Скупштина расправља о амандманима на сетове закона из области медија и екологије

Скупштина Србије завршила је разматрање амандмана на Предлог закона о заштити ваздуха и почела расправу о амандманима на Предлог закона о задуживању Србије код НЛБ Комерцијалне банке за потребе финансирања изградње ауто–пута, деонице Београд – Зрењанин – Нови Сад.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић саопштила је посланицима да ће седница трајати и после 18 часова.

Шеф посланичке групе Александар Вучић - Србија не сме да стане Миленко Јованов изјавио је да опозиција напада искључиво кинеске инвестиције у Србији, и да су се оне нашле на удару да би се Кина протерала из Србије.

Говорећи о Предлогу закона о заштити ваздуха на седници Скупштине Србије, а реагујући на изјаве појединих посланика опозиције да су највећи загађивачи страни инвеститори, али да иако сви инвеститори имају исте услове опозиција напада искључиво кинеске инвестиције.

"Нападају се искључиво кинеске инвестиције, јер је тако наручено. Нелогично је да имате две исте технологије, а да вам смета само једна, а она друга не", рекао је Јованов.

Посланик Еколошког устанка Александар Јовановић изнео је тврдњу да Кинези протерују људе из Мајданпека и Бора, и да се не зна колико руде екплатишу и да се уписују као "трајни власник земље".

Јовановић је показао и слике из Сурдулице где немачка компанија Кнауф експлоатише камену вуну тврдећи да је тиме изазвала тровање локалног становништва, и да то не би смела ни да помисли да уради у Немачкој.

Генерални директор Србијагаса и посланик СПС у Скупштини Србије Душан Бајатовић изјавио је да је завршен део гасовода од Београда до Ваљева и навео да очекује да ће најкасније до марта следеће године Крушик и топлана који су, како је рекао, највећи загађиваћи ваздуха у Ваљеву, моћи да се прикључе на гас.

Бајатовић је на седници Скупштине Србије, током расправе о амандманима на Предлог закона о заштити ваздуха, рекао да се гради потпуно нова котларница и да у то инвестирају и Крушик и Србијагас.

"Чак ћемо радити унутар фабрике и вештачку атмосферу, да би долазило до мање инцидената. Очекујем да најкасније до краја марта следеће године, вероватно и раније, Крушик добије могућност, као и топлана, да се прикључе на гас'', рекао је Бајатовић.

Када је реч о гасификацији Ваљева, Бајатовић је рекао да је уговор потписан, да је рок за завршетак три године и да ''брже не може''.

''Није само Ваљево, него и сва насељена места, и Дивчибаре, тако да не може брже од три године да се изгради и да се све то заврши. Али грађани Ваљева могу да рачунају да ће најдуже за три године моћи да се елиминише велики број индивидуалних ложишта, који су поред Крушика највећи загађивачи у Ваљеву'', рекао је Бајатовић.

Он је рекао да је завршено 70 одсто планиране гасификције Србије, да су Београд и Војводина потпуно гасификовани, као и да је у последњих десет година урађено 19.000 километара гасоводне мреже, без Турског тока.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић изрекла је опомену посланику Народног покрета Србије Милошу Парандиловићу због претњи које је упутио новинарима.

Претходно је Парандиловић рекао: "Чудите се како тај новинар пролази тако на терену, е па тако пролази и тако ће пролазити. Немојте да се чудите".

Ана Брнабић је истакла да то што је Парандиловић рекао током скупштинске расправе о "прорежимским медијима" показује њихову политику да би новинари који им се не свиђају, требало да буду линчовани и поручила да би сви посланици заједно требало да стану у одбрану свих новинара, не селективно и без обзира на уређивачку политику одређених медија.

Председница парламента је замолила све посланике да не релативизују нападе на новинаре, а посебно на новинарке на тај начин.

Посланици опозиције су у расправи о изменама Закона о јавним медијским сервисима истакли да је потребно да се моћ Радио-телевизије Србије не концентрише "само у функцији директора, већ да је треба поделити са члановима Управног одбора".

Посланик Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Ђорђе Павићевић казао је да се изменом Закона о јавним медијским сервисима мења однос снага унутар јавног сервиса, те да се његовим усвајањем иде ка повећању овлашћења генералног директора. Павићевић је казао да се против тога мора интервенисати, подсетивши да су ранији директори јавног сервиса биле важне политичке фигуре, те да су против неких од њих биле и демонстрације, што је случај и данас.

Према његовим речима, предлогом Владе да се главне полуге пренесу у руке директора "дошло би до лакше контроле РТС и одмазде према запосленима". Павићевић је поручио да је потребно направити баланс између овлашћења УО и генералног директора.

Посланица Покрета слободних грађана (ПСГ) Ана Орег казала је да је процес избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) обесмишљен и да је његов циљ одабрати људе који би ширили пропаганду потребну актуелној власти. Она је оценила да власт сада, осим студената и грађана, покушава да прави и паралелна медијска удружења, а поручила је да сви врло добро знају да су веродостојна једино Независно удружење новинара Србије и Удружење новинара Србије. 

Посланик ЗЛФ Растислав Динић казао је да је смисао поднетог амандмана подела моћи у јавном сервису како не би била сконцентрисана само код директора. Динић је навео да је УО РТС требало да се огласи након "дрског понашања" председника Србије Александра Вучића према новинарки Аници Телесковић у емисији "Око", али се то није десило. Према његовом мишљењу, нико се није огласио зато што већина чланова УО РТС гостује у "јутарњим програмима режимских телевизија".

Посланик ЗЛФ Радомир Лазовић казао је да је потребно наћи начин да управљање јавним сервисима било једнако подељено и демократизовано. Лазовић је нагласио да је потребно људима омогућити да на јавним сервисима имају тачно и правовремено информисање и плурализам мишљења. Према његовим речима, много је проблема о којима би јавни сервис требало да извештава, јер му је то обавеза.

Посланик Народног покрета Србије Мирослав Алексић казао је да је потребно повећати контролу над избором директора јавних медијских сервиса. Он је навео да се "новцем од претплате за РТС финансирају таблоиди који крше новинарски кодекс, што је потребно зауставити".

(Фонет)

Министар информисања Борис Братина изјавио је да на сваком месту и на свим састанцима у земљи и иностранству ради оно што је најбоље за интересе Србије и додао да се током посете Русији састао са руским министром информисања и замеником министра индустрије.

Братина је на седници Скупштине, током расправе о амандманима на предлог измене и допуне закона о јавним медијским сервисима, а одговарајући посланику из Зелено-левог фронта Растислава Динића, казао и да се на сваком месту ради на томе да се Србија репрезентује на најбољи начин.

Динић је претходно критиковао посету министра Братине Руској Федерацији, наводећи да они који предлажу измене и допуне медијских закона које би требало да буду у складу са европским захтевима, ових дана не иду на консултације у Брисел, односно Европску комисију.

Додао је да је Братина био на великом скупу "факт чекинг" у Нижњем Новгороду где је разговарао са међународним институцијама попут Global Fact Checking Network и додао да се није изненадио када је видео да та институција не служи провери чињеница, него "ширењу путиновске пропаганде".

"То није коректно, ми се тамо нисмо састали само са компанијама. Иако смо се састали са бројним компанијама на ту тему, састали смо се и са министром телекомуникација и информисања, са замеником министра индустрије. Тако да мислим да је то оно што карактерише нашу посету у Русији. Ми свакако гледамо да оно што можемо за нашу страну и урадимо, да урадимо било где да се налазимо и да своју земљу репрезентујемо на најбоље начине", казао је министар Братина.
Како је додао, није у реду ни ниподаштавање великог дигиталног форума који се догодио.
"То су заправо била два форума која је посетило отприлике 40 делегација земаља из читавог света. Бити у таквом друштву сигуран сам да није лоше", додао је Братина.

Одговарајући на критике посланице Народног покрета Србије Иване Роквић, која је навела да Братина никада није радио у медијима, те да није компетентан да буде министар у том ресору, Братина је казао да се медијима бавио теоретски.
"Донекле сам се медијима бавио теоријски и ви сте у праву, ја нисам радио у медијима, али сам писао у медијима и наступао на медијима. Тако да немојте да мислите да баш ништа не знам о медијима", казао је Братина.

Посланици Роквић, која је претходно навела и да су министри већине ресора у Влади Србије некомпетентни за посао који обављају, казао је да није у реду користити прилику за напад и на друге министре.

"Прилика да се овде нападну поред мене и други министри, чини ми се да је то потпуно дегутантно. Нема потребе, нападајте само мене. Не морате да нападате Вука Станковића и остале", казао је Братина.

Народни посланик из "Ми - глас из народа" Митар Ковач рекао је да се у парламенту понавља наратив против Руске Федерације, лично против руског председника Владимира Путина.

"Мислим да је непримерено да се то изговара у овом Дому и мислим, такође, да нико од нас појединачно није нити овлашћен, нити има могућности да оцењује појединачно људе у влади, нити тиме да се бавимо. Ако је неком искључиво пут Србије у Европску унију, нашој посланичкој групи није. Напротив, ЕУ је једна милитантна организација", казао је Ковач.

Посланици Скупштине Србије наставили су расправу о амандманима на предлог измена Закона о електронским медијима, који је један од три медијска закона који се разматрају на овој седници.

Седници, на чијем дневном реду је 46 тачака, присуствује 113 посланика, а како су раније најавили, посланици коалиције НАДА не учествују у раду парламента.

Седница је почела у уторак, 10. јуна, а посланици су завршили у среду обједињену начелну расправу о свим тачкама дневног реда, међу којима су сет три медијска закона, закон о Алиментационом фонду, измене Закона о стамбеним кредитима за младе, али и Закон о заштити ваздуха.

У четвртак, посланици су завршили расправу у појединостима на Предлог закона о Алиментационом фонду и измене закона о стамбеним кредитима за младе и започели расправу о амандманима на сет три медијска закона.
Међу медијским законима су измене Закона о електронским медијима, измене Закона о јавним медијским сервисима, као и Закона о јавном информисању и медијима.