Лавров: Хтели су да "напумпају" Украјину, али сад мењају став; Гренел разјаснио "незгодну" чињеницу

Амерички секретар финансија Скот Бесент рекао је да је прерано за разговор о било каквом потенцијалном ублажавању санкција Русији, па и да се дозволи руским финансијским институцијама приступ платним мрежама Свифт.

Он је напоменуо да би Трамп могао да одлучи да повец́а казне Москви ако не добије оно што жели од преговора са Русијом и Украјином, пренео је Блумберг.

Бесент наводи да ће ублажавање санкција "бити одређено наредним потезима руског руководства".

"Председник Трамп не би оклевао да појача санкције ако му то даје предност у преговорима и дуго би се расправљало о начину да се Русија врати у међународни систем", истакао је секретар финансија.

(Tanjug, Bloomberg) 

Амерички државни секретар Марко Рубио изјавио је да су споразуми постигнути са Украјином и Русијом "принципијелни" и да ће Вашингтон размотрити услове које је Москва изнела и одлучити о даљем поступку.

Сједињене Америчке Државе су у уторак постигле одвојене договоре са Украјином и Русијом о обустави употребе силе на Црном мору и на енергетске циљеве, при чему се Вашингтон сложио да подржи укидање неких санкција против Москве.

Убрзо након објава САД, Кремљ је саопштио да споразуми о Црном мору неће ступити на снагу осим ако се не обнове везе између неких руских банака и међународног финансијског система. Рубио се налази у државној посети Јамајци.

(Танјуг)

Француски председник Емануел Макрон изјавио је у Паризу на конференцији за новинаре са украјинским колегом Володимиром Зеленским да Европа стоји иза Украјине.

"Агресивност Русије има веома директан утицај на нашу безбедност у Европи. У одлучујућој смо фази да окончамо агресију. Поздрављам председника Трампа и његове напоре ка прекиду ватре", рекао је Макрон, преноси париски дневник Фигаро.

Макрон је рекао да је 30-дневни прекид удара на енергетску инфраструктуру у Украјини "први корак".

"Русија је показала спремност да води рат и настави агресију. Чекамо посвећеност Москве и пристанак на 30-дневни прекид ватре без предуслова", поручио је Макрон.

Он је најавио додатне две милијарде евра помоћи за Кијев и испоруке ракета земља-ваздух Мистрал, тенкова АМКС-10 РЦ и муниције".

Током заједничке конференције за новинаре у Паризу Зеленски је похвалио "непоколебљиву подршку Париза Украјини" и назвао Макрона пријатељем.

"Наша сарадња постаје све конкретнија. Желим да истакнем напоре Француске да осигура нашу одбрану од руских удара. Видели смо ваше борбене авоионе Мираж у акцији и они су постали део нашег ваздушног штита против руских дронова", рекао је Зеленски.

Он је изразио захвалност Европи која подржава одбрану Украјине, истакавши да је важно да свака земља може да развија своју одбрамбену индустрију.

"Што је више производње наоружања, то ће више губљења наших живота бити спашено", рекао је Зеленски коментаришући стварање европских снага способних да одврате сваку будућу руску агресију.

У споразуму постигнутом у Саудијској Арабији уз посредовање САД Русија и Украјина су се обавезале да осигурају безбедност пловидбе у Црном мору, елиминишу употребу силе и спрече употребу комерцијалних бродова у војне сврхе.

(Le Figaro) 

Русија разговара са Сједињеним Америчким Државама о рестаурацији гасовода Северни ток, иако засада постоје несугласице, што је и очекивано, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

"Да ли је интерес за обнављање нормалног снабдевања енергијом у Европи или је то само интерес САД и Русије", упитао је Лавров, а пренео Тас.

Он је назвао занимљивим развој догађаја у којима би САД приморале Европску унију да не одустане од руског гаса, иако то сматра "неком врстом надреализма".

Експлозије на два руска гасовода за извоз у Европу - Северни ток 1 и Северни ток 2 - догодиле су се 26. септембра 2022. Пумпање руског гаса кроз први од њих у том тренутку обустављено је ради ремонта, а други није пуштен у рад и као резултат три од четири навоја су оштец́ена.

(Танјуг) 

Неће бити нормализације односа са Русијом ни након завршетка рата у Украјини, изјавио је генерални секретар НАТО Марк Руте.

"То се неће догодити. Ово ће трајати деценијама, јер постоји потпуни недостатак поверења. Претња је и даље присутна, чак и ако се рат заврши, руска претња је и даље присутна", рекао је Руте након говора у Варшавској школи економије.

Он је истакао да Европа и даље може да верује америчкој администрацији, упркос објављивању разговора америчких званичника о нападима на јеменске Хуте, након што је новинар листа Атлантик, Џеф Голдберг, грешком био укључен у групни чет на мрежи Сигнал, преноси Ројтерс.

Подаци укључују детаље америчког бомбардовања Јемена и лансирања дронова, као и информације о циљању напада, укључујући описе временских услова. Истовремено, скриншотови показују неслагање америчког потпредседника Џеја Ди Венса и министра одбране Пита Хегсета о томе да ли би напади на Јемен требало да буду одложени за месец дана.

Званичници, укључујући председника САД Доналда Трампа су, након цурења информација, рекли да у чету нису били подељени осетљиви подаци, а саветник за националну безбедност Мајк Волц преузео је одговорност за инцидент.

(Reuters) 

Нуклеарна електрана Запорожје у Украјини, коју под контролом држи Русија, могла би да се врати на мрежу у року од неколико месеци након прекида ватре, али ће вероватно бити потребно више од годину дана да се поново покрене свих шест реактора, рекао је директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси.

"Оно што желимо јесте тренутак у ком ћемо моћи да потврдимо да више нема активних борби у овој области. Ово ће бити, рекао бих, опипљив напредак јер можемо да пређемо на нератни режим", рекао је он у интервјуу за Ројтерс.

Гроси је рекао да нема став о томе како би требало успоставити прекид непријатељстава, али, иако ИАЕА званично сматра да Запорожје припада Украјини, агенција је дужна да сарађује са било којом страном која држи електрану.

ИАЕА има мали број запослених који су стационирани у Запорожју, а у последњем тромесечном извештају агенције се наводи да је безбедносна ситуација у тој области и даље ризична, као и да су наоружане руске трупе спречиле приступ деловима фабрике.

"Што се тиче безбедности фабрике и опште ситуације у фабрици, морам да кажем да је она под професионалном контролом и управом Русије. Неки радови на одржавању можда нису били тако свеобухватни колико су могли да буду, али то је такође функција рата", рекао је он.

Упркос томе, требало би да буде могуће релативно брзо, али постепено поновно покретање електране, једног по једног реактора, оценио је Гроси.

"Говоримо о месецима, а да би се цела нуклеарка у Запорожју вратила и радила у потпуности са свих шест блокова, било би потребно више од годину дана, можда чак и више", рекао је Гроси и додао да би рад на свим реакторима био ''тежак, али не и немогућ".

Вода за хлађење изазива забринутост откако је највећи извор фабрике, оближњи резервоар Каховка, испражњен након што је брана дигнута у ваздух 2023, што је довело до копања бунара у Запорожју.

"Амбициознија решења за довођење воде из даљих области нису опција због непријатељстава, али би прекид ватре могао да их омогуц́и, отварајуц́и пут за рад свих реактора'", рекао је Гроси.

У недавном америчком саопштењу се наводи да је председник САД Доналд Трамп у разговору са украјинским председником Володимиром Зеленским прошле недеље сугерисао да би Сједињене Државе могле да помогну у вођењу украјинских нуклеарних електрана, а можда и да имају власништво над тим нуклеаркама.

Зеленски је негирао да се разговарало о власништву, али је рекао да је Запорожје било међу темама разговора, додајући да би Кијев био спреман да разговара о учешћу САД у модернизацији фабрике ако буде враћена Украјини.

Русија, међутим, наводи да је било какав трансфер власништва нуклеарне електране Запорожје Украјини или другој земљи "немогућ".

Руске снаге заузеле су највећ нуклеарну електрану у Европи недељу дана након почетка инвазије на Украјину у фебруару 2022. године.

Русија и Украјина оптужују једна другу за нападе, укључујући гранатирање и ударе беспилотних летелица који су оборили далеководе, оштетили возило Међународне агенције за атомску енергију и запалили расхладни торањ.

Запорожје, које се сада налази близу линије фронта, производило је 20 одсто производње електричне енергије Украјине пре рата.

(Reuters) 

Оружане снаге Украјине настављају с ударима на енергетску инфраструктуру Руске Федерације, саопштило је Министарство одбране Русије.

"Током ноћи две украјинске јуришне беспилотне летелице оборене су од стране система ПВО на дежурству у близини обале Крима у области рта Тарханкут", саопштило је Министарство.

Наводи се да је мета напада била земаљска опрема подземног складишта гаса Глебовско, али да се десило и неколико других инцидената.

(Известија)

Председник Володимир Зеленски рекао је да је 117 ударних дронова које је Русија синоћ употребила против Украјине 117 доказа о дуготрајном рату Русије.

"Синоћ је на нашем небу Русије било још 117 доказа који развлаче овај рат – 117 ударних дронова, од којих су већина били `шахеди`. Значајан део су оборили наши дефанзивци. Под руским нападом били су Дњепар, Суми, Черкаси и други региони. Дошло је до великог удара дроном на Криви Рог – на локално предузеће, цивилну инфраструктуру. У Октирки, у Сумској области, оштећене су куће, продавнице и основна инфраструктура. Заједнице у Доњецкој области, Харковској и Запорожској области такође су биле под ватром“, рекао је Зеленски.

Напоменуо је да су потребни снажни кораци из света и јасан притисак на Русију – већи притисак, више санкција од стране САД – да би се зауставили руски удари.

(Укринформ)

Током преговора Русије и Сједињених Држава у Ријаду, стране су дошле до закључка да би Црноморска иницијатива могла бити активирана, али под низом услова.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков каже да се Москва нада да ће овога пута бити праведнији.

"Што се тиче црноморске иницијативе за жито, како се наводи у документу објављеном на нашем сајту, она може бити активирана након што се испуни низ услова. У ствари, то су исти услови који су били укључени у црноморску иницијативу под гаранцијом господина [генералног секретара УН Антонија] Гутереса", закључио је на брифингу секретар за штампу шефа државе.

Како је нагласио представник Кремља, у претходној верзији црноморске иницијативе, која је деловала одређено време, били су испуњени сви услови, осим оних који су се тицали Русије.

(Известија)

Ратнa дописниca Првог канала Ана Прокофјева погинула је док је извештавала у Белгородској области. Рањен је и сниматељ Дмитриј Волков.

"Током обављања професионалне дужности преминула је војна дописница Првог канала Ана Прокофјева. То се догодило у Белгородској области на граници с Украјином", наводи се у саопштењу прес службе Првог канала на Телеграму.

Наводи се да је аутомобил са филмском екипом канала разнела украјинска мина.

Прес служба је навела да је новинарка преминула непосредно пре свог рођендана.

(Известија)

Специјални представник председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа, Ричард Гренел је на мрежи Икс написао да "у ствари, Украјина никада није имала своје нуклеарно оружје, одувек је припадало Руској Федерацији".

Одлучио је да својим читаоцима "разјасни" ситуацију са Будимпештанским меморандумом.

"Нуклеарно оружје је припадало Русији и било је њен остатак. Украјина је вратила нуклеарно оружје Русији. Оно није припадало Украјини. То је незгодна чињеница."

Будимпештански меморандум

У Будимпешти је 5. децембра 1994. потписан меморандум између Украјине, Русије, Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, који се тиче њених безбедносних гаранција након одрицања од нуклеарног наоружања.

Након стицања независности 1991. године, Украјина је имала трећи највећи нуклеарни арсенал на свету. У замену за гарантовану безбедност, пристала је да преда своје нуклеарно оружје Русији и придружи се Уговору о неширењу нуклеарног оружја.

Потписници су се обавезали да ће поштовати територијални интегритет и политичку независност Украјине и да ће се уздржати од економског притиска или агресије. Осим тога, у случају напада, обећали су да ће предузети мере да осигурају њену безбедност.

Председник Володимир Зеленски је у интервјуу рекао да је одлука о предаји нуклеарног оружја била грешка. А ако се ово није могло избећи, онда је то вредело заменити за чланство у НАТО.

(Унијан)

Украјинске одбрамбене снаге су обориле 56 руских дронова, а још 48 их је изгубљено на терену, саопштило је Ваздухопловство Оружаних снага Украјине.

(Укринформ)

Директор америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Џон Ретклиф уверен је да ће се украјинска војска борити чак и голим рукама ако не буде имала услове прихватљиве за трајни мир.

"Али што се тиче украјинског отпора, украјински народ и војска су потцењени већ неколико година. Убеђен сам, на основу својих размишљања и запажања из обавештајне перспективе, да ће се борити голим рукама ако буде требало, ако немају услове прихватљиве за трајни мир", рекао је Ретклиф током саслушања у америчком Сенату.

Навео је да амерички председник Доналд Трамп настоји да оконча рат под условима који ће довести до трајног мира. И ЦИА је предузела кораке да подржи Трампов циљ, поручио је Ретклиф.

Истовремено је указао да руска војска има предност на бојном пољу и да полако напредује.

(Украјинска правда)

На данашњи дан, 26. марта 2000. године одржани су председнички избори на којима је први пут за председника Руске Федерације победио Владимир Путин.

Након оставке Бориса Јељцина 31. децембра 1999. године, Путину је главни ривал био генерални секретар Комунистичке партије Генадиј Зјуганов.

Путин је победио са освојених 53,44 одсто гласова.

Амерички председник Доналд Трамп признао је да Русија "игра на време" и покушава да одложи постизање потпуног примирја с Украјином, али је рекао да и даље верује да Москва на крају жели да оконча рат.

На питање новинара Њузмакса да ли мисли да Кремљ одуговлачи, Трамп је рекао да верује да "Русија жели да види крај" својој инвазији у пуном обиму.

"Али може бити и да одуговлаче с временом", признао је Трамп.

Додао је, међутим, да је користио исту тактику у својим пословима у прошлости да би купио време.

"То сам радио много година. Као да не желим да потпишем уговор, желим да останем у игри, али можда не желим то да урадим до краја, нисам сигуран", рекао је шеф Беле куће.

(POLITICO)

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров каже да су европски лидери, који су били против прекида ватре у Украјини, променили мишљење

Лавров је рекао да се Украјина у марту сагласила за 30-дневни прекид ватре и да је одмах затражила сагласност Русије.

''Свакакви Макрони, Стармери, Фон дер Лајени одмах почеше да вичу да је сада лопта у дворишту руског председника Владимира Путина. Иако су три дана пре тога сви говорили да нема примирја, да треба да 'напумпају' Украјину пре него што седну за преговарачки сто како би она деловала са позиције снаге. Одмах су променили став, чим је ветар променио страну с које дува", рекао је Лавров.

Навео је да је Кијев истог дана када је договорен споразум о прекиду ватре лансирао рекордан број дронова у централне регионе Русије, а да Запад то није осудио.

Истакао је да је дијалог између Русије и САД неопходан и да представља повратак у нормалност.

(РИА Новости, Танјуг)

Оружане снаге Русије су током ноћи обориле девет украјинских дронова изнад руских региона и уништиле групу украјинске пешадије у шумском појасу Доњецке области, саопштило је руско Министарство одбране.

Како се наводи, уништено је девет украјинских беспилотних летелица и то пет изнад Белгородске области, а по два дрона изнад Курске области и Црног мора.

У извештају руске војске се наводи и да је артиљеријским оружјем и беспилотним летелицама уништена јединица украјинске пешадије која је покушала да се укопа у шумски појас код Часовог Јара, града у Бахмутском округу, Доњецке области Украјине.

(РИА Новости, Танјуг)

Руске трупе су ноћас напале град Октирку на североистоку Украјине, а у удару је оштећено више стамбених зграда и аутомобила, док је пожар избио на једном помоћном објекту, саопштиле су украјинске власти.

Према првим информацијама, у нападу нема погинулих или повређених особа, а на месту удара раде хитне службе.

(Укринформ)

Руске снаге су ноћас масовно напале дроновима Криви Рог, саопштио председник Градског већа за одбрану Александар Вилкул.

Навео је да је било најмање 15 експлозија.

Претходног дана, званичници града Сумија рекли су да је у руском нападу на тај град повређено најмање 106 особа, а од тога 23 детета.

У Сумију су оштећена 73 објекта, од чега 12 нестамбених објеката, 36 стамбених зграда, а 25 приватних стамбених зграда.

(Унијан)