ФСБ: Спречен терористички напад у Херсонској области; Лондон: Северна Кореја изгубила 6.000 војника у рату у Украјини

Министри спољних послова Украјине и Аустрије, Андриј Сибиха и Беате Мајнл-Рајзингер, потписали су заједничко саопштење о јачању сарадње у заштити и повратку украјинске деце која су погођена руском агресијом, саопштило је Министарство спољних послова Украјине.

Стране су осудиле присилну депортацију деце и њихово присилно пребацивање у Русију, што је препознато као грубо кршење међународног права, наводи се у документу.

"Изражена је спремност да се траже додатне могућности у оквиру Међународне коалиције за повратак украјинске деце у контексту документовања кршења закона, идентификације отете деце и помоћи у њиховом повратку, рехабилитацији и реинтеграцији", саопштило је Министарство спољних послова Украјине, преноси Суспилне.

Документ такође потврђује подршку Аустрије иницијативи председника Украјине "Вратите децу УА", активностима Међународне коалиције за повратак украјинске деце, као и Коалиције за склоништа.

Повереница за права детета Дарија Герасимчук раније је известила да су, закључно са мартом 2023. године, украјинске власти биле упознате са више од 19,5 хиљада деце одведене у Русију, али да их је тешко прецизно пребројати због окупације.

У априлу 2023. године, 49 земаља света је у заједничком саопштењу осудило Русију због организовања састанка Савета безбедности о наводним правним основама за отмицу украјинске деце са привремено окупираних територија. 

Канцеларија државног тужиоца је навела да тренутно не постоји јединствени транспарентан алгоритам или механизам који омогућава враћање украјинске деце депортоване у Русију.

Међународни кривични суд је 17. марта 2023. године, издао налог за хапшење руског председника Владимира Путина и комесарке за права детета Марије Лвове-Белове. Они су осумњичени за илегалну депортацију и трансфер украјинске деце.

(Суспилне, Танјуг) 

Искључивање Русије из групе Г7 је била велика грешка, изјавио је амерички председник Доналд Трамп уочи самита Г7 у Канади.

"Г7 је некада био Г8. Барак Обама и човек по имену Трудо нису желели Русију. Мислим да је то била веома велика грешка", рекао је на састанку са канадским премијером Мајком Карнијем.

Како је Трамп приметио, у оквиру Г7 се много говори о Москви, али она није за преговарачким столом. Тема Русије била је прва које лидер САД дотакао уочи самита Г7.

(Индепендент)

Председник Аустрије Александар ван дер Белен изјавио је да чак и ако би та земља желела да пружи Украјини војну подршку, то не би могла да учини због ограничења сопствених одбрамбених могућности.

"Тренутно, наши издаци за одбрану у Аустрији износе око 1 одсто БДП-а. Већ то показује да још увек имамо много тога да сустигнемо у поређењу са другим земљама. Истовремено, то показује да чак и када бисмо хтели, не бисмо могли да помогнемо Украјини у војној сфери, јер смо и сами још увек заузети изградњом сопствене војске већ дуго", рекао је Ван дер Белен на заједничкој конференцији за новинаре са украјинским председником Володимиром Зеленским у Бечу.

Према његовим речима, Аустрија деценијама није озбиљно схватала питање сопствене одбране и тек сада је почела "модернизација и преуређење оружаних снага Аустрије".

Аустријски председник је поручио да ће његова земља наставити да подржава Украјину у оквиру своје неутралности, посебно у медицинском, образовном и енергетском сектору.

"Аустрија стоји раме уз раме са Украјином и њеним напаћеним, али храбрим и отпорним народом", нагласио је Ван дер Белен.

(Reuters, Танјуг) 

Сједињене Америчке Државе отказале су консултације са Русијом о нормализацији рада амбасада, саопштила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

"Данас је на иницијативу америчких преговарача отказан наредни састанак у оквиру билатералних консултација о отклањању проблема, у циљу нормализације активности дипломатских представништава обе земље", навела је Захарова.

Надамо се да пауза коју су направили неће бити предуга, додала је она.

Први круг разговора између Русије и Сједињених Америчких Држава одржан је крајем фебруара у Истанбулу, док је други одржан 10. априла, у истом граду.

Руску делегацију предводио је амбасадор у Вашингтону Александар Дарчијев, а америчку заменица помоћника државног секретара Соната Колтер.

(Интерфакс) 

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да су Руси понудили размену својих ратних заробљеника за украјинску децу коју су отели и истакао да је то немогуће.

"Не мењамо их (децу коју је Русија отела) ни за шта. Ово је апсолутно неправедно. и искрено, ово је лудост, коју су, иначе, Руси предложили: ми њима дајемо војно особље, а они нама децу. То је једноставно ван поимања и ван међународног права", нагласио је Зеленски. 

Према његовим речима, да би се деца вратила, потребна је уметност дипломатије. 

"Зато укључујемо толико земаља, потребно је толико проактивних људи који ће, мало по мало, колико год могу, вратити кући хиљаде деце коју је Русија украла, њиховим породицама, њиховим вољенима", рекао је председник Украјине.

Зеленски се захвалио председнику Аустрије и влади те земље што су се придружили релевантним иницијативама. 

Данас је у Бечу, у присуству председника Украјине и Аустрије, Володимира Зеленског и Александра ван дер Белена, потписано Заједничко саопштење о заштити и повратку украјинске деце из Русије.

(Укринформ) 

Следећа рунда разговора између Русије и САД о смањењу тензија две земље отказана је на иницијативу америчке стране, саопштило је руско Министарство спољних послова.

"Надамо се да пауза коју су направили неће трајати предуго", рекла је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова у саопштењу.

(Reuters)

У Украјину је враћено још 1.245 тела погинулих, међу којима су и припадници оружаних снага, чиме је завршен процес размене војника у оквиру договора постигнутих са Русијом у Истанбулу 2. јуна, саопштио је Координациони штаб за питања поступања са ратним заробљеницима, преноси Укринформ.

(Укринформ)

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) привела је у Херсонској области Руса под сумњом да је по наређењу из Кијева припремао терористички напад на владине званичнике, саопштио је Центар за односе с јавношћу ФСБ.

"Федерална служба безбедности у Херсонској области спречила је незакониту активност руског држављанина, рођеног 1974. године, кога су регрутовале украјинске специјалне службе да изврши терористички акт против представника регионалних власти", навео је Центар за односе са јавношћу, преноси Тас.

Према подацима ФСБ-а, осумњичени је, поступајући по инструкцијама и под координацијом службеника украјинских специјалних служби, из скривеног складишта извадио експлозивну направу домаће израде да би дигао у ваздух аутомобил службеника регионалне администрације Херсона.

"Приликом покушаја реализације криминалног плана, починилац је приведен, а пронађени су и заплењени: експлозивна материја стране производње марке "С-4" тежине 1.250 грама, електрични детонатор и управљачка контролна јединица", саопштила је ФСБ.

Притворени је признао намеру да изврши терористички напад.

Тренутно се идентификују особе које су помагале притвореном у обављању незаконитих активности.

(Танјуг, Тас)

Руска противваздушна одбрана уништила је током ноћи 12 украјинских украјинских дронова изнад Орелске и Вороњешке области у Русији, саопштило је руско Министарство одбране.

У саопштењу се прецизира да је 11 дронова оборено изнад територије Орелске области и један дрон изнад Вороњешке, пренела је агенција Риа новости.

Украјинске снаге готово свакодневно нападају дроновима пограничне и централне делове Русије.

(Танјуг, Риа новости)

У индустријском предузећу у Запорожју на југоистоку Украјине избио је пожар након руског напада, а према прелиминарним подацима, нема жртава, саопштио је шеф војне обласне управе Иван Федоров.

Федоров је у објави на Телеграму рекао да службе за ванредне ситуације раде на лицу места.

У Запорожју су се чуле експлозије током ваздушне опасности која је проглашена због руских дронова, пренео је Укринформ.

(Укринформ)

Севернокорејске трупе су претрпеле више од 6.000 жртава борећи се на страни Русије у рату против Украјине , што је више од половине од око 11.000 војника првобитно послатих у Курску област, саопштило је британско Министарство одбране у објави на друштвеној мрежи Икс.

(Reuters)