Владисављевић: Време да се политика врати у институције, Скупштина први корак ка обнови демократије

Професор Факултета политичких наука у Београду Небојша Владисављевић оцењује да је први састанак представника нове парламентарне већине и мањине коректан, имајући у виду атмосферу у којој је радио претходни сазив Народне скупштине, притиске на грађане и дубоко поларизовану изборну кампању.

"Мислим да је ово сасвим солидан резултат. Значи, састали су се, истакли шта су почетне позиције“, каже Владисављевић.

Сматра да Студентска листа настоји да наметне бржи темпо рада парламента и врати му значај највишег представничког и законодавног тела. Истиче да представници нове већине желе да се што пре пређе са техничких на политичка питања.

"И нагласили су, поред тога, да ће поред ефикасног рада, наравно, поштовати према Пословнику и права скупштинске мањине", наводи Владисављевић.

Потпредседник Скупштине

Говорећи о примедбама представника Српске напредне странке на договоре о скупштинским функцијама, Владисављевић оцењује да су такве реакције очекиване. Подсећа да је Студентска листа најавила да ће опозиција имати потпредседнике парламента, док ће састав сталних одбора бити одређен сразмерно величини посланичких група.

"А опет, када је реч о представницима нове опозиције, очекивано је да мало драматизују ситуацију. Чак је и Јованов говорио о некој револуционарној правди и тако даље", каже Владисављевић.

Професор ФПН-а сматра да је оправдано поставити питање кредибилитета појединих представника досадашње власти за обављање највиших скупштинских функција. Посебно указује на улогу Ане Брнабић и Миленка Јованова у претходном сазиву парламента и оцењује да су били носиоци ограничавања деловања опозиције.

"Има свакако људи који би то могли да буду из посланичке групе Српске напредне странке, али мислим да они који су четири године, па и раније, урушавали рад парламента и његов значај, вређали посланике опозиције, кршили парламентарну процедуру, свакако не треба да се нађу на том месту", наглашава Владисављевић.

Професионални кредибилитет и политичко (не)искуство

Владисављевић оцењује да недостатак парламентарног искуства није карактеристичан само за нову већину, већ и за велики део посланика Српске напредне странке. Подсећа да је у претходним сазивима парламента било много посланика владајуће странке који нису активно учествовали у расправама.

"Већина се није јављала уопште за реч. Некада, када су говорили, читали су оно што им је неко написао и гласали на звонце. Тако да и сада у новом сазиву Народне скупштине из редова опозиције ће бити управо већина људи који немају много искуства", истиче Владисављевић.

С друге стране, Владисављевић указује да међу посланицима Студентске листе има људи који су остварени у својим професијама и поседују лични кредибилитет, иако немају политичко искуство. Сматра да би то могло да им помогне да се брзо прилагоде парламентарном раду.

"Мислим да то професионално искуство и лични кредибилитет може свакако да компензује одсуство политичког искуства и ја очекујем да ће сви они научити Пословник напамет и врло брзо се прилагодити парламентарној процедури", каже Владисављевић.

Избор председника Скупштине

Владисављевић наглашава да је избор председника Народне скупштине изузетно важан за будуће функционисање парламента. Објашњава да у развијеним демократијама ту функцију по правилу обављају личности са значајним политичким искуством и личним кредибилитетом.

"Ако погледате старе демократије Западне Европе, Северне Америке, парламент је увек у центру демократских установа и има велики значај и то се рефлектује и на позицију председавајућег. Увек су то људи са великим политичким искуством, личним кредибилитетом. Не поставља се било ко на такве позиције", објашњава Владисављевић.

Саговорник РТС-а оцењује да је у Србији претходних година функција председника парламента често поверавана особама без довољног политичког искуства и кредибилитета, што је, према његовом мишљењу, доприносило слабљењу значаја Скупштине у односу на извршну власт.

"Сад је време да се са тиме прекине и мислим да је то део управо програма Студентске листе. Значи, обнова демократије, увођење владавине права и мислим да је сјајан начин да се почне са тим управо избор квалитетног председника Народне скупштине који ће моћи да диктира темпо у наредним месецима", истиче Владисављевић.

Политичке расправе морају да се врате у парламент

Владисављевић сматра да нови сазив Скупштине треба да омогући повратак политичких расправа у институције. Оцењује да је претходних година деловање опозиције у парламенту било систематски ограничавано и да је због тога велики део политичке борбе вођен изван институција.

"Мислим да не само да могу, него и морају да се врате расправе у институције и нарочито у парламент, као средишњу институцију нашег уставног система“, наглашава Владисављевић.

Професор ФПН-а указује да политичко деловање ван институција захтева велику енергију и организационе капацитете. Сматра да је, након периода масовних грађанских протеста, створена прилика да парламент поново постане главно место политичких расправа и одлучивања.

"Никоме није било драго да мора да делује ван парламента у претходне, нарочито две године, када су грађани протестовали широм земље. Сада је коначно стављена тачка на ауторитарни режим и време је да се политика одвија пре свега у институцијама, али, наравно, и уз подршку цивилног друштва и грађана који могу деловати и ванпарламентарно", каже Владисављевић.

Однос политичких снага

Говорећи о будућем односу снага у Народној скупштини, Владисављевић процењује да би садашња подела на два велика политичка блока могла да се задржи током првих неколико месеци, а можда и годину или две. Ипак, сматра да садашњи распоред посланичких места не одражава у потпуности политичке промене у друштву.

"Ми имамо две групе које су сличне величине, мада постоји, наравно, и јасна парламентарна већина Студентске листе, али и друга парламентарна група је веома велика. Међутим, мислим да то не одражава реално стање", оцењује Владисављевић.

Владисављевић тврди да после изборног пораза Српске напредне странке долази до слабљења њене подршке на различитим нивоима. Очекује да ће се тај процес наставити и да ће утицати на политичке односе и унутар и изван парламента.

"То ће се драматично одразити на однос снага и у Скупштини, али и ван ње. Док, с друге стране, имате Студентску листу која има велики мандат грађана, не само да управља, већ и за велике политичке и друштвене промене и то ће се одразити у парламенту свакако", закључује Владисављевић.