Зеленски је рекао у интервјуу за Си-Ен-Ен Турска, након што се у суботу састао са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом у Истанбулу, да рат са Русијом мора да се заврши и да се нада да ће у мировном процесу посредовати Турска.

Претходно је председник САД Доналд Трамп рекао да ће позвати Зеленског на самит Групе 20, који ће у децембру бити одржан у Мајамију.

Из Кремља истичу, Путин никада није одбијао разговоре са Зеленским и да би се одазвао његовом позиву.

Додају да је дијалог са Бриселом немогућ због изјаве Европске уније о потреби да се Русији нанесе стратешки пораз.

На терену, због руских напада на енергетску инфраструктуру, стотине хиљада домаћинстава у Украјини је без струје.

Погођени су и објекти логистичке војне инфраструктуре.

Украјинске снаге гађале су индустријско постројење у руском региону Нижњи Новгород.

Средства за куповину обезбедиће украјински партнери и савезници, објавио је Инсајд дифенс.

Володимир Зеленски је захвалио америчкој администрацији што су одобрили продају, али је затражио да ракете буду испоручене већ током предстојеће зиме, када ће, како је навео, бити најпотребније за одбрану од руских напада.

Украјински председник је у интервјуу за америчке медије рекао да би трилатерални преговори на техничком нивоу између Украјине, САД и Русије могли да буду одржани од 6. до 10. новембра у Абу Дабију, оградивши се да то још није коначно утврђено.

У десетинама руских напада за 24 часа на Сумску област, страдала је и 43-годишња жена, саопштила је регионална полиција. У нападу украјинског дрона на приватну кућу у селу Климово у Брјанској области погинули су мушкарац и жена, док је пет цивила повређено, рекао је  начелник тог региона Јегор Коваљчук.

Руске снаге су током ноћи напале локације за склапање и складиштење дронова у Харкову, као и радионице у индустријској зони Протон, где се производе компоненте оружја, навело је тамошње Министарство одбране.

У међувремену, становници Уфе пријавили су експлозије након напада украјинских беспилотних летелица на локалну рафинерију нафте.

Зеленски је изјавио да су становници Аљошке, у Херсонској области под руском контролом, прешли на територију под контролом Кијева.

Мештани Аљошке су преко Крима и Белорусије стигли у украјинску Черниговску област.

Државни секретар САД Марко Рубио рекао је да би Зеленски могао бити позван да присуствује Самиту Г20 у децембру у Мајамију "ако Доналд Трамп закључи да би 'нешто позитивно' могло произаћи из његовог присуства".

Украјински председник Володимир Зеленски најавио је да ће украјинске снаге проширити домет напада на територији Русије, укључујући и удаљене регионе Западног Сибира

Директан сусрет Зеленског и Путина могао би да донесе нову динамику мировним преговорима, оцењује украјински шеф дипломатије Андриј Сибига, истичући да је Кијев спреман и за разговоре о територијама, али не у Москви.

Високи командант НАТО-а Алексус Гринкевич потврдио је да САД настављају испоруке ракета за системе "патриот" Украјини, без кашњења.

У нападу на стамбену зграду у Кременчуку погинуле су три особе, а 19 је повређено, међу којима петоро деце. Најмање једна особа повређена је у нападу на путнички аутобус у Запорожју.

Украјински председник Володимир Зеленски затражио је средства за супротстављање новим руским балистичким нападима, на које, како тврди, упозоравају обавештајне службе.

Истовремено, председник Русије Владимир Путин изјавио је да Европска унија није успела да оствари стратешки пораз Москве и упозорио на опасност од директног рата Русије и Европе.

Руске снаге напале су дроновима и Харков, где је погођена образовна установа, али подаци о евентуалним жртвама још нису познати.

С друге стране, Москва тврди да је у Црном мору погодила теретни брод који је превозио војну опрему за Украјину.

Сусрет би се одржао током самита Азијско-пацифичке економске сарадње у новембру у кинеском граду Шенџену. Амерички председник Доналд Трамп позитивно је одговорио, а као додатну тему предложио је денуклеаризацију.

Уредник спољнополитичке редакције Радио Београда Никола Денчић рекао је у Јутарњем програму РТС-а да је Путину потребан што скорији завршетак рата. Рат Русији економски не одговара и свакодневно односи велики број жртава.

"Још један од циљева Владимира Путина јесте да се Русија коначно заправо и легитимише као трећа сила света", рекао је Денчић.

Кина, према његовим речима, жели да се постави као посредник.

Трамп је, како је навео, пре свега окренут унутрашњој политици и изборима на пола мандата.

Да ли бисмо могли да добијемо нову Јалту

Праве се паралеле са поделом света која је направљена на крају Другог светског рата.

"Да ли бисмо могли да добијемо нову Јалту? Тешко", оценио је Денчић.

Подсетио је да су у Јалти за столом седеле три највеће војне силе тог времена, будуће победнице у Другом светском рату.

"Оно што би најбоље могло да се деси јесте да добијемо назнаке решења… једног, а можда и два сукоба у свету", истакао је Денчић.

Сматра да до решења за Украјину неће доћи без пристанка Кијева или европских савезника, без обзира на утицај, пре свега Вашингтона.

Кина и нуклеарно оружје

Када је реч о денуклеаризацији, Денчић је подсетио на поруку Пекинга да Кина неће учествовати у таквом договору.

Пекинг сматра да Кина није у истој позицији као САД и Русија, које имају далеко веће нуклеарне капацитете.

Украјински председник нада се да ће преговори бити одржани већ 10. новембра у Абу Дабију.

На фронту, украјински Генералштаб тврди да су погођена три елемента руске противваздушне одбране. У руском нападу дроном на Харков повређено је најмање пет особа, међу којима је четворогодишње дете, саопштиле су украјинске службе.

Из Москве поручују да европски представници неће бити позвани за преговарачки сто.

Прва дама САД Меланија Трамп изјавила је да је локално примирје између Русије и Украјине проширено и изван града Аљошки, у Херсонској области, како би се омогућио безбедан пролаз конвоја са хуманитарном помоћи.

Исход хуманитарне операције у Аљошком могао би да допринесе напретку мировног процеса и изградњи поверења, нагласио је министар спољних послова Украјине Андриј Сибига.

Пољски премијер Доналд Туск изјавио је да су изгледи за конструктивне разговоре о окончању рата у Украјини у Абу Дабију умерено оптимистични, након телефонског разговора председника Финске Александра Стуба и норвешког премијера Јонаса Гара Стереа са руским председником Владимиром Путином.

Према писању Њујорк тајмса, администрација америчког председника Доналда Трампа разматра укидање санкција Руском фонду за директне инвестиције (РФДИ).

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да Русија за сада не види промену става европских земаља према сукобу у Украјини, и да те земље, према његовим речима, настављају да осуђују Москву занемарујући узроке кризе.

Агенција РИА Новости јавља да је хеликоптер немачког ратног ваздухопловства прелетео на свега неколико километара од границе Русије и Естоније.

Руска и украјинска страна су се раније договориле да привремено обуставе сва борбена дејства у том подручју како би омогућиле достављање хуманитарне помоћи и припремиле евакуацију цивила договореним безбедним коридором.

Шефица европске дипломатије Kаја Kалас поручила је да Украјину чека још једна брутална ратна зима, као и да је мало наде за скори мир.

Настављају се сукоби на фронту. У руском нападу на Харков две особе су погинуле, а четири повређене, а у нападу дроном на Павлоград једна особа је погинула, а седморо повређено.

Украјина и Молдавија потписале су споразум о војној сарадњи, а украјинска Врховна рада је усвојила законе којима се продужава ратно стање и општа мобилизација до 29. јануара 2027. године.

Званична Москва је упутила дипломатску ноту Министарству спољних послова Холандије поводом изјаве министарке одбране Дилан Јешилгоз-Зегеријус да Русија није само агресор, већ и непријатељ.

Истовремено, пријављени су и смртоносни украјински напади дроновима на руску пограничну област Белгород.

Украјински председик Володимир Зеленски тврди да већина земаља ЕУ не жели да обнавља енергетске везе са Русијом.

Дипломатски напори за окончање рата се настављају, али нови напади на цивилне и енергетске објекте показују да сукоб и даље угрожава становништво и снабдевање електричном енергијом уочи зиме.

Истовремено, украјински лидер навео је да сателитски системи "Старлинк" и "Старшилд" поново раде пуном брзином у Украјини, након више од недељу дана ограничења која су, тврди, отежала војне операције.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да би Сједињене Државе могле да уведу царине од 200 одсто Украјини и Русији како би их приморале да окончају рат, али је изразио сумњу у ефикасност таквог корака, будући да САД, како каже, не тргују довољно са тим земљама.

Амерички државни секретар Марко Рубио је, у међувремену, рекао да се руски рат против Украјине првенствено тиче Донбаса, који Москва жели да заузме, али не може да га освоји војним путем.

Према његовим речима, сукоб неће бити могуће окончати војним путем, већ су за то потребни дипломатски преговори и компромис који ће подразумевати уступке са обе стране.

С друге стране, Министарство одбране Русије саопштило је да су снаге противваздушне одбране током последња 24 сата пресреле и уништиле више од 600 украјинских дронова.

За то време, немачки канцелар Фридрих Мерц упозорио је да се Немачка суочава са "огромном претњом" из Русије, која, како је навео, настоји да дестабилизује земљу, позвавши на јединство унутар владајуће коалиције.

Украјински председник Володимир Зеленски објашњава да је реч о састанку на техничком нивоу и да се нада да ће након тога уследити сусрет тројице лидера. Напомиње да је овог месеца требало да буде одржан сличан састанак, али да се он није догодио.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да је свеобухватно решење кризе немогуће без разговора о безбедносним питањима за Москву и Кијев.

Песков је потврдио и да је први танкер са руским дизел-горивом отишао у Сједињене Америчке Државе, што је и договорено у разговору председника Владимира Путина и Доналда Трампа.

Што се тиче спасавања цивила из града Олешки у Херсонској области, две стране постигле су договор, уз посредовање прве даме САД Меланије Трамп. Како су најавили руски војни званичници, руске снаге ће 27. октобра обуставити ватру на Херсон како би се спровела хуманитарна операција.

У међувремену, председник Румуније Никушор Дан окривио је Русију за напад на теретни брод под заставом Коморских острва, који је, након што је погођен дроном, потонуо у близини румунских територијалних вода. Један морнар је погинуо, док се тројица воде као нестала.

Самарџија додаје да оног тренутка када се Трамп од тога одрекао, ствари су почеле другачије да се развијају из простог разлога што замена за Америку не постоји, јер Европа не може да обави оно што су могле Сједињене Америчке Државе. Тиме су борбена дејства добила другачији интензитет, фокусирајући се на озбиљне ударе по енергетским објектима, што лоше утиче на Украјину, а преко ње практично и на Европу. Све ове околности довеле су до тога да преговори постану неизбежни, а Трамп верује да би договор о миру могао да се постигне већ у децембру ове године на састанку групе Г20.

Свет се поделио на три дела и нови глобални ослонци

Објањавајући шири глобални контекст и питање укључивања других играча у преговарачки процес, попут Кине, Самарџија истиче да се у овом тренутку разговара "практично више о светском миру него само о миру у Украјини", с обзиром на то да ситуација на Блиском истоку може да постане још већи проблем.

"Трамп је на неки начин подлегао, условно речено, ономе што је тражио остатак света, а то је да се униполарни свет заврши, да се ипак крене на нешто што је много продуктивније, много ефикасније, прагматичније. А то је да се свет не подели, али да се зна да постоје ипак три ослонца у овом тренутку. То су Русија, Кина и Америка", рекао је Самарџија.

Самарџија напомиње да би у тој групи издвојио још и Турску и Индију, јер је свет потпуно другачији од оног у 20. веку. Африка се, према његовим речима, у великом смислу подигла и представља континент будућности, док је Јужна Америка остала у сенци утицаја САД.

"Европа се претворила у искључивог потрошача"

Коментаришући положај Европске уније и изгледе да европски представници уђу у преговоре, Самарџија упозорава да би такав преговарач морао да седи по страни и да се његов глас не би чуо истом јачином.

"Европа нема више шта да понуди. Европа се, то ја стално истичем, практично данас претворила у искључивог потрошача. У Европи се ништа не производи што би било толико важно за остатак света да би могао да опстане", сматра Самарџија.

Самарџија истиче да се Европа "сама себи на неки начин дезавуисала", не само помагањем Украјине на погрешан начин, већ и тиме што није обезбедила ни Украјину ни себе. Европа се данас суочава са скупим енергентима, великим бунтовима у Француској, Италији, Албанији, Немачкој и Великој Британији, што подсећа на тешка времена после Првог светског рата, иако још увек није дошла до дна.

Преплитање криза и амерички пословни интереси у Украјини

Говорећи о позадини преговора, економским факторима и повезаности са кризом на Блиском истоку, Самарџија указује на стратешке интересе Сједињених Америчких Држава и предстојеће парламентарне изборе у децембру, на којима је Трампу важно да његова странка остане на челу Конгреса.

"Ја већ једно годину дана, искрено да вам кажем, заступам тезу да Американци желе да преузму Украјину. Не у оном смислу као што су својевремено били у Западној Немачкој, значи где су држали и војно и све друго, него да пословно преузму Украјину. Значи, да америчке компаније ту почну да раде у пуном смислу, јер Европљани немају паре да обнове Украјину. Американци могу увек да наштампају доларе", рекао је Самарџија.

Коментаришући ситуацију на фронту и недавне прекиде сателитских веза система Старлинк, Самарџија, у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње", оцењује да је то била врста опомене украјинском председнику Володимиру Зеленском да мора коначно да одлучи шта хоће и на шта мора да пристане.

На самом крају, спољно-политички коментатор и некадашњи дописник листа Политика из Москве, закључује да ће оног тренутка када се Америка и Русија договоре, бриселска бирократија практично "отпасти", уз наду да ће остали Европљани схватити да су у последњих пет година отишли превише у крајност и да ће морати да се повуку.

Амерички држављанин Стивен Хабард вратио се у САД после више од четири године притвора у Русији, где је био осуђен због наводног учешћа у борбама на украјинској страни као плаћеник.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да несугласице са америчким председником Доналдом Трампом нису личне природе, али је упозорио да би укидање санкција Русији ојачало председника Владимира Путина и отежало постизање мира у Украјини.

Руско Министарство одбране тврди да су у нападима на Кијев и Одеску област погођени објекти за производњу и складиштење дронова и ракета, као и транспортна инфраструктура.

Са друге стране, украјински Генералштаб претходно је објавио да су украјинске снаге погодиле руске командне и телекомуникационе објекте и складишта наоружања.

Заменик руског председника Јуриј Ушаков потврдио је да је Путин обавестио Виткофа да је Русија спремна да после 10. новембра настави трилатералне разговоре о Украјини. Рекао је и да се сукоб у Украјини креће ка завршетку.

"Не знам колико смо близу, али се крећемо у том правцу", оценио је Ушаков.

И председник Сједињених Држава Доналд Трамп рекао је након састанака специјалног изасланика да je решење сукоба у Украјини ближе него икад раније.

"Мислим да смо ближи [постизању договора]. Можда ближи него икад раније", рекао је амерички лидер у Белој кући.

Председник Володимир Зеленски изјавио је да би прихватио мировни споразум којим би се рат “замрзнуо” дуж тренутне линије фронта, оценивши то као реалан начин да се зауставе борбе.

Казао је да би Украјина у том случају затражила безбедносне гаранције од америчког председника Доналда Трампа и европских савезника, како би се осигурали мир и безбедност.

Кремљ је објавио да би први танкер са 40.000 тона руског дизела требало данас да исплови ка Сједињеним Америчким Државама, као и да ће уследити нове испоруке.

Лидери Русије, Кине и Сједињених Америчких Држава потврдили спремност да одрже трилатерални састанак на самиту Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК) у кинеском граду Шенџену, саопштила је Москва.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да су у разговорима са америчким изаслаником Стивом Виткофом у Ослу разматрани предлози за прекид ватре, безбедносне гаранције и територијална питања.

Зеленски је навео да су разматране безбедносне гаранције по узору на члан 5 НАТО-а који предвиђа да је напад на једну чланицу Алијансе напад на све, и да се одговор руске стране очекује у року од једног дана. 

За данас је најављена посета Стива Виткофа Москви, где ће представити предлоге за окончање рата, преноси Тас.

На фронту сукоби не престају. У паду руског дрона код ауто-пута Кијев–Одеса погинуле су три особе, а четири су повређене, саопштило је украјинско тужилаштво. 

Руско Министарство одбране тврди да су његове снаге погодиле четири теретна брода и два украјинска логистичка центра, за које наводи да су коришћени у војне сврхе.

Украјински преговарачки тим добио је сигнал од америчке стране који указује на спремност за одржавање састанка, а разговори би могли да буду у уторак или среду, изјавио је председник Володимир Зеленски.

У међувремену амерички председник је поново оптужио Зеленског да не жели да оконча рат, и да не чини много да помогне. Поручује да је можда време да неко други преговара у име Украјине.

"Овај сукоб је могао бити решен давно. Да ме је послушао, сећате се како је било у Овалном кабинету? Ово је могло бити решено давно. Време је да неко други преговара у име Украјине. Можда је време да Украјина номинује неког другог уместо Зеленског за мировне преговоре“, рекао је Трамп новинарима испред Беле куће.

Према Трампу, Русија се понашала прикладно према Украјини: "Русија се, искрено говорећи, понашала сасвим нормално према Украјини. Нису урадили ништа посебно."

Објавио је да је спреман да размотри трилатерални састанак са руским председником Владимиром Путином и кинеским Си Ђинпингом.

"Разговарали бисмо о нуклеарном оружју и нуклеарном разоружању. Ако председник Си жели да се састанак одржи, учествовао бих", рекао је Трамп.

Украјина се припрема за евакуацију око 6.000 људи из привремено окупираног Олешког, завршни детаљи се тренутно договарају у преговорима с Русијом, потврдио је Дмитро Лубинец, повереник украјинског парламента за људска права.

Након што је недавно разговарао с Путином, Папа Лав XIV је позвао и Зеленског на сарадњу како би се доставила хуманитарна помоћ и омогућила евакуација грађана из Олешког.

Папа настоји да пронађе хитно решење за ситуацију у Олешку, граду на левој обали Дњепра, у Херсонској области, где становништво трпи последице рата, а могућности за излазак из града готово да не постоје.

Руско Министарство одбране је известило о уништењу великих, дугометних украјинских војних дронова усмерених дубоко на руску територију. Наводи и да су руске снаге уништиле упориште украјинске војске у близини Харкова и брод с војним теретом код Одесе.

Украјинска страна тврди да су дронови у Санкт Петербургу погодили нафтна постројења, складишта компаније "Озон" и дата-центра ВК (ВКонтакте).

Амерички председник Доналд Трамп похвалио је своју одлуку да замрзне санкције против Русије. 

"Многи од вас још не знају каква је моја одлука, али ћемо то схватити и ви ћете сазнати. То је веома добра одлука која ће користити земљи и, мислим, свету“, рекао је амерички лидер, не откривајући детаље те одлуке.

Руско дизел-гориво стићи ће у Сједињене Америчке Државе у року од 15 до 20 дана од потписивања уговора, док ће у друге, географски ближе земље, стићи у краћем року, изјавио је потпредседник руске владе Александар Новак.

Председник Володимир Зеленски изјавио је да је разговарао с америчким мировним изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером у оквиру "практично непрестане комуникације" између тимова две земље усмерене на "наредне кораке у дипломатији".

Објавио је и да ће се кандидовати за председника ако избори у Украјини буду одржани током рата. Каже да је његова одговорност да "брани своју земљу од почетка до краја рата".

Русија је закључила да Володимир Зеленски не жели преговоре, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Према његовим речима, "очигледно је да Зеленски чак и не жели да се помери ка споразуму".

"Разлог је зато што разуме да ће сваки споразум који је прихватљив за Русију и Сједињене Државе значити крај његовог режима и њега лично", истакао је Лавров.

Његов украјински колега Андриј Сибига позвао је Европу да затвори Русима прелазак границе, јер је, као тврди, такав корак потребан да би се заштитио Стари континент.

Кремљ је потврдио да још није донета одлука да ли ће руски председник Владимир Путин учествовати на самиту Г20 у Сједињеним Државама. 

Санкције је у септембру усвојио Амерички конгрес, а Трамп је потом потписао закон. Ипак, председник САД потписао је извршну наредбу којом је обуставио примену дела мера, образлажући то националним интересима САД.

Украјински председник Владимир Зеленски негодовао је због одлуке САД, истичући да "попуштање притиска и финансијске награде" за председника Русије Владимира Путина само охрабрују Москву да настави нападе.

Зеленски је, у међувремену, изјавио да би званичници Украјине, САД и Русије могли да се састану током самита Г20 у децембру у Мајамију, али Вашингтон и Москва нису потврдили тај састанак.

С друге стране, специјални представник руског председника Кирил Дмитријев оценио је да је Трампова одлука о суспензији нових санкција Русији важан и историјски тренутак.

Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјапков, такође, рекао је да одлука показује да је Вашингтон озбиљан у намери да помогне у проналажењу решења за сукоб у Украјини.

За то време, лидери Европске уније тражили су да Европска комисија представи предлог за покривање додатних финансијских потреба Украјине у наредној години.

Украјински председник Володимир Зеленски тврди да ограничења брзине приликом коришћења "Старшилда" онемогућавају пресретање појединих дронова.

Немачки канцелар Фридрих Мерц оценио је да су украјински напади на руска енергетска постројења оправдани, док је Трамп раније затражио њихову обуставу. Зеленски је оптужио Путина да није заинтересован за мировне преговоре.

У руским нападима на Харков, према украјинским званичницима, има погинулих и повређених. Напади на енергетску инфраструктуру изазвали су нестанке струје у Кијеву и осам региона, док су у Одеској области повређени цивили.

Руско Министарство одбране саопштило је да су његове снаге преузеле контролу над ауто-путем Волчанск–Бударки и више насеља. Специјални представник Кремља Кирил Дмитријев навео је да Москва и Вашингтон разматрају економске и инвестиционе пројекте, укључујући споразум о дизелу.

Председник Русије Владимир Путин је поручио да ће Русија одговорити на нападе на своје рафинерије, логистичке центре и енергетске објекте.

"Погодило су нешто, ништа нарочито значајно, али ипак настављају са нападима", рекао је председник Русије.

Володимир Зеленски се у Бриселу састао са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, са којим је, између осталог, разговарао и о новим пакетима ПВО за украјинске оружане снаге. Према писању Си-Ен-Ена, који се позива на извор упознат са ситуацијом, Украјина је остала без ракета пресретача за амерички систем противваздухопловне одбране "патриот".

Француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро изјавио је да Европа већ дуго пружа највећи део подршке Кијеву, као и да две трећине обавештајних података који се деле са Украјином долазе од Европљана, а нарочито од Француске.

После најновијих у низу удара на трговачке бродове у западном делу Црног мора, генерални секретар НАТО-а Марк Руте састао се са председницима Румуније и Бугарске, Никушором Даном и Руменом Радевим.

"Ситуација у Црном мору је озбиљна. Трговачки бродови се нападају и потапају. Поморци убијају, повређују се и нестају, веома близу обала Румуније и Бугарске. Ово је неприхватљиво и мора да престане", поручио је Дан.