Она такође њиме показује континуитет, јер је у прошлој 2025. остварила рекордни годишњи суфицит у робној размени с иностранством од 1,2 билиона (1.200 милијарди) долара, од чега је 202 милијарде био суфицит у трговини са САД. Такође, прошлог месеца кинески месечни суфицит у размени са САД је износио 29 милијарди долара и за три милијарде је био већи него у мају.

Раст кинеског суфицита надмашио очекивања

Иначе, кинески суфицит у трговини с иностранством у јуну прошле године износио је 113 милијарди долара, а пословни људи су предвиђали да ће у јуну ове године достићи 121 милијарду, што значи да је поменути резултат од 125,6 милијарди надмашио очекивања.

У јуну поред извоза, који је скочио за чак 27 одсто у односу на исти месец 2025. и достигао 412 милијарди долара, порастао је и кинески увоз, и то за читавих 36 одсто, достигавши цифру од 286,7 милијарди долара.

Укупни кинески извоз за прву половину ове године износио је 576 милијарди долара, те је нешто слабији него у првих шест месеци 2025. када је износио 586 милијарди. Укупни обим робне размене са иностранством у првој половини ове године скочио је за 17 одсто у односу на исти период лане.

Вредно пажње је и да је у првих шест месеци ове године Кина просечно остваривала дневни суфицит од 900 милиона евра у размени са земљама Европске уније.

Узроци великог суфицита

Трампове царине имају ефекта у смислу да су повећале цену кинеских производа за америчке потрошаче, због чега је дошло до смањења потражње за њима и одустајања дела кинеских компанија од извоза у САД, па је у 2025. дошло до смањења кинеског извоза у САД за око 130 милијарди долара у односу на претходну 2024.

Међутим, кинеска предузећа су успела да пронађу друге извозне канале, те подигну трговину с другим деловима света, попут Африке, Југоисточне Азије и Европе.

Основни узрок за раст кинеског суфицита последњих година, сматрају економисти, је то што у свету расте потражња за кинеском производима који својом приступачном ценом делују тако да ублаже инфлаторна кретања, док у самој Кини генерално пада потражња за страном робом.

Када је реч о последњим месецима, и сама инфлација, односно, раст цене полупроводника и других производа доприноси расту суме остварене извозом.

Носиоци раста кинеског суфицита у првој половини ове године су нарочито електрични аутомобили, полупроводници, вештачка интелигенција и роботика, уз већ традиционално присутне робу широке потрошње, разне машине и соларне панеле.

Аналитичари са Запада истичу да је један од узрока великог кинеског суфицита у трговини с иностранством, посебно са САД, то што азијска комунистичка држава не дозвољава увоз услуга везаних за информационе технологије.

То јесте тачно, али би они томе требало да додају и чињеницу да сама америчка влада не дозвољава извоз квалитетних чипова, машина за њихову производњу и других производа који се базирају на најновијим технологијама у Кину.

Економисти у Источној Азији сматрају да ће Кина добар део суфицита стеченог трговином са иностранством уложити у куповину злата, како је то и чинила последњих година, нарочито од почетка рата у Украјини и увођења финансијских санкција против Русије у форми заплене њене новчане имовине и искључења из система плаћања SWIFT.

Зоран Грубишић истиче да ту постоје шпекуланти који се управљају очекивањима и хеџ фондове који повуку још више цену на горе, него што је објективна у вези са ситуацијом, јер покушавају да зараде.

"Међутим, тржиште их је преварило, прецценили су очекивања и цена се значајно у другој половини јула полако коригује на доле", наводи Грубишић.

Временски услови пажљиво се прате и у Србији. Први показатељи домаће пољопривредне сезоне говоре да би ова година могла да буде међу успешнијима.

Жаклина Спасић наводи да је јасно да се ради о години која се може сврстати у оне са најбољим резултатима.

"Добар род пшенице, добри временски услови довели су до тога да је перспектива у контексту овог конкретног производа релативно добра. Пресудно ће бити дешавање у јулу, већ смо сад ту негде, и имамо информацију до сада да то апсолутно показује на могућност појаве јако доброг рода и осталих култура", додаје Спасићева.

Шта нас очекује до краја године

Економисти оцењују да би овогодишња пољопривредна сезона могла да допринесе да инфлација до краја године остане у планираним оквирима.

Иван Николић каже да је јако добро да је коначно пољопривредна година добра.

"То се одразило на повољне цене хране, које су наравно онај пад инфлације који је уследио након усвајања уредбе о лимитирању маржи у трговини, а касније и укидању те уредбе, зауставиле. Према томе, сада када гледамо шта ће бити до краја године, можемо рећи да ће инфлација сигурно остати у оквирима које пројектује Народна банка, могуће и нешто ниже у односу на почетне пројекције. Сада имамо већ неке назнаке да у јулу већ може да буде међугодишње још ниже у односу на 2,6, можда 2,7", истиче Николић.

У години када се климатске промене све више одражавају на могућа поскупљења, Србија ову сезону за сада оцењује као успешну, са добрим резултатима.

"TS Ventures, односно Телеком фонд Телекома Србије, наставља са својим петогодишњим инвестиционим циклусом. За сада имамо 28 инвестиција, још две су у завршној фази, тако да ћемо ускоро имати тридесетак. И даље расте српски стартап екосистем, самим тим и ми настављамо са улагањима и пратимо његов даљи развој", рекао је Сакач.

Говорећи о потенцијалу домаћих компанија, он истиче да вештачка интелигенција више није засебна индустрија, већ технологија која се примењује у готово свим областима пословања.

"Вештачка интелигенција више није вертикала. Постала је хоризонтала и данас се примењује у многим областима пословања", нагласио је Сакач.

Према његовим речима, искуство које српски инжењери стичу радећи за велике међународне компаније представља важан капитал за развој домаћег стартап екосистема, под условом да се касније одлуче да покрену сопствене компаније.

Пут до глобалног тржишта важнији од капитала

Сакач сматра да је српски стартап екосистем успешно прошао почетну фазу развоја и да је сада кључни изазов освајање светског тржишта.

"Фокус је на клијентима, корисницима и приходу. Ми инвеститори волимо да кажемо да је новац бензин, а мотор су управо корисници. Веома је важно да стартапи расту експоненцијално и да имају аутоматизоване процесе", поручио је он.

Додаје да данас прикупљање почетних инвестиција више није највећи проблем за младе компаније.

"Данас је много лакше доћи до првих инвестиција него до првог клијента. Највећи изазов је да тржиште валидира производ и да постоји купац који је спреман да га плати. Управо то инвеститори желе да виде – стабилан приход који расте", истакао је Сакач.

Када је реч о вештачкој интелигенцији, он наглашава да инвеститори више не очекују само примену постојећих AI алата, већ развој оригиналних технологија и модела који доносе додатну вредност.

Осврћући се на будућност домаће стартап сцене, Сакач је оценио да Србија има све предуслове да у наредним годинама добије прву компанију вредну више од милијарду евра.

"Дубоко верујемо да смо на добром путу. Имамо добар инжењерски ДНК који је конкурентан на глобалном нивоу и желимо да наставимо да освајамо светска тржишта. Верујем да у наредних неколико година можемо да добијемо првог српског једнорога", закључио је Сакач.

"Триста дана за нас као организатора је јако важан моменат, имајући у виду да улазимо јако дубоко у оперативне активности" - истакао је Ковачевић, додајући да су на свакодневном нивоу у комуникацији са земљама учесницама и међународним организацијама које су већ увелико почеле своје припреме на терену.

Навео је да су током ове недеље имали посету неколико земаља на самом градилишту.

"Заједно са земљама учесницама, како је објаснио, сада улазе у детаље на који начин ће се оне представити, како ће изгледати њихови павиљони и како ће организовати своје националне дане", рекао је Ковачевић.

"Земље учеснице виде напредак"

Говорећи о реакцијама земаља учесница, Ковачевић је истакао да јако значе речи подршке које добијају од њих.

"Из месеца у месец како долазе заиста виде напредак у смислу и инфраструктурног развоја и читавог комплекса", рекао је Ковачевић, додајући да га такође радује што добро реагују на све оно што је програмски постављено са њихове стране.

Напоменуо је да заједно са својим тимовима раде на најбољи начин да представе своје земље, не само у области спорта и музике, већ и много шире, имајући у виду да им је и бизнис компонента јако важна.

"Стопостотно наслеђе за грађане Србије"

Одговарајући на питање шта ће остати грађанима Србије као трајна добробит након завршетка Експа, Ковачевић је објаснио да савремени концепт развоја Експо изложби подразумева да се Експо користи као велики импулс урбаног развоја не само града домаћина, већ и читаве земље.

"Читав Експо сајт је конципиран по принципу сто посто наслеђа. Дакле, све оно што се креира остаје грађанима Србије и свима нама да користимо у периоду после тога", истакао је Ковачевић.

Централни део, где ће током Експа бити земље учеснице и међународне организације, остаје као нови београдски сајам. Ковачевић је навео да ће, након Експа, простор Србије сигурно ући у топ конгресне и сајамске дестинације у Европи.

"Поред тога, остаје читав један дистрикт који ће бити намењен креативним индустријама и музејским експонатима, имајући у виду да национални павиљон остаје заједно с два тематска павиљона" - објаснио је Ковачевић.

Зона најбоље праксе и корпоративна зона, како је додао, граде се од материјала монтажно-демонтажног типа, па ће се ти материјали након Експа искористити да се на територији читаве Србије изграде обданишта, школе, спортске хале и игралишта.

"Заиста на најбољи могући начин све оно што се имплементира за потребе Експа наставља свој живот", нагласио је Ковачевић, додајући да ће и међународни учесници тражити прилику како да се укључе у концепт наслеђа.

На питање о роковима и контроли квалитета радова, с обзиром на то да је остало триста дана до почетка манифестације, Ковачевић је потврдио да се то у потпуности контролише.

„Тада је урађена прва студија на основу конкурса самих градова. Они су се пријављивали са жељом да им се уведе обновљива енергија и израђено је десетак предстудија изводљивости које су предвиделе да се фосилни енергент, значи причамо доминантно о мазуту, угљу, евентуално лож-уљу, замени у тој фази са обновљивим енергентом, односно дрвном сечком“, објашњава Васиљевић.

Прва четири града која су прошла најужи избор и успешно завршила посао су Нови Пазар, Мајданпек, Прибој и Мали Зворник, где је фосилно гориво замењено дрвном биомасом.

Искуства прве фазе и драстично смањење загађења

Говорећи о искуствима из ових градова након уласка у експлоатацију, Васиљевић је посебно истакао еколошке параметре на примеру Прибоја, где се систем раније ослањао на стару котларницу фабрике ФАП.

„Они су смањили емисију CО2 за 80 одсто у граду. Значи, тај податак, кад чујете, онда вам довољно говори“, истиче Васиљевић.

Међутим, током развоја самог пројекта, у сагласности са министарством, увидело се да пука замена енергента није довољна јер су сами системи били неефикасни. Због тога је направљена допуна програма која подразумева свеобухватну модернизацију целог ланца – од производње до предаје топлоте.

„Паралелно радиће се замена дотрајалих деоница топловода. Заменићемо све подстанице новим, паметним, софтверски вођеним, које испоручују топлотну енергију у функцији спољне температуре саме зграде о којој причамо. Прелази се на 24-часовно грејање и на наплату према потрошњи“, наводи Васиљевић, објашњавајући да су све ове активности неопходне како би наплата по потрошњи уопште била успешна мера.

Ширење капацитета и нове технологије

Сада је на реду друга фаза модернизације система даљинског грејања, којом се планира проширење броја топлана. У анализи се помињу Пријепоље, Кладово, Бајина Башта и додатни капацитети у Новом Пазару.

Нови Пазар, који је у првој фази добио потпуно нову топлану са котлом од седам мегавата на биомасу, због стамбене експанзије и раста потреба исказао је жељу за проширењем капацитета, те ће тамо бити дограђен још један котао.

Значајна предност преласка на дрвну биомасу – секундарну сировину из дрвне индустрије која се меље и дистрибуира, јесте ослањање на локалне изворе. Један од услова за избор градова био је да се биомаса може набавити у кругу од 50 километара од топлане, чиме се драстично смањују транспортни трошкови, а новац остаје у локалној самоуправи.

Поред биомасе, технолошки напредак је у другу фазу увео и велике топлотне пумпе, као и соларну енергију. Разматра се њихово укључивање у Пријепољу и Кладову (локација Брза Паланка), с обзиром на непосредну близину река Лим и Дунав.

„Пре пет година, кад смо радили студије, уопште нисмо размишљали о томе. Само смо гледали дрвну биомасу. Међутим, пазите, сад одједном технолошки напредак топлотних пумпи, великих топлотних пумпи за грејање градова, се просто наметнуо да се сад преиспитује да ли искључиво ићи на дрвну биомасу или комбиновати чак и топлотне пумпе, јер тад користите речне токове“, каже Васиљевић.

Београд не може у потпуности рачунати на биомасу јер је нема довољно у окружењу за тако велике капацитете. Зато главни град у другој фази учествује са пројектом коришћења соларне енергије на топлани Церак. Ова топлана је изабрана јер ради 12 месеци због летње производње и припреме санитарне топле воде за околна насеља, што процес примене чини максимално исплативим.

У сарадњи са ЕБРД банком и министарством, Нови Сад развија пројекат Поњер то Хеат – соларно постројење које ће производити електричну енергију за покретање великих топлотних пумпи, користећи Дунав и правећи велика складишта топлоте.

Економска корист и енергетска независност

Међународни консултант истиче да прелазак на обновљиве изворе решава два кључна проблема са којима се свет суочава у протеклих пет-шест година – високе цене фосилних горива и несигурност снабдевања.

„Кад говоримо сад о обновљивој енергији, кад говоримо о дрвној биомаси или топлотним пумпама које ће користити речне токове, то је све наше. Значи, ми сад прво, на првом месту имамо сигурност снабдевања. На другом месту ангажујемо локалну радну снагу у процесу производње“, наглашава Васиљевић, додајући да локалне самоуправе на тај начин остварују и приход од ПДВ-а на енергенте произведене у сопственом окружењу.

Подстицаји за ове пројекте су изузетно високи. Кроз аранжмане са банком, градови добијају 30 одсто инвестиције као бесповратни грант, док су консултантске услуге вредне два милиона евра потпуно бесплатне. Велике топлотне пумпе се у Европској унији налазе на самом врху листе приоритета.

Енергетска ефикасност зграда и потрошача

Да би се испунили циљеви о климатској неутралности и достизању нултих емисија, упоредо са модернизацијом топлана мора се радити и на страни потрошача. Васиљевић наводи да је у Србији започет пројекат енергетског санирања 600 зграда у 15 градова који се реализује преко Министарства рударства и енергетике, а који обухвата изолацију, замену прозора, кровова и балконских врата.

У Србији је закон о ефикасном коришћењу енергије на снази од 2012. године, и према њему нове зграде не смеју да троше више од 65 киловат-часова по метру квадратном годишње (Ц разред), што је услов за добијање грађевинске дозволе. Поређења ради, просек потрошње зграда које тренутно греју Београдске електране износи 140 киловат-часова.

„Данас, после толиког низа година, гро нових зграда које се зидају у Београду су Б разред. Значи, још ефикаснији, јер су инвеститори схватили да ако направе енергетски ефикаснију зграду која ће трошити мање енергије, и наравно, увек пазите, кад кажемо енергетски ефикасна зграда, она зими троши мање топлоте, а лети троши мање струје за хлађење“, објашњава Васиљевић, истичући да купци станова то препознају кроз знатно мање рачуне. У Београду тренутно има око 70.000 енергетски ефикасних станова од укупно 300 и више хиљада који су на систему даљинског грејања.

У том правцу морамо да радимо, посебно кад говоримо о зградарству, закључује Васиљевић: „Управо да схвате потрошачи да ће сад они, становници, власници станова, бити ти следећи, али за то тражимо финансијску подршку међународних финансијских институција са министарством и градовима да се иде ка томе да би смањили потребу за потрошњом енергије, а самим тим смањили потребу за примарном енергијом и утицали на екологију.

Чим смањујете количину енергента који се користи, онда сте смањили емисије гасова стаклене баште и побољшали смо животне услове", прецизирао је Васиљевић у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње".

"Аеродром 'Никола Тесла' је доживео велику експанзију и са 9 милиона путника колико је примио у прошлој години до сада већ 4 милиона и више од њих представља један добар показатељ развоја са великим процентом раста путника који пролазе кроз наш аеродром", рекао је председник Владе Србије Ђуро Мацут.

Актуелни су радови на такозваној платформи Ц и коридору Ц, граде се три чекаонице, три нова гејта и још четири авио-паркинг позиције опремљене авио-мостовима. Радови ће бити готови, кажу, до почетка специјализоване изложбе Експо 2027.

"Тренутно без проширеног терминала, 93.000 квадрата покрива терминална зграда. Саградили смо и додатну писту и проширили маневарске површине. У међувремену, додатни простор ће бити у количини између 11.000 и 12.000 квадрата, што ће додатно допринети нашем повећаном капацитету за опслугу путника у вршним моментима. Када причамо о капацитету броја путника, то врло зависи од саобраћаја и распореда летова", истиче Миодраг Мирковић, извршни директор комерцијалних послова Београдског аеродрома.

Председник владе посетио је Контролу летења Србије и Црне Горе, после састанка са представницима компаније "Ер Србија", аеродрома "Никола Тесла", СМАТСЕ и Директората цивилног ваздухопловств. Каже да је небо изнад Србије безбедно, али и да су у питању велика улагања у одржавање тако високоспецијализованог система.

"Да се врши контрола од стране 350 контролора лета, колико сам чуо, и да су они изузетно обучени, високо квалификовани кадрови који се годинама школују за овако нешто и да је изузетно потребно да одржавамо и знање, односно квалитет људи који овде раде, али и комплетну технику", рекао је Мацут.

Симбиоза аеродрома и националне авио-компаније

"Ер Србија" је ове године повећала флоту са четири летелице, Ембрајером Е195 и три ЕрБаса А320 - тако да сада има 32 авиона у својој флоти, а уз додатних осам ангажованих ваздухоплова први пут у својој историји реализује саобраћај са укупно 40 авиона током летње сезоне.

"За нас је веома важна симбиоза коју имамо са београдским аеродромом, без великог аеродрома не може да расте ни наша авио-компанија, и то је узајамно, тако да ако расте капацитет аеродрома, и ми растемо бројем летова и повећавамо флоту, и то је допринос за обе стране", наглашава директор "Ер Србије" Јиржи Марек.

У првих шест месеци национална авио-компанија превезла је више од два милиона путника. До краја године планирано је ширење мреже дестинација директним летовима за Севиљу, Тенерифе и Тромзо.

Он је истакао да из дана у дан, ничу Национални фудбалски стадион, Експо комплекс, Експо село, хотел, али и сва неопходна пратећа саобраћајна и комунална инфраструктура.

"Оно што је до скоро била празна површина, постаје модеран комплекс који ће угостити цео свет и оставити трајно наслеђе за наше грађане. Ове две фотографије најбоље показују колико може да се уради када постоји јасан план, вредан рад и посвећеност да се обећања претворе у дела", навео је Мали.

Министар је поручио да је ово уједно и доказ да све можемо да остваримо када радимо посвећено и када се боримо за још бољу и лепшу Србију.

Међународна специјализована изложба Експо 2027 Београд, под темом "Играј за човечанство: Спорт и музика за све", одржаће се у Београду од 15. маја до 15. августа 2027. године.

Учешће на изложби до сада је потврдило 140 земаља.

Литар бензина коштаће 198 динара, а евродизела  222 динара.

Говорећи о сарадњи са САД, навела да је пројекат Ђердап 3 један од најважнијих у оквиру међудржавног Споразума о стратешкој сарадњи у енергетском сектору, али да партнерство обухвата и развој гасне инфраструктуре, геотермалних извора енергије, као и техничку сарадњу у разматрању могућности за развој нуклеарног програма.

"Енергетика ће бити један важан сегмент стратешког дијалога са Сједињеним Америчким Државама, у смислу јачања регионалне енергетске безбедности и наших веза са америчким партнерима. Постоји велики простор да учврстимо сарадњу са америчким компанијама које имају знање, искуство и технологију да помогну у развоју наше енергетске инфраструктуре", истиче министарка енергетике.

Истиче да је јавни позив за компаније заинтересоване за учешће у пројекту Ђердап 3 завршен, и да је у току евалуација шест пристиглих пријава, након чега ће бити познато које ће компаније ући у другу фазу преговора.

Направљен важан корак ка реализацији Ђердапа 3

Осврћући се на посету Букурешту, Ђедовић Хандановић је рекла да је потписивањем меморандума о сарадњи направљен значајан помак у реализацији пројекта Ђердап 3, који би могао да постане највећа реверзибилна хидроелектрана у Европи.

Према њеним речима, Србија и Румунија су у претходне две и по године интензивно размењивале анализе и сценарије развоја пројекта, док су политичке промене у Румунији утицале на динамику разговора.

"Потписали смо споразум о сарадњи на размени информација ради реализације пројекта Ђердап 3. То је важан корак ка изградњи постројења које има потенцијал да буде највећа реверзибилна хидроелектрана у Европи и да обезбеди додатну енергетску сигурност за Србију", каже Ђедовић Хандановић.

Она је навела да предстоји усвајање претходне студије оправданости, израда генералног пројекта, стратешке процене утицаја на животну средину и коначне студије оправданости, након чега би почела припрема техничке документације за изградњу.

Министарка је додала и да је са румунским званичницима разговарала о изградњи гасне интерконекције између две земље, која би Србију повезала са гасоводом БРУА и омогућила додатну диверсификацију извора снабдевања природним гасом.

НИС и даље један од приоритета државе

Говорећи о Нафтној индустрији Србије, Ђедовић Хандановић је подсетила да се Србија већ 18 месеци суочава са последицама америчких санкција према већинским руским власницима НИС-а и нагласила да је најважнији циљ државе очување сигурности снабдевања домаћег тржишта.

"Очекујем разумевање америчких партнера за нашу ситуацију и потребу да рафинерија настави да ради, посебно у условима раста цена сирове нафте и нестабилности на светском тржишту", каже министарка.

Она је истакла да Србија истовремено прати разговоре о могућем договору мађарског МОЛ-а и већинских руских власника НИС-а, али да исход тих преговора, као и евентуално одобрење америчке администрације, не зависе од Београда.

"Наш део посла смо завршили када је реч о потенцијалној сарадњи са МОЛ-ом. Наставићемо да јачамо робне резерве, пратимо снабдевеност тржишта и доносимо одлуке које ће обезбедити стабилност. На односе Сједињених Америчких Држава и Русије не можемо да утичемо, али можемо да чувамо нашу позицију и добре односе са обе стране", поручила је Дубравка Ђедовић Хандановић.

Ђердап 3 би могао да постане регионално складиште електричне енергије

Реверзибилна хидроелектрана Ђердап 3 пре свега је замишљена као постројење за складиштење електричне енергије, што ће омогућити боље коришћење енергије произведене из обновљивих извора и већу стабилност електроенергетског система, рекао је стручњак за енергетику Жељко Марковић.

Објашњава да се у периодима када је производња струје већа од потрошње вода из Дунава препумпава у акумулационо језеро, а када енергије недостаје, пушта се кроз турбине и поново производи електрична енергија.

"Ђердап три је замишљен као реверзибилна хидроелектрана која практично складишти енергију у оним тренуцима када ми имамо већу производњу, дакле када се производи и постоји већа производња од онога што је потражња на тржишту", истакао је Марковић.

Према његовим речима, таква постројења не омогућавају само дневно већ и сезонско складиштење енергије, што је њихова велика предност у односу на батеријске системе.

"Код реверзибилних хидроелектрана не само дневне циклусе можемо испратити, већ и неке сезонске циклусе и то јесте њихова предност. Можемо некада акумулирати ту воду, па произвести електричну енергију у неким деловима када је јако сушна сезона", навео је Марковић.

Говорећи о избору компаније за реализацију пројекта, навео је да поступак још није окончан, али да је извесно да ће бити спроведен у складу са домаћим прописима и договором Србије и Сједињених Америчких Држава.

"Извесно јесте да ће вероватно бити нека америчка компанија", рекао је Марковић.

Отуда скоро 2.500 огласа у туризму и угоститељству или више од 2.200 у грађевинарству. Још више се траже радници у трговини, производњи, услужном сектору и занатима.

"Грађевинарство и угоститељство бележе још већи раст од 15 и 13 одсто, а са друге стране, ИТ наставља да пада и то бележимо три-четири године уназад. Ове године бележи пад од чак 32 одсто. Ако погледате укупан број огласа, то је скоро хиљаду огласа мање у ИТ индустрији", каже Милош Турински из "Инфостуда".

Без посла остало 10.000 радника

Истраживање "Инфостуда" потврђују и у синдикату.

Зоран Михајловић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, наводи да оно што је било карактеристично за крај 2025. и почетак 2026. је да су поједине фирме страних партнера односно страних инвеститора затварале своје погоне због немогућности да прате процес производње.

"Нажалост, 10.000 радника остало је без посла. Тај тренд се срећом зауставио средином ове године и надамо се да ћемо до краја године имати један позитиван тренд", истиче Михајловић.

Позитиван тренд је и 24 одсто више огласа за младе, углавном преко омладинских задруга.

"Враћамо се на период од пре 2024. односно 2023. када је био оптималан број огласа за младе. И даље има ту простора да се развија, али ово су нам добри показатељи да је опет тржиште постало мало отвореније и за те улазне и јуниорске позиције, тако да млади бар ове године у првих шест месеци имају могућност да нађу лакше своје прво запослење него што је то било прошле године", напомиње Турински. 

Нема кандидата са одговарајућим квалификацијама 

Послодавци траже радника више, а за неке позиције плата је од хиљаду, па и више евра. Просечна зарада ауто-лимара се креће око 180.000 динара, а један послодавац је недавно нудио почетну плату од 3.000 евра за шефа кухиње. Стара бољка – нема кандидата са одговарајућим квалификацијама и вештинама. 

Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије каже да је најкритичније у сектору грађевине.

"То је годинама уназад, било које занимање од нискоквалификованих до висококвалификованих радника. Наравно, сектор производње, транспорт, логистика, занати сви невезано од грађевине. Имамо и потражњу у ИТ сектору, али висококвалификоване позиције. Раније су буквално све позиције у ИТ биле упражњене, међутим, у последње време се само траже радници који баш имају више нивое знања", наводи Јелена Јевтовић.

У Унији кажу да такви проблеми, према истраживању, муче 74 одсто земаља у свету. Сматрају да би привреда требало више да се укључи у реформу школства како би образовање пратило тржиште, а не обрнуто.

У саопштењу се наводи оцена вишег директора те агенције Вила Полена, који тврди да "Србија са добро развијеном инфраструктуром, врхунском експерзитом у пољу инжењерства и стратешким енергетским ресурсима, Србија нуди значајне прилике за ширење билатералне трговине и инвестиција у наредној декади".

"УСЕА се радује да подржи стратешки дијалог и рад са америчким и српским партнерима на заједничким економским, енергетским и стратешким интересима", додао је Полен.

Менезес је додао да УСЕА више од 25 година ради на изградњи продуктивног партнерства америчких и српских енергетских сектора, конкретно на "правним, регулаторним и техничким основама потребним за привлачење инвестиција из приватног секотра, преговорима на распоређивању америчких технологија и напретку на иновативним начинима финансирања сектора енергетике".

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је раније да је у Вашингтону донета одлука о отпочињању стратешког дијалога између Србије и Сједињених Америчких Држава и навео да је прва сесија дијалога заказана за петак, 17. јул.

Кроз програме донација хране, едукацију ученика о здравијим навикама у исхрани, континуирану бригу о запосленима, унапређење здравијег асортимана за купце и смањење утицаја на животну средину, компанија наставља да одрживост доследно уграђује у сваки сегмент свог пословања.

Програм директних донација "Храна за све" и током 2025. године остао је један од стубова друштвено одговорног пословања.

Током прошле године, уз подршку банака хране и партнерских удружења, донирано је 2.208 тона намирница намењених грађанима којима је ова врста подршке најпотребнија.

Програм је додатно унапређен укључивањем већег броја солидарних кухиња, чиме је проширен његов домет и омогућено да подршка стигне до још већег броја корисника. Свакога дана из Maxi продавница донира се више од 6,5 тона хране, коју волонтери дистрибуирају на 14 локација широм Србије.

Захваљујући континуираном развоју система донација, од покретања програма 2013. године донирано је више од 11 милиона килограма хране. Значај ове иницијативе потврђен је и националном наградом Привредне коморе Србије „Ђорђе Вајферт“ за друштвено одговорно пословање, као и признањем „Лидери одрживе трансформације“ додељеним на CSR & ESG Форуму.

„Када сте свакодневно на терену, најбоље видите колико је важно да подршка у храни буде континуирана, а управо то је омогућено захваљујући програму ’Храна за све’. Иза сваког донираног пакета хране стоји читав ланац подршке и солидарности – људи чија посвећеност и тимски рад на заједничком циљу обезбеђују да помоћ у храни свакога дана стиже до суграђана којима је најпотребнија. И у томе је његова највећа вредност“, рекао је Срђан Будимчић из Банке хране Војводина.

Посвећеност будућим генерацијама потврђена је наставком школског програма „Здрава храна сваког дана“, који Делез Србија реализује уз подршку Министарства просвете.

У јуну 2025. године завршена је друга година програма током којег је овај едукативни караван посетио 82 основне школе у преко 50 градова, општина и насеља широм Србије. Током школске 2025/2026. године програм је ушао у свој трећи циклус и обухватио све основне школе у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.

Од почетка реализације више од 30.000 ученика четвртог разреда из преко 330 школа широм Србије учествовало је у интерактивним радионицама посвећеним правилној исхрани, хидратацији и значају физичке активности.

„Верујемо да одрживо пословање има смисла само када ствара вредност за људе, заједницу и животну средину. Зато настојимо да свакога дана допринесемо заједници у којој послујемо – било кроз донације хране, едукацију деце, подршку домаћим произвођачима или стварање бољег радног окружења за наше запослене. Управо доследност у таквим одлукама доноси највеће промене, због чега ћемо наставити да одговорно послујемо и заједно са партнерима градимо одрживију будућност“, изјавила је Горица Јововић, генерална директорка компаније.

Континуирани напредак остварен је и у области развоја запослених. Делез Србија је другу годину заредом носилац међународног сертификата Топ Емплоyер, док је током 2025. године реализовано више од 113.000 сати обука и професионалног усавршавања. Жене чине 71 одсто укупног броја запослених, и налазе се на 62 одсто менаджерских позиција, што потврђује дугорочну посвећеност компаније развоју равноправног, инклузивног и подстицајног радног окружења.

Уз наставак улагања у модернизацију технологија и процеса, као и инвестиција у алате и опрему, компанија је увела и амбасадоре безбедности у дистрибутивним центрима, чиме су додатно унапређени безбедност и здравље на раду. У 2025. години стопа одсуства услед повреда на раду смањена је за 24% у односу на претходну годину.

Компанија је наставила и са активностима усмереним на смањење утицаја на животну средину. Емисије гасова са ефектом стаклене баште (Scope 1 и Scope 2) смањене су за 67,7 одсто у односу на референтну 2018. годину, док је количина коришћене пластике смањена за 8,4 одсто у односу на 2021. годину.

Нова зреоница банана у Дистрибутивном центру у Добановцима постала је први објекат у Србији са EU Taxonomy сертификатом који потврђује усклађеност са европским стандардима одрживе градње. Примена енергетски ефикасних и еколошки одговорних решења у зреоници, потвђена је и престижним BREEAM сертификатом са оценом Outstanding која потврђује висок ниво одрживости у свим аспектима – од пројектовања, преко изградње до самог управљања објектом.

Употребом CHEP "pooling" система (дељење палета) који подстиче и омогућава одрживији логистички модел, компанија је током прошле године допринела уштеди 153.355 дм³ дрвних ресурса, смањењу емисије угљен-диоксида за преко 488.000 килограма и количине отпада за 14.357 килограма.

Иновативан приступ као темељни део концепта пословања видљив је и у развоју асортимана здравијих производа. Како би купцима пружили још квалитетније производе, настављена је сарадња са Факултетом ветеринарске медицине.

Поред јаја богатих селеном, од 2025. године под брендом Nature’s Promise у Maxi продавницама доступна су и јаја богата витамином Д. Захваљујући сарадњи и подршци усмереној на више од 200 произвођача воћа и поврћа из свих делова Србије, купци могу свакодневно да рачунају на широк избор најквалитетнијег домаћег воћа и поврћа на MAXI пијацама. Само током претходне године, компанија је откупила скоро 56.000 тона воћа и поврћа од домаћих газдинстава.

Настављена је сарадња и са Пољопривредним факултетом, Универзитета у Београду на иновацијама у области примарне производње, захваљујући чему су купци у 2025. години могли да пронађу чак 19 артикала који носе жиг гаранције „Без остатака пестицида“.

Привремени износи акциза за оловни бензин износиће 61,24 динара по литару, безоловни бензин 57,60 динара по литару и за гасна уља (дизел) 59,23 динара по литару.

Ово смањење акциза примењиваће се од понедељка 20. до 26. јула.

Претходно смањење акциза од 10 одсто на снази је од 13. до 19. јула.

Председник Србије Александар Вучић најавио је претходно да ће предложити Влади да се до петка смањи акцизе на гориво на 20 одсто да би, рекао је, одржали пристојну цену за грађане.

"Србија ове године планира да започне израду просторно-планске, као и пројектно-техничке документације, а већ смо успоставили заједничке радне групе са румунским партнерима и намеравамо да обезбедимо редовну размену информација", рекла је Ђедовић Хандановић после састанка са Боложаном и потписивања меморандума у Влади Румуније.

Ђедовић Хандановић је истакла да Србија и Румунија имају традиционално одличне односе.

"Велики корак напред у наставку сарадње Србије и Румуније"

Нагласила је да документ који је данас потписаан представља велики корак напред у наставку сарадње Србије и Румуније, која траје више од пет деценија и служи, како је рекла, као важан стуб сигурности снабдевања електричном енергијом за грађане и економије обе земље.

Нагласила је да ће Ђердап 3, ако буде изграђен, постати и највеће складиште електричне енергије у овом делу Европе.

"Из тог разлога, важно је да, кроз активан дијалог са румунском страном, обезбедимо неопходне услове за успешну реализацију пројекта, обезбеђујући благовремену размену информација и координацију свих питања релевантних за реализацију овог стратешки важног пројекта", рекла је Ђедовић Хандановић.

Подсетила је да се пројекат РХЕ Ђердап 3 развија у складу са Споразумом о стратешкој сарадњи у енергетском сектору између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава који је ступио на снагу у марту 2025. године.

Навела је да је у складу са овим споразумом објављен јавни позив за изражавање интересовања за компаније које могу учествовати у пројекту. "Шест компанија је одговорило на позив, а евалуација израза интересовања је тренутно у току и биће завршена у веома кратком року", рекла је министарка.

Истакла је да је да су Србија и Румунија већ започеле ново поглавље билатералне сарадње у енергетском сектору дефинисањем сарадње у области снабдевања природним гасом кроз потписивање Меморандума о разумевању о изградњи гасне интерконекције Србија-Румунија, капацитета најмање 1,6 милијарди кубних метара годишње, као и Меморандума о разумевању између гасних компанија две земље у наредних 12 месеци за завршетак деонице гасовода од Мокрина до румунске границе, дужине 13,1 километар.

"Ово ће повезати Србију са гасним коридором БРУА (Бугарска-Румунија-Мађарска-Аустрија), пружајући нашој земљи нову руту снабдевања и веома важну енергетску безбедност. Разговарали смо реконструкцији и поновном пуштању у рад цевовода за нафтне деривате за моторна горива које Румунија и Србија треба да размотре. Наше две земље су већ међусобно повезане путем система за пренос електричне енергије, а ова интерконекција је додатно унапређена завршетком деонице Трансбалканског електроенергетског коридора", рекла је она.

Ђедовић Хандановић је рекла да, поред тога, кроз пројекте Северног коридора планирамо да повећамо капацитет преноса електричне енергије на српско-румунској граници за приближно 500 мегавата.

Боложан: Потребно детаљно анализирати користи и могуће утицаје пројекта

Председник Владе Румуније и вршилац дужности министра енергетике Илије Боложан изјавио је да је сарадња Румуније и Србије у области енергетике од изузетног значаја за обе земље и оценио да Меморандум о разумевању представља оквир за размену информација о пројекту реверзибилне хидроелектране Ђердап 3.

Истакао је да је потребно детаљно анализирати користи и могуће утицаје тог пројекта, истичући да је енергија данас питање безбедности, економске конкурентности и животног стандарда грађана.

"Високе цене енергије погађају компаније, смањују инвестиције и директно или индиректно утичу на трошкове које сноси становништво. Истовремено, потребни су нам капацитети који могу да обезбеде стабилност електроенергетског система када производња варира", рекао је Боложан.

Додао је да је за Румунију важно да развој тог пројекта буде усклађен са радом хидроелектрана Ђердап 1 и Ђердап 2, да обезбеди заштиту речних подручја у Румунији и Бугарској, као и да узме у обзир пловност Дунава.

Боложан је поручио да Румунија жели додатно да развија сарадњу са Србијом у области енергетике. "Ми смо комшије, имамо заједничку инфраструктуру, заједничке интересе и суочавамо се са истим изазовима. Природно је да заједно пронађемо решења која ће повећати конкурентност и енергетску безбедност", рекао је премијер Румуније.

Ипак, бела повртарска култура једна је од најтраженијих и најисплативијих, због чега се све више војвођанских пољопривредника одлучује за њену сетву. У Кикинди је недавно завршено вађење семенског белог лука.

"Квалитетан је и крупан. Није ситан. Оваквог лука још нисам видела. Од када радим, а имам 75 година, ово још нисам видела", каже Зора Петров, надничарка из Кикинде.

Регион северног Баната одувек је био познат по производњи белог лука. Сада већ давних седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, села попут Врбице и Црне Баре живела су од ове производње. Можда захваљујући овим ентузијастима, бели лук поново буде на стазама старе славе.

Кикинђанин Горан Лазић јесенас је бели лук засејао на нешто више од пола хектара. Уз систем "кап по кап" и генетику домаће сорте "босут", коју годинама умножава, остварио је вансеријски квалитет и рекордан принос.

Сав род већ је продат на зелено купцима широм региона, а цена од 700 динара по килограму оправдава уложени труд.

"Квалитет је надпросечан, иако је пролеће било без кише. Квалитет је такорећи фантастичан, не може бити бољи. Тајна је у добром семену, у доброј генетици, када посадите крупну главицу, да добијете крупан лук, али је исто важно знати са биљком", рекао је Горан Лазић.

Недостак прерађивачких капацитета

Бели лук успева на различитим типовима земљишта и релативно је отпоран на болести. Ипак, иако је домаћи сортимент више него добар, стручњаци упозоравају да даљи развој ове производње кочи недостатак прерађивачких капацитета.

"То што се произведе белог лука у Србији, то се свеже и конзумира, врло мале су количине које доспевају у прераду. То је можда и најограничавајући фактор што се тиче ширења ове биљне врсте", рекао је Роберт Немеш из Института за ратарство и повртарство Нови Сад. 

Произвођачи су доказали да квалитетом могу да парирају светском тржишту, али за прави корак напред – домаћи лук мора пронаћи пут од њиве до домаћих прерађивачких погона.

"Србија има могућност да себе енергетски обезбеди за деценије које долазе и о томе желимо да разговарамо са нашим румунским партнерима", рекла је Ђедовић Хандановић.

Навела је да ће са премијером и вршиоцем дужности министра енергетике Болозаном потписати меморандум о разумевању о сарадњи на развоју и реализацији реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 и разговарати о свеобухватној билатералној сарадњи у енергетском сектору, која је, како је оценила, изванредна.

Капацитет између 1.200 и 2.400 мегавата

Министарка је рекла да ће у зависности од техничког решења које ће се одабрати у наредном периоду капацитет Ђердапа бити између 1.200 и 2.400 мегавата чиме ће се обезбедити већа сигурност, безбедност, али и флексибилност нашег енергетског система.

"Зато што има ту могућност да акумулира, односно штеди енергију у оним моментима када је има више или када је јефтинија, а да убацује у систем енергију кроз велики грађевински подухват, биће једно или два акумулациона језера и о томе ће се расправљати кроз техничка решења у будућности", рекла министарка.

Шест компанија пријавило се на јавном позиву за извођача радова

Навела је да је шест компанија пријавило на јавном позиву за извођача радова и да је завршена евалуација коју треба да усвоји Радна група Владе Србије.

"Очекујем да то буде већ сутра, зато што се на томе радило претходне четири или три и по недеље и да можемо да идемо у наредну фазу, а то је да почнемо преговоре о изради техничке документације који је важан корак, да се поставе добри темељи, да се размотре оптимална, најоптималнија техничка решења која ће имати највећу корист, пре свега за енергетски систем наше земље", рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић ће у Букурешету прво учествовати у билатералном састанку српске и румунске делегације, након чега је предвиђено потписивање меморандума.

Министарка енергетике Србије и премијер Болозан ће се након тога обратити медијима.

Влада Србије је усвојила 9. јула Закључак о утврђивању основе за закључивање Меморандума о разумевању о олакшавању размене информација у вези са пројектом Ђердап 3, између Владе Србије и Владе Румуније, како би се омогућиле процене могућег развоја и изградње реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 на територији наше земље.

Закључивање меморандума представља наставак успешне сарадње Србије и Румуније у области енергетике.

Ђедовић Хандановић је почетком овог месеца изјавила да је шест компанија на јавном позиву изразило заинтересованост за изградњу реверзибилне хидроелектране Ђердап 3, као и да ће се тек видети које су од њих испуниле критеријуме.

"Ђердап 3 свакако ће бити највећи пројекат који ћемо развијати у будућности. Једним одговорним приступом развијамо пројекте да би у будућности били још сигурнији, а управо реверзибилне хидроелектране, које могу да складиште електричну енергију, вам дају ту сигурност зато што имате природну батерију из које црпите додатне количине електричне енергије кад су вам оне неопходне", навела је министарка.

Јавни позив за исказивање интереса компанија за учешће у пројекту изградње Реверзибилне хидроелектране (РХЕ) Ђердап 3 је завршен 25. јуна.

Процес води посебна Радна група коју чине министри. Инвестиција ће бити вредна више милијарди евра.

Јавни позив за РХЕ Ђердап 3 расписан је на основу Споразума о стратешкој сарадњи између Србије и САД у области енергетике.

"Водена батерија" која складишти вишак електричне енергије

План је, како је раније најављено, да пројектовани капацитет буде до највише 2.400 мегавата, чиме би Ђердап 3 био највећа батерија Европе са планираним завршетком прве фазе до 2036. године.

Реверзибилна хидроелектрана (РХЕ) Ђердап 3 функционисаће као велика "водена батерија" која складишти вишак електричне енергије када је потрошња ниска и производи струју када је потражња највећа.

Овај систем биће кључан за стабилизацију мреже, јер омогућава интеграцију обновљивих извора енергије, попут соларних и ветроелектрана.

За разлику од класичних хидроелектрана, Ђердап 3 ће радити у двосмерном, цикличном режиму користећи Дунав као доњу акумулацију и два нова планирана висинска језера.

Током ноћи или ветровитог и сунчаног дана када у систему постоји вишак струје, електрана ће користити ту енергију да пумпа воду из Дунава, кроз системе тунела дужине више од 10 километара у горња акумулациона језера Песача и Бродица.

Током дана или у периодима вршног оптерећења, када је потрошња струје у Србији на максимуму, вода ће се из горњих језера пуштати назад, тако што ће покретати турбине и у року од свега неколико минута моћи да испоручује струју у мрежу.

Хидроелектране Ђердап 1 и Ђердап 2 су грађене као систем од једне бранске и једне речне-проточне хидролелектране, а Ђердап 3 ће захватати воду из већ постојећег вештачког Ђердапског језера.

Ђердап 1 и 2 налазе на граници са Румунијом и у заједничком су власништву две државе, док ће Ђердап 3 бити у потпуности на територији Србије.

Министарка заштите животне средине Србије Сара Павков наводи да мора да буде много интензивније.

"То су три аспекта. Да појачамо број инспектора, на чему интензивно радимо по питању систематизације, да их боље обезбедимо, да подижемо капацитете, на чему такође интензивно радимо и да што више транспонујемо директиве ЕУ до нивоа, не само због годишњег извештаја него до нивоа који ће бити лако разумљив и применљив на локалу и то нам је једна од суштина и за овај закон", каже Павков.

Она додаје да може да буде амбициозно позитивна и да каже да око 2030, односно после те године, они могу да очекују да већина буде обухваћена овим дозволама.

Интегрисана дозвола је одобрење које држава издаје великим постројењима ако у процесу производње примењују најбоље доступне технологије које испуњавају строге услове заштите животне средине.

Закон је усклађен са Директивом ЕУ о индустријским емисијама чија су правила усмерена ка спречавању или смањењу емисија у ваздух, воду и земљиште, смањењу отпада, промоцији циркуларне економије и декарбонизације.

Павков истиче да ће, узимајући у обзир да ће бити велики намет и по питању карбон таксе за одређене привредне гране, не свих тих оператора, али одређених да, бити припремљени подстицаји следеће године.

"Кроз враћање тих такси од угљеника које ће бити приходоване одређених оператора кроз подстицај државе назад за пројекте декарбонизације, да они могу да примене и најбоље доступне технике и технологије и системе енергетске ефикасности и боље пречишћавање отпадних вода и да интегришу више обновљивих извора енергије", додаје Павков.

Систем интегрисаног спречавања и контроле загађивања у Европској унији развија се већ тридесет година.

Христина Војводић, правни саветник Платформе за друштвени развој и иновације, каже да је важно то да у ЕУ, када говоримо о ефективима директиве о индустријским емисијама која се овде транспонује, они могу рећи да је у периоду од 2010. до 2023. примена ове директиве значајно смањила емисије сумпор-диоксида и азотних оксида.

"Емисија сумпор-диоксида за неких 75 одсто, азотних оксида за 60 одсто. То су заиста добри ефекти примене прописа који су нажалост за исти тај период код нас изостали", додаје Војводић.

Индустријска постројења која подлежу режиму издавања интегрисаних дозвола представљају највеће појединачне изворе загађења. У Србији две трећине постројења послује без интегрисане дозволе, док поступци издавања дозвола често трају годинама.

"Ту нема никаквог места за ситно политиканство и бесмислене критике, којима смо сведоци, а које пласирају они којима је страна и сама помисао да је држава ту за грађане, да им помогне, да стане уз њих. Из године у годину, кризе у свету се смењују, и заиста је важно да грађани виде да је њихова држава јака и стабилна и да могу да рачунају на њу", навео је министар Мали, саопштило је министарство.

Он је истакао да  Република Србија води одговорну и озбиљну економску политику, да смо у првом кварталу ове године били међу најбрже растућим економијама у Европи, са растом од 3,2 одсто, да је јавни дуг на нивоу 43,8 одсто, да на рачуну имамо око пет милијарди евра, да је незапосленост испод девет одсто, док примања грађана расту у реалном износу.

"Морамо наставити да растемо, наравно, уз очување макроекономске стабилност и јачање отпорности, јер само јака и снажна економија може да обезбеди бољи животни стандард, већа примања грађана, али и сигурност за све изазове који су пред нама", рекао је Мали.

Подршка грађанима и исплата из Акционарског фонда

Подсећајући да су од почетка пандемије реализована три пакета подршке вредна више од девет милијарди евра, министар Мали је навео да држава, кад год има простора, помаже грађане и привреду и подржава их на различите начине.

"Сада ћемо, поред пакета који обухвата помоћ нашим најстаријим суграђанима, затим социјално угроженим категоријама, борцима, и здравствено угроженим грађанима, подржати и наше пунолетне грађане, који ће добити новац из Акционарског фонда. Тај Фонд се пуни новцем грађана годинама уназад, он припада свим грађанима Србије, и сада ће им бити исплаћен“, рекао је Мали.

Како је додао, важно је да резултати одговорне економске политике буду видљиви у свакодневном животу грађана.

У том контексту, министар је истакао значај пакета помоћи пензионерима, социјално угроженима, борцима, подсећајући да је тај пакет вредан око 600 милиона евра, те да ће новац за наведене категорије бити исплаћен током септембра месеца, као што је председник Србије Александар Вучић и обећао.

"Желели смо да најновијим мерама подршке обухватимо што већи број људи, на првом месту најугроженије, којима ће, верујем, нови вид помоћи државе значити пред зимске месеце. Уз мање цене лекова, уз ваучере за одмор у Србији, уз продужетак Уредбе и енергетски угроженом купцу, имамо један свеобухватан, озбиљан пакет подршке који ће људима олакшати животе и донети уштеде у кућним буџетима", оценио је министар.

Представљајући концепт словачког павиљона, Паризек је навео да ће централни мотив бити "Дрво прилика“, интерактивна инсталација која ће посетиоцима омогућити да сами бирају садржаје који их интересују.

"Дрво је симбол живота, енергије и различитих могућности. Посетиоци ће кроз интерактивно искуство моћи да истражују теме попут културе, туризма, спорта, гастрономије, привреде и иновација“, објаснио је генерални комесар Словачке за Експо 2027.

Према његовим речима, концепт павиљона осмишљен је тако да буде инклузиван и да посетиоце активно укључи у презентацију Словачке.

Иновације и спорт у складу са темом изложбе

Паризек је објаснио да ће Словачка, поред традиционалног представљања привреде, културе и туризма, посебну пажњу посветити темама које су у складу са концептом Експа 2027.

„Када представљате своју земљу, природно је да желите да покажете привреду, индустрију, културу и туризам. Али истовремено морамо да нашу презентацију уклопимо са темом изложбе, због чега ће спорт и музика имати значајно место у павиљону“, навео је словачки комесар.

Експо као платформа за сарадњу

Говорећи о значају изложбе која ће бити одржана у Београду, Паризек је оценио да Експо долази у тренутку када су међународни односи оптерећени бројним кризама и сукобима.

"Последњих година у вестима углавном слушамо о ратовима, санкцијама и поделама. Експо је прилика да се државе окупе око позитивних тема, да разговарају о развоју и заједничким изазовима“, истакао је Паризек.

Додао је да је Словачка задовољна што је управо Београд домаћин изложбе, имајући у виду традиционално добре односе две земље и географску близину.

Потврда блиских односа Србије и Словачке

Осврћући се на чињеницу да је Словачка прва потписала уговор о учешћу на Експу 2027, Паризек је оценио да тај потез представља потврду спремности за још ближу сарадњу са Србијом.

"То говори о нашим амбицијама, посвећености и спремности да сарадњу са Србијом додатно продубимо. Желимо да искористимо период до почетка изложбе како бисмо препознали нове могућности за заједничке пројекте“, навео је Паризек.

Простор за нове инвестиције и високотехнолошку сарадњу

Паризек је истакао да постоји интересовање словачких компанија за српско тржиште, подсетивши да су економски односи две земље већ развијени у областима машинске индустрије, пољопривреде и одбрамбеног сектора.

Према његовим речима, Експо може да отвори простор и за сарадњу у новим областима, попут информационих технологија, сајбер-безбедности, здравства, енергетике и диверсификације извора енергије.

"Очекујемо да ће више од 140 земаља учествовати на Експу, што ће створити бројне прилике за нова партнерства и пословне иницијативе“, рекао је Паризек.

Експо као почетак новог повезивања

Говорећи о туристичкој и културној сарадњи, Паризек је оценио да потенцијал још није у потпуности искоришћен и да Експо може да допринесе већем повезивању грађана Србије и Словачке.

Подсетио је да у Србији живи словачка национална мањина и да две земље имају дугу традицију пријатељских односа.

"Експо није крај, већ може да буде почетак нечег већег. Ако заједнички будемо радили на томе, резултати ће бити видљиви и у пословању, и у туризму, и у контактима међу људима“, поручио је Паризек.

Цело гостовање Лукаша Паризека можете погледати у видео-запису на почетку текста

Подсећа да је наплата по потрошњи законска обавеза још од 2015. године и да је њен циљ праведнији обрачун трошкова.

“Ефикаснији објекти добијаће нешто ниже рачуне од просека, док ће они са већом потрошњом плаћати нешто више. Тај систем је логичан и правичан и не треба правити никакву фаму око тога“, истакао је Стојановић.

Објашњава да ће се фиксни део рачуна плаћати током целе године, док ће се варијабилни део, који зависи од потрошње, обрачунавати у току грејне сезоне.

Према његовим речима, од 60 система даљинског грејања у Србији, њих 18 већ у потпуности примењује наплату по потрошњи, док је циљ да до краја године тај модел обухвати око 70 одсто корисника.

“Тек када измерите потрошњу и видите резултат, онда можете да примењујете мере енергетске ефикасности“, нагласио је Стојановић.

Тешко финансијско стање у топланама

Говорећи о припремама за нову грејну сезону, навео је да ремонти теку по плану и да за сада нема већих проблема.

Ипак, упозорава да је финансијско стање у топланама веома тешко.

“Чини ми се да финансијска ситуација никад гора није била“, оценио је директор Удружења топлана.

Наводи да укупна потраживања топлана од грађана, привреде и буџетских корисника премашују 39 милијарди динара, док дуговања за енергенте износе око 23 милијарде динара.

“Нема уговора за испоруку природног гаса без измирених обавеза“, упозорио је Стојановић.

Осврћући се на раст цена гаса, каже да је цена на европској берзи ТТФ од почетка маја порасла са око 45 на 53 евра по мегават-сату.

“Све зависи од геополитичких дешавања и видећемо како ће се ситуација развијати у наредном периоду“, рекао је Стојановић.

Постепено удаљавање од угља и мазута

Када је реч о енергетској транзицији, истиче да се Србија постепено удаљава од угља и мазута.

“Осамдесет два одсто топлотне енергије производи се из природног гаса, а обновљиви извори сада учествују са између четири и по и пет одсто“, навео је Стојановић.

Додаје да је у току више пројеката које финансирају Европска банка за обнову и развој и Немачка развојна банка KfW, а чији је циљ веће коришћење обновљивих извора енергије.

Стојановић је најавио и да ће први систем који ће, поред грејања, обезбеђивати и хлађење бити тригенерацијско постројење на Експу.

“Потребан нам је закон о грејању и хлађењу који ће јасно уредити ову област и поставити правила за будући развој система“, закључио је директор Удружења топлана Србије.