Трамп: Путин жели договор о Украјини; Руси погодили тржни центар у Сумију

Украјинске Снаге за специјалне операције (ССО) извеле су данас најдубљи удар у руској територији од почетка рата, погодивши постројење за прераду природног гаса удаљено 3.200 километара од украјинске границе, саопштио је Генералштаб Украјине.

Војска тврди да је извела успешан удар на Постројење за прераду гасног кондензата у Новом Уренгоју (ГКТП) у Јамало-Ненецком аутономном округу.

О нападу извештавају и канали на Телеграму, али и званичне власти тог округа.

Губернатор Дмитриј Артјухов потврдио је да је напада било, али је рекао да је руска противваздушна одбрана оборила све дронове и да су пале “крхотине”.

“Данас је одбијен напад беспилотне летелице на један од индустријских објеката Новог Уренгоја. Услед пада крхотина дрона дошло је до пожара. На лицу места раде припадници хитних служби”, саопштио је Артјухов.

У међувремену, у компанији “Фајер поинт”, која производи, између осталог, дронове дугог домета ФП-1, наговестили су да су напад извеле управо њихове беспилотне летелице.

“Погодите ко је прешао више од 3.300 километара и успешно погодио циљ”, наводи се у објави те компаније уз вест о на погон у Новом Уренгоју.

(Униан, Телеграм, Кијев индепендент)

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је у среду да је почетком недеље имао “одличан” разговор с руским председником Владимиром Путином и да руски лидер жели да постигне договор о окончању рата у Украјини.

“Он жели да постигне договор, а ако и (украјински председник Володимир) Зеленски жели договор, то би било веома лепо”, рекао је Трамп новинарима пре него што се укрцао у авион “Ер форс”, на путу за Далас, на Националну конвенцију Републиканске странке.

Трамп је телефоном разговарао с Путином у уторак, убрзо пошто су се специјални изасланик САД Стив Виткоф и Трампов зет Џаред Кушнер вратили с дипломатског пута у Москву и Кијев. Њих двојица, који воде већину најважнијих мировних преговора у име Сједињених Држава, разговарали су о могућим предлозима за окончање рата.

Прошлог месеца директор Централне обавештајне агенције Џон Ретклиф састао се с обавештајним званичницима у Москви, између осталог и да би подстакао руске званичнике да окончају инвазију.

Упркос тим напорима и Трамповим изјавама, обавештајни званичници у САД, Украјини и широм Европе и даље сумњају да је Путин озбиљно заинтересован за окончање рата који води, а који је ушао у четврту годину.

“Оно што све кочи јесу два човека која мрзе један другог”, рекао је Трамп новинарима, мислећи на Путина и Зеленског.

(Ројтерс)

Сајбер-напад на једну украјинску државну институцију, у којем су коришћене лажне CAPTCHA провере како би корисници били наведени да инсталирају злонамерни софтвер, вероватно је део шире операције за крађу криптовалута и приступних података, а напад је са умереном вероватноћом повезан са руским актером, саопштили су истраживачи америчке компаније CISCO.

Истраживачи компаније CISCO приметили су у априлу неуобичајене активности у рачунарским системима украјинске институције и утврдили присуство злонамерног софтвера познатог као "Аматера", који може да краде осетљиве податке.

Према извештају, софтвер је, преноси Јуроњуз, коришћен и за инсталирање програма који нападачу може да омогући приступ рачунару, укључујући преглед датотека, пренос података и извршавање команди.

Истраживачи CISCO-а утврдили су да је тај софтвер био подешен да се повезује са сервером чија је ИП адреса регистрована у Русији.

У извештају, међутим, није потврђено да ли су подаци украјинске институције заиста украдени, да ли су хакери активно користили остварени приступ, нити на који начин је рачунар првобитно заражен.

Истраживачи CISCO-а оценили су да је напад вероватно био део шире операције чији је циљ крађа криптовалута и приступних података.

Истраживачи су у систему украјинске институције пронашли злонамерни фајл који је носио назив "verification.google", али нису успели да утврде шта је довело до његовог покретања.

Како би утврдили на који начин је украјински систем могао да буде заражен, истраживачи су потражили сличне нападе и пронашли други случај инфекције у којем је коришћен исти малвер "Аматера".

У том случају, траг је водио до компромитованих интернет страница које су приказивале лажну верзију Гуглове CAPTCHA провере, намењене разликовању људи од аутоматизованих интернет ботова.

Уместо да од корисника тражи да означи поље или препозна одређене слике, лажна провера наводила је корисника да отвори прозор на рачунару и у њега налепи текст који би покренуо злонамерни софтвер.

У том случају, малвер "Аматера" коришћен је и за инсталирање програма намењеног крађи криптовалута.

Тај програм могао је да прати адресе новчаника за криптовалуте које би жртве копирале, а затим да их замени адресама под контролом нападача, чиме би потенцијално преусмерио уплате.

Из CISCO-а наводе да сличности између два заражавања указују на могућност да је напад на украјинску институцију започет на исти начин.

(Танјуг)

Румунија не шаље борбене трупе у Украјину, нити распоређује своје војнике на линију фронта, саопштено је из председништва те земље, демантујући наводе који се последњих дана шире друштвеним мрежама.

Администрација председника је на Фејсбуку навела да је реч о "алармантној манипулацији" којом се намерно искривљује одлука како би се подстакла "неоснована теорија" да се Румунија увлачи у рат у Украјини.

"Приоритет Румуније је заштита и одбрана њених грађана", наводи се у саопштењу, преноси Ађерпрес.

Како је саопштено из председничке палате Котрочени, Румунија учествује у међународним форматима који имају за циљ јачање безбедности, укључујући "Коалицију вољних за Украјину", а чији је циљ успостављање политичких и правних гаранција за Украјину након постизања споразума о прекиду ватре.

Председничка администрација наглашава да румунски војници неће бити распоређени у Украјини нити ће учествовати у борбеним операцијама.

У оквиру спровођења политичких одлука на војном нивоу, Румунија је 2025. године активирала Оперативну команду мултинационалних снага за подршку Украјини.

Председничка администрација наглашава да румунски војници неће бити распоређени у Украјини нити ће учествовати у борбеним операцијама.

Румунски медији објавили су 8. септембра да је председник Румуније Никушор Дан затражио од парламента одобрење за ангажовање до 20 припадника румунских оружаних снага у Оперативном штабу мултинационалних снага за подршку Украјини.

Румунска новинска агенција Ађерпрес навела је да би ти војници били део командно-контролних структура, док су румунски медији објавили да би били ангажовани у Француској или Великој Британији, а не на територији Украјине.

Након тих објава, друштвеним мрежама почеле су да круже тврдње да Румунија намерава да пошаље војнике у Украјину да учествују у рату.

Према званичном саопштењу, највише 20 румунских војних лица, углавном штабних официра, било би ангажовано на планирању, командовању, контроли и координацији у оквиру мултинационалне команде, чије се активности одвијају у Француској и Великој Британији.

(Танјуг)

Председници Русије и Сједињених Држава Владимир Путин и Доналд Трамп су се током претходног телефонског разговора дотакли теме могућности одржавања трилатералног састанка Русије, САД и Кине на предстојећем самиту АПЕК-а, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Наравно, и раније је помињана таква потенцијална могућност и таква могућност ће постојати", рекао је Песков новинарима, преноси Спутњик.

Помоћник руског председника Јуриј Ушаков раније је изјавио да би Путин, Трамп и кинески председник Си Ђинпинг могли да одрже трилатерални састанак током предстојећег самита АПЕК-а и да је та тема разматрана и током билатералних разговора Путина и Сија.

"Што се тиче организовања трилатералног састанка, то је ипак пре свега ствар домаћина. Ако буду могли да организују такав сусрет, а за то је потребна одређена дипломатска припрема, мислим да би до њега могло да дође и да сигурно не би био бескористан", рекао је Ушаков.

Самит АПЕК-а биће одржан 18. и 19. новембра у кинеском Шенжену.

(Танјуг)

Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да је покушај напада дроном на аеродром Лајпциг-Хале припреман у Русији током дужег периода, и да је катастрофа избегнута за длаку.

"Овај напад је планиран у Русији месецима и био је директно усмерен против Немачке, а само је пуком срећом спречена велика материјална штета и страдање људи", рекао је Мерц у доњем дому парламента, преноси.

(Reuters)

Одлука Мађарске да протера руске дипломате неће остати без одговора Русије, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.Одлука 

"Што се тиче ове конкретне одлуке, наравно, на њу ће бити дат одговарајући одговор", рекао је Песков, одговарајући на питање како Кремљ оцењује одлуку нове мађарске владе, преноси Спутњик.

Додао је да ће "непријатељски кораци Будимпеште" имати негативан утицај по "цео спектар билатералних односа". Песков је нагласио да, истовремено, Русија остаје отворена за развој односа са Мађарском.

Министарка спољних послова Анита Орбан саопштила је јуче да је Будимпешта протерала десет руских дипломата, које је влада оптужила за шпијунажу.

(Спутњик, Танјуг)

Немачки канцелар Фридрих Мерц је роб војноиндустријског комплекса, и њему је потребно више новца и више војних поруџбина из Украјине како би и он могао да добије део, изјавила је представница руског Министарства спољних послова Марија Захарoва.

Портпаролка је за Спутњик рекла да се тренутно налази у граду Сиктивкару, у Републици Коми, где поглед на мапу открива да је величина и обим те републике на североистоку Русије "већи, или барем упоредив са целом Немачком".

"Министар спољних послова Немачке (Јохан) Вадефул изјавио је да није претерано задовољан Украјином. Могло би се помислити да је можда прочитао извештај Европске уније о људским правима и да је згрожен безакоњем које влада у Украјини у вези са свим – њеним грађанима, правилима и законима који регулишу савремени живот у погледу људских права, па чак и части, достојанства и морала. Али не, он је незадовољан Украјином, кијевским режимом и Владом Украјине из потпуно супротног разлога. Он је рекао да су упутили премало војних поруџбина немачком војноиндустријском комплексу", казала је Захарова.

Додала је да везе између Мерца, Вадефула и његовог тима с једне стране, и војноиндустријског комплекса с друге стране, сежу годинама уназад.

"Он не само да лобира за њих, он им у суштини служи. Он је роб, Мерц је роб војноиндустријског комплекса. Наравно, потребно је више новца и више поруџбина како би и Мерц добио свој део. А да би се у потпуности схватила природа земље против које желе да употребе још више оружја, морају да схвате да је један, само један регион, наше огромне домовине, већи по површини од целе њихове Немачке", закључила је Захарова.

(Танјуг)

Након контаката америчких представника у Москви и Кијеву, наредних недеља могла би да се појави могућност за израду плана за наставак трилатералних преговора о Украјини, изјавио је амерички државни секретар Марко Рубио.

"Не желим да будем превише оптимистичан, али ни превише песимистичан - у смислу да постоји могућност да се наредних недеља развије план за наставак преговора и, можда, постигне решење прихватљиво за обе стране", рекао је Рубио новинарима у Колумбији, преноси Спутњик.

Према његовим речима, контакти америчких изасланика Стива Виткофа и Џареда Кушнера у Москви и Кијеву током викенда могли би да отворе пут "ка наставку преговора, у којима су Сједињене Америчке Државе увек биле спремне да учествују као посредник".

Рубио је додао да су на преговорима разматране нове идеје за решавање украјинског сукоба.

"Не желим да их окарактеришем као добре или лоше, продуктивне или непродуктивне, осим да кажем да су били садржајни. Разматране су нове идеје", рекао је Рубио.

(Спутњик, Танјуг)

Румунске власти привеле су 40-годишњег руског држављанина осумњиченог за прикупљање података о војним објектима и критичној инфраструктури у оквиру, како тврди румунска обавештајна служба (СРИ), операције саботаже координисане из Русије.

Наводи се да је ухапшен руски држављанин са пребивалиштем у Румунији био је под надзором од фебруара, а сумња се да је по налогу посредника фотографисао и снимао војне објекте, институције од значаја за одбрану и националну безбедност, као и критичну инфраструктуру, преноси Романија инсајдер.

Међу објектима које је документовао били су комуникациони центри и војне базе које користе савезници НАТО-а, као и стратешки важни војни објекти. Према наводима СРИ, од њега је тражено и да снима украјинске транспортне авионе "aнтонов" током њиховог боравка у Румунији.

СРИ није саопштио детаље о планираној мети саботаже, нити идентитет руског држављанина, наводећи да су "мере предузете у сарадњи са румунским институцијама и међународним партнерима спречиле реализацију планиране операције".

(Танјуг)

У украјинском нападу беспилотним летелицама на Новоросијск, погинуле су четири особе, међу којима и једно дете, саопштио је губернатор Венијамин Кондратјев.

"Синоћ су наше трупе одбиле масовни напад непријатељских дронова у региону. Главни удар је био на Новоросијск. Нажалост, четири особе су погинуле, укључујући једно дете", наводи се у саопштењу, преноси РИА Новости.

У нападу је повређено још 29 људи, док се троје повређених налази у тешком стању, додао је Кондратјев. Оштећене су стамбене зграде, као и објекти православног храма и вртића, док се информације о размерама штете утврђују.

Оперативни штаб Краснодарске Покрајине претходно је саопштио да су делови оборених беспилотних летелица пали у близини приватне куће и на територији једног предузећа, након чега је избио пожар. Истрага о последицама напада је у току.

(РИА Новости, Танјуг)

Контролни пункт Старокозаче на граници са Молдавијом у Одеској области обуставио је рад због напада руских дронова, саопштила је Државна царинска служба.

Према прелиминарним информацијама, две особе су погинуле, а три су повређене. Спасиоци су аутобусима евакуисали још 16 људи на безбедну удаљеност, објавио шеф Регионалне администрације Олег Кипер.

Инфраструктура контролног пункта и околног подручја је уништена, избили су пожари.

(Укринформ)

У Дарницком округу Кијева, руски дрон је погодио 24-спратну стамбену зграду, изазвавши пожаре известила је Војна управа престонице.

"Пет људи је повређено у непријатељском нападу на престоницу", потврдио је градоначелник Виталиј Кличко.

(Укринформ)

Најмање две особе повређене су ноћас у руском нападу на Дњепропетровск, саопштио је шеф Дњепропетровске војне управе Олександр Ганжа.

Ганжа је на Телеграму објавио да је у нападу оштећена једна стамбена зграда, као и више од 10 кућа, пренео је Укринформ.

У Дњепропетровску су се услед руског напада запалили складиште и приватна кућа, из чијег подрума су спасене три особе.

(Танјуг/Укринформ)