБУ. 

Станица Перм је у власништву "Трансњефта" и стратешки је важно чвориште главног система за транспорт и дистрибуцију нафте Руске Федерације у четири правца, преноси Укринформ.

Униан преноси да су одбрамбене снаге обориле два хеликоптера "Ми-28" и "Ми-17" у Вороњешкој области, позивајући се на изјаву команданта Оружаних снага Украјине Роберта Бровдија.

Према његовим речима, с обзиром на ову терористичку претњу, предузимају се све мере да се опасност сведе на минимум.

"Парада ће се одржати. Али не заборавимо, на крају крајева, да је прошле године то била јубиларна парада, парада великих размера, онаква каква би требало да се одржи на значајан датум", рекао је Песков, нагласивши да ће се парада одржати, али у смањеном формату.

Ко (не)ће учествовати на паради

На Црвеном тргу у Москви 9. маја ће се одржати војна парада поводом 81. годишњице победе у Другом светском рату, на којој ће у саставу пешадијске колоне учествовати војници виших војних образовних установа свих видова и родова Оружаних снага Русије, саопштило је јуче руско Министарство одбране.

Како је саопштено, на паради неће учествовати конвој војне технике, а због тренутне оперативне ситуације, на војној паради ове године неће учествовати студенти војних школа "Суворов" и "Нахимов" и кадетских корпуса, пренео је Спутњик.

На паради ће бити представљен рад војника свих родова и видова Оружаних снага Русије који обављају задатке у зони специјалне војне операције у Украјини, као и оних на борбеном дежурству, укључујући и у саставу командних места Стратешких ракетних снага, Ваздушно-космичких снага и на бродовима Ратне морнарице, наводи се у саопштењу.

Министарство је напоменуло да ће у оквиру ваздушног дела параде изнад Црвеног трга прелетети авиони руских акробатских група, а на крају параде јуришни авиони Су-25 обојиће московско небо бојама руске заставе.

Израел тврди да Кијев није пружио доказе да је руска пошиљка жита украдена.

Европска унија упозорила је Израел да је спремна да уведе санкције свим актерима који учествују, односно помажу "трговину житом које је Русија запленила на окупираним територијама Украјине".

"ЕУ је упозната са извештајима да је броду из руске 'флоте из сенке', који превози украдено украјинско жито, омогућено да истовари терет у луци Хаифа у Израелу, упркос ранијим контактима Украјине са израелским властима о том питању", изјавио је портпарол Европске комисије.

На седници Савета безбедности Русије, Путин је истакао да Kијев сваког дана губи одређену територију "у зони специјалне војне операције" у Украјини и "да се зато фокусирао на тероризам".

"Знамо да су и кијевски режим и његови покровитељи прешли на отворено терористичке методе. Разлози су очигледни, јасни су свима, непријатељ није у стању да заустави напредовање наших снага, наших момака дуж линије контакта", нагласио је Путин.

Позивајући се на податке украјинске војне обавештајне службе, Зеленски пак истиче да политичко руководство Руске Федерације планира нове офанзивне операције и ширење мобилизације.

"Одбрамбене снаге Украјине уништавају офанзивни потенцијал руске војске, при чему су неповратни губици окупатора достигли око 60 одсто укупних губитака. Упркос томе, руско политичко руководство планира даље офанзивне операције и спрема се да привуче више људства, укључујући и проширење процеса мобилизације унутар Русије", навео је Зеленски.