У руском ваздушном нападу на Славјанск погинула је једна особа, а пет је повређено. Украјинске власти наводе да су оштећене стамбене зграде и куће.

Са друге стране, руске власти тврде да је девет особа погинуло у нападу украјинског дрона на аутобус у Луганској области. У возилу је у тренутку напада било 15 путника.

Украјинска војска саопштила је и да је погодила Лукоилову рафинерију "Норси" у области Нижњи Новгород, где је избио пожар.

Москва, истовремено, наводи да је у луци Измаил погодила брод који је превозио војни терет, три резервоара за гориво и лучку инфраструктуру.

Кремљ је саопштио да се директор ЦИА Џон Ретклиф током посете Москви није састао са Владимиром Путином. Портпарол Кремља Дмитриј Песков навео је да је посета била повезана са "контактима између безбедносних служби".

Амерички председник Доналд Трамп оценио је да је Ретклифова посета била „мање-више рутинска“ и поручио да САД раде на окончању рата у Украјини.

Москва наводи да су руске снаге погодиле бродове који су допремали војни терет у луку Јужни код Одесе, као и складишта и резервоаре горива у лукама Јужни и Черноморск.

Директор ЦИА Џон Ретклиф боравио је у Москви на састанцима са руским званичницима, према наводима америчких медија. 

Руске власти саопштиле су да је Краснодарска Покрајина била мета масовног напада украјинских дронова. У нападима је било погинулих и повређених, а избио је и пожар у рафинерији.

Украјинска војска, са друге стране, тврди да је погодила руске системе за електронско ратовање у Луганску и на Криму, као и складишта горива, муниције и опреме у Бердјанску и Приморску.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров разговарао је у Москви са изаслаником Ватикана о путевима ка миру у Украјини и сарадњи у хуманитарним питањима.

На скупу су се обратиле прве даме Србије, Литваније, Естоније, Финске и Румуније Тамара Вучић, Дијана Науседијене, Сирје Карис, Сузан Инес Штуб и Мирабела Градинару, као и муж председнице Словеније Алеш Мусар.

Глобална платформа Самита првих дама и господе је међународна иницијатива коју је покренула Олена Зеленска, а окупља брачне другове шефова држава из целог света, како би се суочили са глобалним изазовима, наводи Укринформ.

Празник пада тачно дан пре Данa независности Украјине, који се прославља 24. августа.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је данас, на церемонији поводом тог празника, да Русија није одустала од амбиције да спречи постојање Украјине и додао да је Кремљ тиме опседнут, али је изразио уверење да ће управо због тога изгубити рат.

"Русија није одустала од става да Украјина не треба да постоји", рекао је председник Украјине Володимир Зеленски. Ипак, верује да ће Москва изгубити рат.

Према његовим речима, 300.000 Руса, који ће бити мобилисани на јесен, могли би да отворе нове правце на фронту на истоку Украјине или у Черниговско-Кијевској области.

Сматра да се коридор могућности за мировне преговоре са Русијом отвара од самита Г20, који ће се одржати у децембру у Сједињеним Америчким Државама, до краја лета следеће године.

Истакао је да су ратни напори Украјине додатно компликовани због овогодишњег финансијског јаза у сектору одбране од 27 милијарди долара.

Руски председник Владимир Путин каже да је главни проблем што је "неонацистичка идеологија данас темељ украјинске државности".

Понавља да борба против русофобије и жеље да се уништи све руско у Украјини представља један од разлога за "специјалну војну операцију“.

Украјински званичници навели су да је у Харковској области руски дрон погодио електрични воз на релацији Лозова–Харков, при чему су две особе погинуле, а пет је повређено.

Снаге беспилотних система Оружаних снага Украјине тврде да су погодиле руске ловце Су-33 и миг 29, као и осам радарских комплекса, положаје дивизиона ПВО система С-400.

Посета специјалних изасланика америчког председника Доналда Трампа, Стива Виткофа и Џереда Кушнера, Кијеву и Москви за сада је одложена, рекао је извор агенције Тас.

Тај извор је навео 8. августа да би се посете Виткофа и Кушнера Кијеву и Москви могле десити у року од седам до десет дана.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је француски председник Емануел Макрон обећао да ће убрзати испоруку нових француских ракета и опреме његовој земљи.

Макрон је, такође, навео да је ужаснут нападом на Криви Рог и најавио распоређивање нових ракета "пресретача" како би се Украјини пружила "сва неопходна средства за одбрану њеног ваздушног простора".

Немачка је, истовремено, објавила да ће обезбедити додатних 50 милиона евра хуманитарне помоћи Украјини и издвојити још 10 милиона евра у НАТО фонд за заједничку политику.

С друге стране, руски председник Владимир Путин истакао је да ће одговор руске војске на украјинске нападе на логистичке објекте бити "много болнији и разорнији" од дејстава Кијева.

Директор "Росатома" Алексеј Лихачов, у међувремену, објавио је да је званични Кијев нападима у региону спречио посету генералног директора Међународне агенције за атомску енергију Запорошкој нуклеарки, као и ротацију експерата ИАЕА.

За то време, заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев изјавио је да ће Русија наставити да заузима територије у Украјини.

Украјински председник Володимир Зеленски обећао је да ће Украјина "сигурно одговорити" на тај напад, поручивши да руски рат мора да се заврши, као и да им је потребна помоћ света да то постигну.

Министар енергетике Украјине Денис Шмигаљ навео је да су руски напади у протеклих шест месеци оштетили или уништили више од 300 бензинских пумпи у тој земљи.

С друге стране, заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјапков изјавио је да је његова земља отворена за нове предлоге о томе како постићи решење за сукоб у Украјини, као и да су САД показале спремност за "конструктиван дијалог и разумевање става Русије".

У међувремену, руско Министарство одбране саопштило је да је генерал-пуковник Денис Љамин преузео дужност команданта руских снага беспилотних система.

Заменик шефа украјинске војне обавештајне службе Вадим Скибицки тврди да Северна Кореја појачава подршку Русији увођењем јединице са дроновима.

За то време, кабинет француског председника саопштио је да ће француски председник Емануел Макрон, британски премијер Енди Барнам и немачки канцелар Фридрих Мерц у понедељак председавати састанку такозване "коалиције вољних", групе земаља које подржавају Украјину.

Како је саопштио градоначелник украјинске престонице Виталиј Кличко мета удара били су критични инфраструктурни објекти.

На саслушању украјинском држављанину, који је у среду ухапшен у Пули због наводне саботаже Северног тока, предложен је екстрадициони притвор.

Руско Министарство унутрашњих послова, с друге стране, подигло је потерницу за немачким новинаром Франкфуртер алгемајне цајтунга (ФАЗ) Михаелом Мартенсом.

Мартенс је на недавној конференцији за новинаре у Београду, на којој је присуствовао украјински председник Володимир Зеленски, поставио питање о убијању руских војника, које је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова оценила као провокацију.

Украјински председник Володимир Зеленски увео је сет неколико нових санкција упућених Русији.

Четири особе су погинуле, а четири жене рањене у нападу руског дрона на аутобус у Херсону.

У Запорожју је, према локалним властима, једна особа страдала, а шест је повређено у ударима у којима су оштећене стамбене и друге зграде.
Москва је саопштила и да је у Црном мору, у близини Одесе, погођен теретни брод за који тврди да је превозио војни терет.

Контраобавештајна Служба безбедности Украјине (СБУ) саопштила је да су ухапшена два руска агента који су покушавали да запале један од енергетских објеката у Черновцима, на западу Украјине.

Напади су настављени и на територији Русије. У Уфи је дрон погодио рафинерију, док је једна особа повређена. Руски председник Владимир Путин признао је да украјински удари наносе штету инфраструктури, али тврди да немају "критичне последице".

Русија је саопштила да је оборила украјински "миг 29", као и велики број дронова изнад Московске области. У Енергодару, у нападу је, према руским наводима, једна особа погинула, а 16 је повређено.

Кијев је, с друге стране, пријавио руске ракетне и дроновске нападе на Харковску област и Запорожје. У селу Печенеги у Харковској области, према украјинским подацима, погинуло је 10 људи, а 17 је повређено.

На политичком плану, руски министар спољних послова Сергеј Лавров поручио је да Москва има право да Британију сматра учесником сукоба у Украјини, због наводног коришћења британских дронова у нападима на руску територију.

"Жао ми је Британије ако буде уз Украјину до самог краја", поручио је Лавров.

Лондон је одговорио да ће наставити да пружа пуну подршку Кијеву.

Украјински председник Володимир Зеленски предложио је нове министре спољних послова и одбране.

Истовремено, Москва је саопштила да су севернокорејске снаге помагале руским трупама у борбама у Курској области.

Кијев је узвратио ударима на руске регионе. У украјинском ракетном нападу на Белгородску област, према наводима руских власти, погинуло је шест људи, док су четири особе повређене, међу њима и дете. У Астраханској области у нападу дроном погинула је једна жена.

На политичком плану, украјински председник Володимир Зеленски одобрио је првих пет кадровских промена у војсци, након именовања Михајла Драпатија за врховног команданта Оружаних снага Украјине. За новог команданта Логистичких снага именован је Јуриј Погрибни, док је са те функције разрешен Володимир Карпенко.

Европска унија најављује нови пакет санкција Русији, док Москва поручује да је повратак западних компанија на руско тржиште могућ уз пренос технологија и заједничка улагања.

Кијев је узвратио ударима на Московску, Ростовску и Белгородску област. Украјинска војска тврди да је погодила постројење за производњу ракетног горива у Ростовској области.

Истовремено, руско Министарство одбране саопштило је да је противваздушна одбрана оборила 822 украјинска дрона. Према наводима Министарства, дронови су оборени изнад Белгородске, Брјанске, Курске, Московске области и Крима, као и изнад Азовског и Црног мора.

Уз размену удара, настављени су и инциденти ван Украјине. Шпански борбени авион Ф-18, који је био у мисији НАТО-а, оборио је дрон који је ушао у ваздушни простор Румуније.

Москва упозорава Вашингтон да мировна реторика није у складу са наставком испорука оружја Кијеву, док руски званичници оцењују да би нове могуће испоруке америчког наоружања преко Турске додатно удаљиле перспективу решавања сукоба.

Русија је наставила нападе на украјинске луке, беспилотне летелице погодиле су складишта са војном опремом у луци Одеса. У Чернигову је погођено складиште дронова.

Министарство одбране потврдило је да су у више региона уништени логистички центри, енергетска и транспортна инфраструктура, погони за монтажу дронова и беспилотних чамаца дугог домета, као и привремена места за распоређивање украјинских снага и страних плаћеника. 

Русија је затражила појашњење од Сједињених Америчких Држава и Турске у вези с информацијама о плановима за испоруку оружја Кијеву.

"Објављени документи указују на припреме за трансфер значајног арсенала, укључујући офанзивно оружје. То укључује 12 система вишецевних ракета, преко 2.500 невођених касетних муниција, 47.000 касетних муниција калибра 203 мм и 70 оперативно-тактичких ракета ATACMS", истакла је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова.

Упозорила je да покушаји снабдевања Украјине оружјем усред реторике о мировним снагама поткопавају међусобно поверење.

Немачко Министарство спољних послова не препоручује грађанима те земље да путују у Украјину у блиској будућности због ризика од руског гранатирања пре Дана независности Украјине.

Министарство упозорава грађане да се током обележавања Дана независности, 24. августа, не може искључити повећање руских напада како на инфраструктуру тако и на цивилне циљеве.

Једна особа је погинула, а десет је повређено у нападима украјинских снага на Белгородску област. У нападу на стамбену зграду у Брјанску у Русији, рањeно је деветоро људи.

Генералштаб Украјине саопштио је да је мета напада одбрамбених јединица био комплекс "Новатек" у луци Уст-Луга у Лењинградској области, на северозападу Русије, у коме је избио пожар.

Русија је наставила да гађа украјинске луке. Погођено је складиште оружја и војне технике у луци Јужни, као и резервоар за гориво и мазива у луци Одеса. Ударним дроновима уништена су два пловила у Црном мору југозападно од Николајева, која су била у пратњи теретних бродова са западним оружјем за украјинску војску.

Москва није примила захтев од Турске путем званичних канала у вези с мораторијумом на војне операције у Црном мору, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова. Нагласила је да Русија не види разлог за делимичне мере у тренутним околностима које би "кијевском режиму само омогућиле предах".

Председник Володимир Зеленски поручио је да Кијев наставља да ради на противваздушној одбрани - ракетама које су неопходне за заштиту живота и споразумима о производњи у Украјини. "Неће бити лако, али све ће успети", тврди Зеленски. 

Шеф дипломатије Сергеј Лавров каже да Москва не одбија да прими америчке  преговараче Стивена Виткофа и Џареда Кушнера. 

"Ако дођу, знају да је руски председник Владимир Путин спреман да их поново прими. Питање је, међутим, са чиме долазе", поручио је Лавров. 

Весна Перинчић из Уније потрошача појаснила је, у емисији Првог програма Радио Београда "У ритму дана", шта нова законска решења значе у пракси за грађане - од наплате кувера у ресторанима и QR менија, преко лажних снижења, до права на рекламацију и повраћај новца.

Кувер и скривени трошкови у ресторанима

Говорећи о популарним "кафанским триковима" и додатним трошковима који дочекају госте на рачуну, Перинчићева је нагласила да кувер није законом забрањен, али да постоје јасна правила под којима може да се нађе на рачуну.

"Дакле, кувер и даље може да се добије у ресторану, али не може да се наплати уколико га потрошач није тражио. Трговац, угоститељ, не може самоиницијативно да пружи услугу кувера и да наплати потрошачу", изјавила је Весна Перинчић.

Она је додала да исто важи и за друге додатке, попут декоративног воћа или кечапа уз пицу, који морају бити јасно наведени у јеловнику и изричито наручени од стране госта.

Такође, трговци не могу наплаћивати скривене трошкове који представљају саставни и неодвојиви део угоститељске услуге, као што су сервисирање стола, есцајг, салвете или влажне марамице за брисање руку.

Правила за QR кодове и истицање цена

Коментаришући све чешћу праксу да се јеловници налазе искључиво у дигиталној форми путем QR кодова на сточићићима, Перинчићева истиче да је то дозвољено, али уз један важан услов.

"Трговац је испунио законску обавезу да је цене начинио доступним потрошачу, али на захтев потрошача дужан је да му достави и у писаној форми, дакле у писаној форми ценовника. Не може да каже: 'Скеноирај QR код и видећеш које су цене', него мора, ако потрошач тражи, да му достави писану форму ценовника", објашњава она.

Уколико се достава хране или одређени додатни трошак паковања и амбалаже наплаћује, потрошач о томе мора бити унапред информисан. Код наручивања преко интернета износ доставе мора јасно стајати на интернет страници трговца, јер у супротном потрошач није дужан да плаћа додатне трошкове.

Такође, Перинчићева је из праксе подсетила да је трговац у обавези да производ прода по цени која стоји истакнута на рафу, а не по вишој цени која се појави на каси, напомињући да потрошачи имају пуно право да на томе инсистирају.

Крај лажним снижењима и нова правила за рекламације

Нови Закон о заштити потрошача, уз измене Закона о трговини, уводи већу транспарентност када је реч о такозваним продајним подстицајима и снижењима.

"Код продајних подстицаја мора да се примењује цена која је најнижа цена коју је трговац огласио у року од 30 дана пре објаве продајног подстицаја. Тако више не може да се деси да је три дана пре повећао цену, па онда, ево, сад нудим по нижој цени", истакла је Весна Перинчић, упозоривши да су за кршење ове одредбе прописане казне по прекршајном налогу на лицу места.

Када је реч о рекламацијама и куповини робе која се поквари, новине се односе на временске рокове у којима потрошач остварује своја права.

"У првих 30 дана потрошач бира између ове четири опције – оправке, замене, повраћаја купопродајне цене или смањења цене. А после 30 дана се подразумева оправка или замена, па до две године, колико је рок саобразности", појаснила је она, додајући да је интенција да се фаворизује поправка производа уз продужење гаранције или друге погодности како би се смањио технолошки отпад.

У украјинском нападу дроновима избио је пожар у индустријској зони у Салавату, у руској републици Башкортостан, где се налазе велика рафинерија нафте и петрохемијски комплекс. Ватра је захватила и складиште "Вајлдбериса".

Руске снаге гађале су Кијев, Павлоград и Изјум и три украјинске луке – Одесу, Ченоморск и Очаков. У удару руског дрона на путнички воз у Одеском региону погинуле су две особе.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова упозорила је да је све више доказа о директној умешаности земаља НАТО-а у нападе на Русију. Истакла је да су се појавили докази да је  НАТО умешан у пренос података Служби безбедности Украјине (СБУ) о руским објектима, који су потом били изложени нападима.

Ројтерс сазнаје да је Украјина упутила Русији предлог да обе стране обуставе нападе на цивилне циљеве у Црном мору. Предлог о обустави напада Кијев је пренео путем треће стране и још увек чека одговор, рекао је за Ројтерс извор упознат са ситуацијом.

Шеф дипломатије Сергеј Лавров поручио је да ће Русија сама бирати своје мете, као одговор на пљачку и пиратерију од стране западних земаља, али не нужно у истим водама у којима ће, како је рекао "ови новопечени мировњаци чинити своја безакоња".

Дипломата је нагласио да је незаконита одлука Брисела да прогласи бродове под било којом заставом "флотом у сенци" веома опасан пут за Европску унију.

Заменица пољског министра одбране Магдалена Собковјак-Чарнецка, потврдила је да Варшава разматра могућност испоруке још једне партије ракета "патриот" Украјини, и да ће то питање бити решено у наредним данима.

Нагласила је да на процену ситуације утиче недавни инцидент с руском ракетом која је напала пољску територију.

Кијев је узвратио нападима на руску поморску инфраструктуру. Масовни напад дроновима изведен је на Краснодарску Покрајину, укључујући Новоросијск, где је проглашено ванредно стање.

На дипломатском плану, украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да је Кијев америчким преговарачима предао предлоге за окончање рата.

Амбасадори НАТО-а разговарали су о недавним кршењима ваздушног простора Пољске и Румуније, за која Алијанса одговорност приписује Русији.

Кијев је НАТО-у доставио списак опреме неопходне за хуманитарно разминирање земље. Међу траженом опремом су заштитна одела за пиротехничаре, магнетометри, системи за даљинско активирање и роботи за проналажење и неутралисање експлозивних средстава.

Москва, у међувремену, тврди да је током протеклог месеца Кијеву доставила три списка ратних заробљеника и осуђених украјинских војника предложених за размену, али да је украјинска страна те предлоге одбила.

Руски председник Владимир Путин изјавио је током вежби Пацифичке флоте да НАТО повећава војно присуство у Пацифику и да тиме расте потенцијал за сукоб у региону.

Убрзо након тога хотел и плажни бар су порушени, упркос тужби коју је породица поднела суду. Породица Јакшић је тражила одређивање привремене мере којом би се до окончања целог спора забранило рушење хотела.

На данашњем првом рочишту правни заступници “Ибра-Лепенца” бранили су се тиме да они и нису рушили, већ инспекторат надлежног министарства.

Судија је усвојио предлог да се саслушају Јордан Јакшић и директор предузећа "Ибар-Лепенац" Фарук Мујка у својству странака.

Бранилац породице Јакшић, адвокат Василије Арсић, рекао је да су изнели аргументацију у корист оштећене стране, истовремено указујући на повреду закона.

Најавио је да ће се изласком на лице места констатовати штета породици Јакшић, уз помоћ суда, вештака и тужиоца.

"Онда улазимо у једну фазу поступка, која је све тежа јер је већ нанета трајна штета тужитељу, али се надамо да ће уз поштовање законитости овог правног система доћи до циља односно да се Јакшић Јордан материјализује односно наплати штету која му је причињена", рекао је Арсић.

Додао је да се отвара ново питање, ко је рушио?

"Ако живимо у једном правном оквиру где имамо правну сигурност, онда треба да се умеша тужилаштво, полиција, да видимо ко је то незаконито рушио објекат у власништву Јакшића", казао је Арсић.

Власти у Приштини су на обали језера Газиводе срушиле 17 објеката српских власника, тврдећи да су наводно изграђени на земљишту које припада компанији "Ибар-Лепенац".

Најавиле су нова рушења.

Украјинске снаге узвратиле су ударом на рафинерију нафте у руском Орску, где је после напада избио пожар.

Председник Украјине Володимир Зеленски упозорава да се Русија после парламентарних избора припрема за нови талас мобилизације, током којег би до краја године могло бити позвано неколико стотина хиљада људи, уз ослањање на војну помоћ Северне Кореје.

Уз наставак борби, појавиле су се и процене о могућем даљем заоштравању сукоба. Њузвик наводи да појачани ракетни удари, повећана производња оружја дугог домета и војна сарадња са Северном Корејом могу указивати на припреме Русије за интензивнију фазу рата. За сада, међутим, нема потврде о новој мобилизацији или великој руској копненој офанзиви.

У међувремену, Кијев је изразио забринутост због руске сателитске мреже "Рассвет". Украјинска војна обавештајна служба упозорава да би систем, после формирања целе констелације, могао да функционише слично "Старлинку" и омогући ефикасније управљање руским дроновима.

На дипломатском плану, бивши амерички маринац Роберт Гилман, који је од 2022. године био у затвору у Русији, ослобођен је и на путу је за САД, саопштио је шеф Беле куће Доналд Трамп. Према његовим речима, Гилман је ослобођен из хуманитарних разлога, без размене за руског затвореника.

Пред Други светски рат у селу је живело 157 становника, од којих је део успео да се спаси у збегу.

Српске куће у Чавашу, где данас живе свега два становника, спаљене су порушене у претходном рату.

Представници локалних институција и удружења, потомци страдалих, положили су венце на обновљени споменик српским жртвама из Чаваша.