Доживотни затвор за убиство старијег затвореника у КПЗ "Падинска скела", саучесницима по 20 година

Истом пресудом Саша Станковић и Срећко Стефановић су осуђени на казне затвора од по 20 година, објављено је на сајту тог суда.

Другостепени суд је одбио жалбе окривљених и њихових бранилаца, док је усвојио жалбу Вишег јавног тужилаштва и преиначио првостепену пресуду којом је Стефановић био осуђен на казну затвора од 19 година, а Станковић и Петровић на казне затвора од по 18 година.

Ова пресуда је 13. правоснажно изречена казна доживотног затвора у Србији од 2019. године, када је поново уведена.

Апелациони суд у Београду сматра да је првостепени суд приликом доношења одлуке о казни пропустио да да адекватан значај отежавајућих околности на страни окривљених, односно да су дело чинили у дужем временском периоду према лицу које је имало 74 године, те да су радње предузели у казнено поправној установи, где оштећени није могао самовољно да напусти установу.

Имајући у виду старосну доб Стефановића и Станковића, који су имали по 20 година, другостепени суд их је осудио на казне затвора у трајању од по 20 година налазећи да ће се на овај начин у потпуности остварити сврха кажњавања.

У односу на Петровића, који је у тренутку злочина имао 22 године, Апелациони суд је посебно имао у виду његову улогу у кривичном делу, бројност повреда које је заједно са другим окривљенима нанео оштећеном, претње које му је упутио, бруталност, као и чињеницу да је био најагресивнији и најбезобзирнији прилком наношења повреде оштећеном, да је дело учинио из обести без икаквог повода жртве, да је испољио равнодушност, да је наставио са радњама и након што је оштећени враћен од лекара, да је био иницијатор предузимања радње.

Оптужницом им се на терет стављало да су док су се налазили на издржавању казне затвора због учињених прекршаја, у соби број 14 у којој су заједно боравили са оштећеним и са још две особе, свакодневно психички, физички и сексуално злостављали Брајковића, након што му је нестало новца којим им је у затворској кантини куповао храну, кафу и цигарете.

Свакодневно су га, како се наводи, шамарали, тукли ногама и рукама у пределу главе и тела, тако што су га Стефановић и Станковић држали испод руке и шутирали га коленима у ребра и по ногама у пределу бутина, док га је истовремено Петровић ударао песницама по глави и у пределу груди, те га шутирао коленима.

Станковић и Петровић су Брајковића такође сексуално злостављали на различите начине, терали га да пије мокраћу из шоље за кафу, тукли мокрим пешкирима, док му је Стефановић пешкиром извлачио језик из уста како би га онемогућио да се пожали командирима на злостављање и понижавање које трпи.

Услед повреда које је задобио, оштећени није могао да хода, ни да говори због чега је био на лекарским прегледима 1. и 3. фебруара 2024. године којом приликом, како се сумња, из страха није пријавио злостављање и наношење повреда које трпи.

Сутрадан, 4. фебруара, услед задобијених повреда здравстено стање С. Б. се знатно погоршало, па је премештен у собу број 12, у којој је услед задобијених повреда, губитка веће количине крви и поремећаја дисања и циркулације због обостраних прелома ребара и грудне кости и наступелих компликација, преминуо око 22.30.

Поред овог предмета пред судом је недавно окончан још један у вези са тим убиством против петоро запослених у Казнено-поправном заводу "Падинска Скела" због сумње да су извршили кривично дело несавестан рад у служби.