Трамп: Нешто ће се десити што ће окончати рат; Путин: Спремни смо за нову рунду руско-украјинских преговора

Украјинске одбрамбене снаге су протекле ноћи гађале аеродром Мариновка у Волгоградској области Русије, а у нападу су погођена четири ловца-бомбардера Су-34, саопштио је Генералштаб Оружаних снага Украјине.

"Према прелиминарним подацима, у нападу на аеродром погођена су четири ловца-бомбардера Су-34, као и техничко-оперативни део, место где се обављају радови на одржавању и поправкама разних борбених авиона", наводи се у саопштењу објављеном на Фејсбуку.

Напомиње се да је операција спроведена са циљем смањења могућности руске војске да изводи ваздушне и бомбардујуће ударе на територији Украјине.

(Ukrinform)

Званичник немачког Министарства спољних послова одбацио је као "неосноване" оптужбе руског МСП-а да је Берлин прогонио руске новинаре који раде у тој земљи.

"За разлику од све оштрије репресије Русије над новинарима, Немачка подржава принципе владавине права и слободе штампе", навео је званичник у саопштењу.

Русија је раније данас позвала на разговор немачког амбасадора Александра Ламбсдорфа да би га обавестила о контрамерама као одговор на оно што сматра узнемиравањем руских новинара који раде у Немачкој.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова у четвртак је најавила овај потез, додавши да Немачка "притиска и узнемирава" руске новинаре и њихове породице, што наводно укључује одузимање пасоша и ограничавање слободе кретања. 

(Reuters)

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да мисли да ће се "нешто десити" у рату у Украјини што би га "решило" позивајући се на свој недавни разговор са руским председником Владимиром Путином, али није навео друге детаље.

"Радимо на томе. Председник Путин је позвао и рекао да би волео да нам помогне са Ираном. Рекао сам да ми учини услугу: да ћу се ја позабавити Ираном, али да ми помогне са Русијом. Морамо то да решимо. И мислим да ће се тамо нешто десити", рекао је Трамп.

(Reuters)

Руски председник Владимир Путин изјавио је да је Русија спремна да одржи нову рунду мировних преговора са Украјином, потенцијално у Истанбулу, иако време и место још нису договорени.

Путин је рекао да постоје велике разлике између предлога које су две стране поднеле на претходним разговорима, али је изразио наду да ће наставак дијалога помоћи у смањењу јаза.

Напоменуо је да су преговарачи две стране у сталном контакту, као и да је Русија спремна да врати тела још 3.000 украјинских војника.

(Reuters)

Немачка влада разматра измене свог закона о спољној трговини да би спречила потенцијално преузимање компаније која управља гасоводима Северни ток 2, показује документ који је објављен, преноси Ројтерс.

Ова иницијатива део је напора Берлина да блокира било какво будуће поновно усмеравање руског гаса према Немачкој.

Гасоводни систем Северни ток састоји се од два пара цеви кроз Балтичко море до Немачке и био је највећи пут за увоз руског гаса у Европу.

Систем је имао капацитет да годишње испоручи 110 милијарди кубних метара гаса.

Северни ток 2 је гасовод који повезује Русију и Немачку кроз Балтичко море, а циљ му је да повећа капацитет испоруке руског природног гаса директно у Немачку.

Након што је Русија започела војну инвазију на Украјину у фебруару 2022. године, Немачка је стопирала процес сертификације гасовода, што значи да гасовод, иако изграђен, није могао да почне са радом, јер није добио дозволу од немачких регулаторних тела.

(Reuters)

Најмање пет особа је страдало, а 23 су повређене у руском нападу на град Самар у Дњепропетровској области, саопштио је Сергиј Лисак, начелник Дњепропетровске регионалне војне управе.

Од 23 повређена, четворо их је у тешком стању.

(Ukrinform)

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да то извршно тело Европске уније подржава отварање првог преговарачког кластера о приступању Украјине ЕУ.

Фон дер Лајенова је, на конференцији за новинаре у Бриселу, рекла да Украјина наставља да спроводи реформе под сталним гранатирањем што, по њеним речима, оставља јак утисак.

"Европска комисија подржава отварање првог преговарачког кластера. Украјина је испунила своје обавезе, а сада и ми морамо да учинимо исто. Процес интеграције се заснива на заслугама, а Украјина заслужује да напредује", изјавила је Фон дер Лајенова. 

(Ukrinform)

Портпарол председника Русије Дмитриј Песков изјавио је да је жалостан због изјава лидера балтичких земаља, наглашавајући да многе од њих износе апсурдне ставове.

Песков је на тај начин реаговао на изјаву министра одбране Естоније Ханоа Певкура о спремности Естоније да на својој територији прихвати авионе савезника који могу носити нуклеарно оружје, преноси РИА Новости.

Власти у Москви су, према писању руских медија, више пута изразиле забринутост због повећања обима снага Алијансе у Европи.

У Министарству спољних послова Русије истакли су да Русија остаје отворена за дијалог са НАТО-ом, али на равноправној основи, уз услов да Запад одустане од политике милитаризације континента.

(Танјуг)

Украјина покреће заједнички програм производње оружја са међународним партнерима, у Украјини и у земљама чији су војници у бази Рамштајн, рекао је украјински министар одбране Рустем Умеров. "Украјина покреће програм заједничке производње оружја са међународним партнерима – у Украјини и у земљама чији су војници у бази Рамштајн.

Већ смо регистровали одговарајући закон у парламенту и надамо се да ће бити оперативан до септембра", рекао је Умеров.

Он је напоменуо да постоји 21 иницијатива за локализацију производње у Украјини са највећим светским произвођачима оружја и до 10 пројеката у иностранству.

Украјински председник Володимир Зеленски и данска премијерка Мете Фредериксен договорили су се раније ове недеље да ће Кијев и Копенхаген покренути заједничку производњу одбрамбеног оружја, а Умеров је рекао да се производња оружја планира и у Британији и Норвешкој.

Што се тиче производње у Украјини, министар је нагласио да се процењују различите локације, јер је важно да се осигура да предузећа буду заштићена противваздухопловном одбраном.

Он је такође нагласио да Украјина продубљује сарадњу са европским и америчким компанијама из одбрамбене индустрије, а у току је заједничка производња са немачким предузећима (оклопни транспортери, артиљерија, муниција), а са америчким партнерима се реализују пројекти у области дронова, артиљерије и муниције.

Бивши министар одбране САД Лојд Остин основао је контакт групу након што је Русија извршила инвазију на Украјину 2022. године. Међу чланицама су, између осталих, САД, Британија, Француска, Немачка, Белгија и Холандија.

Од тада је више од 50 земаља чланица колективно обезбедило Украјини око 126 милијарди долара оружја и војне помоћи, укључујући преко 66,5 милијарди долара од САД.

(Укринформ)

Премијер Словачке Роберт Фицо поновио је да Словачка неће подржати 18. пакет санкција против Русије, уколико не добије гаранције Европске комисије које би осигурале да предложена забрана увоза руског гаса од јануара 2028. године неће угрозити енергетску безбедност земље.

Фицо је, дан након једнодневног самита Европског савета у Бриселу, додао да цене енергије остају кључна тема и за многе друге лидере ЕУ, пренео је ТАСР.

"Ако нам ова одлука не нанесе штету, ако нам се гарантује довољна количина гаса по конкурентној цени, ако нам се гарантује тренутне транзитне таксе и ако постоји обезбеђење покрића трошкова у случају да изгубимо спор са Гаспромом, бићемо задовољни", рекао је Фицо, који је пре почетка самита разговарао са председницом Европске комисије, Урсулом фон дер Лајен, о иницијативи "REPowerEU" и могућим гаранцијама.

Фицо је похвалио конструктиван приступ Комисије.

Словачки премијер је истакао да је током разговора са неколико лидера земаља ЕУ уочио да је питање цена енергије веома важно и за друге чланице. "Они схватају наш проблем када им га објасним", нагласио је он.

Друга кључна тема Самита била је европска одбрана и безбедност. Фицо је рекао да су дискусије биле усмерене на одлуку НАТО-а да чланице повећају издатке за одбрану до пет одсто свог БДП-а до 2035. године, као и на заједничке набавке и производњу.

"Словачка неће повећати издатке за одбрану ни за цент до 2026. године. Остаћемо на истом нивоу као 2025. године", рекао је Фицо.

На Самиту се такође расправљало и о континуираној помоћи Украјини. Заједнички закључци нису били усвојени од свих 27 чланица, јер се мађарски премијер Виктор Орбан није сложио са поменутом темом због спомињања европске перспективе за Кијев.

"За нас је важно да смо први пут успели да укључимо референцу на оснивачке уговоре ЕУ, који наглашавају да је ЕУ мировни пројекат и да би требало првенствено тежити миру", закључио је Фицо.

(Танјуг)

Министар одбране Украјине Рустем Умеров изјавио је да је Северна Кореја већ укључила око 11.000 елитних војника у рат против Украјине.

"Коришћење елитног севернокорејског контингента не само да одражава продубљивање зависности од ауторитарних режима већ и стварне проблеме са мобилизацијом у Русији", рекао је Умеров, наглашавајући да Украјина у сарадњи са партнерима помно прати те "претње" и да ће реаговати у складу са ситуацијом.

Према његовим речима, реч је о борцима из "личне резерве" севернокорејског лидера Ким Џонг Уна, која броји око 50.000 људи, а који су посебно одабрани на основу физичких, психолошких и других критеријума.

Те јединице су, како је навео, већ претрпеле значајне губитке.

Умеров је додао да је Русија, након потписивања међудржавних уговора са Северном Корејом, почела да користи ту земљу за вођење ратних операција.

Конкретно, односи између две земље предвиђају узајамну војну помоћ у случају рата, међутим, како је истакао, Северна Кореја се суочава с проблемима због трошења својих ресурса, док Русија не пружа одговарајуће обавезе, што изазива забринутост у Пјонгјангу.

Министар одбране Украјине је такође нагласио да Ким Џонг Ун разматра могућност слања додатног војног контингента у Русију, али да то представља ризик по његову безбедност, јер би исцрпло стратешке резерве Северне Кореје.

Према информацијама украјинских обавештајних служби, Русија је већ изгубила неколико таласа те "елитне" севернокорејске резерве, а тренутни талас ротације је четврти по реду.

То указује на ограничене могућности Кремља за формирање нових борбених снага и високе губитке међу људством.

Умеров је потврдио да Министарство одбране Украјине, у сарадњи са партнерима, располаже детаљним информацијама о кретању и распоређивању севернокорејских јединица и наставља са анализом претњи.

Према његовим речима, даља употреба севернокорејског контингента може да укаже на озбиљан мањак мобилизационих ресурса у самој Русији.

Северна Кореја је такође укључена у снабдевање Русије радном снагом за производњу авиона, као и за пољопривреду и грађевинску индустрију.

(Укринформ)

Најмање троје људи је убијено, а 14 особа је рањено у руском ракетном нападу на град Самар, у украјинској Дњепропетровској области, саопштиле су локалне власти.

За сада није позната количина штете нанете у овом нападу, који је други удар на овај град у последња три дана.

Раније данас, украјинске снаге су саопштиле да су обориле 359 од 363 дрона и шест од осам ракета које је Русија лансирала преко ноћи.

Украјинске ваздухопловне снаге су саопштиле да су Руси успешно извели три директна поготка, док је осам било погођено крхкотинама ракета.

(Reuters)

Украјинске оружане снаге напале су запослене у Запорошкој нуклеарној електрани користећи дрон током радова на хидрауличним конструкцијама, које се налазе 350-400 метара од енергетских блокова, саопштила је руска управа електране.

"Услед напада оштећено је службено возило које се налазило на месту радова. Срећом, запослени који су чистили канал на време су се склонили. Нико од особља није повређен", наводи се у саопштењу.

Додаје се да Запорошка нуклеарна електрана наставља да ради и да је безбедност те нуклеарке "загарантована", преноси Тас.

Русија и Украјина се међусобно оптужују за нападе на ову нуклеарку од почетка рата, а директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси недавно је рекао да ће Запорошка нуклеарна електрана поново бити покренута када се уклоне све претње, укључујући ризик од саботаже.

(Танјуг)

Руске власти на Криму ухапсиле су неименованог руског држављанина због оптужбе да је шпијунирао у корист Украјине, чијим је агентима наводно достављао информације о транспортној инфраструктури полуострва и локацијама руских војних јединица, саопштила је руске Федерална служба безбедности (ФСБ).

У саопштењу се наводи да је оптужени такође наводно планирао да састави бомбу домаће израде.

"Утврђено је да је становник Симферопољског округа Републике Крим врбован од стране Службе безбедности Украјине за поверљиву сарадњу путем Телеграма. Приликом покушаја вађења експлозива тежине преко килограм из скривеног складишта ради самосталног састављања експлозивне направе за њену каснију употребу у терористичким активностима, осумњичени је приведен", саоштио је ФСБ.

Он је оптужен за "сарадњу на поверљивој основи са страном државом, међународном или страном организацијом“, а руске власти упозоравају на наводне континуиране покушаје Украјине да изврши саботажу.

(Интерфакс)

У Волгоградској области отворен је саобраћај на мосту преко Дона након напада дронова Оружаних снага Украјине (ОСУ) током ноћи, саопштила је регионална администрација.

"Саобраћај на мосту је отворен", саопштио је Телеграм канал.

Раније тог дана, губернатор Андреј Бочаров најавио је затварање моста преко Дона услед украјинских напада дроновима.

Током ноћи, снаге противваздухопловне одбране уништиле су 39 украјинских дронова изнад руске територије. Наведено је да је 19 оборено изнад Ростовске области, 13 дронова уништено изнад Волгоградске области, четири изнад Крима, а један украјински дрон је неутралисан изнад Белгородске, Брјанске и Самарске области.

(Известија)

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто изјавио је да Министарство спољних послова Украјине погрешно мисли да та земља може да се придружи Европској унији без подршке грађана ЕУ, међу којима су и Мађари.

Сијарто је рекао да је украјинско Министарство спољних послова тврдило да Мађари немају право да одлучују о кандидатури Украјине за ЕУ, као и да није у надлежности украјинског председника Володимира Зеленског, или његове владе, да одлучују о чланству Украјине у ЕУ, већ да о томе одлучују грађани ЕУ, преноси МТИ.

Додао је да Мађарска не жели да учествује у приступању "земље која доноси претњу ратом", која угрожава "енергетску безбедност", и једном је "скоро донела" пропаст мађарским пољопривредницима.

Сијарто је казао да је Украјина, иако захтева подршку Мађара, "систематски одузимала мањинска права мађарској заједници у Закарпатју" у последњих 10 година.

(Танјуг)

Ноћни напад руских дронова на Запорожје изазвао је серију пожара и оштећења на индустријским зградама и гаражним објектима, саопштио је шеф Запорошке регионалне администрације Иван Федоров.

Према његовим речима, најмање шест различитих локација у граду било је мета удара, и није било жртава. Дронови су погодили индустријско предузеће и територију гаражне задруге, што је довело до великих пожара и значајне материјалне штете.

У Запорожју је ситуација стабилизована, а власти настављају са проценом штете.

(Укринформ)

Руска противваздухопловна одбрана одбила је снажан напад украјинских беспилотних летелица на Суровикински и Калачевски округ Волгоградске области и град Волжскиј, а у нападу није било жртава, саопштио је губернатор Андреј Бочаров.

Саобраћај на мосту преко реке Дон у Калачевском округу је у прекиду, а ватрогасци раде на лицу места како би уклонили делове оборених дронова, саопштиле су руске власти.

Према саопштењу, запаљена је сува трава на месту удара коју гасе ватрогасци.

(Известија)