"Република Србија је увек имала правац снабдевања север-југ. Ово је први пут да говоримо о снабдевању југ-север. Шта то значи? То значи да ћемо ми са Александрополом, односно са ЛНГ терминалом који је главно чвориште у Грчкој, добити ту могућност да можемо једноставно преко Грчке и Северне Македоније да добијамо и ЛНГ као један од енергената који, наравно, у овом, да тако кажем, у овој геополитичкој ситуацији је веома важно да имате могућност уговарања и спремних капацитета“, нагласио је Коковић.

Подсетио је да је крајем 2024. године пуштен у рад интерконектор Србија-Бугарска, чиме је омогућено снабдевање из Азербејџана и диверсификација праваца. Вертикални гасни коридор, који се протеже од Грчке, Бугарске и Румуније ка Молдавији и Украјини, отвара нове могућности прикључења на транспортни систем кроз бугарску мрежу.

Такође, на састанку је усаглашено да се Румунија убудуће придружи министарском савету, чиме ће се обезбедити додатна повезаност са земљом која располаже значајним ресурсима природног гаса у Црном мору и копненом делу.

Улагања Светске банке у домаћи транспортни систем и уска грла

Поред међународних интерконекција, кључан фокус стављен је на јачање унутрашње гасне мреже, чији транспортни систем има просек експлоатације од око 56 до 57 година.

За развој гасног сектора одобрен је програм Светске банке вредан 600 милиона динара који ће омогућити занављање постојеће инфраструктуре и изградњу нових праваца. Прва фаза обухвата решавање уског грла на деоници од Трупала до Појата.

"Следеће две фазе, односно фаза два и фаза три, ће се односити на део продужења гасовода од Појата, односно проширења пречника од Појата до Велике Плане, нових складишних капацитета, што је веома важно, и наравно повезивање са Румунијом, део од 150 километара који би се односио на део транспортног гасовода од Мокрина, односно Накова, преко подземних складишта за Банатски двор, ИТБ и до Панчева и Београда“, појаснио је помоћник министра.

Планови за проширење складишних капацитета

Коковић је истакао да је Србија спремна за предстојећи зимски период, али да се капацитети додатно шире ради веће сигурности. Тренутни капацитет у Банатском двору износи 450 милиона кубних метара, а планира се његово повећање на 750 до 800 милиона кубних метара.

Уз разматрање нових пројеката складишта као што су ИТБ и Тилва, укупан складишни простор могао би достићи и до 2 милијарде кубних метара, чиме би се у потпуности покрила основна потрошња и увоз.

Коковић је изразио оптимизам у погледу будућности енергетике, истичући да се правовременим реаговањем, пуњењем складишта нафтних деривата и диверсификацијом праваца успешно амортизују спољно геополитички потреси на тржишту.

Бензин ће и у наредних седам дана коштати 207 динара по литру, а цена евродизела остаје 236 динара за литар.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.

Влада Србије је на још недељу дана продужила смањење акциза на нафтне деривате за 25 одсто.

Смањење акциза биће на снази до 18. октобра.

И у ЕПС-у кажу струје ће бити довољно, а и остала енергетска предузећа су добро припремљена за зимски период. Због геополитичких и ратних сукоба и дугог сушног периода неизвесност снабдевања у свету је све већа, па је неопхода и рационална потрошња.

Агенција за енергетику Србије урадила је анализу трошкова грејања домаћинстава у престојећој грејној сезони. 

Руководилац Економског сектора Агенције за енергетику Србије Небојша Деспотовић објашњава да је анализа трошкова грејања урађена за просечно изолован стан од 60 квадратних метара, у којем живи четворочлана породица.

Рачуница је направљена под претпоставком да се стан загрева на 20 степени, 16 сати дневно, током шест месеци, за шта је потребно око 9.000 киловат-сати топлотне енергије.

Гас и дрва најповољнији, али цена дрвета зависи и од пећи

Према анализи, најјефтиније је грејање на природни гас и огревно дрво, за које је потребно око 60.000 динара током сезоне.

"Два најјефтинија енергента су природни гас и дрво. Цена природног гаса се није мењала скоро три године, последњи пут 1. новембра 2023. године. Дрво је тржишна роба и његова цена се мења. Ове године је незнатно порасла", наводи Деспотовић.

Међутим, код грејања на дрва трошкови могу знатно да варирају у зависности од цене огрева и ефикасности пећи.

"Распон трошкова износи од 60.000 динара, са јефтиним дрветом и ефикасном пећи, до готово 100.000 динара годишње, са скупљим дрветом и мање ефикасном пећи", објашњава Деспотовић.

Пелет поскупео готово 50 одсто

Посебно је приметан раст цене пелета, који је ове године знатно поскупео уочи почетка грејне сезоне.

"Годишњи трошкови грејања на пелет су око 114.000 динара. Крајем септембра и почетком октобра његова тржишна цена скочила је готово 50 одсто и то је доста подигло трошкове грејања", истиче Деспотовић.

Напомиње да су у анализи коришћене тренутне цене енергената, односно да рачуница представља пресек стања пред почетак грејне сезоне.

Грејање на струју може да кошта и 250.000 динара

Највеће разлике у трошковима постоје код грејања на електричну енергију, јер рачун пре свега зависи од начина коришћења уређаја и потрошње у вишој или нижој тарифи.

"Директно грејање, када имате пећ или котао којим користите електричну енергију током дана, тренутно је можда и најскупљи вид грејања – око 250.000 динара годишње", наводи Деспотовић.

Знатно повољније пролазе домаћинства која користе термоакумулационе пећи и пуне их искључиво током ноћи, када је електрична енергија четири пута јефтинија.

"ТА пећи довољног топлотног капацитета, које могу да акумулирају енергију током ноћи и да њоме греју до следеће вечери, доносе рачун од око 102.000 до 103.000 динара годишње", објашњава Деспотовић.

Међутим, уколико капацитет пећи није довољан и домаћинство мора додатно да се догрева током дана, трошкови могу да порасту за око 40.000 динара.

"Ако се два сата дневно користи скупља тарифа за догревање, годишњи рачун расте на око 142.000 динара", прецизира Деспотовић.

Колико кошта грејање на угаљ, лож-уље и пропан-бутан

Иако се број домаћинстава која користе угаљ смањује, тај енергент је и даље присутан на тржишту.

Према рачуници Агенције, грејање на висококалорични угаљ из Бановића кошта око 81.000 динара, на сушени угаљ из Вреоца око 86.000, док је за угаљ из Станара потребно око 102.000 до 103.000 динара по сезони.

Знатно скупљи су нафтни деривати. Грејање на пропан-бутан кошта око 188.000 динара, док би грејање на лож-уље, према прошлогодишњој цени, износило око 170.000 динара.

"За лож-уље тренутно нисмо имали цену за ову сезону, па смо користили прошлогодишњу. По тој цени грејање би износило 170.000 динара, што значи да ће, када буде формирана овогодишња цена, бити изузетно скупо", каже Деспотовић.

Половина Србије греје се на дрва – како смањити трошкове

Према подацима са пописа из 2022. године које је навео Деспотовић, готово половина грађана Србије греје се на дрва и пелет, при чему доминира огревно дрво.

Око 25 одсто користи централне системе грејања, 13 одсто електричну енергију, а приближно 10 одсто природни гас. На остале начине грејања отпада око два одсто.

На крају, Деспотовић саветује грађанима да приликом куповине уређаја за грејање воде рачуна о њиховој ефикасности, али и о топлотној изолацији домова.

"Ако набављате пећи, набављајте што ефикасније. На примеру дрвета видели смо колико сама ефикасност пећи може да смањи рачун. Друга ствар је да изолујете стамбене просторије. Што боља изолација и нови прозори значе топлије домаћинство и мању потрошњу енергије", закључује Деспотовић.

Три кључна стуба пословања породичних фирми

Говорећи о изазовима са којима се суочавају микро и мале породичне компаније, Станић је нагласио значај стандардизације.

"Једно је приступ тржишту, друго је приступ финансијама, а треће, што је вероватно и најбитније, јесте приступ стандардима који су неопходни да бисте могли да уђете у ланце снабдевања великих компанија. То су, рецимо, стандарди који се односе на зелену трансформацију, безбедност хране, заштиту животне средине и сличне области", објаснио је Станић.

Према његовим речима, све то је неопходно како би фирме обезбедиле дугорочан приступ тржишту, одрживост пословања и сигурност запослених, али и створиле услове за улагање у проширење производње и прелазак из микро у већи пословни систем.

Суштина породичног бизниса и изазов генерацијске транзиције

Суштина породичних фирми је у томе што породичне вредности и начин функционисања преносе у пословање. Чланове породице не повезује само заједнички рад, већ и заједничка визија да посао наставе да воде и будуће генерације – деца и унуци.

Ипак, прелаз са генерације која је основала фирму на млађе наследнике често доноси озбиљне изазове. Станић истиче да је зато важно да се пренос посла на нову генерацију спроведе професионално и уз стручну подршку.

"Неопходно је да та транзиција буде професионална. Људи који су успели да се обогате од свог посла и да тиме обезбеде не само себе, већ и друге чланове породице, често сматрају да су веома промућурни и паметни. Они то и јесу, али не могу бити свезнајући", наводи он.

У условима непредвидивости и ризика, попут оних које описује теорија "црног лабуда", стручна саветодавна и консултантска подршка може бити од великог значаја за опстанак малих породичних предузећа.

Финансирање и подршка државе у девастираним подручјима

Када је реч о проблемима са којима се привредници најчешће обраћају Привредној комори Србије, издвајају се приступ финансирању и висина каматних стопа. У условима нестабилног монетарног окружења и инфлације, свака уштеда на каматама може бити од великог значаја за пословање.

Посебан акценат стављен је на подршку привредницима у слабије развијеним и девастираним подручјима погођеним демографском кризом.

"Како да останем конкурентан? Да бих то успео, потребна ми је подршка, јер ја као мали привредник представљам велику фирму у девастираном подручју са израженом демографском кризом. Управо је зато у интересу државе да подржи такве фирме, као и нас у Привредној комори и регионалним коморама које покривају та подручја, како би се ти привредници задржали у тим срединама и евентуално запослили још некога", навео је он.

Макроекономска стабилност Србије и изазов европских интеграција

Станић је оценио да је макроекономски систем Србије данас знатно отпорнији него током кризе 2008. године. То, како је навео, потврђују извештаји ММФ-а, Светске банке и ЕБРД-а, као и агенција за кредитни рејтинг које су Србији доделиле инвестициони рејтинг. Фискална политика је учвршћена, јавни дуг је испод 45 одсто, а предстојеће увођење европског платног система СЕПА требало би да донесе ниже провизије, брже и поузданије трансакције.

Међутим, говорећи о европским интеграцијама и регионалној сарадњи, Станић је у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње", указао на, како је оценио, парадоксалне препреке.

"Наш велики изазов, проблем, који је повезан и са СЕПА системом, јесте веома неизвесна перспектива чланства у Европској унији. Практично, она није могућа у скорије време, а вероватно ни у догледној будућности. Оно што нас је разочарало, посебно мене, који сам учествовао у напорима да што аргументованије представимо допринос Србије економском систему Европске уније, јесте то што нисмо добили чак ни мапу пута за приступ јединственом европском тржишту. Оно пре свега подразумева економску интеграцију, без обавезе пуноправног чланства у Европској унији", рекао је он.

Станић је оценио да нецаринске баријере и ограничења отежавају пословање српске привреде. Као примере је навео правила за камионе 90/180, квоте на извоз челика и ЦБАМ механизам. Истовремено, како је указао, од Србије се тражи усклађивање спољне политике, док унутар саме Европске уније нема консензуса о отварању Кластера 3.

У току су активности којима се обезбеђује наградни фонд за наградну игру, који ће чинити шест станова у Експо комплексу у Сурчину и два аутомобила марке "бе-ем-ве".

У наградном фонду станови и аутомобили

Наградна игра се приређује кроз више извлачења, која ће бити одржана од почетка 2027. године, а унос улазница у апликацију ће бити могућ до краја године, након што почне продаја карата за међународну изложбу Експо 2027.

Добитници ће бити бирани на јавним извлачењима, уз директан телевизијски пренос.

Правила наградне игре, тачни термини извлачења и остале појединости биће објављени по завршетку припремних активности.

Раније формирана Радна група Владе Србије координише све правне, организационе и техничке активности неопходне за спровођење наградне игре, како би наградна игра могла да буде организована у складу са прописима.

Специјализована изложба Експо 2027 Београд са темом "Игра(ј) за човечанство - спорт и музика за све" биће одржана у Београду од 15. маја до 15. августа 2027. године.

Учешће на изложби у Београду потврдило је више од 140 учесница, међу којима су и САД и Јапан.

"Ово је новина која је део политике хране која се спроводи у Европској унији, а која је у фокус ставила здравију и одрживу исхрану и промену рецептура производа који садрже доста шећера, соли и лоших масти", наводи Ракетић.

Истиче да се приликом припреме нових правила разматрало да ли треба повећати удео воћа у џемовима или ограничити количину додатог шећера. На крају је изабрано прво решење.

Колико ће воћа морати да садрже џемови, а колико екстра џемови

Према новом правилнику, минимална количина воћа за производњу килограма џема повећава се са 350 на 450 грама, док ће екстра џем морати да садржи најмање 500 грама воћа. Ракетић објашњава да разлика између ове две категорије није само у количини воћа, већ и у његовој структури.

"Екстра џем је један изузетан премијум производ који у себи има пулпу. Пулпа има структуру воћа и то је јако битно, за разлику од пиреа", истиче Ракетић.

Како објашњава, воћна пулпа задржава структуру и влакна, док је пире уситњен и пасиран.

Посебно указује на разлику између шећера који се природно налази у воћу и шећера који се додаје током производње.

"Када поједете јабуку, поред шећера поједете и влакна и воду и друге хранљиве материје које јабука садржи, за разлику од додатог шећера, који је само шећер“, објашњава Ракетић.

Додаје да повећање удела воћа у производу смањује потребу за додавањем шећера из других извора.

Зашто није ограничена количина шећера

Иако је један од циљева новог правилника побољшање нутритивног квалитета производа, надлежни су одустали од директног ограничења количине додатог шећера. Ракетић напомиње да шећер у производњи џема нема само улогу заслађивача, већ утиче и на структуру, стабилност и рок трајања производа.

"Шећер нема улогу само да даје сладак укус, него даје и конзистенцију, стабилизацију производа и његову трајност", наглашава Ракетић.

Према његовим речима, смањивање количине шећера захтевало би другачију технологију производње, укључујући додавање других састојака и већу потрошњу енергије.

"Када смањите удео шећера, онда имате проблем да додате неке друге састојке, као што је, на пример, пектин, више воде, а потребна је и већа потрошња енергије да бисте добили исти производ", објашњава Ракетић.

Додаје да би такве промене могле да скрате рок трајања производа, што би повећало ризик од бацања хране.

Због тога је, како каже, процењено да би директно смањење шећера донело више проблема прехрамбеној индустрији него користи потрошачима.

"Зато се одустало од тог предлога и иде се на то да се додаје више воћа у екстра џемове и џемове, и на тај начин смањује потреба за додавањем шећера из других извора", истиче Ракетић.

Хоће ли џемови поскупети

Повећање обавезног удела воћа отвара и питање цене готових производа, али Ракетић не очекује велики ценовни удар. Објашњава да цена воћа није једини трошак који утиче на коначну цену џема.

"На цену производа не утиче само воће. Утичу и амбалажа, људски рад, транспорт, логистика и марже у трговини", наводи Ракетић.

Истиче да је цена воћа један од најпроменљивијих делова укупних трошкова производње, али да је овогодишњи род веома добар.

Према подацима које је изнео, производња воћа у Србији ове године износи готово 1,6 милиона тона, а просечни приноси су више од 50 одсто већи него прошле године.

"Биће и џема и неће бити тог ценовног шока који се очекује са повећавањем удела воћа", поручује Ракетић.

Додаје да велики број произвођача у Србији већ користи више воћа него што су захтевали досадашњи прописи, нарочито мањи произвођачи.

"Код нас велики број произвођача већ прави џемове по новим правилима. Посебно мали произвођачи, који, што би се рекло, не штеде воће у тим џемовима. За њих та промена у суштини неће бити промена у пракси", наглашава Ракетић.

Не важе иста правила за свако воће

Нови минимални удео воћа од 450 грама по килограму џема неће се примењивати на све воћне врсте. Ракетић истиче да су предвиђени изузеци због различитих природних својстава воћа, укључујући киселост, опорост и садржај пектина.

"То не значи да су ти производи нижег квалитета, него из простог разлога што свако воће није исто. Неко је киселије, неко опорије, неко садржи више пектина", објашњава Ракетић.

Као примере наводи маракују и рибизлу, за које су предвиђене ниже минималне количине воћа како би готов производ био погодан за конзумирање.

Када је реч о мармеладама, Ракетић истиче да се поједине врсте већ производе са веома високим уделом воћа.

"Код мармеладе, за кајсију и јагоду, минимална количина тог воћа је 800 грама на један килограм", наводи Ракетић.

Сматра да управо квалитет и висок удео воћа представљају значајну предност домаћих произвођача и потенцијал за даљи развој прерађивачког сектора.

Нова правила од 2028. године – шта ће бити са старим залихама

Иако нови правилник ступа на снагу 10. октобра, његова пуна примена почиње 1. јануара 2028. године. Ракетић објашњава да је прелазни период неопходан како би произвођачи могли да прилагоде производњу новим захтевима.

"Мора се мењати рецептура, морају се мењати сировине које се набављају и, наравно, ове новине имају за последицу мењање декларација. Зато се мора оставити један прелазни период, до 1. јануара 2028. године", истиче Ракетић.

Производи који су стављени у промет према старим прописима моћи ће да остану на тржишту и након почетка примене нових правила, али не неограничено.

"Ти производи су стављени у промет легално, по важећим прописима, и они су у промету док траје рок трајања тог производа. Али смо ставили да ти производи морају бити потрошени, односно да могу бити на тржишту до 30. јуна 2028. године", наводи Ракетић.

После тог датума, производи означени као џемови, а који не испуњавају нове захтеве о минималном уделу воћа, неће моћи да се продају под тим називом.

Може ли производ са мање воћа да се продаје као воћни намаз

Ракетић наглашава да нови правилник не значи забрану продаје свих производа који садрже мање воћа од прописаног минимума за џем. Међутим, такви производи мораће да буду другачије означени.

"Када кажете џем, онда се апсолутно зна која је минимална количина воћа. Ако не испуњавате те услове, правило о декларисању даје могућност да производ другачије назовете", објашњава Ракетић.

Као пример наводи назив "воћни намаз", уз обавезу да декларација потрошачу пружи јасне податке о саставу и нутритивној вредности.

"Суштина је да добијете потпуну информацију шта купујете", наглашава Ракетић.

Истиче да су прописани називи производа важни управо због заштите потрошача, јер гарантују да производ који носи одређени назив испуњава утврђене услове квалитета.

Инспекција ће контролисати и производњу, не само декларације

Примену нових правила контролисаће пољопривредна инспекција Министарства пољопривреде. Ракетић истиче да контроле неће бити ограничене само на проверу готових производа у продавницама.

"Наши инспектори иду и у производњу, контролишу улазне сировине, сву евиденцију, следљивост производа и, на крају, све оно што пише на декларацији", наводи Ракетић.

Поред инспекцијског надзора, предвиђене су и лабораторијске анализе којима се проверава тачност података о саставу производа.

"На крају имате лабораторијску анализу која ће потврдити или неће потврдити оно што пише на декларацији производа", наглашава Ракетић.

Према његовим речима, досадашње анализе показале су да око 20 одсто индустрије производи према раније прописаним минималним количинама воћа.

"Имамо негде око 20 процената индустрије која поштује та стара минимална правила и на њих ће се односити ова правила. Они ће морати да мењају рецептуру", каже Ракетић.

За остале произвођаче, који већ користе веће количине воћа, прилагођавање ће бити знатно једноставније.

Ракетић закључује да су нови прописи усклађени са правилима Европске уније, што је важно и за трговину и конкурентност домаћих производа на европском тржишту.

"Не желимо да стварамо баријере у трговини са Европском унијом", поручује Ракетић.

Навео је да Београд и Србија добијају 18 километара нове пруге којом ће се возови кретати брзином од 120 километара на сат.

''Већ нам стижу нове композиције из Кине. Имамо девет нових композиција које смо наручили и платили. Све ће бити спремно за Експо. Ако се не варам, од 2028. године идемо до Обреновца'', рекао је Мали.

Александра Софронијевића је казала да се гради потпуно нова пруга и да ће бити само за путнички саобраћај.

''Биће практично директна веза са Прокопом. Процењено време од Аеродрома 'Никола Тесла' до центра Прокопа је између 15 и 20 минута'', рекла је Софронијевићева.

Она је рекла да је Србија испунила све своје обавезе када је реч о пројекту брзе пруге Београд-Будимпешта, као и да је честитала мађарском колеги на последњој тест вожњи на деоници Келебија-Будимпешта.

"Ја сам то и званично писмом министру Витезију учинила. Мађари су учинили и последњу тестну пробу, под пуним оптерећењем, на делу од Келебије до Будимпеште. Поред честитке на успешно обављеним пробама, замолила сам министра Витезија јер је, поновићу, српска страна све своје урадила, да нас обавести о могућем датуму почетка, односно успостављања брзог саобраћаја на релацији Београд-Будимпешта", рекла је Софронијевићева.

"Вајбер се користи за размену порука, а апликација мобилног банкарства за пренос новца. У оквиру Вајбер апликације постоје две функционалности: једна је 'пошаљите новац', а друга 'примите новац'. У зависности од тога која се од те две опције активира, тако се креће у процес трансакције", објашњава Станојевић.

Према његовим речима, Вајбер аутоматски води ка апликацији мобилног банкарства која садржи све информације када корисник потврђује трансакцију банци.

"Потребно је да прималац има отворен рачун у банци и да буде регистрован за услугу преноса средстава. Није неопходно да има апликацију мобилног банкарства, али мора да има отворен рачун јер се у позадини дешава пренос са рачуна платиоца на рачун примаоца", каже Станојевић.

Напомиње, такође, да се новац преноси искључиво преко апликације мобилног банкарства и да је процес потпуно безбедан. Добија се и потврда – ако неко тражи новац, јасно су видљиви име и презиме те особе, односно њен идентитет.

Станојевић, истовремено, каже да корисници Вајбера још нису добили обавештење о новој функцији јер још није маркетиншки пласирана, што је пословна одлука компаније, иако у корисничком смислу већ може да се користи.

Жељко Марковић указује да је за Србију, која је увозно зависна од природног гаса, од суштинског значаја да има што више могућих рута снабдевања.

Што више праваца, то је већа сигурност снабдевања

"То гарантује већу сигурност снабдевања наше државе. Из што више праваца може да нам стигне гас и самим тим имамо и бољу преговарачку позицију када уговарамо количине гаса које су нам потребне. Ми смо увозно зависни од гаса и добро је да имамо што више могућих рута снабдевања", каже Марковић.

Према његовим речима, повезивање са Грчком преко Северне Македоније не би било значајно само за домаће потребе. Део гаса могао би да пролази кроз Србију и даље буде транспортован ка другим чланицама ЕУ, што би отворило простор и за додатне приходе од транзита.

Посебан значај имају најављени капацитети нове инфраструктуре. Уколико интерконектор између Грчке и Северне Македоније достигне најављени капацитет од око 9,5 милијарди кубних метара годишње, то би било вишеструко више од годишње потрошње Србије, која износи од три до три и по милијарде кубних метара.

Не зависимо од једног добављача

Марковић истиче да је повезивање део ширег вертикалног гасног коридора који би требало да повећа сигурност снабдевања читавог региона југоисточне Европе.

То повезивање не повећава само сигурност снабдевања наше земље, већ и целог региона југоисточне Европе. Кроз овај пројекат добијамо могућност да се снабдевамо и течним природним гасом са ЛНГ терминала у Александруполису", наводи Марковић.

Како додаје, потенцијални извори нису ограничени само на једну земљу. Гас би могао да стиже и из Сједињених Америчких Држава, али и из северне Африке, укључујући Алжир.

"Имамо избор добављача гаса и самим тим не зависимо од једног добављача", истиче он.

Гас је тренутно најкритичнији

Ипак, енергетско тржиште улази у зимски период под притиском високих цена и релативно ниских залиха. Цена гаса тренутно је око 76 евра по мегават-сату, што одговара цени од приближно 780 евра за хиљаду кубних метара. Иако није достигла рекордне нивое из 2022. године, и даље је два до три пута виша него пре енергетске кризе.

Посебну забринутост изазива стање у европским складиштима. Њихова попуњеност је 72–73 одсто, што је знатно мање од уобичајених нивоа за овај период године, када је попуњеност била близу 90 одсто. У Немачкој су залихе још ниже, на нешто више од 50 одсто.

"Уколико се направи комбинација лоше хидрологије, хладне и суве зиме и лоших залиха гаса, онда може доћи до већих проблема у снабдевању купаца у западној Европи гасом", упозорава Марковић.

Цена струје такође расте, а на европским берзама се последњих дана креће углавном између 180 и 220 евра по мегават-сату. У Србији је око 195 евра, док у вечерњим пиковима цене достижу и 400–450 евра.

"Гас је најкритичнији, али последично и електрична енергија онда иде уз те високе цене гаса", оцењује Марковић, објашњавајући да гасне електране, због високе цене горива које користе, значајно утичу на формирање цене струје.

Отпуштање резерви нафте може да смири, али не и да реши кризу

Цена нафте тренутно је око 100 долара по барелу, а договор земаља Г7 о додатном стављању резерви нафте и деривата на тржиште могао би делимично да ублажи притисак.

"Може помоћи, али морамо бити свесни да не може да реши кризу. Криза и даље остаје присутна. Тржишта су јако затегнута, и што се тиче нафте и, нарочито, дизела", каже Марковић.

Он додаје да би договорено ослобађање око 100 милиона тона нафте, посматрано у контексту глобалне потрошње, представљало отприлике један дан светске потрошње. Због тога би ефекат био пре свега на смиривање тржишта, а не на решавање структурне кризе.

Када је реч о ЦБАМ такси, која погађа и извоз електричне енергије из Србије ка ЕУ, Марковић наводи да значајнијег напретка у решавању тог питања за сада нема. Известан помак представља то што се за обрачун више не користи искључиво производња из лигнита, већ национални енергетски микс, укључујући хидроелектране и друге изворе.

Ипак, такса остаје довољно висока да извоз електричне енергије из Србије на европско тржиште у појединим ситуацијама буде економски неисплатив.

Европска унија истовремено разматра и одлагање правила о емисији метана за увоз горива. Према Марковићевој оцени, то је последица тренутне енергетске кризе, јер би строжа правила у овом тренутку могла додатно да ограниче снабдевање.

"То практично шаље поруку да Европа неће одустати од својих климатских циљева, односно од циљева декарбонизације, али сада због кризе ублажава правила", закључује Марковић.

Извршни директор Јоко-Лола Томић истиче да Рајфајзен банка континуирано унапређује дигитална решења, омогућавајући клијентима брз, једноставан и ефикасан приступ девизним услугама и трансакцијама.

„Ово признање потврђује нашу лидеску позицију на тржишту, посвећеност развоју иновативних и дигиталних решења која клијентима пружају врхунско корисничко искуство, већу доступност услуга и брзу реализацију трансакција. Посебно смо поносни на чињеницу да клијенти могу да обављају трансакције када и где њима одговара, кроз модерне дигиталне канале и уз подршку наших стручних тимова“, изјавио је Томић.

Стратегија Рајфајзен банке заснива се на континуираном унапређењу кључних производа и услуга, као и прилагођавање потребама и очекивањима клијената.

Александра Максимовић, директорка Сектора средстава и инвестиционог банкарства, истиче да је Рајфајзен прва банка која је понудила дигитална решења за девизно пословање.

„Рајфајзен је поставио темеље дигиталног девизног пословања на домаћем тржишту и данас клијентима омогућава да комплетан процес ФX трансакција и међународног платног промета обављају путем дигиталних канала. Тржишна експертиза, иновативна решења и свеобухватна понуда производа и услуга чине основу на којој градимо стандарде у девизном пословању за све сегменте клијената, физичка и правна лица. Наш циљ је да клијентима обезбедимо поуздану подршку у динамичном тржишном окружењу“, истиче Александра Максимовић.

Такође, "Euromoney" је доделио Raiffeisen Bank International, нашој матичној банкарској групацији, награде за Најбољу ФX банку у Аустрији, као и у Централној и Источној Европи.

Дуже од четири деценије, Euromoney Foreign Exchange Awards препознају квалитет, иновације и утицај на клијенте на глобалном девизном тржишту.

Програм пружа независну процену учинка банака, брокера, платформи и пружалаца технолошких решења широм индустрије, наводи се на сајту магазина "Euromoney".

"Четири месеца нисмо имали кишу. Оно што је пало пре отприлике две недеље, око пет литара, за то не можемо да кажемо да је била киша. На ову суву, тврду земљу, то је ништа. Покушавамо са кратким, лаким тањирачама да урадимо површински слој да бисмо могли да посејемо, али, све док не падне добра киша, нема смисла сејати. Само ћемо можда да испровоцирамо ницање, да пукне зрно и да се ту скупљају мишеви", објашњава Јанчо Паљо, пољопривредник из Арадца.

У претходном периоду, план је био да посеје уљану репицу, али је од тога одустао.

"Ми смо спремили земљу за сетву, али како није било кише нисмо је сејали", додаје.

Сува земља и мањак новца отежавају сетву

Недостатак падавина само је један од проблема који отежава овогодишњу сетву. Други су финансије.

"Мислим да смо сви ове године радили са губитком и ако не буде озбиљније помоћи сетва ће бити неизвесна. Не знамо шта је већи проблем суша или беспарица. Већ се види да је употреба минералних ђубрива смањена или скроз укинута. Питање је да ли ће људи ове године бацити 20 посто потребних количина2, каже Паљо.

Сетва ће, наводи, бити од 20 до 25 посто скупља него лане.

"Репроматеријал је отишао горе, а цене наших производа су отишле доле. Треба узети у обзир да је прошле године жито било 21,5 динар, а ове је 20. Кукуруз је прошле године у почетку жетве био 25 динара, касније 22, а ове године је онај ко је добио 20 динара за кукуруз одлично прошао. Сунцокрет је био 55 динара, а сад не знамо која ће бити цена. Аконтација је била између 40 и 50 динара. Уљаре су опет јаче од државе, јер плаћају колико имају новца. Ко мене пита кад дође сетва да ли ја имам пара или се задужујем. Задужујем се, а камата је 3-4 посто и она иде док се не раздужим", објашњава.

Климатске промене све више отежавају посао

Због климатских промена пољопривреда постаје све ризичнија гана привреде. Временске прилике су уједно и ограничавајући фактор у биљној производњи.

"На почетку смо нове производне године. Увелико је требало да је посејана и да је већ никла уљана репица, али многи произвођачи су одустали од сетве. Они који нису одустали су посејали уљану репицу. Међутим, ризично је то што је обрада земљишта плитка и што је оно негде недовољно обрађено тј. постоје грудвасте структуре. Ту треба доста падавина како би то семе никло и како би се развио оптимални број биљака, јер се ништа не добија са проређеним склопом“, каже Зорица Рајачић из ПСС Зрењанин.

Сетва која је обављена је под великим ризиком.

"Произвођачи су размишљали да је боље да семе буде у земљи и да ту чека кишу, него да падне киша па да сеју. Први показатељи указују да је посејано у нашем региону око 1.000 хектара, а колико ће тога понићи и остати то ће се тек видети", додаје.

Влаге у земљишту нема на дубини од једног метра

И сетву пшенице одлаже исушено земљиште. Проблем је што влаге нема ни у дубљим слојевима.

"РХМЗ прати стање влаге у земљишту до једног метра и показатељи су да нема дубинске влаге. Тренутно једино што може да се уради је да се тањира и то кратким тањирачама које имају ваљке иза, са укошеним тањирима. Велике тешке трањираче уколико се пусте на одговарајућу дубину знају да изваљују грудве. Киша мора да се чека, а у региону Средњег Баната је нема у најави у наредних десетак дана“, објашњава Рајачић.

Да би се ушло у обраду земљишта и сетву, потребно је да падне бар 50 литра кише по квадратном метру.

"Све испод тога није довољно. Можда би помогло мало припрему, али није довољно за сетву, јер се обрадом додатно исушује земљиште. Уколико неадекватно припремљено земљиште будемо ђубрили, па сејали само ћемо се излагати непотребном трошку, јер је питање шта ће бити", наводи.

Пољопривредници ће штедети на ђубриву и сертификованом семену

Стручњаци кажу да су климатске промене помериле оптималне рокове сетве који су некада важили и то за 10 до 15 дана.

"Ситуација на терену је таква да припрема земљишта доста споро иде. Због значајно нижих приноса соје, сунцокрета, кукуруза видим да произвођачи гледају да уштеде на ђубриву. Такође, и ове године ће се добар део њих вратити примени несертификованог семена, а опет како би уштедели. Препорука науке је да се ради анализа земљишта, да се примени одговарајућа количина ђубирва и да се користи сертификовано семе", каже Милан Миросављевић из Института за ратарство и повртарство Нови Сад.

Иако се рокови померају, било би добро да се сетва заврши крајем октобра, уколико то буде могуће.

"Температуре су у просеку за сваки месец порасле за 2-3 степена. Усеви који се посеју и почетком новембра успевају да до половине децембра уђу у фазу бокорења тј. формираног чвора бокорења, а то су добри услови за презимљавање. Нажалост, у претходним годинама нисмо имали јаке зиме, тако да не треба ни журити са сетвом да усеви не уђу превише бујни у зиму", истиче.

Север земље је ове године имао значајно мање падавина од централног дела. Посебно је тешко у Банату. На начин на који ће се земљште припремити за сетву осим суше и предусева значајно ће утицати и то ком типу земљишта припадају парцеле које произвођачи планирају да посеју пшеницом.

Уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић каже да тренутно нема великих несташица дизела, али да ће цене остати високе и да ће много зависити од даљег развоја ситуације на Блиском истоку.

"Дизела ће мањкати на тржишту и због тог заливског рата, због тога што су руске рафинерије бомбардоване, што је пуно њих уништено, што је Европа донела одлуку да неће руски дизел, као ни руску нафту", рекла је Путниковићева.

Говорећи о ослобађању горива из стратешких резерви, Путниковићева је навела да је циљ да се спречи већи раст цена и обезбеди довољно горива на бензинским станицама.

"Иде се на то да цена не скочи превише због стандарда грађана, али и да буде довољно да не буде несташице на пумпама, јер то је оно најгоре што би могло да се деси", рекла је Путниковићева.

Цене дизела у Немачкој и до три евра

Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић наводи да су цене горива у Немачкој и даље високе. Дизел се на бензинским станицама продаје за око 2,30 до 2,40 евра по литру, док на ауто-путевима цена достиже око три евра.

Говорећи о стратешким резервама, Радичевић је навео да су Немачка и Француска већ ослобађале део својих резерви. Немачка је, према његовим речима, ослободила око 20 милиона барела дизела, а Француска око 15 милиона.

Проблем за Европску унију је и то што су многе рафинерије последњих година заустављене из еколошких разлога, због чега Европа зависи од увоза већ прерађеног горива.

"Европска унија врло зависи од увоза дизела, значи већ прерађене сирове нафте", рекао је Радичевић, наводећи да је такав увоз знатно скупљи од увоза сирове нафте.

Око 50 одсто поморског увоза дизела у Европу долази из Сједињених Америчких Држава, што је, како је објаснио Радичевић, један од разлога због којих је амерички председник Доналд Трамп могао да изврши притисак на европске земље да ослободе веће количине горива из стратешких резерви.

"И због тога је Трамп и могао тако да им запрети и да их натера да испусте много више из својих стратешких резерви", навео је Радичевић.

Европа тражи нове изворе нафте и гаса

Европске земље покушавају да обезбеде нове изворе енергената. Према речима Радичевића, Немачка тренутно не разматра обнову снабдевања руском нафтом, већ покушава да обезбеди нафту из других извора, укључујући Казахстан.

"Немачка заправо не зависи толико од нафте из Ормуског мореуза, али је проблем тог физичког мањка на светском тржишту", истакао је Радичевић.

Навео је да Европа настоји да усклади еколошке циљеве са потребом да обезбеди довољно енергената за привреду. Као један од потенцијала унутар Европе поменуо је резерве нафте и гаса у Црном мору код Румуније.

"Они који мало реалније сагледавају да би Европа требало да искористи своје потенцијале, не само у Норвешкој, него рецимо код нас суседној Румунији, где у Црном мору постоје резерве и нафте и гаса", рекао је Радичевић.

Путниковићева: Европа мора да тражи нове правце за снабдевање гасом и нафтом

Када је реч о гасу, Путниковићева је навела да и његова цена осцилира, као и да је поскупљење већ утицало на инфлацију у Европи. Према њеним речима, Европа ће морати да пронађе нове начине снабдевања и дугорочне аранжмане са различитим произвођачима.

"И, наравно, цена гаса прати нафту, а гас такође не долази из тих заливских земаља. Катар је, знамо, имао великих проблема и сада једноставно имамо то да се из Америке, из Аустралије и из других земаља које извозе гас прерасподељује на азијско и европско тржиште", рекла је Путниковићева.

Говорећи о ценама, навела је да је гас у Европи већ утицао на инфлацију.

"То је нешто што је већ утицало на инфлацију. Мислим, целе ове године гас је био скупљи и имамо ситуацију да, ево, јутрос је била вест да је већа инфлација у Европи. То ће утицати, наравно, на европске привреде и мораће да се нађе неко решење, неко дугорочно", истакла је Путниковићева.

Према њеним речима, Европа већ тражи нове правце снабдевања, разговара са различитим произвођачима и настоји да обезбеди енергенте по што нижој цени.

"Вероватно ће се правити неки дугорочни аранжмани. Прича се и са Алжиром, што се нафте тиче, прича се с афричким земљама. Значи, прави се једна нова, да кажемо, мапа како да иду набавке ка Европи, да буду енергенти што јефтинији", рекла је Путниковићева.

Немачке резерве гаса на ниском нивоу

Посебна неизвесност уочи зиме постоји у Немачкој. Радичевић је навео да су тамошња складишта гаса попуњена око 58 одсто, док су на нивоу Европске уније попуњена око 72 одсто.

Немачка се, како је објаснио, делимично ослања и на временске прилике. Постоје процене да би зима могла да буде топлија и ветровитија, што би омогућило већу производњу струје из ветропаркова и мању потрошњу гаса за гасне електране.

"Друге пак прогнозе кажу да уколико не буде тако топла зима, у јануару би Немачка могла да буде у проблему по питању гаса", упозорио је Радичевић.

Србија има обезбеђене залихе гаса

Када је реч о Србији, Путниковићева наводи да не би требало да буде проблема са снабдевањем гасом током предстојеће зиме.

"Ми имамо попуњена складишта гаса у Банатском Двору и ово што је закупљено у Мађарској. Обновљен је пре неки дан аранжман са Русијом, тако да ће бити допремања гаса. Нећемо имати тај проблем", рекла је Путниковићева.

Навела је да ће се разговарати и о новим гасним правцима за наредне зиме, како би Србија била додатно обезбеђена.

Када је реч о производњи електричне енергије, Путниковићева каже да у Србији има довољно угља на депонијама, као и да није потрошена сва вода из расположивих хидроенергетских капацитета.

"Тако да имамо, да кажемо, залог да неће бити проблема. Наравно, све зависи колико буде хладна зима и надајмо се да неће бити додатних проблема", рекла је Путниковићева.

Ипак, неизвесност остаје када је реч о нафтним дериватима и ситуацији у Нафтној индустрији Србије. Путниковићева је навела да се питање лиценце продужава из месеца у месец.

После састанка најављено је да ће прве цеви за деоницу кроз Србију бити постављене следеће недеље.

Све четири земље су део шире гасне иницијативе, такозваног вертикалног гасног коридора, који укључује и друге државе југоисточне и централне Европе. Тема је била и превазилажење тренутне енергетске кризе и заједничко ублажавање њених последица.

Критична енергетска ситуација

Земље региона суочавају се са потребом повећања производних капацитета и улагања у обновљиве изворе енергије, а једна од тема била је и сарадња у електроенергетском сектору, као и изградња нових далековода ради лакше размене електричне енергије.

Министарка енергетике Србије у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да је тренутно критична енергетска ситуација пред зимску сезону, која, како каже, подсећа на 2022. годину када је реч о расту цена енергената.

"Гас је отишао на 780 евра за хиљаду кубних метара, барел нафте кошта око 100 долара, а цене електричне енергије се крећу у распону од 180 до 220 евра по мегават-сату и расту у претходна три месеца", рекла је Ђедовић Хандановић.

Следећи самит у Софији

Министар животне средине и енергетике Грчке Ставрос Папаствру рекао је да се свакодневно суочавамо са истим изазовима – да грађанима обезбедимо приступачну и поуздану енергију.

"Елементи безбедности и приступачности директно су повезани са оним што овде радимо. Оригинална енергетска интерконекција, регионална енергетска корпорација, саставни су део напора да наше земље имају сигурну и приступачну енергију", поручио је Папаствру.

Први самит министара енергетике Србије, Северне Македоније, Грчке и Бугарске одржан је у Атини, када је договорено да ће други бити одржан у Београду, док је трећи заказан за бугарску престоницу Софију. На њега ће бити позвана и Румунија.

Професор Исмаил Мусабеговић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да на инфлацију утичу сукоб између Америке и Ирана и рат у Украјини, док је инфлација у Европи просечно достигла око 3,8 одсто.

"Глобални економски изазови су невероватни. У суштини, проблем је енергија, која подиже инфлацију до те мере да централне банке морају да воде рестриктивну монетарну политику у Европи. Као платежно средство евро користи 21 земља, па су одлуке Европске централне банке у њиховој надлежности", каже Мусабеговић.

Према његовим речима, када би зараћене стране постигле договор, инфлаторни притисак био би мањи, посебно због оштећења енергетских објеката и затварања Ормуског мореуза.

"У овом тренутку је затворен простор за јефтин новац и у догледно време га неће бити. Све је строжа и рестриктивнија монетарна политика, па је новац поскупео како би се сузбила инфлација", наводи Мусабеговић.

Скуп гас и резерве за зиму

Мусабеговић, такође, наводи да су за предстојећу зиму важне цене енергената, а да се посебно цена гаса не смирује, која је прешла 720 долара за хиљаду кубних метара, што додатно поскупљује производњу и трошкове домаћинстава, посебно у Европи. "Сви се боре да обезбеде резерве за зиму, али нисам оптимиста да ће се ситуација побољшати", сматра гост Јутарњег програма.

Подсећа да је једна од главних мера монетарне политике коју спроводе централне банке референтна каматна стопа, док се еурибор повећава када расту каматне стопе, као део мера за „обуздавање“ инфлације.

"Када је реч о еурибору, мислим да ће доћи до још једног повећања. Да ли ће бити 0,25 процентних поена, то ће се одразити на људе који имају стамбене кредите индексиране у еврима", наводи Мусабеговић.

Рате за стамбени кредит

Мусабеговић додаје да се у уговоре за стамбени кредит уграђује тромесечни или шестомесечни еурибор, а током ревизије се мења рата кредита.

"Ако имате варијабилну каматну стопу која се усклађује на три месеца, четири пута годишње ће вам се променити рата, док се код шестомесечног еурибора рата мења два пута годишње. Када сте на почетку отплате кредита, можете осетити највеће повећање рате, за разлику од ситуације када сте на средини или крају отплате", наводи професор.

Говорећи о потезима Народне банке Србије, Мусабеговић наводи да су њене одлуке биле рестриктивне и опрезне, али сматра да је добро проценила шта ће се дешавати и није мењала каматну стопу.

"Промена референтне каматне стопе у Европи може да доведе Народну банку Србије до тога да размисли о евентуалном повећању, али лично не очекујем да ће до тога доћи, јер су сви људи који имају кредите индексиране у еурибору заштићени законом и уведени су плафони до којих банке могу да подижу каматне стопе", наводи Мусебеговић.

Професор на Београдској банкарској академији Исмаил Мусабеговић не очекује велики удар на кућне буџете када је реч о кредитима, као ни хиперинфлацију или значајнији раст инфлације у Србији.

У претходном периоду Министарству су се јављали грађани који кажу да су преварени позивањем да улажу новац у такву платформу.

Лажна "инвестициона платформа" у имејловима упућеним на адресе грађана представља се као “државни инвестициони пројекат на светској берзи у сарадњи Европске уније са Министарством финансија Републике Србије“, док се у заглављу наводе називи – “RS Invest“ и “Kraken Capital Limited“. Министарство у саопштењу демантује да такав пројекат постоји.

"Злоупотребљени подаци Министарства финансија"

“У сврху преваре грађана су злоупотребљени подаци Министарства финансија и лик министра финансија у техничком мандату Синише Малог“, пише у саопштењу.

Моле се грађани који приме електронску пошту са овом садржином да не отварају приложене линкове, не остављају личне и финансијске податке, те да не уплаћују новац и да поруку пријаве надлежним органима као покушај преваре, закључује се у саопштењу Министарства финансија.

"Ситуација што се тиче снабдевања није сјајна. Ми увозимо из БиХ пелет, цена такође није мала, али народ мора да купује“, рекао је за РТС један од продаваца.

Професор Шумарског факултета у Београду Бранко Главоњић каже да на око 80 одсто стоваришта пелета има довољно и да нема дужег чекања на испоруку. Та стоваришта се редовно снабдевају од домаћих фабрика, док се део пелета обезбеђује и из увоза.

"У неких 20 одсто малопродајних објеката ситуација је променљива. Ти објекти углавном раде по принципу од испоруке до испоруке и између две испоруке дешава се да нема пелета. Али генерално можемо рећи да је ситуација на тржишту пелета релативно стабилна по питању снабдевања, као и по питању цена", каже Главоњић.

Наводи да је један од разлога за раст цена то што је повећана потражња почела знатно раније него претходних година. Док су велике набавке пелета прошле године почеле у октобру, нова сезона набавке почела је већ у јулу.

"Имали смо прошлогодишњи октобар, новембар и децембар сада у јулу, августу и септембру, када је велики број потрошача кренуо у набавку. У једном кратком временском периоду дошло је до наглог раста потражње. Класична тржишна законитост, чим крене тако велики раст потражње – долази и до раста цена", објашњава Главоњић.

Даље повећање цена изазвало би реакцију државе

Истиче да су цене пелета тренутно превисоке и да је на састанку у Привредној комори Србије произвођачима и трговцима упућен апел да не настављају са повећањем цена.

"Свако даље повећање цена сигурно би изазвало реакцију државе у смислу доношења одговарајуће мере", каже Главоњић.

Он, међутим, подсећа да је ограничење цена пелета већ било примењено 2022. године, када је цена била ограничена на 38.000 динара по тони. Та мера, оцењује, није дала очекиване дугорочне резултате.

"Доношење мере је нека врста крајње опције. Мислим да је до сада рађено релативно добро, у смислу да су се користили неки други механизми да се заустави даљи раст цена, а да се не поремети снабдевеност домаћег тржишта", навео је професор.

Потрошачи почели раније да купују пелет

Професор Главоњић сматра да је ранија куповина пелета последица и психолошког ефекта, односно страха потрошача од могуће несташице и раста цена.

"Домаће фабрике могу да произведу оне количине пелета које домаће становништво има потребу да потроши у току једне грејне сезоне. Практично, негде око 90 до 92 одсто укупне потрошње пелета у Србији задовољава се домаћом производњом", каже Главоњић.

Додаје да је добро што су потрошачи ове године почели раније да набављају пелет, али да није било коректно да произвођачи и трговци већ у јулу подигну цене.

Према његовим речима, сада се бележи пад потражње, што је допринело стабилизацији цена.

"Заиста нема неких већих померања када су у питању цене", наводи Главоњић.

Скоро 200.000 домаћинстава користи пелет

Број домаћинстава која користе пелет значајно је порастао у последњих неколико година. Пре три године било их је око 160.000, док је сада тај број близу 200.000.

Главоњић очекује да ће у овој грејној сезони број домаћинстава која користе пелет премашити 200.000.

Истиче, међутим, да је ове године први пут дошло до ситуације да је грејање на пелет скупље од грејања на струју, уколико се користе пећи које се пуне током ноћи.

"То је, уосталом, податак Агенције за енергетику, која је направила преглед свих енергената и трошкова грејања за предстојећу грејну сезону. Просто, недопустиво је да пелет буде скупљи од струје", каже професор.

"Нема разлога за панику"

Прошлогодишња зима није била подједнако оштра у свим деловима Србије, па домаћинствима није остало много пелета на залихама. Ипак, Главоњић поручује да нема разлога за панику.

"Заиста нема разлога за било какву панику или за бригу. Пелета ће бити, било домаћег или увозног, много више, наравно, домаћег, јер тај увозни пелет чини негде мање од 10 одсто укупне потрошње", каже Главоњић.

Потрошачима саветује да буду стрпљиви и да не купују пелет по највишим ценама.

"Само будите стрпљиви, немојте журити, немојте плаћати пелет по тако високим ценама", поручио је Главоњић.

На дневном нивоу, додаје, прате се цене пелета на тржишту, како на Шумарском факултету у Београду, тако и у надлежним министарствима.

На потражњу за пелетом могло би да утиче и евентуално повећање цене струје, јер се та два енергента, према речима Главоњића, међусобно надопуњују.

Када је реч о дрвним горивима, Србија није увозно зависна, истиче Главоњић. Домаћа сировина и производња могу да покрију потребе домаћинстава која користе огревно дрво и пелет.

Циљ је и да се што више лекова за ретке болести нађе на листи.

"Сада фармацеутске компаније долазе у Србију, наши пацијенти добијају најновију терапију, имају прилику да учествују у клиничким испитивањима. Не смемо ни то заборавити. Неких 349 клиничких испитивања се спроводи за хумане лекове у Србији тренутно", каже Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства. 

По стандардима ЕУ

Пут до новог лека је дуг и скуп. Око 80 одсто инвестиција фармацеутских компанија је у опрему, показују подаци Привредне коморе Србије. Скоро 90 одсто њих каже да се финансирају из сопствених средстава.

"Уложили смо заиста стотине милиона у последњих неколико година а управо смо од Глобалног извршног одбора Штада добили одобрење да у Вршац инвестирамо још 20 милиона евра. Тако ћемо повећати производњу и изградити нове капацитете и мислим да то показује посвећеност будућности", каже Питер Голдшмит, генерални директор "Штада групе".

Произвођачи фармацеутских производа и препарата су велики увозници због сировинске зависности, али и велики извозници. Прошле године скоро милијарду евра што је скок од 30,2 одсто и 2,8 одсто у укупном извозу. Само из Вршца лекови стижу у више од 100 земаља.

"У Србији не производимо само у квалитету који је добар за Немачку а која има највише стандарде квалитета, већ све што овде производимо је по стандардима Европске уније", каже Питер Голдшмит.

Отров за пацове и антифриз у фалсификованим лековима 

Глобални проблем су међутим фалсификовани лекови. Према процени Светске здравствене организације, на том црном тржишту обрће се око 460 милијарди долара годишње.

Павле Зелић каже да су у фалсификованим лековима налазили и отров за пацове, антифриз, прах од цигле, боју за путеве.

"Све оно што су фалсификатори користили да имитирају изглед таблета али наравно да се у њој не налази никаква активна супстанца а за пацијенте којима је то била последња сламка и шанса за преживљавање може бити и смртна пресуда", каже Зелић.

У Србији је својевремено откривен фалсификован лек "оземпик" али и више од 3.000 огласа који нуде чудотворне суплементе. То је мање него пре неколико година што потврђује да мере борбе дају резултате.

Из агенције апелују на грађане да је најбоља превентива не куповати лекове преко интернета и на друштвеним мрежама.

Професор Академије струковних студија у Шапцу Милан Благојевић каже за РТС да су биопестициди природног порекла и прецизније делују на штеточине, али да њихова успешна примена захтева више знања и искуства.

"Биопестициди су производи природног порекла који садрже живе микроорганизме – бактерије, гљиве, вирусе или друге организме, њихове метаболите, биљне екстракте и минерале. Користе се не само за заштиту, већ и за исхрану биљака“, објашњава Благојевић.

Биопестициди не уништавају корисне организме

Једна од главних предности биопестицида је то што су усмерени на одређене патогене и штеточине, за разлику од синтетичких средстава која могу да делују и на корисне организме.

"Биопестициди су уско специјализовани и гађају само патогене или штеточине за које су намењени. Пестициди које тренутно употребљавамо, односно синтетичка једињења уништавају и нециљане, корисне организме, попут пчела, док биопестициди имају строго специфичан начин деловања и не угрожавају нециљане организме“, наводи Благојевић.

Ипак, њихова ефикасност зависи од начина и тренутка примене.

"Нису толико ефикасни као хемијски, односно синтетички пестициди. Потребно је велико искуство и знање о томе када и на који начин се примењују. Ефикасни су ако се примене правовремено, када је то заиста неопходно и када се стекну одговарајући услови“, истиче Благојевић.

Најефикаснији у пластеницима и стакленицима

Биопестициди су, према његовим речима, посебно погодни за производњу у затвореном простору, где произвођачи могу лакше да контролишу услове.

"У затвореним просторима, у повртарској и цвећарској производњи, пластеницима и стакленицима, можемо да контролишемо бар неке параметре спољне средине. На отвореном могу да буду готово ефикасни као и регуларна хемија када имамо могућност да их правовремено применимо", каже Благојевић.

Као једну од предности истиче и то што је реч о средствима природног порекла.

"Они нису инвазивни. Реч је о природном пореклу и може се рећи да су готово безопасни. Многи имају практично нулту каренцу, што значи да нису опасни по конзумацију чак и неколико сати после третирања“, наводи Благојевић.

Производња скупља и више од десет одсто

Биопестициди, међутим, повећавају трошкове производње јер је, за разлику од класичних пестицида, често потребно више третмана.

"Јесу скупљи у односу на регуларну хемију, али није питање само цене препарата. Са хемијским препаратом уђете у обрадиву површину и решите проблем практично једним проходом, док биопестициди захтевају већи број третмана. То додатно повећава трошкове производње“, објашњава Благојевић.

Процењује да би, уз довољно знања и искуства, производња могла да буде скупља око десет одсто, али упозорава да би у Србији трошак у почетку могао да буде и већи.

"Мислим да је десет одсто можда и мало, поготово што код нас сигурно не би остало на тих десет одсто. Немамо готово никакво искуство, па би долазило до грешака, понављања третмана и додатног поскупљења производње“, упозорава Благојевић.

Биопестициди доступни и у Србији

Ова средства већ могу да се набаве у Србији, али Благојевић поново наглашава да је за њихову правилну употребу потребно знање.

"Постоје фирме које се тиме баве и биопестициди се могу наћи. Питање је искуства и примене. Постоје и саветодавци који би могли да помогну произвођачима“, каже Благојевић.

Када је реч о прописима, указује да средства за заштиту биља и даље пролазе поступак регистрације у Србији.

"Ми и даље пролазимо регуларну контролу и пестициди пролазе поступак регистрације у Србији. Није реч о томе да, ако је нешто регистровано у Европској унији, по аутоматизму буде регистровано и код нас“, објашњава Благојевић.

Постепено увођење уместо потпуног избацивања хемије

Благојевић препоручује биопестициде онима који храну производе за сопствене потребе, док за велике произвођаче сматра да је реалније постепено увођење и комбиновање са конвенционалним средствима.

"Хобистима свакако препоручујем биопестициде. Они се и баве производњом да би имали своју безбедну храну и треба да их примењују и комбинују са другим начинима којима избегавају употребу хемије“, каже Благојевић.

Код професионалне производње, наглашава, прелазак не би требало да буде нагли.

"Ни у Европској унији не избацују нагло конвенционалне пестициде, већ комбинују биопестициде и конвенционална средства у оквиру интегралне производње биља, како не би дошло до наглог пада приноса и економске штете. Код озбиљних произвођача биопестициде треба уводити постепено, како бисмо стекли искуство у њиховој примени, а све у циљу производње здравствено безбедне хране“, закључује Благојевић.

Описали сте Београд као потенцијалну раскрсницу која повезује југоисточну Европу са глобалним компанијама и капиталом. Какве могућности "Џајтекс AI" може да донесе Србији?

- За нас је Београд право место у правом тренутку. И у самом граду и у ширем региону тренутно постоји значајан прилив капитала, а реализују се и бројни велики пројекти, вредни више милијарди долара, укључујући и улагања у унапређење инфраструктуре. Зато је тренутак веома добар. У регион ћемо довести међународну технолошку и инвестициону заједницу како би истражила нове пословне могућности.

То ће отворити велике шансе и за домаће компаније - да пронађу партнере, изађу на нова тржишта и развијају извозне послове, али овога пута све то могу да остваре овде, у свом граду.

Очекује се више од 700 излагача, 200 инвеститора и учесници из више од 120 земаља. Шта српски стартапи и технолошке компаније могу да добију од овог догађаја?

- Пре свега, "Џајтекс AI" је трговинска и пословна платформа. Један од наших главних циљева јесте да помогнемо српским компанијама да дођу до капитала, нових тржишта и нових клијената. Читав догађај је осмишљен тако да подстиче пословно повезивање.

Српске компаније које буду учествовале имаће прилику да упознају и директно разговарају са глобалним инвеститорима из Сједињених Држава, Азије и других делова света, који управљају капиталом вредним милијарде долара. Ту ће бити и мултинационалне компаније - неке које већ послују у региону, али и оне које ће овде доћи први пут.

То је прилика да се свету покажу снага домаћег технолошког екосистема, знање и таленат који постоје у Србији, али пре свега пословне могућности које се отварају у наредних пет до десет година.

Могу ли "Џајтекс AI" и Експо 2027 да помогну Београду да постане снажнији технолошки центар у региону?

- То је управо визија. Верујемо да ће Експо и "Џајтекс AI" имати велики утицај на локални технолошки екосистем.

Када говоримо о економском развоју, ту постоји неколико нивоа користи. Први је директан ефекат на технолошки сектор. Када у регион доведете стотине и хиљаде међународних технолошких компанија, понуђача решења и инвеститора, део тог капитала остаје овде, а из тих контаката настају нови пројекти и партнерства.

Али корист није ограничена само на технолошки сектор. Очекујемо око 20.000 посетилаца, од којих ће више од 10.000 бити из иностранства. Они ће боравити у Београду неколико дана, користити хотеле, такси, ресторане и друге услуге. Зато ће економски ефекат бити много шири од саме технолошке индустрије.

Поред тога, верујемо да ће 2027. година показати свету да је Београд веома добро припремљен за организацију великих међународних догађаја. Искуство нам говори да након тога и друге међународне организације и пословне мреже почињу да разматрају град као место за своје будуће догађаје. Зато смо веома узбуђени због онога што Београд очекује у наредних неколико година.