Ваљево је одабрано за разговор о овој теми због прекомерне употребе силе полиције над грађанима, углавном младим људима, учесницима протеста 14. августа 2025. године, који су у Карађорђевој улици претучени, а снимци и фотографије су подељене медијима и друштвеним мрежама.

Кривичне пријаве против полицајаца који су, према тврдњи адвоката и стручњака прекорачили овлашћења, предало је више од 25 Ваљеваца и процес је преузело Тужилаштво за организовани криминал Србије.

Специјалисти судске медицине, др Ђорђе Алемпијевић и др Слободан Николић, који су прегледали претучене грађане Ваљева и урадили извештаје, који ће послужити као докази у судским процесима, присуствовали су овој панел-дискусији.

Криминализација полиције у Србији, по мишљењу Вука Цвијића, новинара недељника "Радар", почела је 2016. године, доласком Небојше Стефановића и Дијане Хркаловић не чело Министрства унутрашњих послова и полиције, а спрегу полиције и парамедија дозволио је, бивши председник Србије, Александар Вучић. Исте године је оформљен Сектор за људске ресурсе у оквиру полиције, који је се бавио селектовањем кадрова и напредовањем у послу.

Пензионисани командант САЈ-а, Спасоје Вулевић сматра да је неопходно да се подвуче линија између политичког деловања и полицијског рада и да Служба за унутрашњу контролу полиције почне да делује. У периоду транзиције друштва потребна је и независна радна група која ће допринети деполитизацији полиције.

Светлана Станаревић, ванредна професорка Факултета безбедности у Београду и кандидаткиња за народног поланика на листи „Студенти побеђују", каже да ће у овој области бити неопходне две стратегије важне за безбедност државе и грађана, стратегија националне безбедности, односно одбране и стратегија безбедности грађана.

Испитиваће се и утврђивати одговорност „по дубини", односно свих који су прекорачили овлашћења. То је битно у процесу стварања слободнијег друштва у којем се поштују људска права о да би се вратило поверење грађана у институције.

Потребне су и организационе промене у сектору безбедности, а то подразумева и анализу о будућности Безбедносне информатине агенције. У том процесу учествоваће људи са експертским знањима.

Професорка Светлана Станаревић сматра да при избору особа на руководећим позицијама у полицији стручњаци треба да се баве психолошким профилима кандидата.

Заједнички закључак на панел-дискусији је да је, поред деполитизације, потребна транспарентност и јавност рада полиције.
Глишо Видовић из Ужица, председник Синдиката полиције „Слога", подржао је закључке панел-дискусије о деполитизацији полиције.

Трибина је требало да буде одржана 13. августа у Ваљеву, али је отказана, јер организатор није могао да добије адекватан простор.

Милован Миливојевић из Дљина каже да је осуђен само један, последња карика у том ланцу, Томо Стојић, а да им је председник државе, који је њега и његову породицу примио у Председништву, све обећао и "све слагао, осим покретања оптужнице".

"Значи, испратио нас на излаз, на врата из Председништва, клео се, како ће све учинити, све урадити, у децу своју, и помилује једног Тома Стојића", прича Миливојевић.

"Није радио на манекенској писти, него у фабрици барута"

Милован каже да их је увредио и приликом обиласка поплављеног подручја у лучанском крају. Председнику је, како наводи, рекао да му је дете изгорело у мајици и да се нису поштовали ни прописи рада, ни ништа.

"Ту маса новинара, сви новинари из Србије су били, каже: ‘Па, Миловане, није радио на манекенској писти, него у фабрици барута’", прича Миливојевић.

Судски обрти и помиловање

Апелациони суд у Крагујевцу прошле године донео је ослобађајућу пресуду Владимиру Лончаревићу, руководиоцу у фабрици "Милан Благојевић – Наменска". Његовом колеги Тому Стојићу казна је са три преиначена на две године, али је издржавање затворске казне предухитрило помиловање.

Миливојевић тврди да би Јовица Илић и њега ослободио.

"И то тврдим, одговорно тврдим и тако би било. Него нису могли, десила се проклета надстрешница, десили се студенти, Милован имао подршку испред суда у Крагујевцу", каже Миливојевић.

Притисци и затворена врата медија

Радничка породица Миливојевић живи у Дљину, бавећи се пољопривредом. Девет година преживљавали су голготу у борби за правду због смрти сина. Здравље им је нарушено, као и њиховој ћерки. Медији наклоњени власти били су за њих затворени, али су јавност окретали против те породице.

Нела Миливојевић наводи да је писало да су страни плаћеници, да их финансирају стране агентуре, да су жути и да су "продали сина".

"То ја не могу да вам опишем речима шта смо све преживљавали", каже Нела Миливојевић.

Као да трагедија није била довољно тешка, па су их многи из фабрике и Лучана избегавали или окретали главу све до 26. октобра ове године.

Нела Миливојевић наводи да после избора нико није прошао улицом поред ње, а да се није јавио, док су се пре тога јављали само они који су били уз њих.

Последња жеља родитеља

Милован додаје да девет година тражи одобрење да постави спомен-плочу, величине портрета, на спољном зиду фабрике да је ту страдао његов син. Одлазећа власт му то није дозволила, али верује у промене. Нада се да ће ова његова последња родитељска жеља бити испуњена.

"И да ћу ја то успети да ставим, да зовнем свештеника, да то освешта и да изађем из те проклете фабрике и да се више никад не враћам. И ту никад нико мој, никад више неће долазити, нити ће радити", поручује Миливојевић.

Свима који су спутавали правду или се огрешили о ту породицу Милован је хришћански опростио, али каже да никада неће заборавити. Две унучице су им унеле светлост у живот, након дуге таме.

Са снимком је отишла на одељење, где је у ходнику затражила да га неко погледа.

"А ко ти води трудноћу?", упитала ју је, према њеним речима, помоћна радница.

Како даље пише у изјави мајке Емине убрзо је наишла др Јасмина Хамидовић. Оценила је да снимак није добар и да треба да га понови, а да ће, уколико и други буде лош, морати да је прими на одељење. Обновљени снимак је, како наводи Емина Реброња, поново био лош.

Др Хамидовић ју је око 11.30 примила на одељење и лично урадила нови ЦТГ снимак, "на којем је такође уочила да нешто није у реду", стоји у Емининој писаној изјави. Позвала је др Доловац, која је то потврдила, па су је одвеле на ултразвучни преглед.

Према речима мајке, лекарке су на ултразвуку приметиле вишак плодове воде и могућу аномалију у пределу срца. Др Доловац је затим позвала колеге како би и они изнели своје мишљење.

Др Скендери, др Нечко, др Сабина Ћоровић и неонатолог су, наводи Реброња, закључили да је потребно да хитно буде санитетским возилом пребачена у Крагујевац. Почели су и припрему документације.

"Дајте, људи, да видимо прво шта је са женом, да ли је за порођај", предложила је, према речима мајке, др Скендери пре него што буде упућена у Крагујевац.

После прегледа, др Скендери је, како наводи Реброња, оценила да је већ потпуно спремна за порођај и да од транспорта у Крагујевац нема ништа.

"Нисам мислила да ћу се породити, дошла сам на преглед"

У међувремену је дошло до смене лекара. Др Хамидовић, која ју је примила на одељење, препустила је случај др Доловац, која се, према речима мајке, противила и негодовала, нарочито након што је утврђено да постоје могуће компликације. Др Хамидовић је отишла, а са њом и остали лекари са којима су се претходно консултовали.

Др Доловац ју је увела у порођајну салу, где јој је укључена стимулација за вештачко изазивање порођајних болова, јер до тада није осећала контракције.

"Заправо, тог дана нисам ни мислила да ћу се породити, већ сам само дошла на редовни ЦТГ преглед", навела је Емина Реброња.

Др Доловац је, стоји даље у изјави, телефоном позвала др Шаћића и рекла да не може сама да обави порођај јер јој је то "први природни порођај". Др Шаћић је дошао после пола сата и придружио јој се у порођајној сали.

Болови су после неколико стимулација почели, али нису били довољно јаки да би порођај напредовао, написала је Реброња у изјави. Лекари су је више пута прегледали и, како наводи, међусобно закључили да ипак није потпуно спремна за порођај и да јој грлић материце још није био спуштен, супротно ономе што је раније рекла др Скендери.

"Ту настаје конфузија, јер је тај податак био кључан у одлуци о транспорту у Крагујевац", истакла је мајка.

"Молила сам за царски рез"

Скоро пола сата чекали су да контракције постану учесталије. Беба је, према речима мајке, већ била мирна у стомаку и није имала снаге, што је, како наводи, показао и ЦТГ снимак.

"Молила сам је да ми уради царски рез јер сам приметила да порођај не иде лако као у претходним порођајима, али докторка је одбијала и рекла да болница нема довољно крви, да сам малокрвна, да сам петоротка и да је грехота радити ми царски кад могу то", навела је Емина Реброња.

Лекари су затим, стоји у писаној изјави, вештачки пробили водењак и утврдили да је плодова вода зелена. При новом покушају да се порођај заврши, изашла је само бебина глава, а лекари су се, наводи мајка, смењивали и притискали јој стомак.

"Али беба не излази, већ се заглавила немајући снаге. Беба се у погрешној ротацији спустила у канал и нема даље. Могла бих сад да вриштим од бола како је то било", написала је Емина Реброња.

Лекари су у тим тренуцима покушавали да окрену бебу како би што пре изашла и како се не би угушила. Питали су се и да ли да је секу, написала је Реброња.

Емина Реброња наводи и да се сећа речи др Шаћића: "Сеци је, нешто да буде, прво ће то питати". 

Како је описала, то су и урадили, њој су текле сузе, међутим, ни тада беба није изашла. У помоћ су позвали др Сабину и др Суаду, али је, према њеним речима, стигла само др Сабина, која се одмах укључила у порођај.

Реброња наводи да се др Сабина попела на њу и рукама притискала стомак, након чега је беба изашла, али је, тврди, већ била мртва.

"Цео мој свет се у том моменту срушио", написала је Емина.

Према њеним речима, лекари су наредних петнаестак минута покушавали да реанимирају бебу, али без успеха.

Наводи и да је шеф патологије њеном супругу рекао да је узрок смрти бебе удисање плодове воде уместо ваздуха.

На крају изјаве, Емина Реброња поставља питање "зашто је тако тежак случај поверен младој гинеколошкињи без довољно искуства".

Такође је најавила да ће тражити правну одговорност због тога што су "лекари незаконито изнели њене приватне и медицинске податке у јавност".

Лекари Гинеколошко-акушерског одељења Опште болнице у Новом Пазару саопштили су да били у ситуацији да бирају између живота мајке и детета и да им је приоритет био да спасу породиљу.

Стручна комисија утврђује да ли је било пропуста.

Грађани Новог Пазара протестовали су тражећи да се случај расветли, утврди евентуална одговорност и смени руководство Опште болнице, на челу са директором Мехом Махмутовићем.

Комора наглашава да право на критику не може бити оправдање за нарушавање професионалног интегритета, достојанства и безбедности јавних извршитеља који поступају у складу са Уставом и законима Србије.

Подсећају да је пре увођења јавних извршитеља Законом о извршењу и обезбеђењу из 2011. године, систем судског извршења био оптерећен великим бројем нерешених предмета.

Како наводе, немогућност грађана да остваре права призната правноснажним судским одлукама довела је до бројних представки против Србије пред Европским судом за људска права, због повреде права на правично суђење и суђење у разумном року.

У Комори оцењују да су јавни извршитељи током протеклих 14 година ефикасношћу и резултатима рада потврдили оправданост свог места у правосудном систему.

Комора поручује да остаје отворена за стручни и аргументовани дијалог, али одбацује, како наводи, неосноване и тенденциозне изјаве којима се нарушава углед јавноизвршитељске професије.

Истиче се да се не може другачије објаснити чињеница да је РТВ за претходних 20 година редовно извештавао о раду покрајинске скупштине, без обзира да ли је на челу Покрајинске владе била Српска напредна странка или Демократска странка (као што је то био случај до 2016. године), да би сада такво извештавање изостало.

Како се додаје, већ у дану након објаве изборних резултата 25. октобра, на челу Радио-телевизије Војводине долази до драстичних промена у руководству телевизије, али и уређивачке политике, иако се у Србији у недељу 25. октобра није гласало на покрајинским, већ на парламентарним изборима.

"Таква промена је условила да ново руководство телевизије, очигледно наклоњено новој владајућој већини на републичком нивоу, одлучи да осим уређивачке политике укине и право грађана северне српске покрајине на извештавање о раду покрајинске скупштине", истиче се у саопштењу.

Подсећа се да је целокупна опрема потребна за пренос скупштинских седница финансирана из буџета Покрајинске владе, као што је финансирана и сама изградња новог објекта РТВ-а на Мишелуку.

У саопштењу се додаје да је, осим тога што је одлучило да ускрати грађанима право на непристрасно и правовремено извештавање, руководство РТВ-а очигледно злоупотребило сва средства која су им буџетом намењена за рад.

Истиче се да се Радио-телевизија Војводине у целини финансира из буџета пореских обвезника грађана Србије који живе на простору северне српске покрајине Војводине.

"Зато је та телевизија обавезна и дужна да грађане који их плаћају информише о раду највишег нормативног тела АП Војводине, уместо што угрожава транспарентност рада покрајинских институција", наводи се у саопштењу.

Програмски савет РТВ-а позвао је ново руководство РТВ-а да "под хитно престане са том погубном праксом цензуре", да се врати правовременом, објективном и непристрасном извештавању грађана и да убудуће преноси седнице Скупштине АП Војводине, како је то и предвиђено Законом о јавном информисању и медијима, као и свим другим позитивноправним прописима и медијским кодексима.

Основни проблем, према његовим речима, лежи у начину на који је уређен систем.

"Извршни поступак је приватизован Законом о извршењу и обезбеђењу 2011. године, када су јавни извршитељи постали приватни предузетници који судске одлуке и веродостојне исправе извршавају за профит, што је довело до бројних неправди за протеклих 15 година", истакао је Златић.

Нагласио је и да су проблеми у пракси проузроковани управо чињеницом да извршитељи раде као предузетници са профитним мотивом на првом месту, али и, како наводи, "јако широким, практично шерифским овлашћењима" која су добили да у потпуности воде поступак.

Посебно је издвојио ситуације које се тичу положаја трећих лица.

"Када се ради о положају трећих лица, пошто они одлучују о приговору трећег лица, и онда нису дужни да, када приговор одбаце, упуте треће лице на парницу, и застану са поступком, него га настављају. Они практички доносе одлуке уместо суда, односно прејудицирају судске одлуке", додаје Златић.

Ризици по грађане и дуготрајне последице парница

Златић упозорава да овакви поступци доводе до ситуација које је касније изузетно тешко исправити, наводећи пример избацивања људи из њихових јединих домова.

"Ако вас избаце напоље из вашег јединог дома и онда то продају, док ви у парници докажете да нешто није било у реду, питање је када ћете моћи у њега да се вратите. Значи, ситуација се ужасно компликује након тога", упозорава Златић.

Из удружења поручују да је њихов вишегодишњи захтев да се извршитељи врате под стварну судску контролу и да поново буду радници суда, као што су и били пре реформе.

Изостанак дијалога са претходним властима

На питање да ли је удружење у претходном периоду имало комуникацију са надлежнима, Златић одговара да су се обраћали небројено пута.

"Обраћали смо се како различитим министрима правде у различитим кабинетима у протеклих 10 година, као и Уставном суду са захтевом за оцену уставности Закона о извршењу и обезбеђењу. Одговоре нисмо добијали“, рекао је Златић.

Такође, додао је да током измена закона 2019. године, као и прошле године, организацији није било омогућено да на адекватан начин учествује у јавним расправама, уз подсећање да је 2019. године једино било могуће учествовати онлајн пошто расправа није била организована уживо.

Порука будућој власти и кључни захтеви

Истиче и да данашњи протест представља јасну поруку новом руководству Министарства правде. Златић наглашава да се акција обраћа министру који долазе на функцију, са жељом да се актуелизује оно што стоји у програмском минимуму.

"Да подвучемо шта стоји у програмском минимуму који су потписали народни посланици и на шта се владајућа већина обавезала, и да по преузимању дужности новог министра или министарке тражимо састанак на коме ћемо разговарати о оним детаљима који су озбиљни, али шири од онога што је могло бити део програма“, навео је Златић.

Као најважнију тему за будуће разговоре са новом влашћу, Златић је, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", издвојио питање обештећења људи који су страдали у извршном поступку током протеклих 15 година примене Закона о извршењу и обезбеђењу.

"Добијете папир у коме пише да БИА - под сумњом да смо шпијунирали, не знам ни ја коме, и урушавали уставни поредак, дала предлог Вишем суду да одобри мере прислушкивања, први пут у јуну, па у јулу и све тако су продужавали до 29. октобра, а фактички су 3. новембра прекинули те мере", истакла је Весна Малишић.

Надзирани просторије, аутомобили и електронска пошта

Главна и одговорна уреднца Радара прецизирала је шта је све обухватало праћење и надзор институција:

"Значи надзирали су наше службене просторије, просторије у којима смо ми боравили и друге, аутомобил колеге Милана Радоњића, нашу електронску пошту, дакле све што су могли да надзиру, они су надзирали", рекла је Малишић.

Малишић је додала да је овакав вид притиска изузетно трауматичан, нарочито када се има у виду да су, осим новинара и уредника, на удару и млади људи, студенти и опозициони политичари:

"И мени је можда најстрашније, ајде, ми смо некако ветерани, прошли смо свашта, прошли смо и те 90-е, много тога, али, ми је баш трауматично било да слушају неке голобраде дечаке. Слушам синоћ тог дечака кога су прислушкивали. Он је млад, он се први пут суочава са тим шта је систем, шта је одговорност, и суочава се са тим да је он под надзором неке лудачке службе која му прати телефоне, куда се креће, можда му поставља бубице у куће. То је баш, баш јако, јако ружно", сматра Малишић.

''Медији су постали пси чувари власти“

Анализирајући шири друштвени контекст и положај медија, Малишић је указала на замену теза која се догодила у српском друштву:

"Стара је она реченица коју уче сви студенти новинарства на факултету, да су медији у ствари пас чувар демократије који чува све грађане једне земље од самовоље власти. А ми смо то овде претворили да су медији пси чувари власти од будног ока јавности и грађана. Та замена се догодила", истакла је Весна Млишић.

Она је нагласила да се о слободи медија у Србији говори још од деведесетих година кроз исту матрицу и поновила да су кључни приоритет у уређењу друштва јавни сервиси, који морају радити у интересу свих грађана, као и да информисање не сме да трпи прећуткивање важних догађаја.

Неизвесност унутар медијске групације

Коментаришући актуелну ситуацију у медијској групацији у којој послује Радар, Малишићева је, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", навела да се запослени налазе у стању неизвесности и да свакодневно пристижу различите верзије планова о судбини редакција. Посебно је нагласила важност унутрашње солидарности међу новинарима.

"Мислим да се брани професија и тако што не прихватате да саучествујете у свом уништењу или у промени медија на начин да он постане нешто потпуно другачије. Кад хоће да вас притисну, не постоји ништа важније од тога да се ви унутар својих редакција обједините и да кажете: 'Не може тако'“, закључила је Весна Малишић.

Инспекцијске службе су током обиласка терена 5. новембра утврдиле да је клизиште активно непосредно иза новоизграђеног потпорног зида, након зоне у којој су извођени радови на санацији клизишта.

Уочена су видљива оштећења коловоза и пешачке стазе, као и померање тла испод њихове конструкције.

Градски штаб за ванредне ситуације наложио је "Путевима Србије" да хитно доставе извештај о стању клизишта, угрожености саобраћајнице и могућности даљег ширења клизишта.

Комунална милиција ће евидентирати угрожена домаћинства

Грађевинској инспекцији наложено је да процени угроженост околних објеката и безбедност њиховог коришћења, док комунална инспекција треба да утврди стање на терену и предложи неопходне мере.

Комунална милиција ће, у сарадњи са Градском управом за социјалну и дечју заштиту, евидентирати угрожена домаћинства.

Уколико буде потребно, надлежне градске службе обезбедиће привремени смештај и збрињавање становништва.

Извештаји о стању клизишта, безбедности објеката и предложеним мерама биће хитно достављени Управи за ванредне ситуације у Новом Саду и Градском штабу за ванредне ситуације.

Из Градског штаба апелују на грађане да се не приближавају оштећеним површинама и зони клизишта, а на возаче да поштују постављену саобраћајну сигнализацију и упутства надлежних служби.

Конкурс је објављен у издању дневног листа Политика, а током дана се очекује да буде објављен и у Службеном гласнику.

У конкурсу је наведено да се именовање директора ПИО Фонда врши на период од четири године.

Уз пријаву, кандидат треба да достави и извод из матичне књиге рођених, уверење о држављанству Србије које није старије од шест месеци, диплому или уверење о стручној спреми, исправу којом се доказује радно искуство, уверење да се против кандидата не води истрага или кривични поступак због кривичног дела за које се гони по службеној дужности, као и уверење да кандидат није правноснажно осуђиван за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци.

Наведено је да се пријава на конкурс подноси у року од 15 дана од дана објављивања конкурса у Службеном гласнику, а пријаву је могуће поднети писаним путем, препорученом пошиљком или предајом на шалтеру писарнице Дирекције ПИО Фонда.

Додаје се да неблаговремене, неразумљиве и непотпуне, као и пријаве уз које нису приложени сви тражени докази неће бити разматране.

У конкурсу се наводи да ће изборни поступак бити спроведен увидом у податке из пријаве, увидом у документа достављена уз пријаву и усменим разговором са кандидатима.

"Датум усменог разговора са кандидатима биће накнадно одређен, о чему ће кандидати бити благовремено обавештени телефонским путем и електронском поштом", објављено је у конкурсу.

Актуелни директор ПИО Фонда Реља Огњеновић је дужност преузео 1. фебруара 2023. године, а пре тога је од фебруара 2020. обављао функцију заменика. Огњеновићу истиче мандат у фебруару наредне године.

Истраживање тима из Лабораторије за студије филантропије, солидарности и бриге при Институту за филозофију и друштвену теорију обухватило је 1.079 активних хуманитарних кампања на платформи фондације "Буди хуман". Анализирано је за које се дијагнозе најчешће прикупља новац, које потребе се финансирају, колико акције трају и колико су успешне.

Бојана Радовановић, виша научна сарадница Института за филозофију и друштвену теорију, навела је да болести нервног система доминирају међу дијагнозама за које се прикупља новац, и код деце и код одраслих.

"То је половина свих дијагноза забележених у узорку за децу, односи се на болести нервног система, а најчешће је ту церебрална парализа. Код одраслих, опет се појављују болести нервног система у трећини узорка,  мултипла склероза предњачи. Око петине дијагноза за одрасле су тумори", објаснила је Радовановићева.

Како је истакла, реч је углавном о болестима и стањима за која је неопходна дугорочна и континуирана нега.

У анализи је било око 600 акција за децу и око 400 за одрасле. Радовановићева је указала на то да породице које покрећу кампање пролазе кроз двоструку патњу – поред бриге о болесном члану породице, морају да осмисле начин да привуку пажњу јавности и прикупе новац.

"Они негују, уз негу детета или уз негу ближњег члана породице, они морају и да изађу на једно, па можемо рећи, тржиште патње, где се са осталим родитељима, породицама, оболелима надмећу за нашу пажњу", рекла је Радовановићева.

Немају све породице једнаке шансе да прикупе новац

Према њеним речима, за покретање успешне кампање потребне су одређене вештине и знања, а позиви за донације не појављују се само на платформама хуманитарних фондација, већ и на телевизији, друштвеним мрежама, билбордима и у родитељским групама.

"Међутим, ми не видимо све позиве. Њих тренутно има преко 2.000 активних кампања. Дакле, оне акције, хуманитарне акције које дођу до нас, то је један вероватно мали број“, навела је Радовановићева.

Објаснила је да до јавности чешће допиру кампање чији покретачи имају потребне вештине, знања и могућност да дођу до медија и других канала комуникације. Због тога, како је истакла, породице немају једнаке прилике да прикупе новац.

Само 15 одсто тренутно активних кампања из посматраног узорка близу је тражене суме. Радовановићева је нагласила да тај податак не представља општу стопу успешности свих хуманитарних акција, јер истраживање није обухватило све кампање које су икада покренуте.

Навела је и да међународно истраживање на више од 400.000 кампања показује да само 11 одсто њих прикупи тражена средства.

Више од 400 пацијената чека одобрење за терапију

Владан Жикић из Националне организације за ретке болести Србије рекао је да је ребалансом буџета за лечење ретких болести издвојено додатних две милијарде динара, што је омогућило да још око 140 пацијената започне лечење иновативним терапијама.

Како је навео, те терапије одобриле су америчка и европска агенција за лекове, а показале су се делотворним у заустављању прогресије ретких болести.

Ипак, према подацима којима располаже Национална организација за ретке болести Србије, више од 400 захтева за финансирање терапије још чека одобрење.

Жикић је објаснио да се потребе за финансирањем углавном процењују једном годишње, приликом припреме буџета за наредну годину, на основу захтева прикупљених током текуће године. Проблем настаје када одобрена средства не прате стварне потребе пацијената.

"И да фонд не добије та средства која је он тражио. Тако да ја овим путем заиста апелујем да постоји једна свест о неопходности. Иза тих бројева стоје људи. Људи, животи, породице. Стоје наша деца, чланови наше ближе и даље породице, наши рођаци, наши суграђани", поручио је Жикић.

Он је подсетио да је посебна буџетска линија за лечење ретких болести у Србији уведена 2013. године, када је обухватала две дијагнозе и осам пацијената. Данас се, како је навео, о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање лечи око 1.070 пацијената.

Системска решења како лечење не би зависило од хуманитарних акција

Жикић сматра да је неопходно наставити прилагођавање буџета стварним потребама и обезбедити више средстава за лечење пацијената који чекају терапију.

Поред буџета за ретке болести, постоје и други фондови и програми Министарства здравља који омогућавају слање деце на лечење у иностранство или успостављање дијагнозе када то није могуће у Србији.

"Када би имали много боља системска решења, мањи број породица би био принуђен на овај начин да прикупља средства", истакао је Жикић.

Према његовим речима, важна су и већа улагања у кадровске ресурсе здравственог система, како би пацијенти имали бољи приступ квалитетној здравственој заштити.

Саговорници РТС-а сагласни су да хуманитарне акције имају важну улогу у помоћи породицама, али да неједнаке могућности за прикупљање новца и велики број пацијената који чекају терапију указују на потребу за системским решењима.

Пријава против Н1 се односи на Јутарњи програм на тој телевизији у којем је ставове изнео Божо Прелевић.

Одлуке о покретању испитних поступака против ТВ Инфомер донете су због кршења правила медијског извештавања током предизборне кампање, као и због кршења изборне тишине, а због емисије Инфо јутро 9. октобра.

На седници је донета једногласна одлука о покретању поступка против ТВ Информер у вези са емисијом ''Српски дневник'' емитованом 25. септембра уз образложење да је реч о прикривеном  изборном програму и да се извесном лицу на терет ставља покушај извршења тешког кривичног дела.

У случају ТВ Kурир, Б92 и K1 испитни поступак је покренут због кршења правила у предизборној кампањи.

За ТВ Kурир због емисије Пулс Србије 7. октобра, за K1 због емисије Уранак 4. октобра, а Б92 због емисије Вести 4. октобра.

За другу пријаву против телевизије K1 оцењено је да нема основа, а  односила се на информативни програм емитован 4. октобра, а пријава против ТВ Танјуг такође није покренута, јер нема основа, а односила се на то да је у извештају у емисији ''Танјуг Тачно'' коришћен термин ''блокадери''.

Седници је присуствовало шесторо од осам изабраних чланова Савета РЕМ-а, а одсутне су биле Дубравка Валић Недељковић и Милева Малешић.

Чланови Савета РЕМ-а су на петој редовној седници одржаној у среду изрекли две мере забране за ТВ Прва – забрану емитовања "Вести" на један дан и забрану емитовања Јутарњег програма у трајању од пет дана, као и меру забране емитовања информативне емисије "Прве Инфо" на ТВ Информер у трајању од седам дана.

Те мере су изречене у оквиру испитних поступака покренутих због кршења правила медијског извештавања током изборне кампање.

Чланови Савета РЕМ-а донели су у среду одлуке о покретању испитних поступака против телевизија Курир, Прва, Информер, К1 и телевизије В5 из Ваљева.

МУП је ноћас покренуо систем "Пронађи ме" због нестанка десетогодишњег дечака.

Дечак је нестао јуче ујутру када је напустио дечји диспанзер у Смедеревској Паланци.

Његов нестанак пријављен је у вечерњим сатима због чега је активиран систем "Пронађи ме".

Декански колегијум Медицинског факултета огласио се саопштењем на сајту Факултета, оспоравајући аутентичност тог документа. Навели су да седница Савета тог дана није одржана, а документ су назвали "покушајем фалсификата од стране НН лица". У саопштењу се наводи и да су га потписале особе које су у пензији и нису чланови Савета.

Док се спор око одлука о смени деканке и именовању вршиоца дужности наставља, унутар академске заједнице продубљују се неслагања о начину изласка из кризе.

Након јавних иступа професора Радана Стојановића и некадашњег професора Медицинског факултета др Владимира Дугалића на телевизији Н1, у којима су поручили да не подржавају "јуришну политику" уласка у деканат, на друштвеној мрежи Икс, на налогу "Медицински факултет у блокади", објављено је саопштење у којем се наводи да Стојановић и Дугалић не говоре у име студената, већ износе личне ставове.

У саопштењу се истиче да су "поништавање одлуке о смени, успостављање законитог рада Факултета и поштовање академске аутономије једини легитиман пут ка изласку из кризе, након чега би требало спровести слободне и законите изборе".

О разлозима због којих сматрају да је неопходно другачије решавање кризе, последицама дуготрајног спора и реакцији на саопштење објављено на налогу "Медицински факултет у блокади", за Интернет портал РТС-а говоре професор Радан Стојановић и некадашњи професор Медицинског факултета др Владимир Дугалић.

Расписивање избора као једини начин

Професор др Радан Стојановић истиче да се агонија на Факултету продужава и наглашава да принципи поштовања права, легитимитета и легалитета морају да важе и у овом случају. Према његовим речима, одлуке суда морају се поштовати, а у међувремену би требало покренути процедуру за избор новог руководства.

"Не видим начин на који бисмо вратили деканку на њено место када се поступак води пред судом. Враћањем кадрова, мимо судске одлуке, отвара се могућност за такво понашање и у будућности. Једини начин је захтев в. д. управи да се распишу избори и да се крене напред, као и да се успостави добра самоконтрола тог изборног процеса како не би било махинација", наводи Стојановић.

Да актуелна криза већ утиче на свакодневни рад и функционисање установе, професор Стојановић илуструје примером одлагања седнице.

Према његовим речима, седница Изборног већа требало је да буде одржана 28. октобра, како би се разматрали избори запослених у виша звања, попут избора асистената у звање доцента или доцената у звање ванредног професора, али је, тврди, в. д. управа отказала седницу због притисака.

Стојановић, такође, не разуме повод за објављивање саопштења на налогу "Медицински факултет у блокади", као ни његов садржај. Истиче да колега Дугалић и он нису ни тврдили да говоре у име студената медицине, већ да као професори предлажу како да се из кризе изађе на морално и правно ваљан начин, у складу са вредностима за које се студенти боре.

"Питање је кога заправо представљају, да ли све студенте медицине или је то њихов лични став, а имају предност јер воде профил на друштвеним мрежама. Мислим да више од 95 одсто студената Медицинског факултета не мисли тако, а волео бих и да се јавно изјасне", закључује Стојановић за РТС.

"Студентске вредности се не смеју компромитовати"

Некадашњи професор Медицинског факултета др Владимир Дугалић истиче за Интернет портал РТС-а да се у решавању институционалне кризе на Медицинском факултету не смеју компромитовати изворне студентске вредности. Актуелна дешавања на Факултету описује као унутрашњи сукоб и реваншизам који наносе штету установи.

"Не треба ствари решавати преко колена када још није успостављена Скупштина. Ситуација на Факултету је таква да једна партијска екипа смењује другу. То су унутрашњи сукоби и реваншизми којима није место на Медицинском факултету", наводи Дугалић.

Подсећа да је крајем децембра 2025. године добио отказ у Универзитетском клиничком центру Србије, након чега му је, како наводи, престао и ангажман на Медицинском факултету.

"Студентске вредности су да се покуша враћање институција држави Србији на миран, законом прописан начин" истиче Дугалић.

Према његовим речима, Медицински факултет се претвара у политичку арену, док би циљ требало да буде промена политичког система и престанак мешања политике у именовање стручњака и будућих одговорних лица у институцијама, укључујући и Медицински факултет.

Саопштење "Медицинског факултета у блокади"

У саопштењу објављеном на налогу "Медицински факултет у блокади" наводи се да професор Стојановић и др Дугалић не говоре у име студената Медицинског факултета ни Студентског покрета, већ износе сопствене ставове који, како истичу, не одражавају њихово виђење институционалне кризе на Факултету.

"Сматрамо да су поништавање одлуке о смени, успостављање законитог рада Факултета и поштовање академске аутономије једини легитиман пут ка изласку из кризе, након чега треба спровести слободне и законите изборе", наводи се у саопштењу.

У саопштењу се истиче да, имајући у виду бројне неправилности током претходних избора за Студентски парламент и избора за декана, озбиљно сумњају у способност актуелне управе да обезбеди законит и непристрасан изборни процес.

Не слажу се ни са ставом Дугалића и Стојановића да нове изборе треба да организује актуелна управа, чији је легитимитет, наводе, споран и коју је претходна власт, према њиховим тврдњама, противзаконито поставила.

"Ово је само једно од питања у којима се наши ставови разликују. Наша борба већ две године почива на принципима законитости, одговорности и академске аутономије, уз јасну намеру да се на истим истраје", закључује се у саопштењу.

Интернет портал РТС-а упутио је питања "Студентима у блокади“ и Студентској листи, тражећи појашњење да ли саопштење објављено на налогу @MFUBlokadi представља и њихов званичан став, као и да се изјасне о тренутној ситуацији на Факултету и могућем начину изласка из кризе. До објављивања овог текста одговори нису стигли.

Дакле, за сада постоје две идеје о начину изласка из кризе. Једна предвиђа да в.д. управа распише нове изборе, како би се формирало ново руководство, а друга да се поништи одлука о смени претходне деканке и "успостави законит рад установе".

Остаје питање какве ће последице дуготрајна криза оставити на рад једне од најзначајнијих високошколских установа у Србији.

Званично, циљ је био управљање парковима и обезбеђивање услова за њихово уређење и заштиту. Међутим, у извештају Државне ревизорске институције (ДРИ) наводе се различите неправилности у раду.

“Ми смо ревидирали Секретаријат за комуналне и стамбене послове у делу који се односи на 'Београдски парк'. Утврдили смо да је Секретаријат пренео негде око 128,5 милиона динара 'Београдском парку', а да не поседује одговарајућу документацију. То би значило да се не може поуздано утврдити шта је урађено, када је урађено и како је урађено. Такође, утврдили смо да тај пренос средстава не представља плаћање за услуге, већ субвенције тог предузећа“, рекао је председник ДРИ и генерални државни ревизор Ивица Гавриловић.

Споран и ценовник услуга  

Ревизори су издвојили и спорне ставке из ценовника предузећа, као што је фарбање парковских клупа: класична клупа са наслоном и рукохватима 11.690 динара; клупа без рукохвата 15.300 динара; фарбање дрвено-бетонске клупе било је најскупље – чак 23.400 динара по комаду.

“Наши извештаји дају доста конструктивних препорука и, уколико се оне спроведу, ефекти које дају извештаји биће много већи. Ефекти не зависе само од нас, ми смо ту део приче. Други део приче су они којима су дате препоруке – уколико ту не постоји воља да се оне спроведу, ефеката неће бити“, истиче Гавриловић.

Оснивање овог предузећа на самом почетку изазвало је полемике. Главно питање било је чему служи ново предузеће с обзиром на то да у Београду деценијама постоји "Зеленило-Београд", које одржава јавне зелене површине и паркове.

ДРИ: Без адекватне документације о комуналним услугама

Налази Државне ревизорске институције показали су да је предузеће функционисало углавном кроз финансирање сопствених административних трошкова, зарада и интерних послова из буџета Града, док конкретне комуналне услуге на терену нису адекватно документоване нити потврђене.

У одговору на питања РТС-а, предузеће "Београдски парк" истакло је да је скоро 129 милиона динара утрошено у складу са финансијским и уговореним обавезама за бруто зараде, исплате добављачима, порезе на добитак и одлива осталих јавних прихода и трошкова пословних активности.

Доставили су и списак радова у београдским парковима и кажу да о томе постоји целокупна документација.

Изборна листа "Ивица Дачић – Фактор стабилности" освојила је 94.766 гласова, односно ниједан мандат.

Изборна листа "Расим Љајић – Људски (СДП – ЦДП)" освојила је 20.638 гласова и један мандат.

Изборна листа "Савез војвођанских Мађара – др Балинт Пастор" освојила је 35.461 глас, односно два мандата.

Изборна листа "Усаме Зукорлић (СПП) – Покрет за уједињење" освојила је 12.440 гласова, односно један мандат.

Изборна листа "Руска странка – Србија у БРИКС-у – Слободан Николић" освојила је 6.503 гласа, односно ниједан мандат.

Изборна листа "Аутентична десница – др Милош Јовановић – одважно српски!" освојила је 39.503 гласа и ниједан мандат.

Изборна листа "Европска Србија – Мариника Тепић – Здравко Понош" освојила је 12.570 гласова, односно ниједан мандат.

Изборна листа "СДА Санџака – Чувари Санџака" освојила је 12.549 гласова и један мандат.

Изборна листа "Богољуб Карић – Покрет снага Србије" освојила је 20.045 гласова и ниједан мандат.

Изборна листа "Либерално зелена странка – За слободну и чистију Србију" освојила је 2.686 гласова, односно ниједан мандат.

Изборна листа "Бирам правду – бирам будућност – Коалиција снага" освојила је 1.187 гласова и ниједан мандат.

Изборна листа "Странка руско-српског јединства – Руси и Срби браћа заувек" освојила је 4.286 гласова, односно ниједан мандат.

Изборна листа "Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић – премијер Србије" освојила је 2.022 гласа, односно ниједан мандат.

Изборна листа "Владимир Гајић – Алтернатива за Србију – Народна странка, Бунт – права Србија" освојила је 3.705 гласова, односно ниједан мандат.

Изборна листа "Албанска коалиција" освојила је 26.783 гласа и два мандата.

Изборна листа "Мајка Србија – Груда" освојила је 3.234 гласа, односно ниједан мандат.

"Нелогичности и аномалије у резултатима"

Члан Републичке изборне комисије (РИК) Иван Шебек оценио је да постоје "нелогичности и аномалије" у резултатима поновљеног гласања на појединим бирачким местима, на којима је Странка правде и помирења (СПП) освојила знатно више гласова него 25. октобра, позвавши надлежна тужилаштва и полицију да испитају сумње у могућу куповину гласова.

Шебек је на седници РИК-а навео да је СПП на поновљеном гласању освојила 277 гласова више него на изборима 25. октобра, што је, према његовој оцени, утицало на то да Студентска листа "Студенти побеђују" изгуби један посланички мандат, док је један мандат припао листи Усаме Зукорлића.

Као пример навео је бирачко место 81 у Новом Пазару, где је СПП 25. октобра освојила 29, а на поновљеном гласању 1. новембра 176 гласова.

Указао је и на резултате на бирачким местима у Лозници, Алексинцу, Пироту и Бабушници, где СПП на првобитном гласању није освојила ниједан глас, док је на поновљеном добила укупно 106 гласова.

У Лозници, на бирачком месту 32, СПП је освојила 26 гласова, у Алексинцу, на бирачком месту 74, укупно 53 гласа, у Пироту, на бирачком месту 33, 17 гласова, а у Бабушници, на бирачком месту 36, десет гласова.

"Ово што се десило, не могу другачије да назовем него отимање, јер то нису само нелогичности, већ аномалије у поновљеном гласању", рекао је Шебек.

Подсетио је да је лидер СПП-а Усаме Зукорлић најавио интерну истрагу поводом медијских навода о куповини гласова у Алексинцу и позвао надлежне институције да провере и резултате у Пироту, Бабушници и Лозници.

Шебек је позвао и Зукорлића да интерну истрагу прошири на те градове и да, ако се утврди да је било куповине гласова, врати мандат Студентској листи.

Представник СПП-а у РИК-у Енес Махмутовић одговорио је да је изборни закон предвидео могућност подношења приговора због сумњи у неправилности и да Шебек може да искористи законом предвиђене механизме.

Навео је да СПП има одборе у више градова у Србији и да се за поновљено гласање боље организовала, укључујући и слање контролора на бирачка места.

"Не видим ништа спорно у овом резултату. У Алексинцу смо и ранијих година освајали гласове, тако да може да се истражи, што се мене тиче, поздрављам", рекао је Махмутовић.

Рокови за конституисање новог сазива Скупштине

Усвајањем укупних резултата почели су да теку законски рокови за конституисање новог сазива Народне скупштине, који је 30 дана од објављивања коначних резултата.

Према Закону о избору народних посланика, РИК у року од 10 дана од дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора решењем додељује мандате кандидатима за народне посланике, према њиховом редоследу на изборној листи.

На основу извештаја Републичке изборне комисије о спроведеним изборима, мандати народних посланика потврђују се на првој седници Народне скупштине.

Седницу сазива председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се она одржи најкасније 30 дана од дана проглашења резултата избора.

Потврђивањем мандата најмање две трећине народних посланика конституише се нови сазив Народне скупштине, чиме престаје мандат претходног сазива парламента.

Рок за формирање нове владе је 90 дана од конституисања Народне скупштине.

Ванредни парламентарни избори, на којима је учествовало 18 листа, од којих је девет имало положај изборне листе националне мањине, одржани су 25. октобра.

Новинар недељника Радар Вук Цвијић каже да су новинари истраживачких редакција током претходних 14 година, упркос бројним домаћим и међународним наградама, истовремено били изложени нападима и притисцима.

"Ми смо власти стварно увек питали шта раде. Нису хтели да нам дају одговоре, нису хтели да гостују у нашим медијима. Бојим се да ће сада гостовати у тужилаштвима", истиче Цвијић.

Напади на новинаре ретко добијају судски епилог

Цвијић наводи да се претње и притисци на новинаре настављају и након изборног пораза претходне власти, наглашавајући да су редакције које су биле изложене нападима свој рад заснивале на чињеницама.

"Да смо нешто погрешно радили, па ваљда би нас ухапсили за ових 14 година или бисмо добили једну пресуду да смо нешто слагали. Нама су чињенице биле светиња, и данас су. И биће то и у односу на било коју власт, и ову нову која долази", сматра Цвијић.

Према његовим речима, напади на новинаре веома ретко добијају судски епилог, чак и у случајевима када постоје снимци на којима се јасно виде починиоци.

"Проблем је зато што смо имали заробљену државу. Заробљене институције, и тужилаштво и полиција нису могли да раде свој посао", оцењује Цвијић.

Документа о прислушкивању – очекује се реакција институција

Говорећи о документима које је објавио Радар, Цвијић тврди да се надзор безбедносних служби није односио само на новинаре, већ и на друге делове друштва.

"Прислушкивали су универзитет, синдикате, студенте и лидере опозиционих странака. Сад очекујемо да институције постављају питања како је то било могуће", наглашава Цвијић.

Објашњава да се у образложењима за примену мера надзора најчешће помиње противуставно и противдржавно деловање, али тврди да за такве сумње нису пружени докази.

"Чак је и сама БИА закључила после више месеци, непосредно пред изборе, да нема основа за то. У неким случајевима је суд закључио да нема никаквих основа за неке друге људе", напомиње Цвијић.

Притисци на редакције и питање опстанка медија

Цвијић указује да је претходна власт безбедносне институције користила за заштиту сопствених интереса и праћење критичара, уместо за заштиту свих грађана.

"Сваку власт мерите колико може да истрпи критике. Видећемо и са овом новом влашћу: прошла власт није истрпела критику, никакву", указује Цвијић.

Тврди и да су медији које назива пропагандним сервисима претходне власти финансирани преко Телекома и локалних самоуправа, уз износе који се, како каже, мере милионима евра.

"Ми смо под притиском. Питање је да ли ћемо опстати, али то је цена коју смо били спремни да платимо да бисмо радили свој посао", закључује Цвијић.

Гостовање Вука Цвијића у Другом дневнику можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Новинарка и помоћница уредника новосадског портала 021 Драгана Прица Ковачевић рекла је за РТС да су редакцији тог портала годинама упућиване претње, нарочито од пада надстрешнице, али да су последње претње биле врло директне.

"Стигао је врло увредљив коментар са неким директним претњама. Ми претње и увреде добијамо константно на нашем порталу, нарочито од 1. новембра 2024. године, али ове су биле директно упућене мени и врло је описано шта би се радило и како би изгледала нека моја казна за деловање у јавном интересу, односно зарад мог посла. Тако да смо одлучили овог пута да реагујемо и да тај случај пријавимо Тужилаштву за високотехнолошки криминал", рекла је Прица Ковачевић.

Истакла је да је редакција портала 021 увек радила свој посао најодговорније што може.

"У последње две године је то било мало теже, али смо то радили уз подршку једних другима. Пре свега, колеге које су радиле у Новом Саду, без обзира на то да ли је реч о мом медију или о другим медијима. Углавном смо се на неким опасним теренима сви држали заједно, штитили смо једни друге", рекла је Драгана Прица Ковачевић.

Истакла је да су увек били на опрезу када је реч о дигиталним претњама.

"Уколико нека претња изгледа озбиљније да је пријавимо или бар неки додатни опрез држимо управо због таквих ствари, јер никада не знамо да ли неко може да одлучи да реализује ту претњу", навела је Прица Ковачевић и додала да су тренутно на повишеном опрезу.

Истакла је да је добила подршку колега и новинарских удружења која су јој, како је навела, помогла да поднесе пријаву и поручила је да се не плаши да ради свој посао, али да ће наставити да буде опрезна.

Бјелица: За првих 10 месеци УНС забележио 216 случајева напада, претњи и притисака

Новинарска удружења детаљно бележе нападе на новинаре и реагују у оквиру својих надлежности. Чланица Сталне радне групе за безбедност новинара Удружења новинара Србије Драгана Бјелица рекла је за РТС да је УНС за првих 10 месеци ове године забележио 216 случајева напада, претњи, притисака, онемогућавања рада на различите начине.

"Мање је физичких напада за ових првих 10 месеци него прошле године. Оно што је најдрастичније за бављење новинарством у Србији је то да је велики број физичких напада забележен у 2025. години. То је по статистикама новинарских удружења, која не бележе само кривична дела као што то ради тужилаштво, рекордна година, а и тужилаштво је такође забележило да је то рекордна година по броју пријављених напада на новинаре", навела је Бјелица.

Истакла је да се од пада надстрешнице догодио, како је објаснила, велики слом у редакцијама.

"Све оно што је можда прећутно раније толерисано, новинари су се побунили у својим редакцијама, тражили су да се са кршењем професионалних стандарда прекине. Осим напада догодили су се и откази и отпуштања новинара", истакла је Бјелица.

Напоменула је да је управо уредник портала 021 физички нападнут приликом извештавања са Новосадског кеја где су се окупљале присталице Српске напредне странке које су ишле на скуп у Београд.

"Ми до данас не знамо ко га је напао. Полиција није истражила и идентификовала лица која су снимљена на камери", нагласила је Бјелица.

Додала је да је јако важно да новинари пријављују нападе и подсетила на случај напада на новинарку телевизије Инсајдер Наташу Мијушковић, која је доживела да јој испред Народне скупштине нека особа са криминалним досијеом заврће руку.

"Она је идентификовала особу која јој је онемогућавала да ради помоћу базе коју је Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) покренула да бисмо видели ми, кад већ полиција неће или је онемогућена, већ сад знамо да је политика ту играла, мање професија, значајну улогу. Дакле, новинари су се сами организовали да идентификују нападаче на себе. Сада ћемо да видимо даље у правосудном поступку која ће да буде казна", истакла је Драгана Бјелица.

Георгијев: И данас бих рекла да је тишина одјекнула са југа

Током извештавања са протеста у Србији и репортери Радио-телевизије Србије били су на мети критика, како грађана незадовољних начином на који је РТС извештавао током протеста, тако и критика на рад наше куће највиших представника власти. Увреде нису изостале.

Колегиница Лидија Георгијев је у марту 2025. године, када је организован један од скупова у Нишу, била уредница дописништва РТС-а у том граду.

Због најаве извештаја скупа у Дневнику РТС-а у којем је навела да је "тишина одјекнула са југа", тадашњи председник Србије Александар Вучић ју је назвао имбецилом.

Лидија Георгијев истакла је да би и данас поново на тај начин пренела атмосферу са тог скупа.

"С обзиром на то да је наш посао да о једном догађају на најбољи могући начин известимо све оне гледаоце који нису били присутни тамо, а такође и да не обмањујемо све оне људе који су били присутни, а касније то погледали на телевизији", навела је Лидија Георгијев.

Додала је да су сви који су били присутни на тим скуповима знали шта значи реченица "одјекнула је тишина" и како тишина одјекује.

"Проблем је настао са оним људима који никада нису били на таквом месту и нису чули како тишина одјекује и којим поводом", напоменула је Георгијев.

Објаснила је да су се и други новинари нишког дописништва РТС-а суочили, не само са погрдним речима, већ и са дискредитацијом које су уследиле од тадашњег председника у такозваном извињењу.

"Да смо ми политички активисти и да смо брука за професију. Ја, дакле, и дан-данас, сматрам да та реченица није политиком обојена", навела је Лидија Георгијев.

Истакла је да су новинари, без обзира на то за коју кућу раде, имали проблема током извештавања са терена.

Новинарка телевизије Нова С из Ниша Ивана Марковић рекла је за РТС да је важно да грађани знају да су новинари током извештавања прошли кроз вербалне и физичке нападе, увреде, као и да су се суочили са избегавањем и скидањем са мејлинг листа и да су се борили да се чује и да ли има рупа на путу.

"Физички напади нису престали, вербални нису престали. И дан-данас се држи та тензија. Ево и сада када чујете шта се све говори о нама са Нове, са Н1, то је заиста невероватно. Ја мислим да ни о коме не треба причати тако, а поготово не о онима који се само боре за истину", поручила је Ивана Марковић.

Објаснила је да је одлука о вагиналном порођају донета јер је реч о жени која се раније четири пута порађала, а код које је порођај већ био у поодмаклој фази.

"Због комплетне дилатације и главице која је била у карличној средини, што значи да је тај порођај већ отпочео, приоритет је био да се порођај заврши вагиналним путем“, рекла је Доловац.

Због чега није урађен царски рез

Доловац је навела да је породиља била изразито малокрвна, са прекомерном телесном тежином и вишком плодове воде, због чега би, према процени лекара, царски рез носио значајне ризике.

"У свим тим ситуацијама постоји велики ризик од руптуре материце, односно прснућа материце, атоније материце, обилног крварења које би могло витално да угрози пацијенткињу“, објаснила је Доловац.

Додала је да је постојао и ризик од уклањања материце, што би породиљу лишило могућности да поново рађа.

Према њеним речима, лекари су очекивали да ће вагинални порођај протећи без проблема, али је дошло до компликације.

"Дешава се да долази до компликације порођаја, компликације која је описана у гинекологији и акушерству и која се дешава у свим великим центрима“, навела је Доловац.

Доловац: Желели смо да спасемо мајку

Говорећи о одлукама које је медицински тим доносио током порођаја, Доловац је истакла да су лекари били суочени са ситуацијом у којој су, према њеној оцени, морали да бирају између живота мајке и детета.

"И ја и колеге сматрамо да је све урађено по свим медицинским протоколима и да је ово био најбољи начин. У тренутку где се бира живот мајке или бебе, ми смо желели да спасимо мајку и да се та мајка врати жива и здрава кући својој четворо деце“, рекла је Доловац.

Додала је да је намера лекара била и да се породиљи сачува могућност да поново рађа.

Стручна комисија испитује случај

Гинеколог је истакла да се лекари до сада нису оглашавали јер су чекали да се заврше правне процедуре, као и да је случај пред стручном комисијом која треба да донесе коначан закључак.

"Апелујемо на све грађане да се медијски линч заустави, да се дозволи да стручни надзор утврди да ли је овде постојао било какав пропуст“, поручила је Доловац.

Навела је да она и њене колеге сматрају да је све урађено у складу са медицинским протоколима, али да коначну оцену треба да дâ стручни надзор.

У име одељења изразила је дубоко жаљење и саучешће породици преминуле бебе. Доловац је демантовала и наводе да је докторка Суада Гицић Скендери учествовала у порођају, истичући да она није била део тима који је обавио порођај.

Поводом смрти новорођенчета, грађани Новог Пазара протестовали су тражећи да се случај расветли, утврди евентуална одговорност и смени руководство Опште болнице, на челу са директором Мехом Махмутовићем.

Вук Станковић је наложио Школском одбору Јовине гимназије да у складу са својим законским овлашћењима размотри све релевантне чињенице, околности и последице, као и да предложи одговарајуће мере које проистичу из Одлуке Основног суда у Новом Саду са седиштем у Бачкој Паланци, а по пресуди Радивоју Стојковићу, донетој 30. октобра 2026. године.

"Министарство просвете предлаже да се изврши ванредни инспекцијски надзор од стране одговарајућих инспекцијских служби на нивоу Града Новог Сада, а по пресуди Основног суда у Новом Саду у случају Радивоја Стојковића", наводи се у саопштењу.

На основу мишљења тј. спроведеног ванредног инспекцијског надзора Министарство просвете ће, како се истиче, доносити одговарајуће одлуке и предузети мере у складу са Законом.

Родитељи траже разрешење директора

Група родитеља ученика Гимназије "Јован Јовановић Змај" у Новом Саду разговарала је данас са министром Станковићем и затражила да се хитно разреши директор те школе Радивоје Стојковић.

Члан Савета родитеља Јовине гимназије Горан Радојев рекао је за РТС да је Стојковић, коме је суд изрекао меру забране приласка школи и сведоцима, преко помоћнице јуче професорки српског језика и професору музичке културе уручио нова решења о суспензији.

После два састанка са министром у техничком мандату, родитељи су медије обавестили да им делује да су на корак од испуњења захтева и да ће се покренути неколико иницијатива.

“Једна ће бити ка привременом Школском одбору где ће Школски одбор моћи на основу те пресуде да суспендује директора, привремено удаљи са посла, а друго је ванредни инспекцијски надзор, који треба да установи управо оно што у јавности већ знамо, а што је утврдио Основни суд у Новом Саду, а то је да је директору три месеца дата забрана приласка школи и људима који су поднели кривичну пријаву против њега, односно професорима који су сведоци у овом поступку, и на основу управо тог решења да се у току надзора установи да директор више није способан да обавља своју функцију“, рекао је члан Савета родитеља Горан Радојев.

Студентска листа: Одговараће свако ко није радио по закону

Родитеље, који су протестовали испред Министарства просвете у Немањиној улици у Београду, у захтевима је подржала и Студентска листа.

“Апсолутно да ће Студентска листа радити на томе да он буде смењен. Исто тако ће радити на томе да свако ко се огрешио о закон, укључујући и министра и људе у Министарству, одговара законски за то што није спроводио закон, односно није радио у оквиру својих овлашћења, није радио свој посао“, поручила је Ана Димитријевић, кандидаткиња Студентске листе.

Стојковић је ухапшен 28. октобра 2026. године по налогу Основног јавног тужилаштва у Бачкој Паланци због сумње да је извршио четири кривична дела неизвршења судских одлука, јер је, како се сумња, одбио да врати на посао суспендоване професоре.

Тужилаштво је након саслушања предложило суду да одреди Стојковићу притвор, што је суд одбио. Међутим, Стојковићу је одређена мера забране прилажења и састајања са сведоцима.

Синдикати и оштећени професори (попут Риме Грујић и Јована Травице) сматрају да су нове суспензије, уручене 4. новембра, директан шамар правосуђу јер су тек недавно судским путем враћени на посао.

Неопходно је подсетити јавност да проблем на који се РЕМ позива није настао сам од себе, већ је директна последица његовог непоступања. Наиме, Закон о јавним медијским сервисима јасно прописује обавезу Савета РЕМ-а да распише јавни конкурс за именовање чланова Управног одбора шест месеци пре истека њиховог мандата. У конкретном случају, то значи да је РЕМ био дужан да конкурс распише још у јануару 2026. године, како би нови сазив био изабран на време и обезбедио континуитет рада Управног одбора. РЕМ то није учинио. Нити је то учинио до данашњег дана.

Зато је непримерено оспоравање правног става ресорног Министарства информисања и телекомуникација, који је имао за циљ да обезбеди континуитет рада јавног медијског сервиса. Ако се РЕМ већ позива на доследну примену закона, онда је легитимно поставити питање, зашто није поступио у складу са законском обавезом када је за то било време.

Последице таквог поступања су озбиљне. Након оставке генералног директора Мање Грчић и оспоравања легитимитета Управног одбора, а имајући у виду да нови Програмски савет није конституисан, РТС практично остаје без сва три законом предвиђена органа управљања.

У допису РЕМ-а се наводи да ће текуће функционисање установе обезбеђивати постојеће овлашћено лице за заступање. Међутим, надлежности тог лица су ограничене и не могу заменити овлашћења органа који су законом установљени да управљају РТС-ом.

Посебно је забрињавајуће што се налазимо на крају године, у периоду када је неопходно усвојити План пословања за 2027. годину, финансијски план, план јавних набавки и донети низ других одлука од суштинског значаја за рад установе, а које су у надлежности Управног одбора. Поставља се питање, ко ће доносити такве одлуке, потписивати уговоре и преузимати финансијске обавезе у име РТС-а које превазилазе овлашћења лица за заступање. РЕМ на ова питања не даје одговоре, нити показује да се њима уопште бавио.

Индикативно је да се РЕМ први пут званично оглашава и оспорава Мишљење Министарства информисања и телекомуникација, готово четири месеца након његовог доношења, и то у тренутку када је УО требало да изабере вршиоца дужности генералног директора.

Сматрамо да јавни сервис не сме бити талац институционалних пропуста, накнадних тумачења закона и промењених политичких околности. РТС мора да функционише у складу са законом, али исто тако мора имати услове за несметано пословање, јасно утврђену одговорност и органе који могу да доносе одлуке.

Не желимо да будемо део даљег продубљивања институционалне кризе, нити да се легитимитет било кога доводи у питање због нашег инсистирања на континуитету рада, правној сигурности и уважавању јавног интереса.

Одговорност за даљи развој догађаја препуштамо онима који су, према сопственом ставу, надлежни и позвани да обезбеде законито функционисање РТС-а.

Запосленима Радио-телевизије Србије желимо много среће, професионалне снаге, међусобног разумевања и успеха у даљем раду. РТС је много више од било ког појединца, сазива Управног одбора или тренутне власти. То је институција свих грађана Србије и желимо јој стабилно, успешно и одговорно пословање.

У Београду, 5.11.2026.

УПРАВНИ ОДБОР У ДОСАДАШЊЕМ САЗИВУ