Европски лидери на самиту у Даблину, рат у Украјини у фокусу разговора; Москва погодила солитер у Кијеву

Неколико европских земаља би могло да учествује на следећем састанку о Украјини, поручио је данас амерички специјални изасланик Стив Виткоф.

"Европљани ће бити на следећем састанку. Мислим да ће их бити неколико. Такође су били и у Абу Дабију", рекао је Виткоф, одговарајући на новинарско питање да ли ће преговори о Украјини бити мултилатерални, преноси Интерфакс.

Он је претходно рекао да ће се европске земље придружити следећем састанку о украјинском решењу, јер су "оне наши партнери и важно је да буду укључене".

Виткоф и други специјални изасланик Џаред Кушнер састали су се раније данас са руским председником Владимиром Путином, након чега су се срели и са украјинским председником Володимиром Зеленским.

(Танјуг)

Украјински дронови погодили су руски ратни брод "Наро-Фоминск" у Финском заливу, у оквиру шире операције напада на руски нафтни терминал Уст-Луга на обали Балтичког мора, саопштила је украјинска Служба безбедности (СБУ), док су фински званичници потврдили да се напад догодио.

Према наводима СБУ, мета је била руска корвета класе бујан-М, опремљена крстарећим ракетама калибр и оникс, пренео је Би-Би-Си, који додаје да су се појавили и непотврђени извештаји о уништењу руских борбених хеликоптера.

Министар одбране Естоније Мартин Херем изјавио је за јавни сервис ЕРР да је брод погођен око 5.30 часова по локалном времену у среду, након чега се са њега подизао дим и упутио се ка Санкт Петербургу.

Обим штете и евентуалне жртве нису познати. Херем је навео да су украјински дронови нападали подручје Уст-Луге од поноћи до јутра, углавном летећи у близини естонске границе, али унутар руског ваздушног простора. Додао је да је један дрон накратко ушао у естонски ваздушни простор из правца Летоније, а затим наставио ка Русији.

Авиони НАТО-а, стационирани у балтичким државама, били су у ваздуху током напада, али није процењено да је безбедно да обарају дронове.

Финска министарка спољних послова Елина Валтонен изјавила је да је ситуација у Балтичком мору стабилна и безбедна и да не постоји претња поморском саобраћају. Фински званичници указали су да је Фински залив важан пловни пут за танкере и цивилне бродове, као и да се у њему налазе подморски каблови за пренос података, подсећа Би-Би-Си.

Портпарол украјинског Министарства спољних послова Георгиј Тихиј одбацио је као неосноване тврдње Москве да је Кијев користио ваздушни простор балтичких држава за нападе на Русију. Истовремено је навео да су могући инциденти у којима Русија, применом електронског ратовања, преусмерава дронове из свог ваздушног простора.

(Танјуг)

Током разговора руског председника Владимира Путина са специјалним изасланицима председника Сједињених Америчких Држава Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером данас у Москви договорено је да буде одржана нова рунда трилатералних преговора ради решавања сукоба у Украјини, саопштио је помоћник руског председника Јуриј Ушаков.

"Људи нису веровали да можемо да наставимо трилатералне разговоре. Ми смо их наставили и сагласили се да се поново састанемо“, рекао је Ушаков за Си-Ен-Ен.

Додао је да ће Путин наставити разговоре о Украјини са америчким председником Доналдом Трампом на предстојећем самиту АПЕК-а у Кини, као и да ће се директни мировни преговори са Украјином наставити.

Ушаков је рекао да је Русија јасно ставила до знања америчким изасланицима да се НАТО не може даље ширити и изразио је наду да ће Европа подржати разговоре о новој европској безбедносној архитектури.

Ушаков је навео да је Путин подржао америчку идеју о решавању безбедносних питања Русије и Украјине кроз формирање европског система безбедности.

Додао је да је Русија спремна да одмах почне координацију параметара нове дугорочне безбедносне архитектуре заједно са представницима САД, преноси РИА Новости.

"Москва се нада да ће европски представници подржати овај рад. Русија рачуна на Виткофа и Кушнера да пренесу сигнале из Москве Европљанима и Украјинцима у Даблину", рекао је Ушаков.

Додао је да су саговорници детаљно изнели своје процене преговора између представника Москве, Вашингтона и Кијева у Абу Дабију. Разговор је оценио као садржајан, конструктиван, искрен и користан. Амерички изасланици разговарали су раније данас са Путином у Кремљу око два сата.

Састанак је одржан у извршној канцеларији Кремља, а са руске стране присуствовали су и помоћници руског председника Јуриј Ушаков и Владимир Медински, као и шеф Руског фонда за директне инвестиције (РДИФ) Кирил Дмитријев, који је и специјални Путинов представник за инвестиције и економску сарадњу са иностранством. Виткоф и Кушнер су јутрос стигли у Москву из Абу Дабија, где су учествовали у трилатералним преговорима између Русије, САД и Украјине. 

Шеф руске делегације на преговорима у Абу Дабију Владимир Медински је пре почетка састанка рекао да ће централна тема разговора бити европска безбедносна архитектура.

(Танјуг)

Постоји превише формата за преговоре о Украјини и није битно да ли је Италија укључена у њих као преговарач или не, изјавила је данас италијанска премијерка Ђорђа Мелони на маргинама самита Европске политичке заједнице у Даблину.

"Као Италија, увек смо били присутни у сваком формату у којем је наше учешће било затражено. Чинили смо то, и настављамо да чинимо, са јасном намером да дамо позитиван допринос", рекла је Мелонијева одговарајући на питање о изасланику Европске уније за преговоре о Украјини, пренела је агенција Анса.

Додала је да чињеница да Италија можда јесте или није део неког одређеног процеса не мења, међутим, процену да постоји превише формата који се баве питањем Украјине.

Британски лист Дејли телеграф објавио је прошлог месеца да се Мелонијева налази у ужем избору од пет личности које се разматрају за улогу преговарача ЕУ са Русијом у вези окончања рата у Украјини.

Остале личности у ужем избору су фински председник Александар Стуб, норвешки премијер Јонас Гар Стере, председник Чешке Петр Павел, као и данска премијерка Мете Фредериксен, истакао је британски лист. Како се наводи, Немачка и Француска се противе кандидатури Мелонијеве.

Она је у Даблину изјавила да нема ништа против тога да председник Европског савета Антонио Коста буде преговарач, али да остаје отворено питање европских земаља које нису чланице ЕУ, као што су Велика Британија и Норвешка, додајући да верује да решење може да се пронађе и за то. 

(Танјуг)

Председник Француске Емануел Макрон изјавио је да је подршка Европе Украјини од кључног значаја јер "више нема америчке подршке". Макрон је, уочи самита Европске политичке заједнице у Даблину, рекао да је на Европи да дефинише сопствену безбедносну будућност и да утврди принципе и оквир своје безбедносне политике, преноси ирски РТЕ.

"Данас је важно шта радимо у вези са Украјином и да наставимо да јој пружамо јасну подршку", рекао је Макрон.

Он је истакао да Европљани морају сами да обликују своју безбедносну архитектуру.

"Будимо искрени, без Европљана нема подршке Украјини. Више нема америчке подршке. Постоје посреднички напори, што је добро, али на крају ћемо ми бити ти који ће дефинисати и одлучивати о сопственој безбедносној будућности као Европљани", поручио је председник Француске.

(Танјуг)

Руски председник Владимир Путин разговарао је у Кремљу са специјалним изаслаником америчког председника Стивом Виткофом и зетом Доналда Трампа Џаредом Кушнером о резултатима трилатералних преговора Русије, САД и Украјине у Абу Дабију и могућностима окончања сукоба.

Путин је поручио да је за Москву важније питање становништва на спорним територијама него територијалних линија и да Русија жели трајан мир. Истакао је да Москва никада није одбијала дијалог са Европом, али да су европске земље прекинуле контакте.

Упозорио је да је присуство страних војних снага у Украјини неприхватљиво за Русију и да би оне биле легитимна мета руске војске, преноси РИА Новости.

Предложио је и хуманитарну мисију за евакуацију стотина цивила из Константиновке, наводећи да је за разминирање подручја потребно пет дана.

Виткоф је оценио да су разговори у Абу Дабију протекли у позитивној атмосфери и да предстојећа размена заробљеника представља напредак. Најавио је да ће Зеленског обавестити о разговору са Путином.

Кушнер је изразио наду у постизање мира, истичући да Вашингтон са европским партнерима разговара о безбедносној архитектури Европе.

Састанку су присуствовали и Јуриј Ушаков, Владимир Медински и Кирил Дмитријев. Путин је захвалио Трампу на организовању контаката Русије и Украјине.

(Танјуг)

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је данас у Даблину да ће Европа подржавати Украјину и током рата и у миру, истичући да поздравља разговоре о окончању сукоба одржане у Абу Дабију.

Фон дер Лајенова је, по доласку на самит Европске политичке заједнице (ЕПЗ), рекла да је важно што су европски представници учествовали у разговорима у Абу Дабију како би заштитили интересе Европе, али и зато што је украјински председник Володимир Зеленски затражио њихово учешће.

"Он је тражио да га Европљани подрже у овим преговорима и ми ћемо подржавати Украјину, било да је реч о ратном или мирнодопском периоду", поручила је Фон дер Лајенова, преноси ирски јавни сервис РТЕ.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас изјавила је да су могућност мировних преговора између Русије и Украјине главна тема самита у Даблину, али је оценила да са руске стране до сада није било знакова добре воље.

Она је истакла да би најпре требало постићи прекид ватре како би се зауставили напади на цивиле, након чега би уследили преговори о мировном споразуму.

"Требало би да постоји прави редослед – прво да се постигне прекид ватре како би бомбардовање цивила заиста престало. А онда разговарати о мировном споразуму и тек онда можемо да разговарамо о безбедносној архитектури Европе", нагласила је висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност.

На питање ко би требало да представља Европу у евентуалним мировним преговорима између Украјине и Русије, Каласова је рекла да је још 2024. године разматран избор три особе које би могле да учествују у тим разговорима.

"Било је јасно да ће, приликом избора представника Европе, бити много разговора са Русијом и зато је избор ове три особе био веома конкретан. То су Антонио Коста и висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност, која представља Европу у питањима безбедности. Наравно, лидери могу да одлуче другачије и поново покрену разговоре о том питању", рекла је Каласова.

Питање ко би представљао Европу у евентуалним преговорима са Русијом такође је једна од кључних тема самита, а о томе би додатно требало да разговарају лидери 27 чланица ЕУ на одвојеном састанку сутра.

(Танјуг)

Око 50 европских и светских лидера окупило се у Даблину на самиту Европске политичке заједнице, на којем су главне теме рат у Украјини и могућности за постизање мира.

Украјински председник Володимир Зеленски стигао је на самит, где се очекује његов сусрет са америчким изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером, који су претходно разговарали са руским председником Владимиром Путином.

Ирски премијер Михал Мартин поручио је да Европа мора имати значајну улогу у мировним преговорима, али да још није јасно да ли је Москва спремна за договор.

Самит се одржава уз највеће мере безбедности у историји Ирске, а у петак је планиран неформални састанак лидера ЕУ.

(Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски саопштио је да украјинске јединице већ неколико дана бележе озбиљне поремећаје у раду система Старшилд на територији Украјине, дуж целокупне линије фронта и у привремено окупираним подручјима.

Зеленски је на платформи Икс навео да је о ситуацији добио извештаје од министра одбране Украјине Јевгенија Хмаре и врховног команданта Оружаних снага Украјине Михајла Драпатија.

Према његовим речима, на систему Старшилд систематски се примењују ограничења брзине, која су постављена на 161 километар на сат, а украјинска војска је утврдила да није реч о случајним грешкама, већ о намерним и ограничењима, која се понављају.

Зеленски је упозорио да то значајно отежава пресретање руских беспилотних летелица на млазни погон, јер украјински системи за пресретање не могу да достигну потребну брзину и реагују на време.

"Нажалост, већ је било напада који су прошли јер наши системи за пресретање нису могли да достигну потребну брзину и правовремено реагују", навео је Зеленски.

Он је оценио да таква ситуација помаже руским снагама да убијају више Украјинаца и изводе прецизније нападе на Украјину.

"Покушавамо да заједно са америчком страном утврдимо све околности", закључио је председник Украјине.

(Танјуг, X)

Заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјапков изјавио је да је преурањено говорити о обнови поверења између страна након преговора Русије, Украјине и Сједињених Држава у Абу Дабију.

"Сада није исправно говорити о обнови поверења између страна. Ми то питање не постављамо на тај начин", рекао је Рјапков за телевизију РТ, преноси Интерфакс.

Он је, коментаришући преговоре о Украјини, оценио да је уз неопходну политичку вољу могуће постићи функционалан договор и избећи неконтролисану ескалацију.

"Мислим да је, уз потребну политичку вољу, могуће изградити нешто што ће функционисати, без стварања илузија о томе шта је постигнуто, а истовремено избећи неконтролисану ескалацију, узимајући у обзир разговоре од јуче и прекјуче", рекао је Рјапков.

Рјапков је такође изјавио да Европа и Европска комисија ометају преговоре о постизању мира између Русије и Украјине.

"Ми, наравно, разумемо да је Европа сада преузела главни терет подршке Украјини и, сходно томе, полаже право на одређену политичку улогу. Али та улога тренутно делује чисто деструктивно, негативно у смислу перспектива", рекао је Рјапков, преноси РИА новости.

(Танјуг, Интерфакс, РИА новости)

Најмање једна особа је погинула, а пет је повређено јутрос у руском нападу на солитер у Кијеву, саопштио је градоначелник Виталиј Кличко.

Он је објавио на Телеграму да је руски дрон ударио у солитер од девет спратова, при чему се неколико спратова запалило, пренео је Унијан.

Кличко је навео да су хитне службе на лицу места, као и да су се у Кијеву сирене за ваздушну узбуну оглашавале неколико пута током ноћи и ујутру због претње од руских напада.

Кијевска регионална војна управа објавила је на Телеграму да су руске снаге напале Кијевску област током ноћи балистичким ракетама и дроновима.

(Танјуг)

У саопштењу руског Истражног комитета наводи се да је руски војник погинуо у експлозији аутомобила у Пушкинском рејону Санкт Петербурга.

"Истражни органи су покренули кривични поступак о убиству припадника оружаних снага“, наводи се у саопштењу.

(Reuters)

Русија је погодила војне и енергетске објекте у Украјини , као и складиште муниције у Кијеву и околном региону, саопштило је руско Министарство одбране на Телеграму.

У саопштењу се наводи да је Русија погодила и теретни брод на путу ка лукама Одеске области.

(Reuters)