Од отварања, аутобуско стајалиште су додатно уређивали како би путницима боравак био што пријатнији.

Више клупа, аутомати и скоро постављање киоска

Славиша Предловац из БАС-а објашњава да су, према пројекту, клубе требало да буду постављене на шест места, а око њих одређени мобилијар.

"Ми смо тај пројекат променили и уподобили у договору са Градом, сада их има десет. Уз две велике које се налазе иза мене, постоје аутомати где се могу купити пића", каже Предловац.

Ускоро ће на стајалишту путници моћи да купе и храну, новине, у току су припремни радови за постављање киоска. Када је у питању приступ стајалишту, у БАС-у кажу да је у почетку било проблема, али да су се путници у међувремену навикли.

Наташа Ивановић Јокановић, архитекта у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београд, истиче да је, као и за све што је ново, потребно неко време да се људи на то навикну.

"Линије градског превоза су јако добро уподобљене према овом стајалишту, ми смо ту давали неке сугестије, надлежни секретаријат је јако добро одрадио свој посао. Све потребе путника, односно у последње време након тога што су се путници навикли на стајалиште немамо никаквих примедби што се тиче доступности", додаје Ивановић Јокановић.

Премештање пасареле изнад Савске магистрале

Из Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда најављују да ће пасарелу изнад Савске магистрале преместити на Аутокоманду.

Наводе да ће пасарела бити постављена изнад уливне и изливне рампе на Аутокоманди.

"Конструкција се састоји из два распона и дужина је 41,2 метра. Пошто је ово монтажно-демонтажна челична конструкција, биће постављена на три стуба, два са стране улазних уз рампи и један у зеленом појасу између рампи", наводе из Дирекције.

План је да се постави и нови урбани мобилијар, осветљење, лифт за особе са инвалидитетом.

Жене у рату – не само жртве већ и борци за слободу

Посебну пажњу привлачи изложба "Ратне хероине", аутора Биљане Марцојевић, отворена у Народном музеју у Зрењанину.

Арбутина наглашава да је Други светски рат био тотални рат у којем нико није био поштеђен, а посебно страдање српски народ је искусио на простору Независне Државе Хрватске.

"Жене нису само биле жртве, већ су биле и равноправни борци за слободу. И кад кажемо борци, не значи да су имале пушке у рукама, већ су се бориле и за своје породице, чувале су људе, чувале су своју децу, помагале су на разне начине", објашњава директор Музеја.

На изложби су представљене изузетне личности и њихове судбине – од Лепе Радић, једног од најмлађих народних хероја, преко Стане Арнаут, која је преживела страдање у пребиловачкој школи, до 13 жена које су преживеле 40 дана на дну јаме Равни Долац, као и Милице Тепић, овековечене на антологијској фотографији Жоржа Скригина са Козаре.

Предстојеће поставке: Од Пребиловаца до "Гласова из прошлости"

У плану Музеја жртава геноцида је и низ нових пројеката. За 15. октобар у Конаку кнегиње Љубице заказано је отварање изложбе "Камен и цвет из Пребиловаца", посвећене страдању српског народа 1941. године. Пројекат су реализовали аутор Ацо Драгићевић и уметник Зоран Чалија осликавањем аутентичног камења донетог из Пребиловаца.

Такође, 17. новембра у Галерији РТС-а биће отворена изложба "Гласови из прошлости" ауторке Милице Карић, која се бави такозваним его-документима – писмима из логора, личним белешкама и сведочанствима обичних људи. Крајем године у Музеју Херцеговине биће отворена и изложба о страдању Срба у Херцеговини 1941. године, чији је аутор др Милан Гулић са Института за савремену историју.

Изазови културе сећања и дигитално окружење

Арбутина наглашава да Музеј свакодневно обогаћује своје фондове новим документима, фотографијама и аудио-визуелном грађом, при чему је сваки извор драгоцен за трагање за историјском истином.

Ипак, упозорава на опасности које доноси савремено доба и експанзија друштвених мрежа.

"Често останем у чуду како неко може тек тако нешто да напише, без икаквог извора, без икакве провере, са једном тенденцијом да се та историјска стварност мало искриви зарад потреба неких из садашњости", истиче Арбутина.

Директор Музеја жртава геноцида, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", поручује да је чување сећања на жртве изузетно изазован и тежак задатак, али да је неопходан темељ за будућност.

"Ми смо свесни да морамо чувати то памћење, јер је то оно што ће нас очувати у будућности", закључује Арбутина.

Музеј жртава геноцида има кључну улогу у прикупљању и чувању документације о страдањима, истраживању историјских догађаја и представљању резултата јавности. Кроз документа, фотографије и личне приче, актуелне изложбе осветљавају појединачне судбине и шири историјски контекст.

Нови возови већ су, како је наведено, брендирани препознатљивим мотивима "Експо 2027", како би посетиоци атмосферу изложбе осетили већ на путу до изложбеног комплекса.

Менаџер Одељења за транспорт и мобилност у Сектору операција компаније "Експо 2027 Београд" д.о.о. Милош Живановић истакао је да ће железничка инфраструктура имати кључну улогу у организацији изложбе, током које се очекује више од четири милиона посета.

"Пред нама је велика одговорност да током 93 дана 'Експа' обезбедимо ефикасан и поуздан превоз за госте који ће у Београд долазити из целог света. Зато је нова железничка веза изузетно важна, јер ће омогућити једноставан долазак на изложбу, како из града, тако и са аеродрома, уз несметано функционисање свакодневног живота Београда", рекао је Живановић.

Нагласио је да организатори желе да посетиоци већ током путовања осете удобност, сигурност и гостопримство Србије.

"Желимо да дочек наших гостију почне већ у возу, да до изложбе стигну брзо, удобно и безбедно и да им остане што више времена за обилазак павиљона, спортске и музичке програме и сусрете због којих долазе", рекао је Живановић додајући да је квалитет превоза важан део укупног искуства које ће посетиоци понети из Србије.

Живановић је посебно нагласио да ће нови возови и железничка инфраструктура представљати једно од важних трајних наслеђа "Експа 2027".

"Kада говоримо о наслеђу 'Експа', ови возови и нова железничка веза наставиће да служе људима за одлазак на посао, пут до аеродрома, на сајмове, утакмице и концерте. У томе видимо трајну вредност овог пројекта и значај сарадње Србије и Kине", поручио је Живановић.

Извршни директор за саобраћај и комерцијалне послове компаније "Србијавоз" Зоран Пузовић истакао је да набавка нових гарнитура представља наставак успешне сарадње са кинеским произвођачем CRRC.

"Ово је други велики пројекат који 'Србијавоз' успешно реализује са компанијом CRRC. Након набавке брзих возова за брзине до 200 километара на час, који већ саобраћају између Београда и Суботице, започињемо нову генерацију возова намењених градском и приградском саобраћају, тако да овај пројекат представља још један мост сарадње Србије и Kине и потврду успешног партнерства у развоју железничког саобраћаја", изјавио је Пузовић.

За потребе "Експа 2027" планирана је нова железничка линија од станице Београд центар, преко Земун Поља и Аеродрома "Никола Тесла" до Националног стадиона.

Нове електромоторне гарнитуре, дужине 63,2 метра, имају капацитет од 380 путника и развијају брзину до 120 километара на час.

Специјализована изложба "Експо 2027 Београд" биће одржана од 15. маја до 15. августа 2027. године, под темом "Игра(ј) за човечанство: спорт и музика за све", а очекује се више од четири милиона посета.

У реализацији пројекта учествују "Србијавоз", "CRRC Changchun Railway Vehicles" и "Експо 2027 Београд" д.о.о., уз подршку Министарства финансија Републике Србије.

Запослени Филозофског факултета у Нишу су поручили да од Владе Србије траже да "позове на одговорност министра просвете и наложи му да исплати зараде запосленима нишког Филозофског факултета које се нелегално не исплаћују".

"За то време долазимо на посао, радимо са студентима, држимо наставу, испите и бавимо се свим оним активностима које и иначе радимо", рекла је она.

Далибор Бабић истиче да грађани треба да понесу документацију којом располажу, а да ће им запослени помоћи да издвоје потребна документа.

"Наши шалтерски службеници су на располагању да љубазно саслушају, да објасне шта је процедура, који су даљи кораци", наводи Бабић.

Објашњава да се бесплатне услуге односе на подношење захтева без посредника, док прописане административне таксе остају на снази.

Приоритет упис имовине по закону "Свој на своме"

Бабић наглашава да је приоритет упис права својине по закону "Свој на своме", због чега је прерасподељен посао и укључено више од 120 запослених из седишта РГЗ-а.

"Агенција за просторно планирање је донела преко милион потврда. То је скоро па педесет посто захтева у односу на број поднетих пријава", каже Бабић.

Посебна пажња, додаје, посвећена је осетљивим категоријама становништва, за које су предвиђена ослобађања од такса.

Захтеви грађана покренули промене

Бабић наводи да су грађани преко канала "Директно директору" најчешће указивали на нејасне процедуре и дуго чекање.

"Грађанима је битно да реше своје проблеме. Они не морају да познају нити закон, нити који члан се односи на њихов упис", истиче Бабић.

За сложеније поступке и даље ће бити неопходно ангажовање стручњака, док су информације о новим услугама доступне на сајту РГЗ-а. 

Пре уласка у зграду, један од родитеља прочитао је саопштење ученика, у којем су осудили то што су "поједини медији објавили информације са њиховог пленума". У саопштењу се наводи да су "ученици незаконито снимани и поручено да се ограђују од учешћа у било каквој политичкој кампањи".

Ученици су истакли транспарент "Враћамо се у Јовину, али без..." и списак 52 професора који су у међувремену остали без посла у тој школи, за шта одговорним сматрају директора Радивоја П. Стојковића.

Директор је заједно са градоначелником Новог Сада Жарком Мићином, као и са председницом  Скупштине града Дином Вучинић боравио у школи у суботу. Тада је најављено да ће ученици од понедељка поново похађати наставу у матичној згради.

У објекту су били и ученици првог и другог разреда, које је директор позвао да се упознају са школом, будући да до тада нису имали прилику да је виде. Међутим, део родитеља се побунио, због, како наводе, "политичке манипулације", и за данас најављују протест.

Иначе, зграда гимназије је пре више од годину дана проглашена небезбедном због проблема са куполом изнад свечане сале. Ученици су били распоређени у три школе, због чега су се родитељи побунили, јер, како су више пута навели, не постоје безбедносни ризици за извођење наставе.

Од почетка кризе у Јовиној гимназији, део родитеља и наставника тражи оставку или разрешење директора Радивоја П. Стојковића и повратак отпуштених наставника на посао.

У петак и суботу, 16. и 17. октобра, могућа је локална киша, али у мањим количинама него претходних дана. Затим следи двадесетак степени, па нови таласи облака, кише и захлађења, јер, како је рекао Тодоровић, "полако идемо ка зими".

Данас је и Михољдан, а њиме у Србији почиње сезона слава. То је време када се породица, родбина и пријатељи окупљају око славске трпезе, завршава се берба, пуни се остава зимницом, а домаћинства се спремају за зиму. Дани око Михољдана обично су лепи и сунчани, па се зову и михољско лето.

Метеоролог Недељко Тодоровић објаснио је да се михољска врућина најчешће јавља у првој половини октобра. То је, како је рекао, показала и анализа коју је пре двадесетак година урадио са колегиницом, професорком Вујовић.

"Период је најфреквентнији негде између петог и дванаестог октобра, али се тај тип времена не понавља сваке године. Понекад чак и изостане, јер зависи од распореда високог и ниског притиска изнад Европе и Атлантика. Да би се јавило стабилно, сунчано и натпросечно топло време, потребно је да се изнад средње Европе и дела Балкана успостави висок притисак, а циклони са кишом остану западније или источније", објаснио је Тодоровић.

Напоменуо је да грмљавине показују у ком смо делу године. У топлијој половини године, од априла до почетка октобра, циклони са грмљавином и пљусковима задржавају се на северу и западу континенталног дела Европе. Сада су, међутим, грмљавине само у Средоземљу, а не и на континенту. То је, према његовим речима, знак да смо ушли у хладнију половину године: "грмљавине диктирају у ком делу године смо".

Прогноза времена некада

Говорећи о томе како се некада прогнозирало време без метеорологије, Тодоровић је рекао да се по животињама и биљкама то и данас може приметити. Живи свет је осетљивији на промене, не само метеоролошке, већ и на електромагнетна зрачења и јонизацију атмосфере.

Људи су, међутим, изгубили тај осећај и удаљили се од природе. Према његовој анализи, лишће у градовима код нас опада нагло, у року од седам дана, отприлике од 15. до 25. новембра, а затим у последњој недељи новембра падне први снег.

Просечан датум појаве првог снега у последњих стотину година готово се није променио. Некада је био 23. новембар, а сада је 24. новембар. "Хоћу да кажем да природа има свој ритам који се не може тако брзо променити", поручио је Тодоровић.

Михољско лето у народу познатије као сиротињско 

Етнолог Весна Марјановић подсетила је да Михољдан не постоји у црквеном календару, јер је данас Свети Кирјак Отшелник, а да је Црква последњих година у заграду додала михољске задушнице.

Јужно од Саве и Дунава до скоро нико није признавао ни те задушнице ни овај празник као нешто посебно. Михољско лето у народу се звало и сиротињско.

"Јер док су помагали другима и богатијима, нису имали времена за себе", објаснила је етнолог. Истакла је да је оно што је остало од тог времена колективност: "У традиционалном моделу културе постојала је емпатија и за комшије и за заједницу, која је ипак одисала колективном свешћу".

Весна Марјановић додала је да су људи у прошлости живели у складу са природом, па су умели да читају њене знакове и по њима прогнозирају време. "Данас смо се одвојили од свега тога", оценила је.

Што се тиче времена, метеоролог Тодоровић најавио је да ће "до краја ове седмице бити прохладно време", са максималним температурама око и мало испод просека, и углавном суво. На северу ће наредна два-три дана бити претежно сунчано, а на југоистоку и југу променљиво облачно уз нешто кише. Због облака неће бити веома ниских температура. У петак и суботу, 16. и 17. октобра, могућа је локална киша, али у мањим количинама него претходних дана. Затим следи двадесетак степени, па нови таласи облака, кише и захлађења, јер, како је рекао Тодоровић, "полако идемо ка зими".

Чинио је чудеса, прочуо се као велики подвижник, па су многи долазили код њега због благослова, исцељења или каквог савета корисног за душу.

Бежећи од славе, повлачио се још дубље у пустињску самоћу, али и ту су људи долазили по помоћ.

Упокојио се у 109. години живота. 

Обичаји и веровања

У нашем народу верује се да су људи рођени на овај дан посебно надарени, благословени и срећни у животу.

Према народном веровању, данас се не ради по кући, али ваља завршавати све послове изван четири зида, како би се спремно дочекала зима.

Преподобног Киријака Отшелника сматрају заштитником морепловаца, а на данашњи празник одржавају се вашари, заветине, преславе, литије.

Народ сматра да са овим празником наступа права јесен, али кад су дани још топли, ово доба назива се Михољско лето.

Многе породице за крсну славу имају Михољдан.

Марко Лакић,уредник дигиталног издања "Политике", рекао је да ће штампани медији отићи у историју, као што је отишао класични телефон.

"То је нешто неумитно, али не само због дигиталних медија, него и због цене упоређивања. Једноставно, то је скуп хоби. Принт је на неки начин постао луксуз, с друге стране имате сајт као неко савремено место информисања ", истакао је Лакић.

Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је током 2024. године објављено 1.614 серијских публикација, осам одсто мање него годину раније. За штампарије, мањи обим посла може да значи теже покривање трошкова рада.

Бивши директор Завода за уџбенике Драгољуб Којчић подсетио је на експанзију дигиталног тржишта.

"Када је Амазон кренуо у офанзиву са инаугурацијом тзв."kindle" модела, где се у једном малецком уређају нешто мањем од таблета, нешто већем од мобилног телефона могу да пронађу милиони наслова и који има чак директну везу са конгресном библиотеком у Вашингтону, тада је већ било јасно да ће сигурно морати да буде поремећено тржиште свих ових издања које имају везе са папиром", рекао је Којчић.

Информисање на један клик

На дигиталним платформама корисник брзо прелази са једне информације на другу, често се задржавајући само на наслову. Такав начин праћења вести отвара питање колико простора остаје за темељно информисање.

"Истраживања су показала да 70 одсто читалаца се информишу само путем наслова. Виде у ′Политици′ наслов, оду на још један сајт и виде наслов и кажу ′Да, то се десило", наводи Лакић.

Подаци Еуростата показују да је током 2024. године 14,7 одсто становника Европске уније куповало штампане књиге, часописе или новине путем интернета, док је 6,8 одсто преузимало електронске књиге или аудио-књиге.

Када је Гутенберг у 15. веку изумео штампарску пресу, променио је начин на који свет долази до информација, данас исто то чини дигитално доба. Штампарије замењују платформе, а папир екран.

Објашњава да је, након договора Грчке и Турске о контроли миграција према грчким острвима, отворен нови пут из северне Африке.

"Ово је потпуно други правац, али указује на очај тих људи који долазе, јер дефинитивно треба много више снаге, енергије и ризика да бисте се домогли Крита", истиче Ђуровић.

Према његовим речима, нова рута показује и колико је кријумчарење миграната постало уносан посао.

"Из Либије сада не само да покушавају да дођу до Италије, него врло успешно и до Крита. Ради се о хиљадама људи", наводи Ђуровић.

Међу мигрантима су углавном држављани Судана, Јужног Судана, Бангладеша и Египта.

Кријумчари све чешће користе малолетнике

Ђуровић упозорава да се у кријумчарење миграната све више укључују малолетници, који управљају и бродовима на путу од Либије до Грчке.

"Суштина коришћења малолетника добро је позната криминалцима, јер је онда њихова кривична одговорност мања у случају да буду ухваћени", објашњава Ђуровић.

Наводи да се слична пракса већ појављивала на балканској рути, где у кријумчарењу учествују старији малолетници.

"Ти млади људи су и жртве свега тога и учествују, јер немају другог изгледа да преживе", истиче Ђуровић.

Говорећи о мерама грчких власти, указује да Атина покушава да спречи да земља постане крајње одредиште за велики број миграната.

Подсећа да је Грчка прошле године на три месеца суспендовала могућност подношења захтева за азил за људе који долазе из северне Африке на Крит.

"То је једна потпуно дискриминаторна мера, нажалост, и она је упитна са аспекта и европског и грчког и међународног права", оцењује Ђуровић.

Мигранти са Крита већ стижу у Србију

Према подацима које је изнео Ђуровић, прошле године на Крит је стигло око 20.000 миграната, док их је од почетка ове године до сада било више од 17.000.

Већина њих, међутим, више није на том острву, јер их грчке власти пребацују на друга острва или на копно, одакле настављају пут ка другим европским државама.

"Ми их видимо, међутим, у мањем броју и они путују у врло доброј организацији кријумчара. Када их полиција негде заустави, појаве се људи из Судана и Јужног Судана који говоре да долазе са Крита", каже Ђуровић.

Наводи да у Србију и даље долазе мигранти из Авганистана, Сирије и земаља северне Африке, али да су бројеви знатно мањи него током мигрантске кризе пре десетак година.

"Од почетка године до сада негде око 30.000 до 35.000 људи је прошло кроз земљу", истиче Ђуровић.

Процењује да се у овом тренутку у Србији налази до 500 миграната са тих рута, који су углавном ван система прихватних центара.

Све више избеглица из Украјине остаје у Србији

Ђуровић посебно указује на пораст броја избеглица из Украјине, које све чешће долазе у Србију и одлучују да у њој остану.

"Рекао бих да од априла имамо интензиван прилив тих људи. Када погледамо статистике улазака и излазака, видимо да је то око 70.000 људи до септембра", наводи Ђуровић.

Објашњава да су избеглице из Украјине углавном смештене приватно и да не користе прихватне центре.

Долазе највише из ратом погођених подручја, укључујући околину Харкова и Одесе, али и из централне Украјине.

"По њиховим сведочењима, видимо да постоји и померање људи из Кијева према централној Украјини са намером да изађу у случају даљег погоршања ситуације према Европи", додаје Ђуровић.

"Ако дође до интензивирања ратних дејстава у Украјини, имаћемо врло вероватно изазове и у том погледу да прихватимо те људе", упозорава Ђуровић.

Истиче да је Србија у међувремену смањила број оперативних прихватних центара са 19 на око четири.

За разлику од већине миграната из Азије и Африке, који Србију углавном користе као транзитну земљу, избеглице из Украјине све чешће остају и запошљавају се.

Могу ли мигранти да ублаже недостатак радне снаге

Говорећи о могућности запошљавања миграната, Ђуровић истиче да на српском тржишту рада постоји велика потражња за радницима различитих квалификација.

"Имате и висококвалификованих људи, али имате и људи са ниским квалификацијама. Све њих тражи привреда", каже Ђуровић.

Објашњава да особе које поднесу захтев за азил могу да приступе тржишту рада шест месеци након подношења захтева, док избеглице из Украјине, након добијања привремене заштите, могу одмах да раде.

"То је велика предност, јер ти људи онда нису на терету нашег система. Они проналазе посао, могу да плате закуп и да покрију основне животне трошкове", наводи Ђуровић.

Према његовим речима, у Србији тренутно има око 200 до 300 тражилаца азила, док је од 2008. године статус избеглице добило укупно око 270 до 300 људи.

Ђуровић сматра да би домаћа привреда могла више да користи потенцијал људи који већ бораве у Србији и испуњавају услове за рад.

"Боље да узму те људе, и компаније то виде, него да увозе страну радну снагу ако не морају", закључује Ђуровић.

Верници моле Господа за покој и мир душа, и опрост грехова које су њихови преминули починили за живота.

Уколико није могуће изаћи на гробља, свећу покојницима ваљало би упалити у цркви.

Молитва је посебно важна, јер, пресељењем са овога света, упокојени више не могу да утичу на своје спасење.

Верује се да свеће које се пале представљају симбол светлости Христове којом обасјава душу сваког од преминулих.

Обичај је и да се на Задушнице дели милостиња.

Појачане линије ка гробљима због Задушница

Редови вожње на линијама јавног градског превоза које саобраћају ка гробљима биће појачани од 10 до 16 часова због Задушница, саопштено је из Секретаријата за јавни превоз.

У питању су линије 3А, 25, 26, 35, 50, 63, 65, 75, 82, 101, 202, 310, 502, 533, 612 и 708, пренпсо Беоинфо. Од 8 до 16 часова, привремено ће бити успостављена и линија 75Л (ГО Нови Београд - Бежанијско гробље) са два возила.

''Како сам и најавио, ученици и професори Јовине гимназије вратиће се у своју школу и пре 15. октобра. Град, Покрајина и Република заједнички су улагали напоре, заједно са управом Гимназије, да се ученици после две године врате у своје учионице“, навео је Мићин на Инстаграму.

Према његовим речима, Градска управа за инспекцијске послове, Сектор грађевинске инспекције, након грађевинских радова и уклањања свега што је на куполи гимназијске зграде одступало од грађевинске дозволе, донела је Решење о укидању забране коришћења свечане сале.

Како је додао, након судског вештачења, односно прегледа после изведених радова и спроведеног теста пробног оптерећења, констатовано је да целокупан објекат и његова безбедност нису угрожени главном куполом и изведеним радовима на рушењу и корекцији висине.

''Тиме су се стекли услови за повратак ученика и наставника у зграду ове гимназије. Након провере свих инсталација, редовна настава почеће током наредне недеље'', навео је Мићин и истакао да је безбедност ученика и запослених апсолутни приоритет.

Зато ће, како је додао, у наредних шест месеци превентивно бити праћене и мерене промене на објекту.

''Настављамо да предузимамо све неопходне мере како би боравак у школи био сигуран“, навео је Мићин. 

Екипе полиције обављају прегледе, у некима је утврђено да су дојаве биле лажне.

На путу између Петриње и Глине остала је незавршена телевизијска репортажа.

У службени аутомобил испаљено је више од 200 метака.

Убијени су из заседе, а за тај злочин и после три и по деценије нико није одговарао.

Њихова имена остала су записана у историји новинарства, али и срцу и сећању свих оних који су их знали.

Испред зграде у Шапцу у којој су радили подигнуто је спомен-обележје. На иницијативу колега, и улица из које су отишли на последњи професионални задатак названа је по њима.

Павле Банићевић, руководилац пројекта, "АзВирт", наводи да радови укључују ископ, скидање хумуса, израду насипа, израду постељичног слоја.

"На прва три и по километара смо урадили све земљане радове и остало је да се уради само коловозна конструкција. Такође радимо тренутно измештање постојећих инсталација", објаснио је Банићевић.

Грађевински инжењер "Коридора Србије" Никола Караџић истакао је да на 20 километара има више од 20 локација са потенцијалним археолошким испитивањима.

"Да бисмо у било које земљане радове ушли, морали смо прво да решавамо те ствари. Ту смо на неких 70-80 одсто“, рекао је Караџић.

Нова брза саобраћајница дуга више од 185 километара, протеже се од Сомбора, тачније Бачког брега, преко Куле, Врбаса, Србобрана, Бечеја и Кикинде до границе са Румунијом код Српске Црње. Пројектом је предвиђена изградња више од 100 путних инфраструктурних објеката.

"Ми ћемо на ових 185,5 километара тренутно имати 12 петљи, 12 денивелисаних раскрсница и још 13 раскрсница у нивоу кружних раскрсника. Плус небројно мостова, надвожњака, надпутњака. Само на овој деоници ′Осмеха Војводине′, ми ћемо имати на ових 180 километара чак 11 укрштања са неком пругом, да ли регионалном, магистралном. Тако да све то треба укомпоновати, не угрозити ни један постојећи саобраћај, а извести наше радове на траси", рекао је Караџић.

Готово завршена експропријација за прву деоницу

На првих 30 километара пута биће уграђено два милиона кубика материјала у насип, и побијено шипова у дужини готово 15.000 метара.

Олакшавајућа околност за динамику извођења радова на првој деоници од Бачког Брега до Сомбора, је готово комплетно завршена експропријација. За реализацију пројекта Република Србија и Коридори Србије потписали су оговор са компанијом "АзВирт" из Азербејџана у марту ове године.

Павле Банићевић истакао је да већ постоје изведени пројекти, део аутопута "Милош Велики" од Љига до Прељине, део обилазнице око Београда, ауто-пут и брза саобраћаница Рума, Шабац, Лозница и исти приступ послу у смислу одговорности, квалитета и динамики извађена радова ће бити примењени и овде.

"Осмех Војводине" биће нова и бржа веза између Бачке и Баната, а Србија ће добити и значајно побољшане и проширене граничне прелазе, први код Српске Црње, а други управо овде код Бачког брега, који ће у будуће, кажу, бити један од највећих граничних прелаза са Мађарском, већи и од Хоргоша.

Такви случајеви су чести на подручју Миљаковачке шуме, где се и даље налазе неексплодиране бомбе, пројектили и мине. Само током 2026. године, на подручју шуме пронађено је више од 860 убојитих средстава.

Директор Центра за разминирање Бојан Гламочлија каже да свака очишћена површина значи већу безбедност грађана, могућност коришћења земљишта, простор за развој локалних заједница, инфраструктурних пројеката и, што је најважније, смањење ризика за будуће генерације.

"Посебно је значајно што је питање хуманитарног разминирања препознато и у оквиру стратешког дијалога РС и САД одржаног у јулу у Вашингтону", истиче Гламочлија.

Донори Центра за разминирање Србије су Сједињене Државе, Србија и Јужна Кореја. Из америчког буџета је од почетка године уложено више милиона евра за уништавање конвенционалног наоружања у Србији. Из Амбасаде Сједињених Држава најављена је додатна финансијска подршка.

САД најављују додатна средства за чишћење терена

Отправник послова у Амбасади САД у Београду Александар Титоло каже да ће САД обезбедити још 1,5 милиона долара за чишћење терена у Раковици и на сличним локацијама.

"Тиме ће укупно америчко улагање само ове године достићи 8,1 милион долара. Драго нам је што користимо замах стратешког дијалога да даље градимо конкретне резултате у нашим односима", наводи Титоло.

Од бомбардовања до данас растао је број грађана који живи у радијусу који је загађен експлозивним направама. Мештани Раковице се надају да ће ускоро моћи без страха да уживају у Миљаковачкој шуми.

Један од становника Раковице каже да више од 20–30 година користе Миљаковачку шуму за рекреацију и бербу бадњака за Божић, а да тек сада виде шта се све у њој налази.

"Права је срећа и благодет је да нико није страдао", истиче становник Раковице.

Деминери раде у сложеним условима. Загађена површина која се не користи после дужег времена буде прекривена густом вегетацијом, што захтева додатни опрез.

О томе сведочи и Бранко Милосављевић из Приштине, који је захваљујући свом занату успео да обезбеди егзистенцију и настави живот у Београду.

"На основу мог заната успео сам да се оснажим, направим кућу и почнем живот овде. Тешко је и причати о таквим стварима. Неко ко то није доживео не може ни да разуме", каже Милосављевић.

Опрема за сигурнији посао

Ове породице живе од свог рада, баве повртарством, воћарством и различитим занатима. Опрема је одабрана на основу њихових потреба, како би могли да унапреде посао и обезбеде веће приходе.

Међу корисницима је и Чеда Јовановић из Призрена, столар, који је добио професионалне машине за рад.

"Добили смо професионалније, боље столарске машине, које нам пружају боље услове за рад и омогућавају да професионалније изводимо радове и израђујемо намештај. То ми, као и свим занатлијама, много значи за оснаживање и побољшање услова рада", каже Јовановић.

Више од 830 породица добило подршку

У протекле три године, више од 830 породица широм Србије добило је подршку за покретање или проширење посла. 

Председник Владе Србије у техничком мандату Ђуро Мацут каже да трајно решавање животног питања не подразумева само кров над главом, већ и могућност за рад и самосталан живот.

"Економско оснаживање представља важан део политике Републике Србије према избеглицама и интерно расељеним лицима. Решавање трајног животног питања не подразумева само кров над главом, већ и могућност да човек својим радом обезбеди сопствену егзистенцију и успешно настави да живи у новој средини", навео је Мацут.

Најављени нови конкурси

Надлежни најављују наставак програма и нове конкурсе за помоћ породицама којима је подршка потребна.

"У наредном периоду расписаћемо нове конкурсе и наставити са овим активностима. Уколико постоје породице којима је оваква помоћ потребна, наставићемо да је реализујемо и у наредном периоду", рекла је комесарка Комесаријата за избеглице и миграције Владе Србије Наташа Станисављевић.

Кроз различите програме, држава је током протекле три деценије подржала готово 90.000 породица. Од 2000. године кров над главом добило је више од 30.000 избеглих, расељених и породица враћених по основу споразума о реадмисији.

"Почетак и ток грејне сезоне је свака локална самоуправа дефинисала на свој начин, за 15. октобар смо спремни и наравно пратимо, на дневном нивоу сви пратимо прогнозе. И у случају захлађења смо спремни да реагујемо и да почнемо са топлим пробама и испоруком топлотне енергије и пре 15. октобра", каже председница Скупштине Пословног удружења топлана Србије Ивана Калања.

Обезбеђене довољне количине енергената

И у ЕПС-у кажу да се ремонти производних термо, хидро и рударских капацитета приводе крају. Главни задатак је сада да се што више повећају залихе угља јер се домаћем угљу у обреновачким термоелектранама додаје 15 посто квалитетнијег угља из увоза, чији је довоз сада успорен због ниског водостаја Дунава.

"ЕПС је апсолутно спреман за рад у зимском периоду. Постоји тенденција повећања производње угља, али се и даље поставља питање квалитета угља и проблем квалитета угља решавамо увозом угља из Индонезије", истиче помоћник извршног директора за производњу угља и енергије у термоенергетском сектору ЕПС-а Иван Гајић.

Надлежни поручују да су и друга енергетска предузећа за пренос и дистрибуцију спремна за повећану потрошњу. Најважније је што и у условима светске енергетске кризе земља располаже са максималним резервама гаса, а обезбеђене су и довољне количине мазута.

Енергетска стабилност уз рационалну потрошњу

"Тачно је да Србија ову грејну сезону дочекује у специфичним околностима. Пред нама је, у европским оквирима, једна критична зима. По ценовним притисцима и геополитичким изазовима веома подсећа и на 2022. годину. Ипак, да пошаљемо поруку – држава је урадила свој посао и обезбедила енергенте. Зато је сада тренутак да кроз партнерство са привредом и грађанима осигурамо максимално и ефикасност и стабилност производње", истиче саветник за капитална улагања у Министарству рударства и енергетике Милан Алексић.

А за то је потребна и рационална потрошња на свим нивоима – од предузећа, установа до домаћинстава.

Експерткиња за сајбер безбедност и заштиту деце на интернету Катарина Јонев упозорава да се предатори често лажно представљају као вршњаци, тренери, глумци или инфлуенсери, а да дописивање и стицање поверења детета могу да трају месецима.

"Нико не тражи одмах фотографију, то се не дешава у једном дану. Они су изузетно стрпљиви, између осталог, и некада дописивања могу да трају неколико месеци“, рекла је Катарина Јонев у емисији Око.

Истиче да је свако дете потенцијална жртва, а посебно рањива могу бити усамљена деца, она која трпе насиље или имају проблем са самопоуздањем.

Дечак мислио да се дописује са вршњаком – иза профила био старији мушкарац

Катарина Јонев је навела случај из Крагујевца, када је старији мушкарац преко Роблокса ступио у контакт са 13-годишњим дечаком, који је веровао да разговара са вршњаком. Дечак је пристао на сусрет, али су родитељи приметили промене у његовом понашању и реаговали, а мушкарац је ухапшен и одведен у затвор.

"Немој да кажеш мами, тати, ово је само наша тајна, једна је од типичних порука на које родитељи треба да упозоре децу", истиче Катарина Јонев.

Додаје да питања попут тога где дете живи и где му раде родитељи такође треба да буду знак за узбуну.

Јонев је упозорила и на појаву у којој се деци на интернету нуди новац за експлицитне фотографије. Подсетила је и на такозване сајбер јазбине, скривене интернет заједнице у којима се размењује недозвољени садржај, наводећи да је једна таква група у Војводини била активна 2017. и 2018. године, пре него што је званично угашена.

Учитељ користио Вајбер налоге ученика

Начелник Службе за борбу против високотехнолошког криминала Владимир Вујић навео је случај из једне основне музичке школе у Београду, где су међу ученицима размењиване експлицитне фотографије.

"Даљом истрагом дошли смо до сазнања да то у ствари ради њихов учитељ музике“, рекао је Вујић.

Учитељ музике је, без знања ученика, користио њихове Вајбер налоге како би од друге деце тражио експлицитне фотографије, стварајући привид да их ученици међусобно размењују.

Случај је откривен након што је једна девојчица, уз помоћ родитеља, све пријавила полицији.

"Армагедон“ – међу снимцима и бебе

Владимир Вујић каже да је у последњој акцији "Армагедон“ заплењена велика количина материјала који приказује сексуално злостављање деце. На снимцима су, истиче, жртве из различитих земаља, а на њиховој идентификацији ради се заједно са међународним службама.

"Ту се ради, могу слободно да кажем, не само о малолетним лицима, него о деци, па чак и бебама“, рекао је Вујић.

Полиција Србије од 2023. године има директан приступ систему америчког Националног центра за несталу и експлоатисану децу (NCMEC), којем платформе попут Инстаграма, Фејсбука, Тиктока и Снепчета достављају пријаве о сумњивом садржају.

Вујић објашњава да полиције различитих земаља упоређују дигиталне отиске заплењених датотека, док инспектори приликом идентификације жртава анализирају језик, гласове и друге трагове на снимцима.

Вештачка интелигенција и уцене

Катарина Јонев упозорава да фотографије деце на разне начине могу завршити на порнографским сајтовима или црном тржишту, а да предатори могу покушати да изнуде нове снимке, новац или сусрет уживо.

Посебну опасност представља и злоупотреба вештачке интелигенције за прављење лажних снимака сексуалног садржаја, које и вршњаци користе за уцењивање и понижавање друге деце.

Ко су предатори

Вујић истиче да не постоји јединствен профил починиоца – међу њима су особе старости од 18 до 80 година, претежно мушкарци, док су међу жртвама и девојчице и дечаци.

Упозорава и да самосталне "патроле“ које на интернету јавно разоткривају осумњичене могу угрозити полицијску истрагу.

"Имамо проблем зато што они то јавно објаве. И чак и ако је педофил имао неки други материјал, он, када је јавно објављен, он ће обрисати све“, објашњава Вујић, наглашавајући да такве случајеве треба пријавити полицији, а не самостално водити истрагу.

Вујић истиче да је циљ акције "Армагедон“ и да се починиоци открију пре него што дође до непосредног сексуалног злостављања деце.

Скоро 1.000 осуђених у регистру педофила

У Србији од 2015. године постоји регистар педофила. Према подацима Министарства правде, у њега је уписано 949 особа, од којих 65 од почетка ове године.

Јавност нема увид у тај регистар због заштите личних података и права особа које су у њега уписане, што Катарина Јонев види као његову мањкавост.

Вујић објашњава да регистар осуђених омогућава полицијски надзор и спречава запошљавање тих особа у школама и вртићима.

Како заштитити дете

Јонев апелује на родитеље да не занемарују повлачење детета, затвореност и промене у комуникацији, јер оне могу указивати на проблем који дете не сме или не уме да саопшти. Посебно наглашава да дете мора да зна да може да се повери родитељима без страха од кажњавања.

Апелује да се сваки случај угрожавања детета на интернету обавезно пријави надлежнима, чак и ако је узнемиравање престало, јер ћутање и заташкавање проблема могу додатно да повреде дете.

Вујић саветује да родитељи, уколико посумњају на злоупотребу, најпре сачувају доказе – снимке екрана, поруке и фотографије – јер се електронски докази лако мењају, а затим случај пријаве полицији или тужилаштву.