Командант украјинских Снага за беспилотне системе Роберт Бровди навео је да је 12. септембра убијен руски генерал-мајор Антон Грунис, што је потврдио и командант јединице специјалних снага "Ахмат" Министарства одбране Русије. Грунис је недавно добио одликовање "Херој Русије" за своју ратну службу.

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес изразио је спремност да буде домаћин мировних преговора између Русије и Украјине на маргинама предстојеће Генералне скупштине УН.

"Било би ми задовољство да то учиним, уколико је то могуће", рекао је Гутерес на брифингу за новинаре, одговарајући на питање агенције РИА да ли би био вољан да организује трилатерални сусрет са министрима спољних послова Русије Сергејем Лавровом и Украјине Андријем Сибигом.

За то време, Лавров је истакао да би у случају напада Европе на Русију уследио "веома кратак рат".

"Надам се да су ово упозорење чули у европским престоницама", рекао је Лавров.

Гитанас Науседа, председник Литваније, рекао је да је дрон који је у уторак оборио италијански НАТО ловац био руска беспилотна летелица типа "гербера". Према његовим речима, дрон је највероватније био усмерен ка Украјини, али је због украјинског електронског ратовања скренуо са курса.

Руски председник Владимир Путин оценио је предстојеће парламентарне изборе као "барометар подршке рату у Украјини" и позвао грађане да гласају. Навео је да ће избори бити одговор онима који желе да ослабе Русију и угрозе њен суверенитет.

Руске снаге погодиле су теретни брод и трајект који је превозио војну опрему у украјинској луци Черноморск, саопштило је руско Министарство одбране.

Начелник Одеске области Олег Кипер рекао је да је током ноћи нападнута лучка инфраструктура у области, при чему су гађани стамбени објекти, логистички центри и саобраћајна инфраструктура.

Володимир Зеленски навео је да је украјинска војска извела напад на рафинерију нафте у руском Сизрању, као и на објекат за производњу дронова у Таганрогу и место за припрему и лансирање дронова у Орловској области, док су погођени и циљеви у Црном мору.

Италијански ловац НАТО-а оборио је око поноћи дрон у Литванији, саопштио је литвански Национални центар за управљање кризама. Претпоставља се да је дрон ушао из правца Белорусије, а оборен је у близини насеља Праткунај, на југу Литваније, недалеко од Каунаса.

Данска војска саопштила је да је руска фрегата у међународним водама код обале те скандинавске земље испалила две сигналне ракете према њиховом хеликоптеру, који је фотографисао руски брод, и да су ракете умало погодиле летелицу.

Копенхаген ће због инцидента позвати руског амбасадора на разговор, док је руски амбасадор Владимир Барбин оптужио данске војне хеликоптере за опасне маневре у близини руских ратних бродова и рекао да је Москва упутила званичну ноту Данској.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен оценила је да се Европа поново суочава са "неодговорним и опасним понашањем Русије“, наводећи инциденте у близини Данске и у Литванији. Она је рекла да ти догађаји, према њеној оцени, представљају део ширег обрасца "руске агресије и провокација против Европе“, док је најавила јачање колективног одвраћања и одбране са НАТО-ом и појачавање притиска на Русију.

Москва је, у међувремену, поручила западним политичарима и дипломатама да "трезвено“ процене ризике путовања у Украјину, а портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова рекла је да су железничка чворишта и транспортна инфраструктура која служи украјинској војсци легитимне мете.

"Украјина је пристала да не напада руске енергетске циљеве. Русија је пристала да учини исто", потврдио је Трамп.

И председник Володимир Зеленски је потврдио да је Украјина спремна да заустави нападе на енергетску инфраструктуру. Међутим, каже да Украјина није сигурна да Русија намерава да се придржава било каквих споразума.

"Ако су наши партнери спремни да осигурају искрену жељу Русије да не нападне нашу електроенергетску мрежу, наше друге енергетске објекте, критичну инфраструктуру или транспорт хране, онда смо, наравно, спремни да осигурамо одговарајуће уздржавање од наших удара", нагласио је председник.

Кремљ је раније, пре Трампове објаве о постигнутом договору, поздравио његов позив Зеленском у недељу да обустави нападе на руске рафинерије. Портпарол Дмитриј Песков, међутим, није желео да одговори на питање да ли је Русија спремна да се уздржи од напада на економску инфраструктуру Украјине.

ЕУ је саопштила да су санкције хиљадама руских појединаца и фирми продужене за само недељу дана како би се државама чланицама омогућило додатно време да свеобухватно испитају и реше неслагања у вези са предлогом за обнову на шест месеци.

Амбасадори држава имали су рок да до данас постигну договор, али се нису усагласили по питању да ли са листе санкционисаних треба уклонити руско-узбекистанског милијардера Алишера Усманова.

Бивши британски премијер Борис Џонсон, саветник немачког канцелара Фридриха Мерца, Гинтер Заутер, као и саветници за безбедност из других европских земаља били су у композицији на линији Кијев–Варшава испред воза чију је локомотиву два километра пре украјинске границе са Пољском погодио руски дрон. У другом возу који се налазио на станици Јагодин у време напада био је бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус.

Украјинска железница је упозорила да је мета руског напада могао бити дипломатски воз који је напустио станицу раније него што је предвиђено.

Због претњи од руских дронова Пољска је евакуисала више од 600 људи близу границе с Украјином.

Украјински дронови напали су Нижњекамск у руској Републици Татарстан, рањено је 14 људи.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп позвао је украјинског лидера Володимира Зеленског да престане с нападима на руску нафтну инфраструктуру. Нагласио је да су удари украјинских снага довели до несташице дизел-горива у свету.

Русија је одбила предлог украјинског председника Зеленског да одрже директне преговоре о окончању рата на маргинама предстојећег самита Групе 20 у Мајамију.

Територијално питање и даље је највећа препрека за постизање мировног договора у Украјини, истиче саветник америчког председника Џаред Кушнер. Указује да би, уколико би Кијев пристао на повлачење на линију Донбаса, већина осталих елемената споразума била усаглашена, али да Украјина за сада то не жели да прихвати.

Помоћник руског председника Јуриј Ушаков каже да Русија није пооштрила свој став о решавању украјинске кризе, њени захтеви остају исти. Додаје и да би желели да ти захтеви буду испуњени пре или касније, а да је пожељно што пре.

У саопштењу, објављеном на друштвеној мрежи Икс, Џонсон је оценио да "не зна каква је уврнута логика навела Путина да у ваздух дигне локомотиву, која је стајала недалеко од границе са Пољском“.

Он је изнео тврдњу да је од почетка руског напада на Украјину животе изгубило око хиљаду седамсто радника железнице, које је назвао "апсолутним херојима“.

Џонсон је поновио позив земљама Запада да наставе да снабдевају украјинску противваздушну одбрану и користе замрзнута руска средства да би помогле владу у Кијеву.

Бивши британски премијер прецизирао је да се око сто четрдесет милијарди евра замрзнутих руских средстава налази у белгијским банкама, а десетак милијарди у британским, те оценио да би његова земља могла да "преузме водећу улогу“ у коришћењу замрзнутог руског новца.

Једна особа је погинула, док је 14 људи повређено, укључујући четворо деце, у нападима дроновима на Белгородску област.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је спреман да присуствује самиту Г20 у Мајамију и да се састане са шефом Кремља Владимиром Путином уколико Сједињене Америчке Државе позову руског лидера на тај форум.

Каже да није најважније шта ће тачно рећи Путину, нити шта ће он рећи њему, већ да је само важан резултат.

Уколико Зеленски жели да се састане с Путином, може да дође у Москву, позив остаје отворен, поручио је Кремљ.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров истиче да је позив украјинском лидеру "огроман гест добре воље Русије".

Украјина најављује нову рунду мировних преговора у октобру. Кирил Буданов, шеф кабинета председника, није прецизирао могућу локацију разговора, али је поручио да се Кијев спрема за наставак преговора. 

И Лавров саопштава да је Русија спремна за преговоре. Међутим, потврдио је и да специјална војна операција неће бити обустављена током преговора.

Зеленски је запретио Русији због њених намера да изазове нестанак струје у Украјини. 

"Русија зна да ако нападну, а спремају се да нападну наш енергетски систем ове зиме, Русија ће трпети исто", упозорио је Зеленски, наводећи да је један од могућих корака ка наставку преговора "енергетско примирје".

Шеф Кремља Владимир Путин поручује из Њу Делхија, с пленарне седнице самита БРИКС-а, да се Русија залаже за себе, за своје интересе и да је спремна да сарађује са целим светом, укључујући и западне земље. 

Потврдио је да су друге земље Москви увеле више од 30.000 санкција, што је двоструко више него против свих осталих земаља света заједно, истичући да западни конкуренти покушавају да поврате своје некадашње вођство свим средствима.

Блумберг сазнаје да ће такозвани закон о "пакленим санкцијама" против Русије, који је Амерички сенат одобрио у јулу, коначно бити изнет на гласање. Предлог закона, који је саставио покојни сенатор Линдзи Грејам, овластио би америчког председника да уведе царину од сто посто за пет највећих купаца руске сирове нафте и природног гаса. То би потенцијално утицало на Кину, Индију и Турску. 

Европска комисија је одобрила нови пакет помоћи за Украјину вредан 6,1 милијарду евра, који укључује, посебно, куповину ракета-пресретача за системе "патриот".

Румунија је, у међувремену, објавила да су њени радари открили групу ваздушних циљева у близини границе са Украјином, недалеко од Змијског острва.

И локално становништво у Пољској у три наврата за 12 сати упозорено је да пољске ваздухопловне снаге прате ситуацију у ваздушном простору због руских напада на суседну Украјину.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да пре избора за Државну думу у Русији, 20. септембра неће бити трилатералних преговора о окончању рата.

Канада је, истовремено, потврдила да се договорила о пакету помоћи од 350 милиона канадских долара за набавку ракета-пресретача за противваздушну одбрану Украјине.

Руски званичници су навели да ће оружане снаге наставити да уништавају пловила која превозе муницију за украјинску војску путем Црног мора.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков такође је истакао да Украјина не предлаже дугорочно решење за рат, већ примирје у области која представља њену Ахилову пету – енергетици.

Нагласио је и да се тренутно не воде конкретни разговори о могућности енергетског примирја, као и да руске снаге гађају циљеве у Украјини као одговор на украјинске нападе.

За то време, генерални секретар НАТО-а Марк Руте рекао је да Алијанса наставља да јача способност одвраћања и одбране од свих претњи, наводећи да савезнице повећавају притисак на Русију супротстављањем њеној "флоти из сенке".

Украјинске Снаге за специјалне операције (ССО) извеле су јуче најдубљи удар на руску територију од почетка рата, погодивши постројење за прераду природног гаса удаљено 3.200 километара од границе, саопштио је Генералштаб Украјине.

Такође, украјинске снаге су напале терминал у Новоросијску, који се користи за транспорт нафте, војне лучке објекте, ратне бродове и носаче ракета "калибр", објавио је председник Володимир Зеленски. Погинуле су четири особе, саопштиле су руске власти.

На дипломатском плану, председници Русије и Сједињених Држава Владимир Путин и Доналд Трамп су се током претходног телефонског разговора дотакли теме могућности одржавања трилатералног састанка Русије, САД и Кине на предстојећем самиту АПЕК-а, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Трамп је изјавио да је почетком недеље имао “одличан” разговор са Путином и да руски лидер жели да постигне договор о окончању рата у Украјини.

Председништво Румуније саопштило је да не шаље борбене трупе у Украјину, нити распоређује своје војнике на линију фронта, демантујући наводе који се последњих дана шире друштвеним мрежама.

Истраживачи америчке компаније CISCO саопштили су да је сајбер-напад на једну украјинску државну институцију, у којем су коришћене лажне CAPTCHA провере како би корисници били наведени да инсталирају злонамерни софтвер, вероватно део шире операције за крађу криптовалута и приступних података, и да је напад са умереном вероватноћом повезан са руским актером.

Пољска је због руских напада подигла војне авионе, али је саопштила да није било повреде њеног ваздушног простора.

Председници Русије и Сједињених Држава Владимир Путин и Доналд Трамп разговарали су телефоном о рату у Украјини и могућностима за његово окончање. Кремљ је разговор оценио као конструктиван, а двојица председника договорила су се да остану у контакту.

О наставку дипломатских напора говорио је и Володимир Зеленски. Он очекује састанак са Трампом 20. септембра и наставак припрема за трилатералне преговоре Русије, Украјине и Сједињених Држава.

Запад наставља да јача украјинску ПВО. Европска комисија одобрила је Кијеву 3,2 милијарде евра за ракете за системе "патриот", Немачка ће послати ракете из сопствених залиха, а Велика Британија издваја 100 милиона фунти за противваздушну одбрану. 

Заменик руског министра спољних послова Александар Грушко оценио је да вежбе НАТО-а на Арктику указују на припреме Алијансе за сукоб са Русијом. Сергеј Лавров каже да Москва нема намеру да прва нападне Европу, али упозорава да би рат, у случају напада на Русију, био веома кратак.

"Ми њих никада нећемо напасти. Али ако они нападну нас, то ће бити суштински другачији рат и трајаће веома кратко", рекао је Лавров.

Москва је критиковала и извештај ИАЕА о Запорошкој нуклеарној електрани, док је Мађарска протерала десет руских дипломата, уз поруку да то не значи прекид дипломатских односа са Русијом.

Кијев је, са друге стране, саопштио да су украјинске снаге погодиле рафинерије у Рјазанској и Пермској области и Татарстану, као и објекат за складиштење и лансирање дронова у Курској области и циљ у Црном мору.

На дипломатском плану, Кремљ не искључује разговор Владимира Путина и Доналда Трампа, као ни трилатералне преговоре Русије, Украјине и САД. 

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је Владимиру Путину потребан Доналд Трамп и да руски председник не жели да га наљути. Према његовим речима, САД би могле да изврше притисак на Москву да смири тензије и настави мировне преговоре.

Москва је, у међувремену, наложила затварање немачког конзулата у Санкт Петербургу и културних центара "Гете" у Русији.

Када је реч о енергетској безбедности, обновљено је спољно напајање нуклеарне електране Запорожје. "Росатом" је саопштио да електрана, која се претходно ослањала на дизел-генераторе, сада ради нормално.

На европском плану, шефица дипломатије ЕУ Каја Калас упозорила је на могуће нове руске хибридне претње и позвала европске земље да ојачају капацитете за одговор.

Према наводима Москве, руске снаге су гађале украјинске логистичке центре у Одеској области и инфраструктуру у Измаилском округу. У нападу на Чугујев у Харковској области погинуле су три особе, међу којима и дете, док је једна жена рањена, саопштиле су украјинске власти.

Кијев је саопштио да је украјинским дроновима нападнута рафинерија нафте у Рјазању, где је избио пожар.

У фокусу дипломатских напора за окончање рата били су разговори у Кијеву председника Украјине Володимира Зеленског са специјалним изасланицима америчког председника Доналда Трампа - Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером, као и представницима Велике Британије, Француске и Немачке.

Говорећи о разговорима, Зеленски је истакао значај учешћа европских представника и рекао да сви желе да се рат оконча праведним миром. Додао је да је наставак преговора између Украјине и Русије могућ, али да се кључна питања, укључујући и територијална, могу решити само на састанку лидера две земље.

После прве рунде разговора, Џаред Кушнер је поручио да је Доналд Трамп одлучан да оконча рат између Русије и Украјине.

Зеленски је, после састанка, захвалио Виткофу и Кушнеру на посети, током које, како је навео, три дана није било руских напада на Кијев.

"Боље сте нас заштитили од 'патриота', долазите чешће", поручио је Зеленски.

Амерички изасланици су пре доласка у Кијев боравили у Москви, где су разговарали са руским председником Владимиром Путином. Састанак је трајао више од три сата.

Путин је, потом, око три сата у Кремљу разговарао са Виткофом и Кушнером, а након састанка није било изјава за медије ни руске ни америчке стране.

Амерички изасланици ће, такође, у недељу боравити у Кијеву. И украјинске Оружане снаге су прогласиле прекид ватре до 8. септембра.

Амерички председник Доналд Трамп је пре два дана навео да његови специјални изасланици Виткоф и Кушнер одлазе у Москву и Кијев са предлогом за окончање рата, истакавши да је Вашингтон развио нову идеју за могући мировни споразум.

Још је велики јаз између обе стране када је реч о томе како окончати рат, који траје четири и по године. Путин захтева да Украјина уступи додатне територије, док Кијев одбацује услове које сматра капитулацијом. Амерички преговарачи у недељу одлазе у Кијев.

Председник Зеленски критиковао је руске нападе дроновима на аеродроме у Кијеву и Бориспољу – пре доласка америчке делегације у Москву.

Напад украјинског дрона изазвао је пожар у складишту нафте у руском црноморском лучком граду Сочију. 

Изасланици Доналда Трампа, Стив Виткоф и Џаред Кушнер, посетиће овог викенда Москву и Кијев, где ће учествовати на разговорима о окончању рата између Русије и Украјине. 

Амерички званичници су за Аксиос казали да ће Виткоф и Кушнер у суботу разговарати са руским председником Владимиром Путином, а да ће се затим у недељу састати са украјинским председником Володимиром Зеленским у Кијеву.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да су његови специјални изасланици  отпутовали у Русију и Украјину.

Порпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао да ће медији бити обавештени уколико дође до састанка.

Посета Трампових изасланика Москви долази десет дана након што се директор америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Џон Ретклиф састао са шефовима руских обавештајних и безбедносних служби у главном граду Русије.

Шеф Канцеларије председника Украјине Кирило Буданов изразио је наду да би мировни преговори с Русијом, уз посредовање САД, могли да буду обновљени до краја септембра, али је оценио да се услови за прекид ватре вероватно неће стећи пре пролећа 2027. године.

Буданов је у интервјуу за Њујорк тајмс рекао да ће преговори пре или касније довести до нечега. "Не можете да ратујете цео живот", навео је Буданов.

Руски дронови погодили су фабрику Кока-Коле у Кијевској области, након чега је избио пожар. Председник Володимир Зеленски каже да је Кока-Кола такав непријатељ Русији да је спаљује "шахедима".

"Јасан руски сигнал Америци – није могуће да Руси не знају да је то америчка компанија", поручио је Зеленски. 

Украјинске снаге поново су гађале школу и вртић у Запорожју, а погодиле су, како је потврдила морнарица и руски брод "Нефрит" у Сочију.

С друге стране, Русија је у Црном мору дроновима напала брод за расути терет који је превозио оружје и муницију за украјинске оружане снаге, као и на контејнерски брод са војном опремом.

Зеленски најављује да би састанак с представницима америчког председника Доналда Трампа могао да се одржи већ у наредним данима и да већ постоје конкретни датуми.

Руски председник Владимир Путин изјавио је да постоје шансе за решавање сукоба у Украјини, наводећи да је Трамп посвећен позитивном, конструктивном ангажовању у вези са тим питањем.

Нагласио је да Русија и Украјина морају пре свега постићи договор, али и да друге земље могу помоћи.

Путин је потврдио да не постоји сценарио који би захтевао мобилизацију.

"Ове лажне узбуне су психолошка операција непријатеља, а руске трупе имају доста добровољаца", нагласио је шеф Кремља.

Председник Украјине Володимир Зеленски најавио је промену система упозоравања на ваздушне претње због нове руске тактике масовне употребе дронова и најавио да ће Украјина ће овог месеца добити нове пакете система противваздушне одбране (ПВО) из Немачке.

Руске власти наводе да је у украјинским нападима у Белгородској области рањено шест особа, укључујући двогодишње дете.

На дипломатском плану, председник САД Доналд Трамп је поручио да жели састанак са руским колегом Владимиром Путином, када Москва буде била спремна да постигне мировни споразум са Кијевом.

Русија и Немачка размењују оптужбе због инцидента са дроном у Лајпцигу.

Са друге стране, у украјинским нападима на Белгородску област погинула је једна особа, а 16 је повређено. Украјински дронови напали су и луку Уст-Луга у Лењинградској области, где је избио пожар, док је руска противваздушна одбрана, према наводима локалних власти, оборила 52 дрона.

Председник Украјине Володимир Зеленски упозорио је авио-компаније које користе руски ваздушни простор да он постаје све опаснији због дронова, поручивши да ће руско небо "дефакто бити затворено".

Председник Русије Владимир Путин одговорио је да "са терористима нема преговора" и да ће уследити одговор.

Због активности дронова било је узбуне и у земљама НАТО-а. Десетак дронова откривено је у близини естонске границе, а један је ушао у ваздушни простор Естоније. Појачан надзор ваздушног простора увеле су и Летонија и Румунија.

На дипломатском плану, Немачка је оптужила Русију за умешаност у покушај бомбашког напада на аеродром у Лајпцигу. Москва је одбацила оптужбе, а портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова најавила је одговор на антируске одлуке Берлина.

Европска унија разматра убрзање финансијске помоћи Украјини, док је шефица европске дипломатије Каја Калас најавила формирање нове одбрамбене групе ЕУ, Велике Британије и Украјине.

Турска истовремено покушава да посредује у новом споразуму Русије и Украјине о извозу житарица преко Црног мора.

Са друге стране, у руској Запорошкој области једна особа је погинула, а пет је повређено у нападима украјинских дронова, саопштио је губернатор Јевген Балицки. Руска противваздушна одбрана је, према речима губернатора Ростовске области Јурија Сљусара, током ноћи уништила више од 30 беспилотних летелица.

На дипломатском плану, украјински председник Володимир Зеленски разговарао је телефоном са Трамповим изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером. Зеленски је разговор оценио као одличан, детаљан и конструктиван, наводећи да тимови САД и Украјине настављају интензивну комуникацију о конкретним решењима за мир. Како је додао, разговара се и о утврђивању датума посете америчких изасланика Украјини.

Москва истовремено поручује да остаје отворена за разговоре са украјинским председником Володимиром Зеленским, али да би сусрет са руским председником Владимиром Путином био могућ тек након постизања конкретних споразума. Песков је навео да би такав сусрет служио за финализацију постигнутих договора, а не за вођење самих преговора.

О могућем окончању рата разговарали су и министри финансија Русије и Сједињених Америчких Држава Антон Силуанов и Скот Бесент, на маргинама скупа Г20 у Ешвилу. Према америчким медијима, тема разговора било је могуће решење сукоба у Украјини, али детаљи сусрета нису објављени.

Европске земље у међувремену врше притисак на Шпанију и Грчку да Украјини уступе ракете за системе противваздушне одбране „патриот“, објавио је Блумберг. Као једна од могућности помиње се да Норвешка откупи ракете од те две земље и потом их испоручи Кијеву.

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да је за четири дана Русија лансирала готово 1.500 дронова на Украјину, од којих око 800 на млазни погон.

Зеленски је такође истакао да се Украјина припрема за нове разговоре са представницима председника Сједињених Америчких Држава, као и да ће ускоро објавити више детаља.

Званичник НАТО-а, који је говорио под условом анонимности, изјавио је да Русија појачава хибридне активности у Европи, али северноатлантска Алијанса у овом тренутку не види непосредну претњу од руског напада, пренео је Ројтерс.

Са друге стране, портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да је самит председника Русије, САД и Украјине, Владимира Путина, Доналда Трампа и Володимира Зеленског могућ само ради формализације споразума, као и да Кијев не жели да се бави питањима решавања сукоба.

Песков је напоменуо и да је Москва отворена за преговоре Русије и Украјине у Турској, али да не може да потврди да постоје предуслови за њихово одржавање.

За то време, немачки канцелар Фридрих Мерц најавио је да његова земља припрема одговор на напад дроном на украјински теретни авион у Лајпцигу раније овог месеца, али није прецизирао кога Берлин сматра одговорним за напад.

Напада и жртава било је и на руској територији. У украјинским нападима дроновима на Белгородску и Ростовску област погинуле су три особе, а више људи је повређено, саопштиле су локалне власти.

На фронту, Москва тврди да су руске снаге заузеле три села у Сумској и Доњецкој области. Из Кијева, истовремено, стижу тврдње да Русија разматра могућност копнене офанзиве ка Кијеву и Чернигову.

Због прекида спољног напајања, нуклеарна електрана Запорожје више од недељу дана ради на дизел-генераторима. Генерални директор ИАЕА Рафаел Гроси упозорио је да залихе горива могу бити довољне за још око десет дана.

На политичком плану, портпарол Кремља Дмитриј Песков оценио је да нема основа за побољшање односа Русије и Европске уније.

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да је Кијев од Сједињених Држава добио информације о недавним састанцима америчких и руских званичника у Москви, наводећи да Вашингтон тражи пут ка окончању рата.