Путин: Уверен сам да Русија и Украјина могу да постигну договор; Данска купује прве ракете дугог домета

Амерички председник Доналд Трамп позвао је Илона Маска и затражио од њега да укине ограничења на употребу система Старлинк у Украјини, објавио је данас Волстрит џорнал, позивајући се на америчке званичнике.

Према наводима америчких и украјинских званичника које цитира овај лист, систем “Старлинк” је данас, недуго након разговора Трампа и Маска, почео да функционише нормалније.

Поједини украјински званичници рекли су за овај лист да систем није у потпуности враћен у првобитно стање, али да ради већим брзинама него што је то био случај док су ограничења била на снази.

Како наводи Волстрит џурнал, позивајући се на званичнике, Трамп је рекао Маску да је незадовољан тиме што је брзина система остала ограничена на око 160 километара на сат.

(Танјуг)

Руски председник Владимир Путин изразио је уверење да Русија и Украјина могу да постигну договор, наводећи да је Москва спремна да настави трилатералне преговоре како би се постигао коначни мировни споразум.

"Циљ трилатералних преговора биће постизање споразума о осигуравању будуће безбедности Русије и Украјине", навео је Путин, пренеле су РИА Новости.

Коментаришући изјаву украјинског председника Володимира Зеленског о његовој спремности да се одрекне територија, Путин је рекао за портал "Вести" да то нису украјинске територије, већ историјске руске територије.

Путин је напоменуо да су људи који живе на овим територијама гласали за државну независност и поновно уједињење са Руском Федерацијом.

"Сматрам да је непримерено говорити о било каквим територијалним губицима", навео је Путин.

(Танјуг, РИА Новости)

Амерички држављанин Стивен Хабард (74) вратио се у Сједињене Америчке Државе након што је провео више од четири године у притвору у Русији, где је био осуђен због наводног учешћа у борбама на страни Украјине као плаћеник, преноси данас Ен-Би-Си.

"Успели смо да вратимо сјајну особу... Тек је слетео и то не би могао да уради да сте урадили оно што су глупи људи желели да урадим", изјавио је амерички председник Доналд Трамп.

Хабард, пензионисани наставник, налази се у војном објекту у Сан Антонију, у америчкој савезној држави Тексас, где ће учествовати у програму подршке опоравку и прилагођавању након притвора, изјавио је амерички званичник за Си-Ен-Ен.

Хабард је деценијама радио као наставник енглеског језика у иностранству, а 2014. године преселио се у украјински град Изјум, који су руске снаге окупирале на почетку инвазије 2022. године, када је и заробљен.

У Русији је осуђен због наводног учешћа у борбама на украјинској страни као плаћеника. Његова породица и амерички Стејт департмент одбацили су оптужбе, наводећи да су неосноване.

Хабардов син Џозеф Колман, православни свештеник, изјавио је да не постоје докази да је његов отац учествовао у борбама као плаћеник.

"Мислим да се мој отац нашао на погрешном месту у погрешно време", рекао је Колман.

Колман је захвалио Трампу и другим америчким званичницима који су учествовали у преговорима, наводећи да је његов отац након ослобађања био добро расположен.

"Није говорио о времену проведеном у затвору. Само је изразио захвалност што је изашао", рекао је Колман за Си-Ен-Ен.

Хабардов амерички адвокат Мартин де Лука изјавио је да за сада није планиран непосредан сусрет његовог клијента са Трампом због Хабардовог здравственог стања, али да би до састанка могло да дође у наредним недељама.

Амерички председник рекао је раније да је његово обраћање руском председнику Владимиру Путину допринело ослобађању Хабарда.

"Позвао сам Владимира Путина и рекао му: Мораш да ми учиниш услугу. Мораш да ми вратиш Стивена Хабарда”, рекао је Трамп током предизборног скупа у Јужној Каролини.

Хабардово ослобађање догодило се у време када је специјални изасланик САД Стив Виткоф разговарао са Путином у Москви о напорима за окончање рата у Украјини.

Виткоф се након састанка суочио са критикама због похвала упућених руском председнику, кога је назвао "хуманитарцем".

Републикански сенатор Том Тилис оценио је његове изјаве као "срамотне и скандалозне", док је амерички потпредседник Џеј Ди Венс бранио приступ специјалног изасланика, наводећи да је његов задатак да постигне резултат.

Трамп је такође бранио одлуку своје администрације да одустане од увођења нових санкција Русији, сугеришући да је тај потез помогао у ослобађању америчког држављанина.

"Да сам то урадио, господин Хабард се не би враћао кући", рекао је Трамп.

(Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да несугласице са америчким председником Доналдом Трампом нису личне природе, али је упозорио да би укидање санкција Русији ојачало руског председника Владимира Путина и отежало постизање мира у Украјини.

"Мој став према Путину је веома јасан. Мислим да ако укинемо санкције, учинићемо га јачим. То није нешто лично између мене и председника Трампа и наравно да сам против било каквог укидања санкција", рекао је Зеленски у интервјуу за ЦНН у Кијеву.

Зеленски је рекао да је Трамп "на погрешној страни историје" након што је објавио споразум о куповини руског горива, чиме је, како је навео, пореметио међународне напоре да изолује Русију.

Он је оценио да Путин не намерава да оконча рат и позвао међународне партнере да не дозволе Русији да ојача своју војну и политичку позицију.

"Путин се игра. Он је играч. Штета је што се игра животима других људи и наравно не жели (да заустави рат). Зато оно што желимо од наших партнера јесте да му не дамо могућност да буде јачи и да нас сломи", рекао је Зеленски.

Интервју је уследио у тренутку нових дипломатских напора администрације америчког председника Доналда Трампа да се пронађе решење за рат који траје четири и по године.

(Танјуг)

Данска, чланица НАТО-а, саопштила је да је договорила набавку првих ракета дугог домета високе прецизности, у настојању да ојача своју безбедност и одврати Русију од евентуалне агресије у Европи.

Дански министар одбране Јепе Брус рекао је да ће нови ракетни системи ојачати војне способности Данске и омогућити јој да, у случају напада, изводи нападе "иза непријатељских линија", преноси Ројтерс.

"Налазимо се у озбиљној и све горој безбедносној ситуацији и зато јачамо одбрану и повећавамо борбену моћ", рекао је Брус новинарима.

Амбасада Русије у Копенхагену оценила је у писаном саопштењу да политика Данске у вези са ракетама води конфронтацији са Москвом и упозорила на "неизбежне катастрофалне последице".

"Копенхаген је обузет опасним заблудама да ће куповина офанзивног прецизног оружја дугог домета, којим се ствара војна претња нуклеарној сили, помоћи у јачању безбедности и одбране Данске", навела је руска амбасада.

(Танјуг)

Абу Даби се за сада разматра као главна локација за трилатералне преговоре Русије, Сједињених Америчких Држава и Украјине, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"За сада разговарамо о Абу Дабију", рекао је Песков новинарима, одговарајући на питање да ли се престоница Уједињених Арапских Емирата разматра као главна локација за тростране преговоре, преноси Тас.

На питање да ли руски преговарачки тим припрема документе и предлоге у писаном облику, Песков је позвао на опрез и поручио да је још рано говорити о томе.

Песков је такође навео да руски председник Владимир Путин још није одобрио састав руске делегације за предстојеће трилатералне разговоре са Сједињеним Државама и Украјином.

Он је рекао да Путин још нема конкретне планове за састанак са руским преговарачима пре наставка контаката. Песков је напоменуо да још има времена пре предложених разговора, а њихово одржавање је најављено тек дан раније.

(Танјуг, Тас)

Заменик руског министра спољних послова Александар Грушко изјавио је данас да је нормализација односа са Сједињеним Америчким Државама и Западном Европом, немогућа без укидања свих антируских санкција.

Он је на 19. Веронском Евроазијском економском форуму у Истанбулу, рекао да разговори о нормализацији односа Русије и ЕУ не могу да се одвијају без фундаменталне промене европске политике, јер се Европа спрема за рат, преноси Спутњик.

"Разговори о враћању нормалности у нашим односима не могу да се одвијају без фундаменталне промене у актуелној спољној политици ЕУ, где су економија, војни развој, војно планирање и набавка оружја, стање друштва и припрема друштва вођени једним циљем: припрема за рат са Русијом и вођење хибридног рата данас", навео је он.

Како је навео, да би се нормализовали односи са САД и Западном Европом, апсолутно све санкције против Русије морају да буду укинуте.

(Tанјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски оценио да председник Русије Владимир Путин неће да ризикује да употреби нуклеарно оружје јер би тиме, како је навео, могао да изгуби савезнике.

"Не мислим да ће Руси ризиковати употребу нуклеарног оружја, јер тада сигурно више не би имали савезнике, уверен сам у то", рекао је Зеленски у подкасту "The Diary of a CEO".

Он је оценио да би једнократна употреба нуклеарног оружја отворила могућност његове употребе и у другим сукобима, што би, како је навео, било катастрофално.

"Зато мислим да Путин неће да ризикује да употреби нуклеарно оружје", рекао је Зеленски.

(Укринформ)

Руски рибарски бродови више од 500 пута кретали су се изнад или дуж рута подморских комуникационих каблова који повезују Велику Британију са Европом и Сједињеним Америчким Државама, што би могло да указује на покушаје мапирања њихове тачне локације, објавио је Телеграф на основу анализе података о кретању бродова.

Анализа података прикупљених током четири и по године идентификовала је 17 бродова који су дуже време пловили малом брзином у близини уцртаних рута каблова.

Према наводима листа, поједини бродови понављали су маневре изнад важних телекомуникационих веза у северном Атлантику.

Извор из НАТО-а је потврдио за Телеграф да је Алијанса упозната са кретањем руских цивилних рибарских бродова, док су поморски стручњаци навели да пловила која се крећу малом брзином могу да користе сонар за мапирање морског дна и подводна возила за испитивање инфраструктуре.

Британске власти упозоравају на ризик од напада на подморске каблове, од којих зависе комуникације и значајан део економске активности земље.

Командант Краљевске морнарице Гвин Џенкинс упозорио је да би Русија могла да нападне британске подморске комуникационе каблове већ првог дана евентуалног сукоба са НАТО-ом.

Британска влада је најавила предлоге за пооштравање закона о намерном оштећењу подводне инфраструктуре, укључујући повећање максималне затворске казне са пет на 14 година, уз разматрање могућности доживотног затвора.

(Танјуг)

Руски министар одбране Андреј Белоусов изјавио је да НАТО планира да током 2027. године осам мултинационалних батаљонских тактичких група на свом источном крилу прошири на ниво бригада и одржава војне вежбе у којима се увежбавају офанзивни сценарији против Русије и Белорусије.

Он је на седници заједничког колегијума министарстава одбране Русије и Белорусије у Минску рекао да војно јачање НАТО-а у близини граница две земље захтева правовремену реакцију, јачање безбедносне сарадње и повећање војног потенцијала, пренео је Спутњик.

Белоусов је оценио да НАТО, Европска унија и украјинске власти иду путем ескалације и упозорио је на опасност од убрзане милитаризације Европе.

"Данас је војнополитичка ситуација око наших земаља и даље сложена. Бележимо нагли пораст напетости и агресивних активности Запада према Русији и Белорусији. НАТО, ЕУ и кијевски режим свесно иду путем ескалације", оценио је Белоусов.

Према његовим речима, европске земље преусмеравају индустрију на војну производњу и припремају инфраструктуру за брзо распоређивање оружаних снага.

(Танјуг, Спутњик) 

Сједињене Америчке Државе улажу велике напоре у решавање украјинског сукоба, док су напори Европе усмерени на подстицање даљих војних дејстава, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Америчка администрација чини веома много како би допринела мирном решавању сукоба. Европске престонице не чине ништа да допринесу мирном решењу, а истовремено чине веома много како би подстакле наставак и даљу ескалацију војних дејстава", оценио је Песков, а преноси РИА Новости.

Према његовим речима, Русија још није чула никакве конструктивне изјаве из Европе о намери да ситуација у Украјини деескалира.

Песков је навео да руски председник Владимир Путин још није одлучио ко ће чинити преговарачки тим на трилатералним разговорима о Украјини. Навео је да још нема планова за састанак Путина и америчког председника Доналда Трампа, уз напомену да би такви разговори могли бити брзо организовани ако буде потребно.

"Двојица председника стално уверавају у спремност да разговарају, како кажу, чим буде жеље, и у сваком тренутку", рекао је Песков.

Истакао је да Путин током јучерашњег састанака са специјалним америчким изаслаником Стивом Виткофом није предао никакве документе који садрже руске предлоге о украјинском мировном процесу. Поновио је претходне изјаве о томе да још није донета одлука о могућем учешћу Путина на предстојећем самиту групе Г20 у Мајамију.

(Танјуг) 

Специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством и шеф Руског фонда за директна улагања Кирил Дмитријев изјавио је да се Европа налази у дубокој енергетској кризи и да су се Русија и Сједињене Америчке Државе договориле о наставку дијалога, посебно о сукобу у Украјини.

"Јуче смо донели неке веома важне одлуке, а најважнија је била да наставимо комуникацију, посебно у вези са сукобом између Украјине и Русије", рекао је Дмитријев.

Он је оценио и да ће споразум о испорукама руског дизела у САД позитивно утицати на глобална тржишта.

(Танјуг)

Руска војска извела је током ноћи нападе на украјинске војноиндустријске објекте за производњу и складиштење крстарећих ракета и беспилотних летелица, као и на транспортну инфраструктуру, саопштило је руско Министарство одбране.

У Кијеву су погођени производни погони за израду дронова дугог и средњег домета, крстарећих ракета "фламинго" и оперативно-тактичких ракета ФП-9, наводи се у саопштењу.

На мети су били и складишни и индустријски објекти за производњу и чување беспилотних летелица, као и друмско-железнички мост "Јужни", који се користи за транспорт војног терета.

У Одеској области погођени су инфраструктурни објекти у луци Килија, намењени за истовар и складиштење војне опреме допремљене из иностранства.

Руско Министарство одбране саопштило је и да је на мору погођен теретни брод који је превозио робу за украјинске оружане снаге у луку Черноморск.

(Известија)

НАТО ће дозволити Украјини куповину оружја, муниције и војне технике преко своје Агенције за подршку и набавку, пишу британски медији и истичу да би то Кијеву могло да омогући брже набавке по нижим ценама.

Директор Агенције за подршку, Жаклин Борсбум, изјавила је да ће ова агенција Украјини обезбедити структурисан систем за набавку робе и приступ индустријској бази.

Агенција је прошле недеље у Кијеву организовала скуп за 150 украјинских компанија, на којем је објашњен поступак регистрације за произвођаче који желе да учествују у уговорима.

Русија је више пута изјављивала да наставак финансирања Кијева и испоруке западног оружја продужавају сукоб и отежавају тражење дипломатског решења.

(Financial Times)

Чешки председник Петр Павел позвао је Европу да формира заједнички став за преговоре с Русијом и упозорио да би наставак досадашње политике могао да доведе до отвореног војног сукоба.

У интервјуу за немачки Билд, Павел је оценио да Европа мора да формулише јасан преговарачки став и одреди политичке лидере који би је представљали у разговорима са Москвом.

Он је рекао да САД и Русија искључују Европљане из преговора јер европске земље виде као подељене и неспособне да брзо доносе одлуке.

"Ако то врло брзо не променимо, постаћемо небитни", упозорио је Павел.

Чешки председник сматра да би рат у Украјини могао да се настави у недоглед јер ниједна страна не побеђује. Као једну од највећих грешака Европе навео је оклевање појединих земаља да Украјини испоруче наоружање.

"Да смо од почетка подржавали Украјину у истој мери, рат би изгледао веома, веома другачије. Ако наставимо као до сада, могло би доћи до ескалације која би на крају довела до отвореног војног сукоба. Тренутно је то хибридни рат, а главни циљ ове кампање је да се посеје  раздор у ЕУ и НАТО-у, подстакне неповерење у наше институције, али и обесхрабри Европа у подршци Украјини", рекао је Павел.

Сматра и да је Русији дат још један предах кроз новац од САД за нафту и кроз назнаке да би могла да постоји спремност да се постигне споразум без Европе и Украјине.

(Танјуг, Билд) 

Европске владе разматрају могућност именовања преговарача који би у име Европе разговарао са руским председником Владимиром Путином о мировном споразуму за Украјину, али међу званичницима још нема сагласности о томе ко би требало да преузме ту улогу, објавио је бриселски Политико.

Међу могућим кандидатима помињу се председник Европског савета Антонио Коста, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас, као и председник Финске Александар Стуб. 

Како пише Политико, Стуб се издваја због добрих односа са америчким председником Доналдом Трампом и финског искуства у односима са Русијом. Поједине дипломате сматрају да би Коста могао да буде прихватљивији посредник од Фон дер Лајен и Калас, које виде као превише посвећене украјинској страни. 

Други инсистирају да Европска унија мора да буде заступљена у преговорима као целина, а не само путем неколико великих држава.

Према наводима Политика, европски лидери су на прошлонедељном самиту у Бриселу питали Косту да ли би требало да разговара са Путином, али је он тада одбио ту могућност. 

(Танјуг, Politico) 

Руски ПВО системи су током ноћи пресрели и уништили 809 украјинских дронова авионског типа изнад руских региона, саопштило је Министарство одбране Русије.

Дронови су оборени изнад Белгородске, Брјанске, Владимирске, Вороњешке, Калушке, Курске, Липецке, Лењинградске, Орловске, Ростовске, Рјазањске, Смоленске, Тамбовске, Тверске, Тулске и Јарославске области, Московског региона, Крима и Црног мора.

Руска противваздушна одбрана пресрела је 163 дрона која су се кретала ка Москви, док је укупно 630 летелица било усмерено ка Московској области, саопштиле су руске власти.

У нападима на више руских региона погинуле су најмање три особе, укључујући возача аутобуса у Запорошкој нуклеарној електрани, док је више људи повређено.

У Липецку су оштећени стамбени објекти и здравствена установа, док је руска противваздушна одбрана оборила дрон изнад Лењинградске области.

(Известија)

Једна особа је погинула, а 22 су повређене, међу њима четворо деце, у руским нападима на Кијев, саопштила је украјинска Државна служба за ванредне ситуације. 

Балистичким ракетама погођено је шест градских округа, оштећени су стамбени објекти, бензинска пумпа, медицинска установа и део инфраструктуре метроа.

Градоначелник Кијева Виталиј Кличко је на Телеграму навео да је осам повређених особа хоспитализовано у градским болницама, пренео је Укринформ.

У Дњепровском округу оштећене су приватне стамбене зграде и бензинска пумпа, док је у Свјатошинском округу избио пожар у згради ресторана. У Печерском округу оштећена је зграда амбулантне станице, као и шест возила хитне помоћи. Међу медицинским радницима нема повређених.

Оштећен је и део инфраструктуре метроа на Јужном мосту, због чега је саобраћај преко моста из правца десне ка левој обали ограничен. Оштећена је и територија објекта транспортне инфраструктуре у Дарницком округу.

(Укринформ, Унијан)