Док трају узастопни напади на фронту, Мађарска је одложила кључни процедурални корак потребан за унапређење кандидатуре Украјине и Молдавије за чланство у ЕУ.

Председник Русије Владимир Путин изјавио је да је Русија спремна за мировне преговоре са Украјином на основу договора постигнутих у Истанбулу, али и да кијевски режим губи територију за територијом, услед "драматичног погоршања ситуације на фронту за њих".

Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјапков поручио је да се САД удаљавају од договора из Енкориџа.

Украјинска премијерка Јулија Свириденко саопштила је да украјински председник Володимир Зеленски неће присуствовати овогодишњој Конференцији о опоравку Украјине у Гдањску и да ће делегацију предводити она.

Потврдили су и да је у масовном украјинском нападу на Вороњешку област погинуло најмање пет особа, док је неколико десетина људи повређено.

Председник Украјине Володимир Зеленски потписао је измене буџета за 2026. годину, којима се издвајања за сектор безбедности и одбране повећавају за око 30 милијарди евра.

У Кијеву наводе да ће већи приходи бити обезбеђени захваљујући подршци Европске уније и расту пореских прихода.

У Москви је портпарол Кремља Дмитриј Песков саопштио да се предузимају мере ради стабилизације снабдевања горивом на Криму након недавних украјинских напада.

"То није ништа ново за Украјину, јер Трамп доста тога говори и зато морамо да сачекамо резултате. Проблем у посредовању у руско-украјинском рату није у томе шта је Трамп желео, већ у недостатку стратегије и ресурса. Проблем нису његове жеље, већ његова умешност", каже Капитоњенко за емисију Свет.Уживо.

Професор Кијевског института за међународне односе оцењује да Трампова позиција после рата на Блиском истоку није јача и да због тога не очекује "никаква чуда" када је реч о америчкој помоћи у окончању руско-украјинског рата.

Г7 као сигнал нове америчке стратегије

Капитоњенко сматра да је самит Г7 у Француској био успешнији за Украјину него прошлогодишњи скуп у Канади. Украјина је, каже, овога пута експлицитно поменута у завршној декларацији, а наглашена је и потреба за наставком помоћи Кијеву.

"Мислим да је то важно јер представља прекретницу у овом рату. Ипак, не верујем да ће то ускоро довести до значајнијих резултата", оцењује Капитоњенко.

Према његовим речима, Вашингтон сада тражи нову стратегију, другачију од претходног приступа који је често подразумевао сарадњу са Русијом, чак и на штету Украјине.

"Сједињене Америчке Државе сада желе да буду на страни победника и мораће да размотре раније изјаве да Украјина нема победничке карте у рукама. Претходни месеци показали су промене на линији фронта и на бојиштима. Трамп ће морати томе да прилагоди своју стратегију", наводи Капитоњенко.

Додаје да се и Европа у међувремену консолидовала када је реч о подршци Украјини, али да остаје питање да ли ће та подршка бити довољна.

"Гори Кијев, гори и Москва"

Рат се, према оцени украјинског професора, не налази у фази деескалације, већ у фази "прилично стабилне ескалације".

Руски удари погађају украјинске градове и симболе, укључујући Кијевско-печерску лавру, док украјински дронови све чешће гађају руску инфраструктуру далеко од линије фронта, укључујући циљеве надомак Москве.

"Зараћене стране траже начине за примену нових технологија, новог оружја и нових ресурса како би консолидовале своје ратне потенцијале. То је логика којом се, нажалост, води већина ратних конфликата", каже Капитоњенко.

Додаје да је рат далеко не само од краја већ и од било каквих јасних назнака смиривања.

"Оно што видимо јесте да гори Кијев, гори и Москва. То је показатељ активног стања рата и политичарима је веома тешко да направе корак уназад", истиче Капитоњенко.

Председник Украјине Володимир Зеленски тврди да је Русија током протекле седмице лансирала око 2.200 дронова, више од 1.800 навођених бомби и 87 ракета.

Са друге стране, руско Министарство одбране навело је да су током претходна 24 часа оборена 483 украјинска дрона, као и да су погођени украјински војни аеродроми, енергетска и транспортна инфраструктура.

Две особе су погинуле, а девет је повређено у украјинским нападима на део Херсонске области под руском контролом, саопштио је губернатор тог региона под руском влашћу Владимир Саљдо.

У дипломатским порукама, руски министар спољних послова Сергеј Лавров оценио је да Европска унија покушава да спречи трајно решење сукоба, док је помоћник председника Русије Јуриј Ушаков поручио да Москва не очекује спровођење договора постигнутих у Енкориџу, већ победу и остварење сопствених циљева.

У нападу на Полтаву у централној Украјини повређено је девет особа, међу којима четворо деце.

Руске ваздухопловне снаге извршиле су ваздушни напад и на складиште беспилотних летелица и компоненти за њихову производњу, које се налази на северозападу Харкова.

Украјинска војска погодила је гасну инфраструктуру на Криму, мост преко Геническог мореуза и још низ циљева на самом полуострву, као и у Херсонској, Доњецкој и Луганској области.

Председник Украјине Володимир Зеленски навео је да очекује наставак преговора са Русијом, али да још није познато у ком формату би они могли бити одржани.

Такође, упозорио је да су руске снаге припремиле нови масовни удар на украјинску територију и позвао грађане да "обрате посебну пажњу на ваздушне узбуне".

За то време, руски министар спољних послова Сергеј Лавров тврди да Москва сматра да би САД могле поново да промене приступ решавању украјинске кризе, уз напомену да су контакти са Вашингтоном настављени.

Немачки канцелар Фридрих Мерц предложио је да Украјина, док је у рату, добије статус придружене чланице Европске уније, као прелазну фазу ка пуноправном чланству, чему се Кијев противи и тражи убрзани пријем.

Уједно, Мађарска је саопштила да је на самиту ЕУ, из завршне декларације, уклоњена формулација о убрзаном пријему Украјине у Унију, уз став да за Кијев треба да важе исти критеријуми као и за остале кандидате.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је након разговора са америчким председником Доналдом Трампом добио позитивне сигнале о могућности да Кијев добије лиценцу за производњу ракета дугог домета.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је навео да ће Москва узвратити редовним нападима на циљеве у Украјини, који су кључни за борбену готовост њихових снага.

Украјина је, с друге стране, навела да ће наставити да узвраћа ударац Русији јер, како кажу, тако присиљава агресоре на постизање мира.

Док је руски министар одбране Андреј Белоусов честитао Москви на акцијама у Доњецку, белоруски министар спољних послова упутио је протестну ноту отправнику послова украјинске амбасаде у Минску због напада дроновима украјинских снага на аутобус који је превозио белоруске држављане.

Украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да је разговарао са америчким и француским председником на крају самита Г7 у Евијану, наводећи да је то био важан разговор "који би могао много тога да промени".

Рат у Украјини једна је од централних тема дводневног Самита Европске уније у Бриселу. Осим разговора о наставку војне и финансијске помоћи Кијеву, мировним напорима, на столу су и европске амбиције Украјине.

Портпарол Европског савета саопштио је да су лидери 27 држава чланица Европске уније једногласно одлучили да продуже санкције Русији за годину дана.

Португалски премијер Луис Монтенегро оценио је у Бриселу да је успостављање канала комуникација са Русијом "позитиван" и "неопходан" корак, истакавши да би такав дијалог могао да допринесе покретању преговора о окончању рата у Украјини.

У среду је објављено да је председник Европског савета Антонио Коста успоставио дипломатски контакт са Москвом.

"Крим се изолује употребом дронова. А у блиској будућности изгледа да ће Крим постати острво. То би могло довести до веома неочекиваних последица за Русе. Не могу ништа више да кажем“, нагласио је Федоров.

Нисам најбоље разумео како то намеравате да изведете, поручује руски министар спољних послова Сергеј Лавров и саветује Федорова да се најпре привикне на нову функцију.

После неколико месеци током којих је пажња била усмерена на Блиски исток, Сједињене Америчке Државе поново имају времена да се посвете ситуацији у Европи. Учешће председника Украјине Володимира Зеленског на самиту Г7 у Француској поново је скренуло пажњу Вашингтона на рат у Украјини, иако је председник САД Доналд Трамп ставио до знања да тај сукоб не сматра непосредно важним за Вашингтон, пише лист Вашингтон пост.

"То је онај рат за који сам вам говорио да ће га бити најлакше окончати, али између двојице лидера постоји много нетрпељивости", рекао је Трамп новинарима.

Русија ускоро очекује посету америчких изасланика Стива Виткофа и Џареда Kушнера, изјавио је специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством и шеф Руског фонда за директна улагања Kирил Дмитријев.

Блумберг преноси да је председник Европског савета Антонио Kоста ступио у контакт са Kремљом у настојању да укључи руског председника Владимира Путина у разговоре о томе како да се оконча рат.

Лидери земаља Групе седам (Г7) постигли су договор о пооштравању санкција Русији и додатном јачању ваздушних и способности дугог домета Украјине, изјавио је председник Француске Емануел Макрон.

Последња америчка лиценца која је омогућавала одређене трансакције повезане са испорукама руске нафте истекла је јуче, чиме је окончано привремено изузеће уведено ради стабилизације глобалног тржишта енергената.

Украјински председник Володимир Зеленски потврдио је да је извршен удар на нафтну инфраструктуру у Московској области, наводећи да је реч о одговору на руске нападе.

Руски званичници су саопштили да су дронови изазвали пожар на једном складишту нафте и оштетили постројења у рафинерији.

Кина одбацује оптужбе Европске уније да њена војска обучава руске трупе за борбу у Украјини, називајући их "неоснованим" и "клеветама", изјавио је портпарол кинеског Министарства спољних послова Лин Ђeн

Поред сукоба на фронту, настављене су и дипломатске активности. Кремљ је најавио могућност доласка америчких изасланика у Москву ради разговора о Украјини, док је председник САД Доналд Трамп поручио да је неопходно постићи договор о окончању сукоба. 

Украјински председник Володимир Зеленски обећао је да ће лавра, у којој је избио пожар након напада, као и оштећени објекти, бити обновљени, позвавши међународну заједницу да не ћути, већ да шире сарађује како би се зауставио рат који, каже, води Москва.

Са друге стране, руско Министарство одбране саопштило је да је лавра заправо погођена ракетом из америчког ПВО система "патриот", који користе украјинске снаге, оценивши да је реч о лажним оптужбама.

Висока представница Европске уније за спољне послове и безбедносну политику Каја Калас, међутим, оценила је да су напади који су оштетили светску баштину у Кијеву "ратни злочини". Каласова је, такође, напоменула да Кина остаје један од кључних фактора који омогућавају Русији да настави сукоб.

Након што је постигнут споразум са Ираном, председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп обећао је да ће дипломатска активност Америке бити усредсређена на рат у Украјини.

Раније је о низу тема, укључујући дипломатске напоре и могућности за постизање мира у Украјини, са Трампом разговарао и украјински председник Володимир Зеленски.

Влада Велике Британије саопштила је да су у оквиру прве војне операције коју је предводила та земља, британске снаге пресреле и заплениле санкционисани танкер нафте из тзв. "флоте из сенке" у каналу Ламанш.

Зеленски је захвалио Британији на пресретању руског танкера, описујући то као "важан корак".

Руске снаге су током претходног дана извеле више од 30 напада на Дњепропетровску област, а у нападима је погинуо један мушкарац.

"Неће бити мира све док власти привремених приштинских институција не оду", рекао је Трифуновић.

Он је рекао да Срби на КиМ живе у страху и нагласио значај снага Кфора на терену.

Швајцарски парламент подржао је у четвртак продужетак мандата швајцарског контингента Свиској у оквиру Кфора до 2029. године на предлог Владе Швајцарске, а током дебате посланици Швајцарске народне партије (СВП) први пут су покренули парламнтарну расправу о питању угрожености Срба у АП Косово и Метохија и о томе шта међународне мисије раде када је реч о заштити људских права мањинских заједница на тим просторима.

У парламентарној дебати о Кфору није било речи само о томе да ли швајцарски војници треба да остану или да се врате кући, већ је тема била шта треба учинити да би њихов повратак уопште био могућ - заустављање притисака на српску заједницу, поштовање људских права, безбедност мањина и деескалација на терену.

Током дебате, посланици СВП затражили су од министра одбране Мартина Пфистера и представника надлежног парламентарног одбора да објасне које конкретне мере Швајцарска предузима ради да заштити српску заједницу на КиМ, истичући да да се о стабилизацији прилика на тим просторима не може говорити без разматрања положаја Срба и поштовања њихових права.

За предлог Владе о продужетку мандата Свискоја гласала је већина посланика, док су против били посланици Народне партије.

Одбрамбене снаге погодиле су постројење за прераду и пумпање нафте у близини села Котово у Волгоградској области Русије, потврдио је Генералштаб украјинске војске.

Снаге беспилотних система погодиле фабрику "Кримски титан" у Армејску, која војну производњу Русије снабдева титанијум-диоксидом и сумпорном киселином, објавио је командант ДГС-а Роберт "Мађар" Бровди.

Украјинска војска је гађала и транспортну радионицу Запорошке нуклеарне електране, оштетивши три возила, пумпе за гориво и прозоре зграде, саопштила је електрана.

Број повређених у руском ваздушном нападу на Славјанск, у Доњецкој области, порастао је на шест, међу којима је и једно дете.

Руске снаге су покренуле напад дроновима марке "геранијум" на производни погон беспилотних летелица Оружаних снага Украјине у Харковској области, у близини села Чугујев, саопштило је Министарство одбране Русије.

Председник Владимир Путин рекао је да руске оружане снаге напредују у свим правцима на фронту у Украјини, као и да "непријатељ није у стању да обузда тај налет и прибегава терористичким методама".

Oценио je да је "специјалном војном операцијом" много тога постигнуто, али да је остало још нерешених питања.

Володимир Зеленски потписао је Указ којим се уводе санкција против десет руских мобилних оператера и интернет провајдера, који како се наводи, обезбеђују поверљиве комуникационе канале за окупаторе и њихове власти и приступ интернету на привремено окупираним територијама Украјине за субјекте који служе Русији. 

Споразум између Мађарске и Украјине о образовним, културним и језичким правима Мађара у Закарпатју постао је и званичан, објавио је премијер Петер Мађар.

Путин је поручио да ће Москва појачати ударе одмазде како би обесхрабрила украјинске оружане снаге  да циљају цивилне циљеве.

Председник Володимир Зеленски потписао је закон којим се руски језик искључује са списка језика на које се у Украјини примењују одредбе Европске повеље о регионалним или мањинским језицима.

Портпаролка Министарства спољних послова Русије је на одлуку Зеленског реаговала кратко: "Неонацизам на делу".

Зеленски је најавио и повећање војних плата, а највише гривни ће бити исплаћено војницима на првој линији фронта.

Прва преговарачка група о условима за приступање Украјине и Молдавије ЕУ биће отворена у понедељак, 15. јуна. Све земље блока су се сложиле са тим, објављено је у заједничком саопштењу председника Европског савета Антонија Косте и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.

Кијев је потврдио и да је нападнута рафинерија нафте Афипски у Краснодарској Покрајини у Русији.

На фронту је жестока битка за Константиновку, воде се уличне борбе. Москва је потврдила да су руске снаге заузеле источни део тог града у Доњецкој области, који је кључ Краматорске агломерације, и стигле до североисточног предграђа. 

Русија не намерава да уништава објекте културне баштине у Украјини, јер остаје цивилизована држава, изјавио је Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Русије, након напада дронова на музеј у Севастопољу.

"Ми то нећемо учинити, јер смо, на крају крајева, цивилизовани људи", поручио је Медведев.

Зграда музеја је претрпела минималну штету, али је унутрашњост, укључујући и слику у панорами "Одбрана Севастопоља 1854-1855", практично уништена.

Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова, каже да Кијев бомбардује Европску унију сваке недеље и да је током три месеца Европа забележила 11 инцидената с дроновима. 

Истиче да су међу земљама које је Украјина напала биле Естонија, Литванија, Финска, Грчка, Летонија и Румунија, као и да је први пут у историји НАТО-а борбени авион алијансе оборио дрон изнад територије савезника. 

Румунија тражи од Украјине безбедносне гаранције, морнарички дронови морају бити програмирани да детонирају пре уласка у румунске територијалне воде. Према речима вршиоца дужности министра одбране Рзумуније, Раду Мируце, украјински дронови требало би да буду опремљени електронским сензорима како би их њихови произвођачи или оператери могли лако лоцирати. 

Истиче да су међу земљама које је Украјина напала биле Естонија, Литванија, Финска, Грчка, Летонија и Румунија, као и да је први пут у историји НАТО-а борбени авион алијансе оборио дрон изнад територије савезника. 

Украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да су руске снаге од почетка недеље извеле нападе на 11 региона, користећи стотине беспилотних летелица и вођене авионске ракете. 

Истовремено, украјинске оружане снаге наставиле су нападе дубоко на територији Русије. Кијев тврди да су погођени војни и енергетски објекти, укључујући погон у Чебоксарију, рафинерију у Самарској области, као и инфраструктуру у Владимирској области.

Са друге стране, руске власти навеле су да је противваздушна одбрана пресрела више украјинских дронова изнад Москве и других региона, док су у појединим областима избили пожари на инфраструктурним објектима.

Бугарски министар одбране Димитар Стојанов изјавио је да Софија више нема могућности за додатне испоруке оружја Украјини, наводећи да су војне залихе достигле "критично низак ниво".

Зеленски је током претходног дана разговарао са више светских званичника о питању рата у Украјини. Потписао је, такође, споразум о дроновима са Либијом и декларацију о јачању сарадње у области одбране са Естонијом.

Заменик министра спољних послова Русије Михаил Галузин, са друге стране, изјавио је да су Русија и Белорусија спремне да "ради заштите Савезне државе", користе сва расположива средства, укључујући и нуклеарно оружје.

Упоредо са тим што Кремљ оцењује да су предуслови европских земаља Русији да започне посредничке напоре у решавању украјинског сукоба неприхватљиви и неприкладни, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен представила је 21. пакет санкција против Русије.

Док Москва инсистира да се америчко нуклеарно оружје повуче из Европе и да се демонтира комплетна инфраструктура за његово распоређивање у том делу света, Зеленски се дотакао Путиновог одговора на писмо истичући да је добио очекивани одговор.

На другој страни, Министарство енергетике Русије истакло је да је пораст броја ваздушних напада на енергетска постројења и објекте за производњу горива пореметио је снабдевање горивом у неколико јужних региона.

У нападима руских дронова на стамбене зграде и на минибус у Запорошкој области погинуле су две особе, док су 24 особе рањене, саопштили су локални званичници и додали да је међу повређенима шесторо деце.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да је тешко коментарисати изгледе за преговоре о мировном решењу у Украјини у овом тренутку.

Како је нагласио, Русија је спремна за преговоре о Украјини, али да они морају бити искрени.

Резултати истраживања Кијевског међународног института за социологију (КИИС), спроведеног од 7. маја до 3. јуна, показују да би 61 одсто анкетираних Украјинаца подржало прекид ватре у рату са Русијом уколико се трупе европских земаља распореде близу линије фронта.

Анкета је спроведена телефоном, на основу случајног узорка бројева телефона у свим регионима земље који су под контролом украјинске владе, а анкетирано је 2.007 испитаника старих 18 и више година.

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) известила је да је њен тим стручњака прегледао место јутрошњег напада дроном на централно складиште истрошеног горива у близини локације угашене нуклеарне електране Чернобиљ у Украјини, и да је утврђено да је напад проузроковао значајну штету на делу зграде за пријем горива, али да није забележено повишено зрачење.

Британски премијер Кир Стармер угостио је украјинског председника Володимира Зеленског, француског лидера Емануела Макрона и немачког канцелара Фридриха Мерца у Лондону.

Разговори су заказани по хитном поступку пошто је руски председник Владимир Путин у петак одбио предлог Кијева да се покрену директни мировни преговори две стране.

"Усредсређени смо на одбрану, већу сарадња за безбедност целе Европе у области противваздухопловне одбране и наш заједнички поглед на дипломатске изгледе. Европа мора бити део преговора за окончање рата и мора бити јака", рекао је Зеленски у Лондону.

Украјински председник је прецизирао да жртава није било, да је пожар у складишту угашен, док је објекат делимично оштећен.

Украјинска компанија Енергоатом објавила је фотографију оштећене канцеларијске зграде без видљивих обележја.

У ванредним разговорима у Лондону учествују и преостала двојица лидера "Коалиције вољних" – француски председник Макрон и немачки канцелар Мерц.

Дан раније у Тивту, Мерц је оценио да су, за разлику од руског председника Путина, Европљани спремни за разговоре о миру.

"Понуда са наше стране је на столу и поздрављамо чињеницу да је председник Зеленски то у свом писму нагласио. Тиме је наша спремност на разговоре још једном документована", истакао је немачки канцелар Фридрих Мерц.

Док је обезбеђење у Лондону појачано, а центар града непрекидно надлећу хеликоптери, дипломатски извори у НАТО-у наводе да чланице Алијансе разматрају нови пакет војне помоћи Украјини, вредан 70 милијарди евра.

Британски премијер Стармер у петак је обишао постројења фирме Старк у Свиндону, где се производи најновија генерација дронова који се користе на украјинском ратишту.

Лондон је саопштио и да ће, пред почетак самита НАТО-а у јулу, коначно објавити дугоочекивани План потрошње за одбрану, чије се усвајање одлаже још од јесени.