"У Одлуци о привременом смањењу износа акциза на деривате нафте из члана 9. став 1. тач. 1), 2) и 3) Закона о акцизама (Службени гласник РС, број 87/26), у тачки 2. речи: '20. септембром 2026. године' замењују се речима: '27. септембром 2026. године'", наводи се у гласнику.

Одлука ступа на снагу даном објављивања у Службеном гласнику Републике Србије.

Вељко Мијушковић са Економског факултета оценио је да је учешће Србије у Карпатској иницијативи прилика да се унапреди привредна сарадња са осам земаља укупног БДП-а од 3,15 билиона долара, а изградња инфраструктуре, пре свега ауто-пута ка Темишвару, отворила би нове могућности за развој североистока земље.

Истиче да је реч о важној иницијативи која ће, заједно са Србијом, обухватити осам земаља – Пољску, Аустрију, Чешку, Словачку, Мађарску, Румунију, Украјину и Србију. Све осим Србије и Украјине, које су кандидати за чланство у Европској унији, чланице су ЕУ.

Према његовим речима, већ су дефинисана око 34 развојна пројекта, а средстава која су у њима опредељена за Србију, која је трећа по реду у тој структури, износе око 12,1 милијарду евра.

"Ово је један, да кажемо, вин-вин приступ, односно добра ситуација", рекао је Мијушковић, додајући да не постоји само перспектива увоза из тих земаља, већ и да Србија као мала и отворена економија може да извози значајан део услуга и производа на то тржиште, а домаћи инвеститори да тамо пласирају средства.

Сматра да би Србија из тих земаља могла да увози машинске делове, електрокомпоненте и поједине пољопривредне производе, док би на то тржиште пласирала део пољопривредних производа, ИТ услуге, делове за аутомобиле и каблове.

Мијушковић је навео да је Србија прошле године у Мађарску извезла робе вредне 1,5 милијарди евра, у Румунију 1,4 милијарде, а у Чешку 1,3 милијарде евра.

Нагласио је да највеће шансе за привлачење инвеститора види у области инфраструктуре и енергетике. Иако је прошле године дошло до благог успоравања страних инвестиција, то не значи да је модел исцрпљен.

"Сада када се ситуација стабилизовала и када се надам да ће бити стабилна и у периоду који следи, ми можемо очекивати даљу енергизацију тог модела", казао је Мијушковић, додајући да Немачка, као једна од централних европских економија, сада благо успорава привредне активности, па је потребно да Србија део својих операција и извоза преусмери ка другим партнерима.

Ауто-пут ка Темишвару и Коридор 11

Говорећи о ауто-путу Београд–Темишвар, Мијушковић је објаснио да је деоница од Београда до Пожеге део неформалног Коридора 11, који је, за разлику од десет паневропских коридора финансираних од стране ЕУ, иницирала Румунија заједно са Италијом. Завршетком ауто-пута до границе са Црном Гором са једне и трасе ка Темишвару са друге стране, Коридор 11 би био комплетиран.

"Важно је прво због повезивања са суседном Румунијом, али и због значајних трговачких веза које постоје између Румуније и Италије, где се очекује да ће озбиљна фреквенција саобраћаја ићи кроз нашу земљу", рекао је Мијушковић.

Подсетио је да последњу деоницу тог коридора чини поморски пут Бар–Бари, као и да је због тога што није реч о формалном паневропском коридору било потребно самостално тражити инвеститоре. Додао је да је деоница од Пожеге до Бољара до црногорске границе једнако захтевна и да се мора наставити рад на тим путним правцима.

Као важно оценио је и то што је, како је речено, са председником Румуније постигнут напредак у преговорима.

Мијушковић је навео да је поред железничког саобраћаја важно максимално користити и капацитете Коридора 7, односно пловног пута реке Дунав. Интензивирање речног саобраћаја, према његовим речима, јефтиније је решење, нарочито за превоз расутих материјала као што су грађевински материјал, песак и шљунак, а допринело би и јачању туризма кроз речне крузере.

Развој североистока Србије

Када је реч о делу Србије за који је председник Александар Вучић рекао да ће имати највише користи од иницијативе – Војводини, Браничевском, Борском и Зајечарском округу, Мијушковић је оценио да је то апсолутно тачна констатација.

"Кроз све напоре које земља ради на привлачењу страних инвестиција, а није их било мало, и даље нам фали компонента равномерности", истакао је економиста.

Указао је да су се страна улагања најчешће концентрисала у одређеним пределима, док поједини предели трпе процес депопулације, што је случај у неким областима Војводине, као и у деловима источне и јужне Србије.

"Први корак јесте инфраструктура, управо ово о чему се преговара, и долажење нових фирми. Долазак фирми и инфраструктура биће пелцер или семе на бази кога ћете моћи да развијате даље тај крај", казао је он, наводећи да би то омогућило и враћање људи у те крајеве, развој школства, здравства и осталих система.

Енергетика и диверсификација

Када је реч о енергетици, Мијушковић је рекао да је решавање питања НИС-а један од два корака потребна да би Србија могла да каже да је учинила све за диверсификацију.

Питање НИС-а, како је навео, решава се на релацији МОЛ и Руске Федерације, док ће регионална сарадња са земљама Карпатске иницијативе помоћи у другом сегменту – даљој диверсификацији рута и извора снабдевања енергентима.

"Од короне па наовамо, и у глобалним токовима, а и у пословним и геополитичким, кључни фокус је на диверсификацији, јер уколико једна тачка постане неуралгична, поставља се питање да ли имамо алтернативу", нагласио је Мијушковић.

Енергетска криза и цене

Мијушковић је рекао да је криза у Европи вишеслојна и да се сада, поред нервозе финансијских тржишта, јављају и физичке несташице, пре свега када је реч о дизелу. Навео је да су нека нафтна постројења на Блиском истоку уништена и да ће, под условом да нема даљих ратних дешавања, бити потребно време да се обнове, вероватно не пре 2027.

Оценио је да Србија за сада "врло храбро и одмерено покушава да највећи део терета пребаци на себе, одричући се дела акциза и даље не оптерећујући грађане".

"Да су цене енергената остављене реалним, оне би се уградиле у трошкове транспорта, логистике, пољопривредних и привредних производа, а затим и у малопродајне цене, што би значило озбиљан скок цена и инфлаторни притисак", додаје.

Истакао је да је стопа инфлације тренутно охрабрујућа, али да ће се стање пратити до краја године.

"Изазови су бројни, али одмереном и мудром економском политиком идемо напред", закључио је Мијушковић.

Кроз занимљиве разговоре о правилној и уравнотеженој исхрани ученици у оквиру Маxi програма едукације "Здрава храна сваког дана" уче о томе зашто је важно да се доручак не прескаче, поврће нађе у сваком оброку, воће бира за ужину, а хидратација и физичка активност буду неизоставан део свакодневице.

Програм едукације, кроз који је до сада прошло више од 30.000 ученика четвртих разреда, ове школске године обићи ће основне школе у Сремској Митровици, Руми, Инђији, Панчеву, Вршцу, Зрењанину и Ковину.

Програму "Здрава храна сваког дана" први су ове године присуствовали четвртаци Основне школе "Јован Јовановић Змај" из Сремске Митровице. Они су у разговору са нутриционистом Иваном Мишић поделили своје дилеме око школске ужине, здравог доручка, али и о томе колико физичке активности је важно имати током недеље.

"Веома нам је драго што се наша школа нашла у програму ’Здрава храна сваког дана’. Тема здраве исхране и правилног развоја деце изузетно је важна, а наши наставници се труде да у раду са децом, уз редован наставни план и програм, што више пажње посвећују и овим питањима. Зато се радујемо свакој додатној иницијативи која децу едукује и подстиче их да размишљају о здравијим изборима и навикама. Школа није само место где се уче лекције и добијају оцене, већ и средина у којој се обликују навике које деца носе са собом кроз живот. Верујем да оваква предавања могу да буду важан подстицај да оно што данас науче сутра постане део њихове свакодневице“, истакла је Соња Туцаковић, директорка ОШ "Јован Јовановић Змај".

Маxi караван "Здрава храна сваког дана" покренут је 2023. године уз подршку Министарства просвете и ове школске године ушао је у четврту годину редовних едукација ђака у школама широм Србије.

"До сада смо обишли школе у око 70 градова, општина и насеља, и сваки сусрет са децом за нас је посебно инспиративан. Енергија и ентузијазам четвртака у Сремској Митровици још једном су нам показали колико је важно да о овим темама разговарамо са ученицима. Здраве навике у исхрани и љубав према спорту своје основе граде још у детињству. Зато ћемо и ове школске године са пуно радости бити са ученицима у фискултурним салама и учионицама, разговарати о здравим навикама и заједно учити како да их градимо и негујемо, док ћемо њихове идеје и искуства користити да овај програм из године у годину учинимо још бољим", рекла је Милица Раковац, испред трговинског ланца Маxi.

Истичу да је циљ радова и инвестиционих пројеката унапређење производних процеса, као и повећање поузданости рада постројења, што је, како додају, од значаја за цео прерађивачки комплекс НИС-а, имајући у виду техничко-технолошку повезаност ХИПП са Рафинеријом нафте Панчево.

Из Перохемије наводе да у фазама заустављања и поновног покретања постројења очекивана је повремена појава пламена на бакљи и повећан ниво буке, што представља део уобичајеног технолошког процеса заустављања, односно старта система као што је петрохемијски.

"Обезбеђене су довољне залихе петрохемијских производа како би тржиште било уредно снабдевен", наводи се у саопштењу.

Током ремонта, истиче се, биће реализовано и 28 посебних пројеката, уз обимне активности на кључној опреми, а посебан фокус биће на два котла за производњу паре високог притиска у фабрици Етилен.

Биће извршена и реконструкција челичне конструкције у згради за финализацију синтетичког каучука у Фабрици синтетичког каучука у Елемиру, као и активности неопходне за испуњавање законских обавеза, те провера и чишћење опреме.

На радовима ће, уз запослене у ХИПП, бити ангажовано око 620 екстерних извођача.

"Као и до сада, посебна пажња биће посвећена безбедности и заштити здравља запослених и извођача радова, уз доследну примену свих прописаних мера заштите животне средине", наводе из Петрохемије.

Софронијевићева је, након потписивања уговора, рекла да је потписивање овог уговора важан корак за реализацију пројекта.

Како каже, закључењем овог уговора заокружује се фаза 1 прве линије метроа у Београду.

Прва фаза прве линије београдског метроа повезиваће Макишко поље и Панчевачки мост (односно Карабурму) и ова деоница дуга је око 15,4 километра (са око 11 километара подземних тунела).

Специјалне машине, познатије као "кртице", које ће копати београдски метро, кренуле су из Кине за Београд. На почетној станици будућег метроа на Макишу "ти-би-ем" машина ће ући под земљу.

"Потрошач се променио из корена. Људи више не размишљају о начину како ће нешто купити. Не праве разлику између онлајн и офлајн куповине, домаћих и прекограничних трансакција, нити одвајају сама плаћања од целокупног процеса трговине. Они једноставно очекују да свака интеракција буде тренутна, интуитивна и сигурна. Широм југоисточне Европе бележимо сталан раст примене дигиталних плаћања, док корисници све више траже искуства која су неприметна, персонализована и повезана. Ова еволуција ствара нове прилике за банке, трговце и финтек компаније да редефинишу начин на који граде однос са својим клијентима"“, изјавила је Ана Драшковић, потпредседница и генерална директорка компаније Visa за југоисточну Европу.

Дискусије током Visa Connect форума указале су како иновације трансформишу сваку фазу процеса куповине, од начина на који потрошачи откривају производе и услуге, до самог плаћања и преноса новца. Један од најзначајнијих трендова јесте појава АИ агената који сада могу да помажу корисницима током читавог процеса куповине. Истраживања показују да 78 одсто грађана Србије већ користи вештачку интелигенцију као помоћ при доношењу одлука о куповини, али би у овом тренутку само 9 одсто њих поверило АИ агенту да изврши плаћање у њихово име.

Према речима стручњака из компаније Visa, наредна фаза електронске трговине доноси прелазак вештачке интелигенције са нивоа препоруке на ниво акције. АИ ће помагати потрошачима да ефикасније претражују, пореде и купују производе, уз задржавање потпуне контроле. У исто време, примена дигиталних плаћања наставља да се убрзава, па је Виса у протекле четири године проширила своју прихватну мрежу у ширем региону са 10 милиона на 21 милион локација.

Говорећи о приликама и изазовима ове трансформације, Сергиј Мартинчук, виши потпредседник и регионални менаџер Visa компаније за Украјину, Молдавију, јужну и источну Европу, централну Азију и Кавказ је истакао:

"Потрошачи и привреда све више траже брже и једноставније начине за плаћање, слање и пријем новца. Истовремено, очекују да сигурност и поверење буду уткани у сваку интеракцију. Док редефинишемо начин на који се новац креће кроз наш регион, фокусирани смо на то да помогнемо клијентима да испуне та очекивања кроз ширу прихватну мрежу, токенизацију, прекограничне могућности попут Visa Direct платформе и иновације које дигиталну трговину чине једноставнијом и безбеднијом. Права прилика није само у увођењу нових технологија, већ у претварању иновација у свакодневна искуства којима људи верују."

Главна порука Visa Connect форума је да будућност трговине неће бити дефинисана само једним технолошким решењем. Иако вештачка интелигенција, токенизација и пренос новца у реалном времену мењају начин на који потрошачи и компаније управљају новцем, дугорочни успех зависиће од способности да се повежу иновације, поверење и сарадња унутар целог екосистема.

Привредни субјекти који обављају делатност трговине моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава дужни су да утврђене малопродајне цене деривата нафте примене одмах по објављивању на званичној интернет страници Министарства унутрашње и спољне трговине.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.

Влада Србије на још недељу дана, до 27. септембра продужила смањење акциза за 25 одсто на нафтне деривате. 

"Имали смо неке скокове нафте раније, па је онда дошло до неког смирења, очекујући решење у Хормушком мореузу, односно на Блиском истоку. И онда, буквално, како се шта деси, тако берзе реагују“, објашњава Марковић.

Према његовим речима, Саудијска Арабија покушава да део транспорта поново усмери кроз Ормуски мореуз, али се ситуација са проласком великих бродова мења из месеца у месец. Додатни проблем представља и нафтна инфраструктура која тренутно не ради, а за њену поправку, како каже, нема званичних процена.

Котације дизела порасле знатно брже од цене сирове нафте

Марковић указује да су котације дизела порасле знатно брже од цене сирове нафте. На то, како наводи, утичу оштећене рафинерије на Блиском истоку, али и у Русији, која је раније подмиривала део азијске тражње.

"Не само да је Русија забранила извоз дизела, него се чак јавља и као увозник. Више није довољна за производњу, јер су им скоро све рафинерије оштећене на овакав или онакав начин“, наводи Марковић.

Објашњава да је дизел важнији за функционисање државе од бензина, јер се у већој мери користи у индустрији, тешком саобраћају и другим стратешким секторима, укључујући одбрану.

На питање да ли би цена нафте могла поново да достигне 150 долара за барел, Марковић каже да то пре свега зависи од развоја ситуације на Блиском истоку и у Русији. Подсећа да су раније прогнозе предвиђале смиривање до лета, што се није догодило.

"Уколико дође до неког смирења, уколико се успостави нормалан саобраћај кроз Ормуски мореуз, онда нема разлога да те цене не крену полако да падају“, каже Марковић.

Струје има довољно, али проблем остаје низак водостај Дунава

Када је реч о електричној енергији, Марковић наводи да је производња тренутно довољна и да се потребе подмирују. Проблем, међутим, постоји у југоисточном делу Европе због ниског водостаја Дунава.

Низак водостај утиче на производњу електричне енергије, а било је и проблема са хлађењем нуклеарних електрана које користе воду из Дунава. Ситуација је сада нешто боља него током лета, али се водостаји још нису опоравили.

"Да би до тога дошло, најпре треба да дође до прилива воде у горњем сливу Дунава. Тамо треба да пада пуно кише да бисмо нешто овде видели“, објашњава Марковић.

Висока цена гаса пред грејну сезону

Као један од главних изазова за предстојећу зиму издваја високу цену гаса. Цена је последњих дана прелазила 80 евра по мегават-сату, а сада је око 77 евра.

Марковић наводи да се висока цена гаса директно одражава на производњу електричне енергије у гасним електранама. Према његовим речима, са садашњом ценом гаса производња струје у таквим електранама кошта више од 250 евра по мегават-сату.

Истовремено, цене будућих испорука гаса за први квартал наредне године и за целу 2027. годину више су за 20 до 30 одсто у односу на прошлогодишње прогнозе. То би, како објашњава, могло да доведе до раста цена за привреду на комерцијалном тржишту.

Говорећи о гасном аранжману са Русијом, Марковић каже да је руски гас за Србију и даље повољнији од цена на тржишту. Наводи да је цена око трећину нижа у односу на оно што се плаћало на тржишту у претходном периоду.

Очекује да ће бити настављено краткорочно, тромесечно продужавање уговора о гасу. Истиче и да су складишта гаса у Србији попуњена, због чега се, са те стране, очекује миран улазак у зимску сезону.

Београдски Експо 2027 представио се словачкој јавности кроз кампању „Visit Serbia". Циљ овог сусрета у Братислави јесте привлачење словачких туриста, али и додатно јачање економских веза две земље.

"Словачка је била прва земља која је потписала Уговор о учешћу на Експо 2027 Београд, што одражава дубоке и трајне везе између наших пословних заједница", изјавио је Игор Ковачевић, извршни директор Експо 2027 Београд.

Навео је да сада упућују позив Србије словачким туристичким радницима да благовремено креирају аранжмане и из прве руке доживе Србију — од наших културно-историјских знаменитости до живописних регија, гастрономије и гостопримства.

На састанцима окупили су се представници туристичких агенција, туроператори и привредници из Србије и Словачке како би договорили конкретне пројекте уочи 2027. године.

Више од 30 словачких компанија је потврдило свој долазак на предстојећу изложбу. Генерални комесар Словачке Републике за Експо, Лукаш Паризек, истакао је да ће Словачка свој наступ у Београду базирати на четири кључна стуба: култури, туризму, бизнису и спорту.

Како је поручено са данашњег скупа, београдска изложба биће прилика да се страним гостима представи целокупна туристичка понуда Србије од главног града до наших планина, бања и културно-историјских споменика.

Након Братиславе, промоција Експа и туризма Србије наставља се и у другим европским метрополама.

Из те установе наводе да се исплата заосталих зарада запосленима очекује у наредних неколико дана и то у пуном износу.

На тај начин Влада Србије испунила је обећање дато синдикатима и запосленима у "Апотекама Београд", који су се раније обратили за помоћ председнику Србије Александру Вучићу.

Председник је у разговору с представницима синдиката 20. јула ове године обећао да ће Влада, због значаја Апотекарске установе "Апотеке Београд", обезбедити потребна средства и пренети их на рачун локалне самоуправе, која је оснивач те установе.

Тиме ће, како је наведено, бити омогућена исплата свих заосталих зарада и отпремнина запосленима.

Из "Апотека Београд" изразили су очекивање да ће установа добити и системску помоћ како би се опоравила и наставила рад у оквиру система здравствене заштите Србије.

"Веома смо узбуђени због учешћа на Експо 2027 у Београду следеће године и сигурни смо да ће павиљон САД бити велика атракција за све посетиоце Експа који желе да сазнају више о америчком спорту и музици, као и о америчким иновацијама, пословним успесима и могућностима за сарадњу", рекао је званичник Стејт департмента за "The Pavlovic Today".

Како је наведено, оперативни извођач за павиљон САД, Trivandi USA, активно разговара са америчком индустријом и пословном заједницом.

Пријаве за учешће 

На питање да ли ће учешће бити шире отворено за америчке компаније, укључујући мала и средња предузећа, званичник је рекао да ће Trivandi омогућити компанијама да се саме пријаве за учешће.

Такође, Trivandi USA ће објавити механизам путем којег ће компаније моћи да искажу интересовање, чиме ће се обезбедити отворен приступ, уз директно контактирање појединих компанија. Како је наведено, за америчке компаније то значи присуство на међународном догађају за који се очекује да ће привући четири милиона посетилаца током три месеца.

Представљање америчке културе, технологије и иновација

Павиљон САД ће, како је наведено, такође представити америчку културу, технологију и иновације.

"Павиљон САД на Екпо 2027 у Београду слави тему Експа 'Игра за човечанство' и истиче америчку изврсност у спорту, музици, као и технологијама и комерцијалним партнерствима која унапређују учешће, достигнућа и доступност", додао је амерички званичник.

На питање да ли Вашингтон Експо 2027 првенствено види као билатерални вид ангажовања са Србијом или као ширу платформу за америчко економско и дипломатско ангажовање широм Западног Балкана и југоисточне Европе, званичник је рекао да ће Експо у Београду бити одлична прилика да се "истакне пријатељство и комерцијалне везе са Србијом".

Посете делегација на високом нивоу

Одговарајући на питање да ли се очекује долазак високих америчких званичника у Србију током Експа, казао је да постоје делегације на високом нивоу које традиционално посећују америчке павиљоне на великим међународним изложбама.

"Павиљон САД на свакој специјализованој и светској изложби прима више високих делегација америчких политичких и пословних лидера. Надамо се да ћемо и у Београду следеће године угостити многе такве посетиоце", казао је амерички званичник.

Специјализована изложба Експо 2027 Београд са темом "Игра(ј) за човечанство - спорт и музика за све" биће одржана у Београду од 15. маја до 15. августа 2027. године.

Учешће на изложби у Београду потврдило је више од 140 учесница, међу којима су и САД и Јапан.

С друге стране, за 2027. предвиђају задржавање камата на истом нивоу. Нове пројекције показују да би камате требало да почну да се смањују 2028. године.

Председник ФЕД-а Кевин Ворш рекао је током обраћања медијима да америчка централна банка нема могућност да елиминише главни извор инфлације – више цене енергије.

"Не можемо да утичемо ни на једну појединачну цену, било да су то цене нафте, било да је у питању храна", навео је Ворш.

Истакао је да повећање каматне стопе има за циљ да осигура да се повећање цена не настави.

Званичници ФЕД-а су у јуну предвиђали једно повећање каматних стопа од 0,25 одсто до краја ове године и исто толико смањење током 2027. године.

Данашња одлука о повећању каматних стопа донета је у условима и даље повишене инфлације, при чему су ценовни притисци додатно појачани растом трошкова енергије повезаним са ратом на Блиском истоку.

Пројекције указују на вишу инфлацију од очекиване

ФЕД је повећао и процену дугорочне каматне стопе на федералне фондове на 3,2 одсто, са претходних 3,1 одсто.

Пројекције истовремено указују на нешто вишу инфлацију него што је раније очекивано. Медијална процена инфлације за 2026. годину, мерена индексом издатака за личну потрошњу (ПЦЕ), повећана је на 3,7 одсто, са јунских 3,6 одсто.

За 2027. очекује се 2,3 одсто, а за 2028. годину 2,1 одсто, док се повратак инфлације на циљаних два одсто очекује 2029. године.

Када је реч о привредном расту и тржишту рада, ФЕД је задржао углавном стабилне пројекције.

Раст бруто домаћег производа (БДП) ове године процењен је на 2,3 одсто, у односу на претходних 2,2 одсто, док се за 2027. очекује раст од 2,4 одсто. Стопа незапослености, која је у августу износила 4,1 одсто, према пројекцијама би требало да остане на том нивоу до краја ове године и током наредних година.

Од 19 званичника који учествују у одлучивању, њих 18 доставило је пројекције кретања каматних стопа.  Њих 16 очекује још једно повећање камата ове године, док двојица предвиђају да ће стопе остати непромењене, напомиње Ројтерс.

Анализа објављена у септембарском издању МАТ-а показује и да је дефицит Србије у трговини са Европском унијом готово преполовљен. Смањен је са 161 на 83 милијарде динара.

Суфицит с више земаља

Професор Економског факултета у Крагујевцу Петар Веселиновић истиче да је комплетан спољнотрговински промет порастао у првих седам месеци, а верује да су резултати још бољи када би се посматрао и комплетан август и прва половина септембра.

"Оно што је врло занимљиво, то је да је покривеност увоза извозом сада на, на укупном нивоу националне економије, скоро 83 одсто. То је један податак који много можда више структурно говори од ових квантитативних других показатеља", наглашава професор.

Такође, истиче да охрабрује и то што подаци показују да је мотор српског извоза тренутно фабрика Стелантис, односно продаја моторних возила и приколица.

"Оно што је сигурно, дефицит с Европском унијом је преполовљен и што је врло интересантно, ми нисмо остварили суфицит само са Италијом. После 20 година имамо суфицит у размени с Немачком и с Великом Британијом, а око 18 милиона суфицит Грчком", прецизирао је Веселиновић.

Близу производњи фабрике у Италији

Професор наводи да је податак од 105 милиона евра суфицита с Италијом заиста охрабрујући и да је чињеница је да Стелантис у Крагујевцу, као мотор српског извоза, по производњи врло близу производњи фабрике у Италији, која је иначе по продаји на првом месту.

"То у великој мери указује да ми постајемо све конкурентнији у једној привредној грани у којој смо некада били прилично доминантни, а сада опет преузимамо примат", указује Веселиновић.

Утицај глобалних промена

Професор наглашава да је глобална конкуренција у аутомобилској индустрији јака, али да су хибридни, електрични и бензински модели Фијат "гранде панда" из Крагујевца врло конкурентни на европском тржишту због односа цене и квалитета.

Већина аутомобила из ове фабрике извози се у ЕУ, пре свега у Италију и Немачку, а значајан део иде и на Блиски и Средњи Исток.

"Ово је један од врло прихватљивијих аутомобила, да не кажем најприхватљивији и у Италији и у Немачкој, све више у Француској. Деведесет одсто производње аутомобила у Стелантису овде у Крагујевцу иде према ЕУ. И то је опет конкуренција у сваком смислу, али кажем, однос цене и квалитета је кључан овде", сматра Веселиновић.

До краја године и до 160.000 возила

Производња у Стеллантису тренутно износи око 200 аутомобила дневно, са пројекцијама да ће до краја године бити произведено између 150.000 и 160.000 возила. За сада је кључна транспортна линија која иде преко луке Бар.

Ова индустрија чини око 15,5 одсто укупног извоза Србије и значајно доприноси расту БДП-а и запошљавању у региону Шумадије.

"Лепо је видети сваког дана, да стане саобраћај буквално у центру града док прође та композиција са 200 сјајних аутомобила која су у 90 одсто случајева намењена тржишту ЕУ", каже професор.

Могућност проширења производње

Фабрика Стелантиса у Крагујевцу спада у прва три најбоља произвођача са аспекта продуктивности производње извоза у Европи.

"Пројектовани, односно технички капацитети овде ће до 31. децембра бити потпуно испуњени, јер Стелантис данас, сутра, прекосутра ради за већ наручено тржиште. Они већ знају купце", наглашава професор.

Иако фабрика ради близу максималних капацитета, постоји простор за проширење производње.

Веселиновић истиче да је важно повећати учешће домаћих добављача у производном ланцу, посебно у сегменту високотехнолошких компоненти и батерија, како би се смањио увоз и додатно ојачала домаћа привреда.

Министар финансија у техничком мандату Синиша Мали каже да се за једнократну помоћ од 6.000 динара до сада пријавило 1.650.000 грађана и тврди да исплата неће угрозити макроекономску стабилност земље.

Истиче и да ће наредне недеље почети исплата по 6.000 динара пунолетним грађанима Србије, при чему ће један део новца бити исплаћен из Акционарског фонда, а други из републичког буџета.

Грађани који имају право на исплату из Акционарског фонда не морају да се пријављују, већ ће им новац бити аутоматски исплаћен од 22. до 25. септембра. Они који су пунолетни постали након 1. јануара 2008. године морају да се пријаве.

"Процес пријављивања је веома једноставан. Дакле, број личне карте, ЈМБГ, и у периоду од 22. до 25. директно на рачун у Банци Поштанска штедионица тај новац ће бити уплаћен", рекао је Мали.

Према његовим речима, до сада се за једнократну помоћ пријавило 1.650.000 грађана, док право на исплату из Акционарског фонда има више од четири милиона људи.

"Ако саберете те две цифре, видећете да се скоро сваки пунолетни грађанин Србије пријавио или ће добити", навео је Мали.

Подсетио је да је реч о делу пакета помоћи вредног 980,6 милиона евра и да је готово два милиона грађана већ добило помоћ, међу њима пензионери, корисници новчане социјалне помоћи и дечјег додатка, као и борци.

Никезић: Новац припада грађанима, спорно је што се дели пред изборе

Потпредседник Странке слободе и правде Душан Никезић сматра, међутим, да је реч о предизборној подели новца и упозорава да ће због тих издвајања расти буџетски дефицит и јавни дуг.

"То је новац који припада грађанима Србије. То је њихов новац и добро је да се тај новац добије. Оно што није добро јесте што се такав новац дели само пред изборе", рекао је Никезић.

Оценио је да такве исплате представљају "очајнички покушај власти да у предизборној кампањи проба да купи гласове грађана".

Никезић тврди и да новац није обезбеђен из буџетских уштеда и да ће држава због пакета помоћи морати додатно да се задужи.

"Ми смо морали да се задужимо да бисмо исплатили ових милијарду евра. Тиме ће се рупа у буџету, која је већ огромна, повећати на преко три милијарде евра", навео је Никезић.

Према његовој оцени, то би био други највећи буџетски дефицит у Србији, после оног из 2020. године током пандемије коронавируса, док би јавни дуг достигао 42 милијарде евра.

Мали је одбацио Никезићеве тврдње и истакао да се помоћ исплаћује из "реалних извора".

"Сто дванаест и по милијарди динара имамо веће приходе у буџету од планираних. Ова помоћ кошта 85 милијарди. Дакле, ни на који начин не угрожава макроекономску стабилност. Никада се са тим нисмо играли", рекао је Мали.

Навео је да ће удео јавног дуга у БДП-у до краја године бити 44,5 одсто, а наредне године 44,2 одсто.

"Сада смо дупло бољи од Европе, дакле ниско задужена земља и ни на који начин се не угрожава макроекономска стабилност", рекао је Мали.

Различито о оцени Фискалног савета

У разговору је указано и на оцену Фискалног савета да једнократна давања становништву представљају ванредну фискалну експанзију која није оправдана у актуелним макроекономским околностима и која би могла да појача инфлаторне притиске.

Мали је одговорио да Фискални савет истовремено наводи да те мере неће угрозити макроекономску стабилност и ликвидност државе.

"Интересантно је да ће појачати инфлаторне притиске у условима када ми у јуну месецу имамо инфлацију међу најнижом у Европи, 1,9 одсто", рекао је Мали.

Никезић је, међутим, поновио да не постоји буџетски вишак и да Србија има дефицит.

"То се види и у ребалансу буџета и у сваком извештају. Имате у извештају Министарства финансија да је рупа у буџету у овој години већа него што је била у претходној години", рекао је Никезић.

Ненезић: Не видим проблем ни са дефицитом ни са јавним дугом

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић каже да привредници подржавају повећање расположивог новца грађана и његову потрошњу, али сматра и да Србија има простора за додатно задуживање уколико би тај новац био усмерен у инвестиције.

"Наш јавни дуг, који је око 44 одсто, малтене је упола мањи од европског просека", рекао је Ненезић, наводећи као пример и поједине европске земље са знатно већим уделом јавног дуга.

Према његовој оцени, није пресудно само колико се држава задужује, већ и на који начин користи позајмљени новац.

"Не можемо да схватимо због чега се не задужимо још у иностранству, само да тај новац који задужимо употребимо паметно у инвестиције, у нешто што ће да донесе добробит земљи", истакао је Ненезић.

Оцењује да Србија тренутно "апсолутно не стоји у проблему ни са буџетским дефицитом ни са јавним дугом", указујући да је дефицит од 3,5 одсто близу европског нивоа, док поједине велике европске економије имају и већи дефицит и јавни дуг.

Када је реч о помоћи од 6.000 динара, Ненезић каже да она неће свим домаћинствима значити исто.

"Шест хиљада динара за кућни буџет некима ће да значи, некима неће. Увек је добро добити новац. Увек је добро и потрошити га", рекао је Ненезић.

Мијушковић: Мере треба посматрати као интегрални пакет

Професор Економског факултета Вељко Мијушковић не слаже се са оценом да је реч о предизборној мери.

"Апсолутно не могу да се сложим да је у питању предизборна мера, без обзира што се поклапа са изборима", рекао је Мијушковић.

Објашњава да су и претходних година током јесени прављени пресеци економских активности и доношене краткорочне и дугорочне мере. Као пример навео је прошлогодишње мере због високих цена у трговинама, након којих је, како каже, уследио сет трговинских закона и смањивање инфлаторних притисака који долазе од цена хране.

Мијушковић истиче да се о оправданости универзалне исплате од 6.000 динара може дебатовати, али да она не треба да се посматра издвојено од осталих мера.

"Ове мере не можете тако распарчавати. Морате их посматрати као интегрални пакет", нагласио је Мијушковић.

Указује да су неке мере циљано усмерене на кориснике социјалних и борачких додатака и породице које примају дечји додатак, док код пензионера, како каже, постоји скалирање према нивоу примања.

Према његовим речима, једнократне исплате ће у одређеном тренутку повећати агрегатну тражњу, а грађани ће сами одлучивати да ли ће новац употребити за текуће трошкове, огрев, зимницу или нешто друго.

Подсећа, међутим, да су најављени и раст плата и пензија, што види као другачију врсту мере.

"То вам говори о инкременталном, али реалном порасту перформанси националне економије, узимајући у обзир и ниво инфлације", рекао је Мијушковић.

Наводи да су међународне институције давале оцене стања српске економије, као и да је земља добила инвестициони рејтинг једне од реномираних агенција, док је друга задржала позитивне изгледе.

Говорећи о јавном дугу, Мијушковић је подсетио да је управо висок ниво задужености током расправа о могућим окидачима нове глобалне кризе означаван као потенцијални проблем многих развијених економија.

"У односу на просек еврозоне упола мањи ниво јавног дуга, у односу на мастрихтска правила такође значајно испод. Како сад ми онда да лицитирамо да је то лош показатељ", упитао је Мијушковић.

Никезић: Јавни дуг повећан за 27 милијарди евра; Мали: Подаци се за све земље рачунају на исти начин

Душан Никезић је оспорио такво тумачење података, наводећи да је апсолутни износ јавног дуга значајно повећан.

"Јавни дуг је порастао 27 милијарди евра. Значи, све власти од Карађорђа па до Тадића задужиле су Србију 15,3 милијарде евра. Ова власт је задужила Србију 27 милијарди евра", рекао је Никезић.

Према његовој оцени, релативно низак удео јавног дуга у БДП-у последица је и начина на који се изражава номинални БДП.

"Зашто је удео јавног дуга толики? Зато што БДП у еврима укључује и инфлацију", објашњава Никезић.

"Ми смо у претходне четири године имали реални раст привредне активности, раст БДП-а од 13 одсто, а номинални у еврима 60 одсто", додао је Никезић.

Тврди да је због тога удео јавног дуга формално повољнији него што је, према његовој оцени, стварно стање економије.

"То је разлог зашто ми имамо релативно пристојан удео јавног дуга формално, али суштински то није тако", навео је Никезић.

Синиша Мали је одбацио Никезићеву аргументацију и навео да се БДП у текућим ценама рачуна на упоредив начин за Србију и земље Европске уније.

"Уђите на сајт Европске агенције за статистику, Евростат. Укуцате лепо БДП. Јасно се види, то је БДП изражен у текућим ценама. Упоређује се за све земље Европске уније, укључујући и Србију", рекао је Мали.

На питање Никезића да ли такав обрачун укључује инфлацију, Мали је одговорио да БДП у текућим ценама укључује инфлацију, али да је методологија иста за све земље и да су због тога подаци упоредиви.

"Ако хоћете по реалним стопама, никакав проблем није. По реалним стопама наш БДП је мањи", рекао је Мали.

Никезић је на крају поновио да, према његовој оцени, економски раст Србије није довољан.

Хоће ли бити повећања минималца

Говорећи о преговорима о минималној цени рада на Социјално-економском савету, председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић каже да су интереси синдиката и послодаваца природно различити – док синдикати настоје да зараде буду што веће, за послодавце њихов раст представља додатни трошак.

Ипак, наглашава да послодавцима није у интересу да имају незадовољне запослене.

"Ниједан прави послодавац не жели да има незадовољног радника. Послодавцу је потребан радник који је задовољан и који може да да максимум на свом послу. Е сад, колико може да га плати", нагласио је Ненезић.

Указује да повећање минималне зараде не погађа подједнако велике компаније и мале послодавце, посебно оне ван Београда и Војводине.

"Фирме у унутрашњости имају веће проблеме него фирме у Београду, па и него фирме у Војводини. Како расте зарада, све је веће оптерећење на малима", навео је Ненезић.

Према његовим речима, део повећања трошкова држава апсорбује повећањем неопорезивог дела зараде. Унија послодаваца, међутим, сматра да би у томе требало ићи даље.

"Наш циљ је да неопорезиви део буде у висини минималне зараде. То је нешто ка чему идемо", рекао је Ненезић.

Истиче да би такво решење користило свим послодавцима, али пре свега онима са радницима који имају најнижа примања.

Оцењује и да се проблеми привреде не могу решавати само кроз минималну цену рада, већ да је потребан шири пакет мера.

"Образовање је рак-рана Србије"

Као један од највећих проблема за привреду, Ненезић издваја образовни систем и недостатак кадрова који одговарају потребама тржишта рада.

"Образовање је рак-рана Србије. Значи, ми смо систем образовања уништили још одавно, пре више деценија. И настављамо исто са том политиком", оценио је Ненезић.

Наводи да је Социјално-економски савет више пута покушавао да покрене реформу образовања, али да она није спроведена.

"Неопходно је да прилагодимо наше образовање потребама привреде и друштва, а не да их прилагодимо према професорском кадру", рекао је Ненезић.

Наглашава да то не види као критику школа и универзитета, већ као одговорност читавог друштва да јасније дефинише какви су кадрови потребни.

"Овде није замерка универзитетима и школама. Овде је замерка свима нама, јер привреда и друштво треба да кажу који кадрови тачно требају, а да се образовне институције усагласе према томе и да то ураде", рекао је Ненезић.

Упозорава да је реч о дугорочном процесу и да се резултати реформе образовања не могу очекивати за годину или две.

Целу емисију "Таковска 10" можете погледати у видеу на почетку текста.

Србија од 2021. године има Закон о дигиталној имовини. Пружаоци који грађанима Србије пружају одређене услуге повезане са виртуелним валутама морају имати одговарајућу дозволу и налазе се у јавном регистру надлежног регулатора.

Crypto12 и ЕЦД послују као домаћи лиценцирани пружаоци.

Са друге стране, грађанима Србије доступне су бројне иностране крипто платформе које немају домаћу дозволу.

Ту настаје честа забуна.

Ако вам картица пролази на иностраној платформи, то не значи да је платформа регулисана у Србији. Банка је одобрила конкретну картичну трансакцију, није тиме дала дозволу платформи за пословање у Србији.

Разлика постаје посебно важна када желите да изађете из крипта.

Код иностране платформе без домаће дозволе не треба претпоставити да можете једноставно продати крипто и повући фиат средства директно на свој банковни рачун у Србији као код домаћег регулисаног пружаоца. Управо зато регулаторни статус треба проверити пре куповине, а не тек када желите да повучете новац.

Код домаћег лиценцираног пружаоца улаз и излаз средстава одвијају се кроз домаћи банкарски и регулаторни систем, уз документацију о куповини и продаји.

2. Колико вас куповина стварно кошта?

Друга честа грешка је гледање само провизије коју платформа истакне на екрану.

Код куповине картицом на иностраној платформи без домаће дозволе укупан трошак може укључивати:

• картичну обраду,

• конверзију РСД у страну валуту,

• курсну разлику,

• спреад између тржишне и куповне цене.

Зато провизија од, рецимо, 0,1% или 0,2% не говори колико вас је куповина заиста коштала.

На поједностављеном примеру од 1.000 евра, комбинација ових трошкова може укупну цену куповине довести приближно до 4–5%, односно 40–50 евра.

Куповина критовалуте у Србији код домаћег лиценцираног пружаоца уплата се може извршити директно са банковног рачуна у динарима, без међународне картичне обраде и додатне валутне конверзије. Трошак је зато једноставније видети унапред.

Износи се разликују од банке до банке и од платформе до платформе, па је најважније поставити једно питање:

Ако данас уплатим 1.000 евра, колику вредност криптовалуте заиста добијам?

3. Шта се дешава када продате?

Крипто јесте глобалан, али пореска обавеза је локална.

Ако сте криптовалуту купили по једној, а продали по вишој цени, остварена капитална добит подлеже пореским правилима Србије. За физичка лица стопа пореза на капиталну добит износи 15%.

Зато је важно да имате документацију која показује када сте купили, колико сте платили и по којој цени сте продали.

Код домаћег лиценцираног пружаоца документација о куповини и продаји настаје у оквиру домаћег система. Код иностране платформе корисник мора сам да чува историју трансакција и обезбеди потребне доказе о набавној и продајној цени.

Пре него што купите

Прва куповина криптовалута не мора бити компликована. Али пре уплате проверите:

Да ли пружалац има дозволу за пословање у Србији?

Колико вас куповина укупно кошта?

Како ћете касније продати крипто, повући новац и документовати трансакцију?

То што је нека инострана апликација доступна из Србије није исто што и пословање у оквиру домаћег регулаторног система.

Зато код прве куповине није важно само шта купујете, већ и преко кога купујете и како ћете једног дана изаћи из те инвестиције.

Текст је информативног карактера и не представља инвестициони, порески нити правни савет. Куповина дигиталне имовине носи ризик губитка уложених средстава. Наведени трошкови су илустративни и могу се разликовати у зависности од банке, пружаоца услуге, начина плаћања и тржишних услова.

"Ситуација са гасом је слична, јуче је забележена највиша цена у последњих годину дана, а то је 82, 5 мегавата по часу", навео је Јоргић.

Јоргић истиче да је за само недељу дана забележен раст цена гаса од 12 одсто, а да су у последњих годину дана цене скочиле за чак 160 одсто, што је знатно више у односу на цене нафте.

"Цена нафте је за недељу дана отишла негде око 10 одсто горе, а уназад годину дана чак 60 посто. У овом тренутку ми немамо ниједну информацију на коју бисмо могли да се позовемо и да кажемо да би дошло евентуално до смиривања тржишта и пада цене нафте", објаснио је Јоргић.

Отварање Ормуског мореуза могло би да снизи цене

На кретање цена значајно утичу и преговори око поновног отварања Ормуског мореуза, а свака информација би, како каже Јоргић, могла смирујуће да утиче на тржиште.

"Било би довољно да се појаве одређене информације, да ће ситуација ићи у позитивном смеру, односно да ће до договора око отварања Ормуског мореуза доћи. Та информација би позитивно и смирујуће деловала на тржиште", навео је Јоргић.

Свака позитивна информација о отварању Ормуског мореуза могла би позитивно да утиче на смањење цена јер, како каже, цену не одређује само понуда и тржиште већ и очекивања.

Оштећена постројења вуку конце

Међутим, додатни проблем представљају оштећена постројења у том региону.

"Ако би дошло до отварања Ормуског мореуза цена нафте и гаса би сигурно кренула надоле, али ту треба да имамо једну напомену, а то је да су постројења за експлоатацију, прераду и претакање у том заливу оштећена", истакао је Јоргић.

Због тога би, чак и након евентуалног договора о отварању мореуза, било потребно време за нормализацију испорука.

"Тако да је питање тренутка кад ће  испоруке из тог региона бити нормализоване. С обзиром да поправке тих постројења ипак захтевају одређено време", објаснио је Јоргић.

Нема алтернативе која може да надомести Ормуз

Алтернативни правци за транспорт енергената су добродошли, али Јоргић сматра да они по капацитету нису довољни.

"Мислим да алтернативни правци ни по капацитету, ни по трошковима транспорта нису довољни да би битније утицали на смањење цене и нафте и гаса", каже Јоргић.

Додатни проблем представља оштећење нафтовода Исток-Запад у Саудијској Арабији, који је омогућавао транспорт нафте мимо Ормуског мореуза.

"Нафтовод у Саудијској Арабији који је служио је за превоз нафте кроз Црвено море, кроз Баб ел Мандеб како би заобилазили Ормуски мореуз, оштећен је и биће ван функције три до пет недеља", објаснио је Јоргић.

Србија део глобалног тржишта

Када је реч о снабдевању Србије, Јоргић истиче да ће домаће тржиште у великој мери пратити кретања на светском тржишту.

"Ми смо део глобалног тржишта и оне цене које су на глобалном тржишту важиће и за нас. Ту евентуално држава може да интервенише путем спуштања цена у оквиру цене за, нафтне деривате, а то је до сада радила преко интервенције из робних резерви, али све то су краткорочне мере", објаснио је Јоргић.

Дугорочно ће Србија морати да рачуна на цене које се формирају на светском тржишту.

Гасне резерве попуњене, важан наставак уговора са Русијом

Када је реч о гасу, Јоргић наводи да су за Србију важни рад рафинерије у Панчеву и резерве које су закупљене у мађарском "Јанафу".

"Што се тиче гаса резерве су попуњене. Имамо закупљене резерве у Мађарској, оне се попуњавају и оно што је најбитније, то је продужење уговора за испоруку гаса са Русима који се дешава крајем овог месеца и да не дође до евентуално одлуке Европске уније да забрани транспорт руског гаса преко земаља ЕУ. То нам не би одговарало никако", закључио је Јоргић.

Узгајивач Милош Јанковић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да је најбољи показатељ исплативости овчарства, најједноставније речено, број становника на селу, као и код осталих грана сточарства.

Нашу вуну бацамо, туђу увозимо

"У нашим крајевима откупа вуне нема, баца се. Кратак период је био њеног извоза и била је каква-таква цена, али сада нема никаквог откупа. Примена вуне је у текстилној и грађевинској индустрији. Одличан је изолатор, а то увозимо", наводи Јанковић.

Напомиње, такође, да се вуна баца на депоније, али је проблем што се одлаже и у природи, поред река и потока, па је то огроман проблем и за екологију.

Јанковић истиче да се његово домаћинство, које се налази у Доњој Сабанти код Крагујевца, преусмерило на прераду меса и прављење овчијих производа.

Крајњи производ као решење

Саветује, истовремено, другим узгајивачима који желе да направе макар "малу рачуницу" да се усредсреде на трајан производ, јер је то једино решење у овако тешкој ситуацији.

"Крајњи производ је важан када живите на селу. У Доњој Сабанти, која је 15 километара удаљена од Крагујевца, становника нема. Млади не желе да живе на селу. Ко се и даље одлучује за тај пут, нека се потруди да пласира крајњи производ, то је једино решење", сматра Јанковић.

Говорећи о ситуацији у свету, Јанковић каже да се у Енглеској вуна добро користи за производњу ђубрива и у грађевинарству и да се ништа не баца.

"Доста сам времена провео у Скандинавији. Био сам члан њиховог удружења овчарства, где је доста и младих и старијих људи укључено. Ту сам први пут видео пустовање вуне, иако долазим из земље где је вуна била све. Више се вуна користи у Европи, иако би требало да смо земља вуне", наводи Јанковић.

"Њихова два пројекта, Чибук 1 и Чибук 2, чине близу 25 одсто тренутног укупног капацитета соларних и ветроелектрана у Србији, чија производња може да снабдева близу 180.000 домаћинстава", навела је Ђедовић Хандановић у хотелу "Сент Реџис" у Београду.

Министарка је напоменула је, такође, да је ветропарк Чибук 1 био пројекат који је показао потенцијал енергије ветра у Србији у раној фази нашег тржишта, док је Чибук 2 пример успешног пројекта у зрелијој фази тржишта ОИЕ у Србији

Додала је да Електропривреда Србије већ користи енергију која се производи у Чибуку 1 и Чибуку 2.

"Циљ је да до 2030. године имамо око 3,5 гигавата из ветра и солара, односно да сваки други произведени мегават-сат буде из чистих извора", рекла је Ђедовић Хандановић, додајући да се тај циљ  не може остварити само јавним инвестицијама, већ и снажним учешћем приватног сектора.

Према њеним речима, у претходне четири године је укупан капацитет ОИЕ повећан са око 400 мегавата на више од 1,3 гигавата.

"Томе су допринела и два круга успешно спроведених аукција, којима смо привукли близу 1,5 милијарди евра инвестиција у 17 нових електрана, укупне снаге 1,2 гигавата", рекла је Ђедовић Хандановић.

Највеће чвориште енергије ветра на Западном Балкану

Извршни директор компаније "Масдар" Мохамед Џамил Ел Рамахи навео је да је у питању важна прекретница у развоју ОИЕ у Србији, истичићи да Чибук 1 са Чибуком 2 чини највеће чвориште енергије ветра у Србији, али и на Западном Балкану.

"Ветроелектране су пре деценију у Србији биле тек у зачетку. Чибук 1 је био глас поверења у Србији, а Чибук 2 је доказ шта нам је то поверење донело", рекао је Ел Рамахи, додавши да ће компанија наставити да гради и улаже у Србију.

Генерални директор компаније "Талери Енергија" Кај Ринтала рекао је да је ово само један од пројеката које компанија развија у Србији, истакавши да је привилегован што је био део пројекта, као и да се надам ће се наставити даље.

Догађају је присуствовао и амбасадор УАЕ Ахмед Хатем Алменхали.

Смањење емисије штетних гасова

Ветропарк Чибук 2 налази се на око 40 километара од Београда, између села Баваниште и Мраморак.

На годишњем нивоу, ветропарк ће допринети смањењу емисије за приближно 311.200 тона угљен-диоксида у односу на производњу из термоелектрана на угаљ.

Допринеће и смањењу емисија сумпор-диоксида за око 12.700 тона, азотних оксида за 1.470 тона и финих честица за 512 тона годишње.

Локалитет ветропарка Чибук 2 обухвата око 4.750 хектара земљишта које се интензивно користи у пољопривредне сврхе.

Након изградње, ветропарк заузима само мали део ове површине, па се више од 99 одсто земљишта и даље несметано обрађује.

Изградња ветропарка почела је током 2024. године, а прошле године је пуштен у пробни рад.

Пензионери ће једнократну помоћ добити аутоматски, а висина уплате зависи од износа пензије.

Државни секретар у Министарству финансија Саша Стевановић објашњава да ће пензионерима са најнижим примањима бити исплаћен највећи износ – 35.000 динара. Они чија су примања између најниже и просечне пензије добиће 27.500 динара, док пензионерима са примањима изнад просечне пензије следује 20.000 динара.

"Они са најнижим пензијама ће добити највећи износ помоћи, 35.000 динара. Они од најниже до просечне пензије ће добити 27.500, а наши најстарији суграђани са пензијама изнад просечне добиће 20.000 динара“, каже Стевановић.

За ову исплату пензионери нису морали да подносе пријаве.

Новац већ на рачунима, поштари кренули на терен

Када је реч о клијентима Банке Поштанска штедионица, средства су већ расположива, каже члан Извршног одбора те банке Александар Чортан.

Новац може да се користи путем мобилног и електронског банкарства и платних картица, као и да се подигне на банкоматима. Са отварањем експозитура Поштанске штедионице и Поште Србије, средства су доступна и на шалтерима.

Данашњом исплатом обухваћено је више од 1,1 милион клијената Поштанске штедионице.

Посебна процедура предвиђена је за око 150.000 пензионера који пензију добијају на кућну адресу.

"Те пензије су спремне и поштари су јутрос кренули на терен и сукцесивно ће вршити исплату и њихових принадлежности од данас“, наводи Чортан.

По 25.000 динара корисницима социјалне помоћи и дечјег додатка

Новим пакетом нису обухваћени само пензионери. Корисницима новчане социјалне помоћи, као и онима који остварују право на дечји додатак, следује једнократна помоћ од по 25.000 динара.

Исти износ, према речима Стевановића, добијају и грађани који имају статус борца и примају борачки додатак.

За данашњи круг исплате ни ове категорије нису морале посебно да се пријављују, већ се право утврђује на основу постојећих евиденција.

Према подацима које је Стевановић изнео у Јутарњем програму, данашњим исплатама различитих видова помоћи обухваћено је око два милиона грађана.

Борцима без борачког додатка по 10.000 динара

Посебна категорија су грађани који имају признат статус борца, али не примају борачки додатак. Њима ће бити исплаћено по 10.000 динара.

Чортан објашњава да ће онима који немају рачун у банци Поштанска штедионица отворити наменски рачун без накнаде.

"Банка Поштанска штедионица ће за њих отворити наменске рачуне без накнаде, са којих ће моћи да подигну своја средства, било у банци, било у Поштама Србије“, каже Чортан.

Корисници других права који су обухваћени исплатом већ имају рачуне преко којих примају своја редовна давања, док пензионерима који пензију примају на кућној адреси новац стиже на исти начин.

Од 22. септембра по 6.000 динара пунолетним грађанима

Други велики круг исплате почиње 22. септембра и односи се на помоћ од по 6.000 динара пунолетним грађанима.

За разлику од данашње исплате, део грађана за ту помоћ треба да провери свој статус и, ако је потребно, поднесе пријаву.

Чортан објашњава да пензионери, корисници социјалних давања и борци не морају да се пријављују, док остали пунолетни грађани свој статус могу да провере преко портала Управе за трезор.

Рок за пријаву је 21. септембар до 24 часа.

За проверу су потребни матични број и број личне карте. Уколико систем покаже да грађанин није пријављен, пријава за помоћ може да се поднесе електронским путем.

"Мој савет је да оду на портал. Једноставно, куцањем свог матичног броја и броја личне карте могу да провере свој статус и да се пријаве за исплату која креће 22. септембра“, објашњава Чортан.

Посебно би, како наводи, свој статус требало да провере они који су пунолетство стекли у периоду од 2007. године до данас, како би, ако је потребно, поднели пријаву и остварили право на помоћ.

Акционари Акционарског фонда аутоматски остварују право

Исплатом 22. септембра обухваћени су и акционари Акционарског фонда.

Чортан наводи да је реч о више од 4,3 милиона грађана Србије који су аутоматски остварили право и спремни су за исплату.

Грађани који су били акционари раније су се опредељивали за банке преко којих ће примати средства, а Чортан наводи да се више од 98 одсто њих определило за Банку Поштанска штедионица.

За цео пакет скоро милијарду евра

Стевановић наводи да је укупан пакет помоћи вредан 980,6 милиона евра, односно готово милијарду евра, и наглашава да су јавне финансије стабилне.

Објашњава да је економски раст током прве половине године био већи него што је првобитно планирано, што је донело и веће приходе у буџет.

Бољи резултати од очекиваних, према његовим речима, забележени су у више сектора – грађевинарству, услугама, саобраћају, телекомуникацијама и туризму.

Добра пољопривредна сезона, додаје, допринела је и нижој инфлацији од првобитних очекивања.

"Ако имате већи раст, као што смо у првој половини године имали већи раст од онога што смо планирали, то значи више пара у буџету“, објашњава Стевановић.

Наводи да је инфлација у јулу износила 2,2 одсто, након 1,9 одсто у јуну, док се пројекција креће око три одсто, у оквиру циљаног распона Народне банке Србије.

Помоћ у септембру због већих трошкова домаћинстава

Један од разлога за то што се значајан део помоћи исплаћује управо у септембру јесу повећани трошкови домаћинстава у том периоду.

Почетак школске године доноси издатке за уџбенике, школски прибор и друге потребе деце, а истовремено почињу припреме за зиму, набавка огрева и зимнице.

Стевановић каже да је циљ мера да се грађанима помогне у периоду када су кућни буџети под већим притиском.

"Овим мерама смо хтели да покажемо да бринемо о грађанима, да изађемо у сусрет и да помогнемо у септембру, који је најдужи после јануара“, истиче Стевановић.

Додатни притисак представљају кретања цена горива на светском тржишту, које се преливају и на цене других производа и услуга.

Стевановић подсећа и да је држава смањила акцизу за 25 одсто, одричући се дела прихода како би се, према његовим речима, ублажио финансијски удар и на становништво и на привреду.

Поштанска штедионица: Спремни за исплату 22. септембра

Чортан каже да је Поштанска штедионица, заједно са Поштом Србије, логистички спремна и за актуелну исплату и за велики број трансакција који се очекује од 22. септембра.

На располагању су 241 експозитура банке и више од 1.550 експозитура Поште Србије, као и две мобилне експозитуре банке и око 800 банкомата.

"Банка Поштанска штедионица, Поште Србије и остале државне институције урадиле су огроман посао претходних дана, само са једним циљем – да сваки грађанин добије своја средства потпуно бесплатно и на време“, наглашава Чортан.

Очекује да цео посао исплате буде завршен до краја септембра.

Од 1. децембра пензије веће 7,5 одсто

Поред једнократних давања, Стевановић најављује и повећање пензија од 1. децембра за 7,5 одсто.

Објашњава да је реч о повећању утврђеном применом швајцарске формуле.

Према подацима које је изнео, просечна пензија тренутно износи 486 евра, а након повећања требало би да достигне око 520 евра.

"Од 1. децембра сви наши најстарији суграђани добиће 7,5 одсто. Данас је просечна пензија 486 евра, а са овим повећањем биће исплаћено у просеку 520 евра“, каже Стевановић.

То је, како додаје, још један корак ка постављеном циљу да просечна пензија достигне 650 евра.

Плате у јавном сектору веће осам одсто, у социјалној заштити 12 одсто

Од 1. децембра предвиђено је и повећање плата у јавном сектору.

Запосленима у јавном сектору плате би требало да буду повећане за осам одсто, док је за запослене у социјалној заштити предвиђено повећање од 12 одсто.

Стевановић истиче да је новина то што се овога пута неће чекати 1. јануар за повећање зарада.

"Сви запослени ће од 1. децембра добити повећање од осам одсто, изузев запослених у социјалној заштити, који ће добити 12 одсто“, наводи Стевановић.

Према његовим речима, циљ је да запослени ефекте повећања осете пре јануара, који је традиционално један од финансијски најзахтевнијих месеци за домаћинства.

Поштанска штедионица очекује добит од око 8 милијарди динара

Говорећи о пословању Банке Поштанска штедионица, Чортан каже да банка тренутно послује изнад плана за ову годину.

Очекује се да добит буде на нивоу од око осам милијарди динара.

"Са јасно артикулисаним државним интересом, банка послује и наставиће да ради и наредних година“, закључује Чортан.

Директор ПИО фонда Реља Огњеновић истакао је да је све спремно за исплату једнократне помоћи пензионерима, као и за наредну исплату помоћи од 6.000 динара из акционарског фонда државе, која ће бити реализована од 22. до 25. септембра, при чему пензионери неће морати посебно да се пријављују.

Како је првобитно најавио председник Србије Александар Вучић, пакет нових мера за побољшање животног стандарда грађана обухвата помоћ за 1.663.000 пензионера, а за то је издвојено 377,2 милиона евра.

"Пензионери који имају до минималне пензије од 31.000 динара, добиће 35.000 динара једнократну уплату, значајно више од своје пензије. Верујем да ћемо тиме да оснажимо најсиромашније људе", истакао је Вучић.

Пензионери који примају од 31.092 динара до 56.851 динара добиће једнократну уплату 27.500 динара, они који имају преко просечне пензије добиће 20.000 динара, најавио је председник Србије.

Вучић је навео да у прву категорију пензионера који ће добити помоћ улазе они који примају пензију до минималне пензије од 31.092 динара.

"То су пољопривредни пензионери, где је минимална пензија 24.000 и то су самосталне делатности, они који немају кумулативно испуњене услове, најмање 15 година радног стажа и 65 година старости", објаснио је Вучић и додао да тих пензионера има нешто више од 459.000.

 Рекао је да ће та лица добити једнократну уплату вредну 35.000 динара, што, како каже, значи да ће неки од њих добити и до 1,5 вредности своје пензије.Навео је да ће тако они који су најсиромашнији добити фактички 13. пензију.

 Навео је да у другу категорију лица улазе пензионери који примају пензију између 31.092 динара и 56.851 динара и навео је да њих има 548.060. "Они ће добити на поклон 27.500 динара од државе.

 Сви остали који имају преко просечних пензија, дакле њих је 655.384, добиће подршку и поклон од 20.000 динара, рекао је Вучић.