<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>














<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/">
    <channel>
        <title>РТС :: Друштво</title>
        <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/rss.html</link>
        <description></description>
        <language>sr</language>
        <image>
        
            
                
                <url>http://admin.rts.rs/img/logo.png</url>
                
            
        <title>РТС :: Друштво</title>
        <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/rss.html</link>
        </image>

        
            <item>
                <title>Новоотвореном деоницом Моравског коридора од 9 до 16 часова прошло скоро 8.000 возила</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5983277/preljina-adrani-moravski-koridor.html</link>
                <description>
                    Новоотвореном деоницом Моравског коридора, од петље Адрани до петље Прељина, од званичног пуштања у рад, од 9 до 16 часова, прошло је укупно 7.960 возила, саопштило је предузеће &#034;Путеви Србије&#034;.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/25/18/35/590/5495321/thumbs/12955129/Koridor_t.jpg" 
                         align="left" alt="Новоотвореном деоницом Моравског коридора од 9 до 16 часова прошло скоро 8.000 возила" title="Новоотвореном деоницом Моравског коридора од 9 до 16 часова прошло скоро 8.000 возила" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Кроз наплатну станицу Прељина прошло је 3.619 возила, а кроз наплатну станицу Адрани 4.341 возило.</p>
<p><!--<box box-left 51765239 media>-->Део ауто-пута од Адрана код Краљева до Прељине код Чачка, на Моравском коридору, свечано је отворен јуче, а отварању је присуствовао председник Србије Александар Вучић.</p>
<p>Ова деоница је <strong><a href="/vesti/drustvo/5982731/moravski-koridor-preljina-adrane-.html" target="_blank" rel="noopener">за саобраћај пуштена јутрос у 9 часова</a></strong>, а путарина се неће наплаћивати до 1. јула.</p>
<p>Реч је о деоници ауто-пута од петље Адрани до петље Прељина у дужини од 28,71 километар. Време путовања од Београда до Краљева, повезаним ауто-путем "Милош Велики" и Моравским коридором, преко Прељине, сада ће бити сат и 15 минута.</p>
<p>Моравски коридор укупно ће бити дуг 112,37 км и повезаће Појате и Прељину односно Расински, Рашки и Моравички округ и у току су радови на изградњи последње деонице од Врбе до Адрана у дужини око 12 километара.</p>
<p>Ауто-пут се гради за рачунску брзину од 130 километара на час, са ширином од укупно 30 метара, што је за скоро два метра шире од осталих ауто-путева у Србији, чиме ће се обезбедити додатни комфор и повећати безбедност одвијања саобраћаја.</p>
<p>Моравски коридор је први дигитализовани коридор у Србији, који омогућава брзу и поуздану размену информација, у циљу безбедног одвијања саобраћаја.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 27 Jun 2026 20:35:14 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5983277/preljina-adrani-moravski-koridor.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/25/18/35/590/5495321/thumbs/12955123/Koridor_t.jpg</url>
                    <title>Новоотвореном деоницом Моравског коридора од 9 до 16 часова прошло скоро 8.000 возила</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5983277/preljina-adrani-moravski-koridor.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/25/18/35/590/5495321/thumbs/12955123/Koridor_t.jpg</url>
                <title>Новоотвореном деоницом Моравског коридора од 9 до 16 часова прошло скоро 8.000 возила</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5983277/preljina-adrani-moravski-koridor.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Косово и Метохија уочи Видовдана – Срби поручују да чувају достојанство, понос и право на опстајање</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5983142/vidovdan-2026-gracanica-kosovo-metohija-gazimestan.html</link>
                <description>
                    Сутра је Видовдан, државни празник, један од најважнијих датума националне историје Срба. У Боју на Косову, на Видовдан 1389. године, погинуо је кнез Лазар, али је његов отпор турској најезди био свесна жртва за веру и отаџбину. Низом манифестација на Косову и Метохији поручено је да Видовданом Срби чувају достојанство, понос и право на опстајање.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/27/17/50/16/5502556/thumbs/12953728/vidovdan-t.jpg" 
                         align="left" alt="Косово и Метохија уочи Видовдана – Срби поручују да чувају достојанство, понос и право на опстајање" title="Косово и Метохија уочи Видовдана – Срби поручују да чувају достојанство, понос и право на опстајање" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Видовдан је традиција, култура, изнад економије, политике и свакодневних превирања. Видовдан представља спој верског, културног и националног идентитета који повезује Србе од Косовског боја, па све до данас. Жртва положена за Видовдан изнедрила је и Косовски завет.</p>
<p><!--<box box-left 51764984 video>--></p>
<p>Историчар Марко Марковић каже да је косовски завет нешто шto повезује све генерације од Косовске битке до данас, али и да га је, упркос томе, тешко живети.</p>
<p>Централни видовдански скупови биће литургија у манастиру Грачаница и парастос палим српским јунацима на Газиместану.</p>
<p>Марковић истиче да само онaj ко је ступио на тле Газиместана током прославе Видовдана може да одговори шта значи бити тамо. "Заиста, верник би рекао да се осећа посебна благодат Божја или, што би обичан човек рекао, нека посебна енергија обузме сваког човека", каже Марковић.</p>
<h3><strong>Сећање на свирепо ликвидиране код Призрена</strong></h3>
<p>А посебну енергију Срби на Косову и Метохији црпе из жртовања својих предака. Завет је - не напуштати земљу и светиње.</p>
<p>Шеснaесторо Срба и један Бошњак у селу Дојница код Призрена, своjим животима су платили држећи се тог завета. Нестали су од руке припадника самозване ОВК и још им нема трага.</p>
<p><strong><a href="/vesti/drustvo/5982956/godisnjica-zlocina-u-dojnici-kod-prizrena--za-ubistvo-17-civila-niko-nije-odgovarao.html" target="_blank" rel="noopener">У Призрену је њима у част служен парастос</a></strong>, на дан када су 1999. године свирепо ликвидирани.</p>
<p>Призренски парох Јован Радић подсећа да жртве нису никоме ничим нажао учиниле.</p>
<p>"Али пострадали су само зато штo су били православни, само зато штo су били Срби. И осим њих, пострадао је и један мештанин Бошњак. Али Бог не дели људе по вери и нацији, већ, по речима блаженопочившег патријарха Павла, потребно је само бити човек и да будемо људи", каже Радић.</p>
<h3><strong>Позив међународној заједници да заштити људска права</strong></h3>
<p>Помоћница директора Канцеларије за Косово и Метохију Милена Парлић позива међународну заједницу да учини напоре у заштити људских права.</p>
<p>"Позивамо међународну заједницу, све оне одговорне, одговорне и за кршење људских права, и за владавину права, и за безбедност, да учине своје напоре, јер су се и овај, као и многи злочини на Косову и Метохији, десили управо под патронатом и под надлежношћу међународне заједнице", истиче Парлић.</p>
<p>И ове године су у Грачаници поводом Видовдана додељене <strong><a href="/magazin/kultura/vesti/5982162/umetnoscu-u-susret-vidovdanu-otvorena-izlozba-likovne-kolonije-u-gracanici-dodeljene-nagrade.html" target="_blank" rel="noopener">награде за књижевност и ликовну уметност</a></strong>. Изабрана је најлепша косовка девојка, дефиловали су млади у традиционалним српским ношњама.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 27 Jun 2026 19:50:06 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5983142/vidovdan-2026-gracanica-kosovo-metohija-gazimestan.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/27/17/50/16/5502556/thumbs/12953722/vidovdan-t.jpg</url>
                    <title>Косово и Метохија уочи Видовдана – Срби поручују да чувају достојанство, понос и право на опстајање</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5983142/vidovdan-2026-gracanica-kosovo-metohija-gazimestan.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/27/17/50/16/5502556/thumbs/12953722/vidovdan-t.jpg</url>
                <title>Косово и Метохија уочи Видовдана – Срби поручују да чувају достојанство, понос и право на опстајање</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5983142/vidovdan-2026-gracanica-kosovo-metohija-gazimestan.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Годишњица злочина у Дојници код Призрена – за убиство 17 цивила нико није одговарао</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982956/godisnjica-zlocina-u-dojnici-kod-prizrena--za-ubistvo-17-civila-niko-nije-odgovarao.html</link>
                <description>
                    На данашњи дан пре 27 година у призренском селу Дојница мучки је убијено 16 Срба и један Бошњак, међу којима је било девет жена у позним годинама, чији посмртни остаци још нису пронађени. За злочин нико није одговарао.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/27/12/11/431/5501740/thumbs/12951292/prizren-t.jpg" 
                         align="left" alt="Годишњица злочина у Дојници код Призрена – за убиство 17 цивила нико није одговарао" title="Годишњица злочина у Дојници код Призрена – за убиство 17 цивила нико није одговарао" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Поводом годишњице убиства, у цркви Светог Ђорђа у Призрену служен је парастос. Свештеник Јован Радић испричао је након парастоса да шеснаесторо Срба, оних најхрабријих, нису желели да напусте своје родно место, своју цркву, те су тако и живот свој положили на прагу своје куће и своје отаџбине.</p>
<p><!--<box box-left 51764572 video>-->"Чували су оно што су градили славни њихови преци. Никоме ништа нажао нису учинили, али ето, пострадали су само зато што су били православни, само зато што су били Срби. И сем њих, пострадао је и један мештанин Бошњак. Али Бог не дели људе по вери и нацији, већ, по речима блаженопочившег патријарха Павла, потребно је само бити човек и да будемо људи", рекао је призренски парох Јован Радић.</p>
<h3><strong>Парлић: Злочин не застарева</strong></h3>
<p>Помоћница директора Kанцеларије за KиМ Милена Парлић подсетила је да су јуче свет и међународна заједница обележавали Међународни дан подршке жртвама, подршке жртвама нечовечног понашања, нељудског понашања, који је успостављен на основу Kонвенције о људским правима.</p>
<p>“И управо у име тог дана, у име ових данашњег дана и жртава које су на данашњи дан трагично настрадали, позивамо међународну заједницу, све оне одговорне, одговорне и за кршење људских права, и за владавину права, и за безбедност, да учине своје напоре, јер су се и овај, као и многи злочини на Kосову и Метохији, десили управо под патронатом и под надлежношћу међународне заједнице", поручила је Парлићева.</p>
<p>Додала је да је наспрам ћутања међународне заједнице и прикривања, прећуткивања не само овог злочина, него свих злочина на простору Kосова и Метохије, глас породица много јачи.</p>
<p>"И као што знамо, злочин не застарева. Kад тад, мораће одговорни и за овај злочин, и за многе почињене на Kосову и Метохији, да одговарају", истакла је Парлићева.</p>
<h3><strong>Марковић: Најближи чекају правду и да сазнају истину</strong></h3>
<p>Историчар Марко Марковић подсетио је да су након повлачења припадника Војске Југославије и припадника Министарства унутрашњих послова Србије у јуну 1999. године, а сходно потписаној Резолуцији 1244 и Војно-техничком споразуму, међународне снаге су биле задужене да од тог тренутка гарантују мир и безбедност свим људима који живе на KиМ.</p>
<p>"Међутим, већ првих дана, свако од нас ко живи на овом простору сведок је да су припадници међународне заједнице пали на испиту. То поткрепљујемо чињеницом да су већ првих дана избеглице кренуле у избегличком конвоју пут централне Србије из Призрена, из Пећи и свих делова Метохије. Свако од нас се живо сећа тих упечатљивих слика и тренутака", пренео је Марковић.</p>
<p>Са егзилом српског народа, кренули су и масовни злочини на KиМ.</p>
<p>“Сетимо се само монаха Харитона, а такође се молитвено сетимо и седамнаесторо страдалих мештана села Дојница, чији спомен данас узносимо и сетимо се њихове трагичне жртве. Kолико год то било болно, док год они живе у нашим мислима, у нашем сећању и нашим молитвама, они су за нас живи”, рекао је Марковић.</p>
<p>Пренео је да су убијени у Дојници живи и за њихове најближе чланове.</p>
<p>“Њихова туга је огромна, њихова бол је непреболна. Они се моле Богу да дочекају правду, да сазнају истину и да барем остатке њихових тела сахране онако како доликује”, казао је Марковић.</p>
<p>Према подацима Фонда за хуманитарно право у Београду, припадници самозване Ослободилачке војске Kосова су 27. јуна 1999. године извршили напад на српско село Дојнице и киднаповали 17 цивила – 16 Срба и једног Бошњака. Реч је о старијим људима који су остали у својим домовима и након доласка KФОР-а. Међу жртвама је било девет жена и осам мушкараца.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 27 Jun 2026 12:35:18 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982956/godisnjica-zlocina-u-dojnici-kod-prizrena--za-ubistvo-17-civila-niko-nije-odgovarao.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/27/12/11/431/5501740/thumbs/12951286/prizren-t.jpg</url>
                    <title>Годишњица злочина у Дојници код Призрена – за убиство 17 цивила нико није одговарао</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982956/godisnjica-zlocina-u-dojnici-kod-prizrena--za-ubistvo-17-civila-niko-nije-odgovarao.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/27/12/11/431/5501740/thumbs/12951286/prizren-t.jpg</url>
                <title>Годишњица злочина у Дојници код Призрена – за убиство 17 цивила нико није одговарао</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982956/godisnjica-zlocina-u-dojnici-kod-prizrena--za-ubistvo-17-civila-niko-nije-odgovarao.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Пашалић: Важно да се пружи институционална подршка ЛГБТИ+ заједници</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982905/pasalic-lgbti.html</link>
                <description>
                    Заштитник грађана Зоран Пашалић је поводом Међународног дана поноса указао на потребу за јачом институционалном подршком ЛГБТИ+ особама ради ефикасне превенције насиља и елиминисања свих облика дискриминаторног понашања којима је та популација и даље изложена у свакодневном животу.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/27/9/3/608/5501338/thumbs/12950290/zoran_pasalic_348x620.jpg" 
                         align="left" alt="Пашалић: Важно да се пружи институционална подршка ЛГБТИ+ заједници" title="Пашалић: Важно да се пружи институционална подршка ЛГБТИ+ заједници" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Зоран Пашалић рекао је да је наша дужност, као друштва, да обезбедимо равноправност и достојанствен живот за сваког појединца, без обзира на његову сексуалну оријентацију или родни идентитет.</p>
<p><!--<box box-left 51764408 media>-->Пашалић је нагласио да борба против дискриминације и говора мржње захтева континуиран и отворен дијалог свих друштвених актера, укључујући државне институције, организације цивилног друштва и грађане.</p>
<p>"Само кроз системско образовање, развој толеранције и одлучне институционалне кораке можемо да изградимо демократско друштво у којем нико неће да живи у страху због својих личних својстава", навео је Пашалић.</p>
<p>Институција Заштитника грађана активно прати положај рањивих група у Србији.</p>
<p>Пракса показује да су ЛГБТИ+ особе и даље мета онлајн претњи, увреда, али и физичког насиља на улицама, додаје се у саопштењу.</p>
<p>Због тога је неопходно да се унапреди законски оквир и убрза рад надлежних органа на процесуирању кривичних дела мотивисаних мржњом према тој популацији.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 27 Jun 2026 09:59:24 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982905/pasalic-lgbti.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/27/9/3/608/5501338/thumbs/12950284/zoran_pasalic_348x620.jpg</url>
                    <title>Пашалић: Важно да се пружи институционална подршка ЛГБТИ+ заједници</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982905/pasalic-lgbti.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/27/9/3/608/5501338/thumbs/12950284/zoran_pasalic_348x620.jpg</url>
                <title>Пашалић: Важно да се пружи институционална подршка ЛГБТИ+ заједници</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982905/pasalic-lgbti.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Сто година Беле пирамиде – сећање на српске добровољце страдале у Добруџи</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982793/sto-godina-bele-piramide--secanje-na-srpske-dobrovoljce-stradale-u-dobrudzi.html</link>
                <description>
                    Мало је места ван граница Србије која чувају тако дубоку рану и сведочанство о масовној погибији наших војника као што је то Добруџа у Румунији, речено је синоћ на трибини која је поводом обележавања годишњице одржана у Новом Саду. Оваква жртва, процењују стручњаци, обавезује на вечно пријатељство два народа – Румуније и Србије, а свечана церемонија биће уприличена у септембру у знак сећања и вечне захвалности борцима Прве српске добровољачке дивизије.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/27/8/46/188/5501152/thumbs/12949654/pitramida_t.jpg" 
                         align="left" alt="Сто година Беле пирамиде – сећање на српске добровољце страдале у Добруџи" title="Сто година Беле пирамиде – сећање на српске добровољце страдале у Добруџи" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Прва српска добровољачка дивизија формирана је 16. априла 1916. године у Одеси. Бројала је близу 19.000 бораца, који су упућени на фронт у Добруџи, где се уз руске и румунске трупе борили против удружених немачких, бугарских и турских јединица од августа до октобра месеца. У тим борбама погинула је и рањена готово половина њих.</p>
<p><!--<box box-left 51764286 video>-->У Белој пирамиди, спомен-костурници која се налази у Меџидији, почивају кости око три хиљаде погинулих официра и војника.</p>
<p>"Обележавање сто година постојања Беле пирамиде мора бити достојно жртве и јунаштва свих оних који су положили своје животе за идеале и за пријатељство између наших народа. Нека успомена на њих остане вечна и нека настави да надахњује будуће генерације", поручила је Емилија Урсеин, председница Лиге румунског-српског пријатељства.</p>
<p>Мало је места ван граница Србије која чувају тако дубоку рану и сведочанство о масовној погибији наших војника као што је то Добруџа, а таква жртва обавезује на вечно пријатељство два народа.</p>
<p>"Током векова, од свих суседа Румуније, једини са којима наша земља није имала никакав оружани сукоб били су Срби. Румуни имају три пријатеља, каже народна мудрост – Дунав, Црно море и Србе", истакао је Константин Скурту, директор Војног музеја у Констанци.</p>
<p>У име палих хероја те везе желе да учврсте представници удружења румунско-српског пријатељства и потомака српских ратника, који су надахнуто говорили о подвизима српске дивизије.</p>
<p>"Желео бих у име Владе земље коју представљам на овој свечаности да одам нашу почасну захвалност и дивљење српским херојима који су својом крвљу и телима заувек учврстили нераскидиве везе између наших пријатељских, савезничких и сродних земаља", нагласио је Миленко Лукин, председник удружења Бели багрем из Темишвара.</p>
<p>Краљ Александар Први Карађорђевић и његов таст, румунски краљ Фердинанд, открили су спомен-костурницу у Меџидији 7. септембра 1926. године. На Белој пирамиди, саграђеној од белог мермера донесеног из Србије, уклесан је натпис: "Српским јунацима палим у Добруџи за ослобођење и уједињење".</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 27 Jun 2026 10:40:44 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982793/sto-godina-bele-piramide--secanje-na-srpske-dobrovoljce-stradale-u-dobrudzi.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/27/8/46/188/5501152/thumbs/12949648/pitramida_t.jpg</url>
                    <title>Сто година Беле пирамиде – сећање на српске добровољце страдале у Добруџи</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982793/sto-godina-bele-piramide--secanje-na-srpske-dobrovoljce-stradale-u-dobrudzi.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/27/8/46/188/5501152/thumbs/12949648/pitramida_t.jpg</url>
                <title>Сто година Беле пирамиде – сећање на српске добровољце страдале у Добруџи</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982793/sto-godina-bele-piramide--secanje-na-srpske-dobrovoljce-stradale-u-dobrudzi.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Деоница Моравског коридора од Прељине до Адрана од 9 часова отворена за возаче</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982731/moravski-koridor-preljina-adrane-.html</link>
                <description>
                    Деоница аутопута од Адрана код Краљева до Прељине код Чачка, на Моравском коридору, свечано је отворена у петак. Данас од 9 часова отворена за саобраћај. Путарина ће се наплаћивати од 1. јула.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/27/11/46/54/5501425/thumbs/12950497/rampa_t.jpg" 
                         align="left" alt="Деоница Моравског коридора од Прељине до Адрана од 9 часова отворена за возаче" title="Деоница Моравског коридора од Прељине до Адрана од 9 часова отворена за возаче" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><span lang="sr-Latn-RS">У 9 </span>часова креће саобраћај деоницом Моравског коридора од Прељине до Адрана, која је свечано отворена јуче <strong><a href="/vesti/ekonomija/5982260/moravski-koridor-adrani-preljina-deonica-otvaranje.html" target="_blank" rel="noopener">у присуству председника Александра Вучића</a></strong>. Деоница је дуга 29 километара, повезује Чачак и Краљево, а путовање од Београда до Краљева сада траје само сат и 15 минута.</p>
<p><!--<box box-left 51764548 video>-->У току су радови на последњој деоници од Врбе до Адрана, у дужини око 12 километара, а председник Србије истиче да ће цео Моравски коридор, бити завршен до краја године. Путарина се неће наплаћивати до 1. јула.</p>
<p>Дуж целе деонице постављени су оптички каблови и доступна је 5г мрежа, што га чини првим паметним аутопутем у земљи.</p>
<p><!--<box box-left 51764470 video>-->По пуштању ове деонице у саобраћај биће затворен крак кружне раскрснице на државном путу I B реда број 22 (км 124+753), који води ка постојећој денивелисаној раскрсници Прељина ("Чачак – Север"), односно ка државном путу I A реда број 2, ауто-пут Милош Велики.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 27 Jun 2026 12:08:16 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982731/moravski-koridor-preljina-adrane-.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/27/11/46/54/5501425/thumbs/12950503/rampa_t.jpg</url>
                    <title>Деоница Моравског коридора од Прељине до Адрана од 9 часова отворена за возаче</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982731/moravski-koridor-preljina-adrane-.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/27/11/46/54/5501425/thumbs/12950503/rampa_t.jpg</url>
                <title>Деоница Моравског коридора од Прељине до Адрана од 9 часова отворена за возаче</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982731/moravski-koridor-preljina-adrane-.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>На градилишту, у пољу и на улици – где је граница безбедног рада под врелим сунцем  </title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982503/radnici-ekstremne-vrucine.html</link>
                <description>
                    Температуре које обарају рекорде још једном су покренуле питање заштите безбедности запослених који раде на отвореном. Подаци Светске здравствене организације показују да је широм света прекомерној врућини изложено више од две милијарде радника, што годишње изазива скоро 23 милиона несрећа на раду.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/26/18/41/297/5499893/thumbs/12945593/rad_t.jpg" 
                         align="left" alt="На градилишту, у пољу и на улици – где је граница безбедног рада под врелим сунцем  " title="На градилишту, у пољу и на улици – где је граница безбедног рада под врелим сунцем  " />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Клима уређаји ових дана и на послу раде без престанка. И док је у канцеларијама тешко свима удовољити, радници на отвореном све би дали за мало расхлађења. Посебно је тешко комуналним радницима, пољопривредницима и запосленима на градилишту.</p>
<p><!--<box box-left 51763787 video>-->"Инвеститори морају да имају разумевања за слабији учинак, динамика је спорија, међутим, то су неки сезонски изазови који су у грађевини познати и очекивани", каже Хамза Каракоџић, руководилац градилишта.</p>
<p>Припреме за пијачни дан радницима газдинства у Врању не дозвољавају честе паузе.</p>
<p>"Мора и у подне да се ради, да се бере, шешир на главу и мора да се бере", каже Гордана Јаћимовић из Вртогоша код Врања.</p>
<p>Весна Митић из Бујановца напомиње да има пуно посла током целог дана, доста култура да се обради.</p>
<p>У Србији не постоји законски прописана максимална температура на којој рад мора да се обустави или скрати.</p>
<h3><strong>Регулисање рада интерним документима</strong></h3>
<p>Саветници за безбедност на раду препоручују чешће паузе и смене радника, хидратацију, ношење адекватне заштитне опреме и регулисање рада на високим температурама интерним документима.</p>
<p>"У акту о процени ризика се дефинишу и идентификују ризици. Наравно треба да се препозна рад на отвореном и у том акту послодавац може да каже да ако спољашња температура ваздуха буде 40 степени, да се прекине рад", истиче Никола Симић, саветник за безбедност на раду.</p>
<p>Изостанак тих мера за уклањање или смањење ризика, најчешћа је неправилност коју инспектори примећују приликом контрола. Из ресорног министарства подсећају да радници могу и анонимно да пријаве послодавца који не примењује мере безбедности, а казне су и до 2 милиона динара.</p>
<h3><strong>Препоруке и мере безбедности</strong></h3>
<p>Уколико је температура изнад 36 степени, Министарство рада препоручује да се избегавају тешки физички послови и излагање директном сунцу, посебно од 11 до 16 часова.</p>
<p>На Ташмајдану, у хладу, температура је данас била око 35 степени, а РХМЗ упозорава да се до 2. јула очекује и до 39. Рад на високим температурама је глобални изазов.</p>
<p>На Светском првенству у фудбалу уведене су паузе за хлађење, а Европска конфедерација синдиката, позивајући се на то, тражи од Европске комисије да осигура запосленима безбедност на екстремним температурама.</p>
<p>Наводе и да је у ЕУ, од 2000. до данас, за више од 40 одсто повећан број смртних случајева на раду због са врућине.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 26 Jun 2026 20:13:05 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982503/radnici-ekstremne-vrucine.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/26/18/41/297/5499893/thumbs/12945587/rad_t.jpg</url>
                    <title>На градилишту, у пољу и на улици – где је граница безбедног рада под врелим сунцем  </title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982503/radnici-ekstremne-vrucine.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/26/18/41/297/5499893/thumbs/12945587/rad_t.jpg</url>
                <title>На градилишту, у пољу и на улици – где је граница безбедног рада под врелим сунцем  </title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982503/radnici-ekstremne-vrucine.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Употреба наркотика на историјском максимуму, све чешће се набављају преко интернета</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982538/narkotici-kriptovalute-trgovina-kanabis.html</link>
                <description>
                    Србија је за првих пет месеци ове године запленила седам тона различитих врста наркотика – марихуане, кокаина, синтетичких супстанци, а хероина мање него раније, подаци су саопштени поводом Међународног дана борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама. Канабис је дрога која се најчешће користи.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/26/18/16/634/5500039/thumbs/12945943/drogoa_t.jpg" 
                         align="left" alt="Употреба наркотика на историјском максимуму, све чешће се набављају преко интернета" title="Употреба наркотика на историјском максимуму, све чешће се набављају преко интернета" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Према подацима Уједињених нација из 2024. године више од 330 милиона људи у свету користи дрогу, што је историјски максимум.</p>
<p><!--<box box-left 51763819 video>-->"То је повећање за 34 процента у периоду од задњих 10 година. Ови подаци показују колико дроге постају глобалан проблем. Увек су биле, али у задњим годинама оне нису само здравствени проблем, већ и проблем који прати и организовани криминал", рекао је Милан Пекић, директор Канцеларије за борбу против дрога Владе Србије.</p>
<p>Стручњаци наводе да су такозване клупске дроге веома атрактивне и у Србији и у другим земљама.</p>
<p>"У целој Европи је доста присутан и кокаин и амфетамини и екстази и кетамин и џи-ејч-би. Данас ће вам адолесценти често реферисати да су славили рођендан, били на журци, да је то све што сам набројала било присутно и да се конзумирало и зато једна порука младима да знају да то што конзумирају се не зна шта је унутра", рекла је Дијана Ракетић, директорка Специјалне болнице за лечење болести зависности и психијатар.</p>
<h3><strong>Плаћање у криптовалутама, купац до робе долази захваљујући координатама</strong></h3>
<p>Променио се и пут којим се дрога купује - уместо лицем у лице, продаја се врши путем интернета.</p>
<p>"Данас у времену дигиталних мрежа заиста је довољан само један погрешан клик, један погрешан видео, једна погрешна фотографија да нашу децу отргне од наше контроле. Нажалост, нисмо у потпуности победили дилере и то што ми мислимо да ако они нису физички испред школе - ми смо победили, нисмо", објаснила је Катарина Јонев Ћираковић, стручњак за безбедност деце на интернету.</p>
<p>Криминалне организације на располагању имају најсавременију технологију. Њихови сајтови функионишу исто као и регуларни - продавац са једне стране, купац са друге и администратор као посредник.</p>
<p>"Администратор је гарант да ће роба бити испоручена, а да ће продавац добити свој новац у криптовалутама. Када платите криптовалутама и кад евидентира уплату продавац, он пошаље координате и фотографије где је већ оставио дрогу. И онда не долази до контакта продавца и купца. И поштански стелт, производи се шаљу вакумирани да би се спречила детекција мириса од стране полицијских паса", рекао је Владимир Вујић, начелник Службе за борбу против високотехнолошког криминала МУП-a.</p>
<p>Камуфилирају се унутар легалних предмета попут играчака, ЦД-ова и слично, објашњава Вујић.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 26 Jun 2026 20:38:50 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982538/narkotici-kriptovalute-trgovina-kanabis.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/26/18/16/634/5500039/thumbs/12945937/drogoa_t.jpg</url>
                    <title>Употреба наркотика на историјском максимуму, све чешће се набављају преко интернета</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982538/narkotici-kriptovalute-trgovina-kanabis.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/26/18/16/634/5500039/thumbs/12945937/drogoa_t.jpg</url>
                <title>Употреба наркотика на историјском максимуму, све чешће се набављају преко интернета</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982538/narkotici-kriptovalute-trgovina-kanabis.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>ВСТ расписао конкурс за избор више од 130 јавних тужилаца</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982377/konkurs-za-visoki-savet-tuzilastva.html</link>
                <description>
                    Високи савет тужилаштва расписао је јавни конкурс за избор више од 130 јавних тужилаца у јавна тужилаштва широм Србије, од основног нивоа до Врховног јавног тужилаштва.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/26/13/4/164/5498945/thumbs/12943531/vst_347x620.jpg" 
                         align="left" alt="ВСТ расписао конкурс за избор више од 130 јавних тужилаца" title="ВСТ расписао конкурс за избор више од 130 јавних тужилаца" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>У објави на сајту ВСТ наводи се да је конкурс за избор више од 130 јавних тужилаца расписан у складу са Одлуком о броју јавних тужилаца у јавним тужилаштвима.</p>
<p><!--<box box-left 51763424 media>-->Конкурс је објављен за избор четири јавна тужиоца у Врховно јавно тужилаштво, осам за Јавно тужилаштво за организовани криминал, четири за Јавно тужилаштво за ратне злочине, као и шест за Апелационо јавно тужилаштво у Београду, два за Апелационо јавно тужилаштво у Новом Саду и три за Апелационо јавно тужилаштво у Крагујевцу.</p>
<p>Расписан је конкурс и за избор 22 јавна тужиоца у највеће тужилаштво у Србији - Више јавно тужилаштво у Београду, док ће се од једног до пет бирати тужиоци и за виша јавна тужилаштва у Ваљеву, Смедереву, Панчеву, Новом Саду, Зрењанину, Сомбору, Суботици, Шапцу, Крагујевцу, Јагодини, Крушевцу, Краљеву, Чачку, Новом Пазару, Ужицу, Пожаревцу, Нишу, Врању, Неготину, Зајечару, Лесковцу, Пироту и Прокупљу.</p>
<p>За Треће основно јавно тужилаштво у Београду конкурс је расписан за избор три јавна тужиоца, за Основно јавно тужилаштво у Нишу за 6, док ће се један или два јавна тужиоца бирати и за основан јавна тужилаштва у Лазаревцу, Младеновцу, Ваљеву, Мионици, Убу, Смедереву, Новом Саду, Кикинди, Сремској Митровици, Руми, Суботици, Сенти, Шапцу, Крагујевцу, Аранђеловцу, Јагодини, Краљеву, Новом Пазару, Пожаревцу, Нишу, Лебану, Зајечару и Неготину.</p>
<p>Рок за подношење пријава је 15 дана од дана објављивања јавног конкурса у <em>Службеном гласнику Републике Србије</em>, наводи се поред осталог у објави ВСТ.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 26 Jun 2026 14:04:52 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982377/konkurs-za-visoki-savet-tuzilastva.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/26/13/4/164/5498945/thumbs/12943529/vst_347x620.jpg</url>
                    <title>ВСТ расписао конкурс за избор више од 130 јавних тужилаца</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982377/konkurs-za-visoki-savet-tuzilastva.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/26/13/4/164/5498945/thumbs/12943529/vst_347x620.jpg</url>
                <title>ВСТ расписао конкурс за избор више од 130 јавних тужилаца</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982377/konkurs-za-visoki-savet-tuzilastva.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Да ли се разоран земљотрес у Венецуели могао предвидети и постоји ли опасност за Србију</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982095/zemljotres-venecuela.html</link>
                <description>
                    Разоран земљотрес који је погодио Венецуелу поново је отворио питања да ли овакве катастрофе могу да се предвиде, колико на број жртава утиче квалитет градње и да ли постоји опасност од сличних потреса у Србији. Професор Драган Миловановић објаснио је да се време настанка земљотреса и даље не може поуздано предвидети, док је бивши амбасадор Венецуеле при Уједињеним нацијама Милош Алкалај говорио о последицама катастрофе и ситуацији на терену.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/26/8/6/222/5496878/thumbs/12938228/venecuela-t.jpg" 
                         align="left" alt="Да ли се разоран земљотрес у Венецуели могао предвидети и постоји ли опасност за Србију" title="Да ли се разоран земљотрес у Венецуели могао предвидети и постоји ли опасност за Србију" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><strong><a href="/vesti/svet/5982067/venecuela-zemljotres-zrtve.html" target="_blank" rel="noopener">Расте број жртава два земљотреса</a></strong> који су погодили Венецуелу. Хиљаде људи су повређене. Други земљотрес био је најјачи у тој земљи у више од сто година.</p>
<p>Најтеже су погођени Каракас и подручја северно и западно од престонице, а спасилачке екипе и даље трагају за људима затрпаним испод рушевина. Како је саопштено из Амбасаде Србије, међу страдалима и повређенима нема држављана Србије.</p>
<p><!--<box box-left 51762911 video>--><br /> <br /> Миловановић сматра да је велики број жртава последица, у великој мери, и неадекватне градње.</p>
<p>"Зграде које нису издржале земљотрес, а морале су, значајно су допринеле да велики број људи настрада", рекао је Миловановић.</p>
<p>Објаснио је да је простор Средње Америке познат по израженој вулканској и сеизмичкој активности, али да је северни део Јужне Америке, где се налази Венецуела, релативно мирније подручје и да се овако снажан земљотрес није очекивао, јер је последњи сличан потрес на том простору забележен пре око једног века.</p>
<p>Наука, према његовим речима, и даље нема могућност да прецизно предвиди када ће се догодити.</p>
<p>"Геолошка сазнања су још увек скромна. Немамо могућност да кажемо када се акумулирана енергија ослобађа и зато нас овакви догађаји затекну", навео је професор.</p>
<p>Говорећи о разликама између Венецуеле и Јапана, истакао је да слично снажан земљотрес не мора да остави исте последице ако су објекти грађени у складу са строгим сеизмичким стандардима.</p>
<p><!--<box box-left 51762914 entrefilet>--></p>
<p>"Када погледате снимке, видите да су се зграде рушиле као куле од карата. То показује да нису биле довољно отпорне на овако снажан потрес", оценио је Миловановић.</p>
<p>Он је додао да, иако постоје бројни сензори и системи за праћење тектонских померања, време настанка земљотреса још није могуће поуздано предвидети.</p>
<p>"Желели бисмо да можемо, али још немамо могућност да измеримо количину енергије која се акумулира дубоко испод Земљине површине и да кажемо када ће доћи до њеног ослобађања", објаснио је Миловановић.</p>
<h3><strong>Који су ризици у Србији</strong></h3>
<p>Осврћући се на могуће ризике у Србији, Миловановић је истакао да је наша земља удаљенa од најактивнијих тектонских зона и да се овде углавном очекују земљотреси јачине између три и пет степени Рихтерове скале.</p>
<p>Србија је даље од главних тектонских плоча, каже професор, који не очекује земљотресе попут оног у Венецуели.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 26 Jun 2026 09:56:53 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982095/zemljotres-venecuela.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/26/8/6/222/5496878/thumbs/12938222/venecuela-t.jpg</url>
                    <title>Да ли се разоран земљотрес у Венецуели могао предвидети и постоји ли опасност за Србију</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982095/zemljotres-venecuela.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/26/8/6/222/5496878/thumbs/12938222/venecuela-t.jpg</url>
                <title>Да ли се разоран земљотрес у Венецуели могао предвидети и постоји ли опасност за Србију</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982095/zemljotres-venecuela.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Нови изазови на балканској рути – да ли је Србија спремна за потенцијални талас мигрантске кризе</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982089/radio-beograd-migrantske-krize.html</link>
                <description>
                    Нестабилности и сукоби на Блиском истоку последњих месеци поново отварају питање безбедности и управљања миграцијама. Шта би се догодило ако би талас избеглица и миграната поново кренуо постојећом рутом преко Србије ка државама Европске уније? Међународна организација за миграције (ИОМ) и Факултет безбедности Универзитета у Београду спровели су, први пут у нашој земљи, иновативни пројекат и симулацију који показују капацитете и спремност система у Србији за управљање потенцијалном кризом.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/26/8/39/6/5496770/thumbs/12937982/99.png" 
                         align="left" alt="Нови изазови на балканској рути – да ли је Србија спремна за потенцијални талас мигрантске кризе" title="Нови изазови на балканској рути – да ли је Србија спремна за потенцијални талас мигрантске кризе" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51762894 media>-->О спремности државе, капацитетима и новим трендовима у емисији <strong>"У средишту пажње"</strong> <em>Радио Београда 1</em> говорили су Јована Гушић, програмски координатор Канцеларије ИОМ-а у Србији, и професор др Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности.</p>
<h3><strong>Од транзита до дестинације: Како се мења миграциона слика Србије</strong></h3>
<p>Међународна организација за миграције присутна је у Србији од 1992. године. Током више од три деценије, рад организације се мењао од хуманитарног деловања током ратних деведесетих и велике кризе 2015. године, па све до системских реформи у мирнодопским условима.</p>
<p>Данас се Србија суочава са потпуно новим феноменом – трансформацијом из земље транзита у земљу дестинације.</p>
<p>"Србија је током година била велика емигрантска земља, а потом се трансформисала у земљу транзита. Међутим, у последње две до три године сведоци смо изузетно новог тренда – наша земља све више постаје крајња дестинација за стране раднике" каже Јована Гушић.</p>
<p>Овај тренд се оцењује као позитиван показатељ економског раста и бољих услова живота, али он са собом носи и озбиљне демографске и институционалне изазове. Лоша демографска слика, како у Србији тако и у целој Европи, природно привлачи држављане трећих земаља који у овим просторима виде шансу за зараду и економску добробит својих породица.</p>
<h3><strong>Иновативна симулација: Прва "TTX" вежба за миграције у Србији</strong></h3>
<p>У циљу креирања миграционих политика које су засноване на тачним и квалитетним подацима, спроведен је сложен пројекат у синергији четири агенције Уједињених нација под вођством ИОМ-а. То су УНХЦР ( Агенција Уједињених нација за избеглице), УНДП ( Фонд за развој Уједињених нација), УНИЦЕФ (Агенција за заштиту деце) , и Међународна организација за миграције .</p>
<p>Као најважнија и најиновативнија компонента овог пројекта истакла се сарадња са академском заједницом и Факултетом безбедности, у оквиру које је изведена такозвана "TTX" <em>(Table-top exercise)</em> вежба.</p>
<p>"Факултет безбедности Универзитета у Београду и Међународна организација за миграције (ИОМ) спровели су симулацију потенцијалне нове мигрантске кризе, базирану на песимистичком сценарију ескалације сукоба на Блиском истоку.</p>
<p><!--<box box-left 51762929 media>-->Симулација је показала да би Турска, за разлику од 2015/2016. године, вероватно пропуштала мигранте, што би створило снажан притисак на западнобалканску руту и јужну границу Србије објашњава проф. др Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности.</p>
<p>Ова симулација омогућила је стручњацима да у теоријском и контролисаном окружењу тестирају како би државни органи, локалне самоуправе и међународне организације реаговале у случају наглог и масовног прилива миграната.</p>
<h3><strong>Страни радници у локалним заједницама: интеграција и нови подаци</strong></h3>
<p>Поред спремности за потенцијалну кризу, пројекат је бацио светло и на свакодневну миграциону реалност у Србији коју грађани примећују на улицама, али која до сада није била системски истражена – присуство страних радника.</p>
<p>"Ми те људе видимо око нас и чујемо њихове језике, али до сада нисмо имали структурно и систематски урађено истраживање које даје јасну статистику. Прелиминарниналази показују да се јавља хитна потреба за њиховом интеграцијом, пре свега у погледу приступа базичним услугама попут здравствене заштите, али и потенцијалног школовања њихове деце уколико у будућности дође до спајања породица“ поручује Јована Гушић из ИОМ-а.</p>
<p>Из ИОМ-а најављују да ће финални и званични резултати овог великог истраживања бити јавно комуницирани након формалног завршетка пројекта, 30. јуна.</p>
<p>Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила каже да тренутни број миграната и избеглица у Србији није велики, али они који улазе у земљу углавном заобилазе преостале прихватне центре и, уз помоћ кријумчара, настављају пут ка Западној Европи.Он је упозорио да Србија са постојећим капацитетима не би могла адекватно да одговори на евентуалну нову масовну избегличку кризу.</p>
<p>Према речима Ђуровића, мигранти се у нашој земљи задржавају у просеку један до два дана, а њихово кретање је под потпуном контролом кријумчарских банди које у томе виде прилику за огромну зараду.</p>
<p><!--<box box-left 51762931 media>-->"Људи су од стране кријумчара често смештени у близини већих урбаних центара, као што су Београд, Нови Сад и Ниш, али и у мањим местима, у штековима или напуштеним кућама. Кријумчарећи људе, они на њима зарађују много – не само да им наплаћују прелаз преко границе, већ и смештај и друге услуге, а не либе се да их малтретирају и уцењују родбину у земљи порекла или дестинације како би изнудили још новца", наглашава Ђуровић.</p>
<p>Говорећи о структури избеглица, он наводи да их тренутно највише долази из Авганистана, Египта, Северне Африке и Сирије, али да има и грађана Јужног Судана и Централне Азије. Главни регрутни центар за ову руту, како истиче, јесте Истанбул, одакле путеви миграције воде преко Балканског полуострва даље ка Европи.</p>
<p>Ђуровић се осврнуо и на недавну симулацију масовног прилива избеглица у Србији, коју су организовали Факултет безбедности и Међународна организација за миграције (ИОМ).</p>
<p>"Ова симулација је била изузетно важна јер је јасно показала које су слабости нашег система. Размена мишљења са људима са терена и представницима институција била је драгоцена, али закључак је да наш систем у овом тренутку није спреман за прихват великог броја избеглих лица, без обзира на то из ког правца долазе", упозорава директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.</p>
<p>Он подсећа да су капацитети Србије у односу на раније године драстично смањени.</p>
<p>"Од некадашњих 19 центара, у овом тренутку оперативно раде свега четири. Дошло је до мањка обученог и искусног особља у институцијама, а променила се и званична политика, која сада проблем покушава да решава примарно заустављањем људи на самим границама земље", рекао је Ђуровић.</p>
<p><!--<box box-left 51762900 media>-->Иако је тренутна ситуација стабилна, сукоби широм света опомињу да се нови таласи не могу искључити, због чега систем мора бити унапређен пре него што до евентуалне ескалације дође. Ђуровић наглашава да је кључ у регионалној сарадњи, правовременом информисању и јачању капацитета на локалном нивоу.</p>
<p>"Наш посао је да будемо увек спремни. Морамо повећати смештајне капацитете и ојачати људске ресурсе – како у Комесаријату за избеглице и миграције, тако и у службама социјалне и здравствене заштите, образовања и МУП-а. То је мултидисциплинарна област", објашњава Ђуровић.</p>
<p>Он посебно истиче да решење не лежи само у централизованом приступу државе, већ у оснаживању локалних средина.</p>
<p>"Поучени ранијим искуством, знамо да је одговор локалних самоуправа и грађана пресудан. Локалне иницијативе су флексибилније и способније да издрже прве, неочекиване ударе. Поред експертизе у државним институцијама, морамо градити капацитете за прихват, интеграцију и пружање хуманитарне помоћи у самим локалним срединама широм земље", закључио је Радош Ђуровић</p>
<p>Иако се не очекује реприза драматичног таласа из 2015. године, пролонгиране економске и политичке кризе на Блиском Истоку сасвим извесно ће наставити да генеришу већи број миграната. За њих европске земље и даље представљају примарну дестинацију, а пут преко наших територија једини проходан правац.</p>
<p>Нови пакт ЕУ о миграцијама и азилу ставља акценат на системски повратак миграната, што отвара питања о успостављању дугорочних прихватних центара у транзитним земљама попут Србије. Јована Гушић из ИОМ-а наглашава важност баланса између суверенитета држава и људских права, док проф. др Владимир Ајзенхамер указује на сукоб интереса између Брисела и трећих земаља које би могле постати трајна прихватна места.</p>
<p>Србија се, закључују стручњаци, налази на прекретници где управљање миграцијама више није само питање обезбеђивања граница и хуманитарног транзита, већ дугорочне друштвене и економске интеграције нових становника.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 26 Jun 2026 09:13:44 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982089/radio-beograd-migrantske-krize.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/26/8/39/6/5496770/thumbs/12937976/99.png</url>
                    <title>Нови изазови на балканској рути – да ли је Србија спремна за потенцијални талас мигрантске кризе</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982089/radio-beograd-migrantske-krize.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/26/8/39/6/5496770/thumbs/12937976/99.png</url>
                <title>Нови изазови на балканској рути – да ли је Србија спремна за потенцијални талас мигрантске кризе</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5982089/radio-beograd-migrantske-krize.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Фотографије деце на плажи нису безазлене – једна објава може имати озбиљне последице</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981363/bezbednost-dece-na-internetu-igor-juric-emina-bekovic.html</link>
                <description>
                    Фотографије деце са плаже, базена или летовања, које родитељи свакодневно деле на друштвеним мрежама, могу бити злоупотребљене и завршити у рукама предатора, упозорили су директор Центар за несталу и злостављану децу Игор Јурић и Емина Бековић из Министарства информисања и телекомуникација. Истакли су да не треба објављивати фотографије које откривају идентитет, локацију или навике детета, да профили на друштвеним мрежама треба да буду приватни и да се о безбедности на интернету мора размишљати једнако озбиљно као и о безбедности у стварном животу.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/25/15/28/464/5494649/thumbs/12932183/deca_na_plazi.jpg" 
                         align="left" alt="Фотографије деце на плажи нису безазлене – једна објава може имати озбиљне последице" title="Фотографије деце на плажи нису безазлене – једна објава може имати озбиљне последице" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Летовање је период када родитељи најчешће деле фотографије деце са плаже и базена на друштвеним мрежама, али стручњаци упозоравају да такве објаве могу озбиљно да угрозе безбедност најмлађих.</p>
<p><!--<box box-left 51761568 video>--></p>
<p>Фотографија на Инстаграму или Фејсбуку открива много више него што мислимо и  осим добронамерних, привлачи и предаторе.</p>
<p>Емина Бековић из Министарства информисања и телекомуникација и Националног контакт-центра за безбедност деце на интернету истакла је да родитељи треба да воде рачуна шта објављују и да буду свесни колико опасности и злоупотреба има у дигиталном простору.</p>
<p>"Оно што нам се деси у стварном животу за неколико секунди оде на интернет и постане доступно милионима људи. С друге стране, фотографија или видео који се поставе на интернет могу да оставе озбиљне последице по ментално и физичко здравље детета", рекла је Бековићева.</p>
<p>Она је нагласила да родитељи не треба да објављују фотографије деце у купаћим костимима, доњем вешу или без одеће, као ни снимке нити фотографије које откривају локацију, школу, спортски камп или свакодневне навике детета, јер све то може бити злоупотребљено.</p>
<p>Говорећи о чувању фотографија, Бековићева је подсетила да све што се једном постави на интернет остаје трајно доступно, али да ризик постоји и када се фотографије чувају само у телефону, који може бити украден, изгубљен или хакован.</p>
<h3><strong>Фотографија веома брзо доспева у базу предатора</strong></h3>
<p>Директор Центар за несталу и злостављану децу Игор Јурић упозорио је да родитељи често нису свесни одакле потиче већина материјала који завршава у рукама предатора.</p>
<p>"Највећи број материјала којима тргују или које користе педофили заправо долази од нас самих. Не снима се све у неким мрачним просторијама или на дарк вебу. Ми направимо фотографију, поделимо је на друштвеним мрежама и она заврши у њиховим базама", рекао је Јурић.</p>
<p>Додао је да се фотографија нагог детета, након објављивања на друштвеној мрежи, веома брзо преузима и доспева на сајтове који такве материјале даље дистрибуирају.</p>
<p>Осврћући се на навике родитеља на плажи, Јурић је истакао да многи и даље сматрају да је нормално да се деца пресвлаче или трче без купаћег костима, не размишљајући да их неко може фотографисати.</p>
<p>"Данас не знате ко седи поред вас на плажи и да ли вас неко снима. Тим својим поступцима ми директно угрожавамо безбедност детета", упозорио је Јурић.</p>
<h3><strong>Бековић: Профили морају бити закључани</strong></h3>
<p>Бековићева је подсетила да ризик не представља само садржај фотографије, већ и метаподаци који могу открити место и време настанка снимка. Додала је да развој вештачке интелигенције омогућава злоупотребе чак и када дете није фотографисано у непримереном издању.</p>
<p>"Довољно је да се фотографија провуче кроз дипфејк и да се нађе на потпуно непримереним сајтовима, што може нанети велику штету деци", рекла је она.</p>
<p>Као основна правила дигиталне безбедности навела је да профили на друштвеним мрежама буду закључани, да се не објављују тренутне локације нити означавају места на којима се породица налази, као и да се без сагласности не објављују фотографије друге деце.</p>
<h3><strong>Јурић: Безбедност деце почиње у породици</strong></h3>
<p>Јурић је поручио да деца од најранијег узраста треба да науче такозвано "правило купаћег костима", односно да разумеју да су делови тела покривени купаћим костимом интимни и да нико нема право да их додирује или фотографише.</p>
<p>Када је реч о тинејџерима, додао је да је неопходно развијати критичко размишљање, како би препознали манипулације и опасности на интернету.</p>
<p>"Безбедност детета почиње у породици. Родитељи морају да се едукују пре него што деци дозволе коришћење друштвених мрежа и објављивање садржаја", нагласио је Јурић.</p>
<p>Бековићева је навела да родитељи који посумњају да је фотографија њиховог детета злоупотребљена могу да се обрате Националном контакт центру за безбедност деце на интернету позивом на <strong>бесплатан и анониман број 19833</strong>, уз достављање снимка екрана или линка спорног садржаја, након чега Центар сарађује са надлежним институцијама и Службом за борбу против високотехнолошког криминала.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 25 Jun 2026 19:53:53 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981363/bezbednost-dece-na-internetu-igor-juric-emina-bekovic.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/25/15/28/464/5494649/thumbs/12932177/deca_na_plazi.jpg</url>
                    <title>Фотографије деце на плажи нису безазлене – једна објава може имати озбиљне последице</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981363/bezbednost-dece-na-internetu-igor-juric-emina-bekovic.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/25/15/28/464/5494649/thumbs/12932177/deca_na_plazi.jpg</url>
                <title>Фотографије деце на плажи нису безазлене – једна објава може имати озбиљне последице</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981363/bezbednost-dece-na-internetu-igor-juric-emina-bekovic.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Обележен Дан Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, поручују да се не планира пресељење</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981795/dan-unoverziteta-kosovska-mitrovica.html</link>
                <description>
                    Уз химну Србије &#034;Боже правде&#034;, поделом признања заслужним појединцима и институцијама, наставно особље и руководство Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици свечаном академијом обележили су дан ове институције.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/25/16/1/775/5494802/thumbs/12932600/univerzitet.jpg" 
                         align="left" alt="Обележен Дан Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, поручују да се не планира пресељење" title="Обележен Дан Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, поручују да се не планира пресељење" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>На Универзитету студира око 9.000 студената на 10 факултета, на свим нивоима студија, у оквиру више од 100 студијских програма.</p>
<p><!--<box box-left 51762235 media>-->Ректор Универзитета Небојша Арсић рекао је да дан ове установе обележавају у никада тежим околностима у последње време, да су активност наставе, научно-истраживачког рада и свих других активности, често били у сенци политичких дешавања која су преко сваке мере утицала на свакодневно функционисање универзитета.</p>
<p>"И упркос свему, резултати показују да је ова година на том плану била успешнија него многе пре ње. Ако се узме у обзир број пројеката на којима Универзитет активно ради, било на домаћем плану или да је реч о међународним пројектима, учешће у многобројним међународним организацијама показује да сви напори које смо уложили у рад овог универзитета нису били узалудни", рекао је Арсић.</p>
<p>И не само то – додаје да је у претходних годину дана објављено више радова и да је добијено више пројеката него у свим претходним годинама.</p>
<p>"Управо је то био додатан мотив који је мотивисао не само запослене, него и наше студенте да предано раде и да полажу испите и да покажу да упркос свим тешкоћама, ми успевамо да одрадимо оно што је наш посао, а то је да едукујемо студенте", рекао је Арсић.</p>
<h3><strong>Политичка подршка Универзитету</strong></h3>
<p>​У томе им помажу локална самоуправа, српски политички представници, ​Канцеларија за Косово и Метохију, ресорна министарства.</p>
<p>"Ми дишемо једним плућима, причамо једним језиком. Шта год је потребно, шта год нам треба, било у организационом смислу, било политичка подршка, у сваком другом аспекту, ти људи су свакодневно овде са нама. И још једном им јавно одајем признање на свему што чине за наш универзитет и за целу нашу заједницу", рекао је Арсић и у том контексту поменуо пријатеље и колеге са других универзитета у Србији и из региона.</p>
<h3><strong>Нема планова о пресељењу Универзитета</strong></h3>
<p>Када се ради о судбини и опстанку универзитета, Арсић додаје да се чују многе глассине, те да стално мора да их демантује.</p>
<p>"Пуно је непријатеља који нам не мисле добро. Користим ову прилику да поново кажем оно што сам безброј пута рекао: нема никаквих планова о пресељењу универзитета. Нема никаквих резервних, бекап планова. ​Нема говора о некој интеграцији. Морамо да будемо истрајни у ономе, а не да причамо једно, да радимо друго. И ту позивам све колеге, када се ради о о судбини нашег универзитета, о будућности нашег универзитета, не само нас као лица која радимо на универзитету, него и ове деце коју учимо. Зарад њих морамо да дамо све од себе да наш универзитет буде оно што јесте и треба да буде”, категоричан је ректор Арсић.</p>
<h3><strong>Планови универзитета</strong></h3>
<p>​За планове универзитета, каже да су они концентрисани на ово подручје, на децу која гравитирају у овом региону и да су отворени за све који желе да студирају и раде на овом универзитету и из свих других делова земље и из региона.</p>
<p>Арсић је најавио да пријемни испити почињу за неколико дана и да је у току упис студената за нову школску годину. Резултати су, истиче, охрабрујући, мада су са зебњом ишчекивали уписни рок.</p>
<p>"Мислили смо да ће бити катастрофа, имајући у виду силне притиске, увођење разних санкција, да кажем, закона који за циљ имају ништа друго него протеривање нас одавде, такозвани административни егзодус. Упркос свему томе, резултати показују да смо ми већ у првом року имали пријаве за преко 60 – значи, то још увек траје – преко 60 одсто од укупног броја расположивих места”, подвукао је Арсић на академији у амфитетатру Техничког факултете у Митровици.</p>
<p><!--<box box-left 51762236 media>--></p>
<h3><strong>"Симбол истинске истрајности знања"</strong></h3>
<p>Помоћник министра просвете у Влади Србије Александар Јовић рекао је да Универзитет у Митровици представља много више од самог универзитета, <span lang="sr-RS">и</span> да је у питању институција која је током деценија постала симбол истинске истрајности знања, снаге образовања и одлучности, очувања академских вредности и онда када су изложене најтежим притисцима, најтежим искушењима.</p>
<p>"​Данас, када говоримо о Универзитету у Косовској Митровици, односно Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, говоримо о институцији која је истовремено део савременог европског простора, али истовремено место где се баштини и чува идентитет српског народа на Косову и Метохији. Овај простор Косова и Метохије није само географски појам за нас Србе, за Републику Србију. Он је много више. Он је наша основа. Због тога, овај универзитет можемо рећи да баштини оно што су српски манастири на овим просторима били током средњег века – носиоци образовања, носиоци просперитета. Он повезује највредније тековине наше прошлости са изазовом будућности”, казао је Јовић.</p>
<h3><strong>"Борба за право наше деце да уче на српском језику"</strong></h3>
<p>Помоћник директора Канцеларије за КиМ Милош Терзић рекао је да је борба за овај универзитет борба за право наше деце да уче на српском језику, у складу са српским планом и програмом и у складу са и у духу српске традиције и културе.</p>
<p>"И управо, рекао бих, Српска православна црква и универзитет представљају два најважнија стуба опстанка српског народа на Косову и Метохији и управо су зато под највећим ударима оних који би волели да српског народа на Косову и Метохији нема. Такви врло добро знају да се народ не брани само бројем људи, већ да се брани и кроз институције тог типа које га окупљају, које га оснажују и које га образују", рекао је Терзић.</p>
<p>​Поручио је да је обавеза да чувамо овај универзитет и да га развијамо и да обезбедимо да он у будућности буде светионик српских националних вредности у читавој Србији.</p>
<p>​Поновио је наводе ректора Арсића да нема никаквог измештања универзитета осим, како је казао, "у Приштину када дођу нека боља времена и да ће српска влада, српска држава, председник српске државе Александар Вучић увек бити уз српски народ на Косову и Метохији”.</p>
<p>Обележавању Дана универзитета присуствовали су <span lang="sr-RS">и</span> други представници Владе Србије, затим званичници Српске листе, локалне самоуправе <span lang="sr-RS">и</span> други гости.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 25 Jun 2026 16:47:43 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981795/dan-unoverziteta-kosovska-mitrovica.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/25/16/1/775/5494802/thumbs/12932594/univerzitet.jpg</url>
                    <title>Обележен Дан Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, поручују да се не планира пресељење</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981795/dan-unoverziteta-kosovska-mitrovica.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/25/16/1/775/5494802/thumbs/12932594/univerzitet.jpg</url>
                <title>Обележен Дан Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, поручују да се не планира пресељење</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981795/dan-unoverziteta-kosovska-mitrovica.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Пепкове дечје наруквице повлаче се са тржишта због ризика од повреде</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981754/pepkove-decje-narukvice-povlace-se-sa-trzista-zbog-rizika-od-povrede.html</link>
                <description>
                    Пепкове дечје наруквице са мотивом капибаре, повлаче се са тржишта Србије због ризика од повреда, објавио је Национални регистар небезбедних производа.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/25/14/54/331/5494619/thumbs/12932099/pepko-povlacenje.jpg" 
                         align="left" alt="Пепкове дечје наруквице повлаче се са тржишта због ризика од повреде" title="Пепкове дечје наруквице повлаче се са тржишта због ризика од повреде" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>У обавештењу се наводи да је на обухваћеним производима, због грешке у производњи, ивица унутрашње траке може пробити тканину и довести до повреда потрошача/корисника производа.</p>
<p><!--<box box-left 51762145 media>--></p>
<p>Обавештење је послато малопродајним објектима, а купци су информисани о недостатку производа путем сајта и изложених обавештења на продајном пулту.</p>
<p>Компанија "Пепко" раније је обавестила јавност о недостацима датог производа и апеловала на купце да престану са његовом употребом и да га врате у било коју продавницу ради повраћаја новца у пуном износу.</p>
<p>Производ је на територији Србије био доступан од 3. до 31. марта.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 25 Jun 2026 14:51:32 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981754/pepkove-decje-narukvice-povlace-se-sa-trzista-zbog-rizika-od-povrede.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/25/14/54/331/5494619/thumbs/12932093/pepko-povlacenje.jpg</url>
                    <title>Пепкове дечје наруквице повлаче се са тржишта због ризика од повреде</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981754/pepkove-decje-narukvice-povlace-se-sa-trzista-zbog-rizika-od-povrede.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/25/14/54/331/5494619/thumbs/12932093/pepko-povlacenje.jpg</url>
                <title>Пепкове дечје наруквице повлаче се са тржишта због ризика од повреде</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981754/pepkove-decje-narukvice-povlace-se-sa-trzista-zbog-rizika-od-povrede.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Приказ нових борбених система Војске Србије у Батајници и на Пасуљанским ливадама</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981306/vojni-prikaz-pasuljanske-livade-vojska-srbija-batajnica-.html</link>
                <description>
                    Министарство одбране и Војска Србије организоваће у недељу, 28. јуна, приказ нових и модернизованих борбених средстава и система Војске Србије, након чега ће на полигону &#034;Пасуљанске ливаде&#034; бити изведено бојево гађање.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/25/9/40/23/5493113/thumbs/12927107/Tan2026-06-2417370466_1.jpg" 
                         align="left" alt="Приказ нових борбених система Војске Србије у Батајници и на Пасуљанским ливадама" title="Приказ нових борбених система Војске Србије у Батајници и на Пасуљанским ливадама" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Програм ће бити реализован на две локације – на војном аеродрому "Пуковник-пилот Миленко Павловић" у Батајници и на полигону "Пасуљанске ливаде".</p>
<p><!--<box box-left 51761528 media>--></p>
<p>Приказ наоружања, војне опреме и система које користи Војска Србије почеће у 10 часова на аеродрому у Батајници.</p>
<p>Два сата касније, на полигону "Пасуљанске ливаде", биће изведена демонстрација њихових способности кроз бојево гађање.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 25 Jun 2026 09:30:34 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981306/vojni-prikaz-pasuljanske-livade-vojska-srbija-batajnica-.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/25/9/40/23/5493113/thumbs/12927101/Tan2026-06-2417370466_1.jpg</url>
                    <title>Приказ нових борбених система Војске Србије у Батајници и на Пасуљанским ливадама</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981306/vojni-prikaz-pasuljanske-livade-vojska-srbija-batajnica-.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/25/9/40/23/5493113/thumbs/12927101/Tan2026-06-2417370466_1.jpg</url>
                <title>Приказ нових борбених система Војске Србије у Батајници и на Пасуљанским ливадама</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981306/vojni-prikaz-pasuljanske-livade-vojska-srbija-batajnica-.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Нацрт закона отворио дилему – престају ли да важе олакшице за запошљавање особа са инвалидитетом</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981033/zaposljavanje-osoba-sa-invaliditetom-nacrt-zakona.html</link>
                <description>
                    Хоће ли послодавци остати без олакшица за запошљавање особа са инвалидитетом – питање је које су покренули нацрти закона о доприносима за обавезно социјално осигурање и о порезу на доходак грађана. Званична јавна расправа при Министарству финансија је завршена, али удружења и даље упозоравају на могуће штетне ефекте по положај особа са инвалидитетом, ако се усвоје измене.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/24/19/48/219/5491661/thumbs/12922553/OSI-ttt.jpg" 
                         align="left" alt="Нацрт закона отворио дилему – престају ли да важе олакшице за запошљавање особа са инвалидитетом" title="Нацрт закона отворио дилему – престају ли да важе олакшице за запошљавање особа са инвалидитетом" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Николина је од фебруара на новом радном месту захваљујући олакшицама за запошљавање особа са инвалидитетом. Значи јој што фирма нуди простор за напредовање, али и рад од куће.</p>
<p><!--<box box-left 51760920 video>-->"Ја имам проблема са кретањем, али ми та флексибилност у раду и њихова подршка заиста значе да могу нормално да функционишем без неких тешкоћа", каже Николина Миодраговић, асистент у рачуноводству.</p>
<p>"Углавном ти запослени су били ангажовани у нашем одељењу екстерног рачуноводства где се ипак захтева одређени ниво когнитивних способности, вештина и стручног знања. Ти месечни износи углавном могу износити и до 1.000 евра подстицаја и олакшица у зависности од висине месечних примања запослених која су договорена", објашњава Кристина Даниловић, менаџер у фирми "WTS Serbia".</p>
<p>Послодавци, према важећим прописима, не плаћају доприносе за социјално осигурање особе са инвалидитетом три године. Међутим, те одредбе нема у новом нацрту закона.</p>
<h3><strong>Милијарде од пенала, а мало новца за подршку</strong></h3>
<p>Из Форума младих са инвалидитетом, који нуди обуке и повезује послодавце и људе са сметњама, потенцијално укидање виде као корак уназад. Упозоравају да многи послодавци избегавају и законску обавезу да запосле бар једну особу са инвалидитетом ако имају више од 20 запослених, односно, две ако имају више од 50.</p>
<p>"И даље огроман број послодаваца уплаћује те такозване пенале у буџески фонд. Иако не постоје јавно доступни подаци о износу тог буџетског фонда, неки податак до кога смо дошли јесте да је за прошлу годину износио преко седам милијарди динара", поручује Јована Кривокућа Миловановић, извршна директорка Форума младих са инвалидитетом.</p>
<h3><strong>Европска пракса – више мера за већу запосленост</strong></h3>
<p>У Европској унији стопа запослености особа са инвалидитетом нижа је за 24 процентна поена у односу на људе без сметњи. Да би се јаз превазишао пракса је да се комбинује што више мера за подстицање запошљавања.</p>
<p>"ЕУ у последњој Стратегији о правима особа са инвалидитетом за период до 2030. предвиђа диверсификацију свих мера за повећање запослености особа са инвалидитетом. Од квотног система, преко пореских олакшица до обезбеђивања радних асистената, прилагођавања радног места особи са инвалидитетом и наравно оно што је кључно смањење предрасуда", наглашава Драгана Штекел, професорка на Одељењу за социјалну политику и социјални рад Факултета политичких наука.</p>
<p>Чека се извештај Министарства финансија о исходу јавне расправе. За РТС кратко кажу да разматрају све могућности за пружање помоћи лицима са инвалидитетом и да очекују да у коначном предлогу закона неће бити одредаба којима се укидају њима намењене пореске повластице.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 25 Jun 2026 05:59:23 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981033/zaposljavanje-osoba-sa-invaliditetom-nacrt-zakona.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/24/19/48/219/5491661/thumbs/12922541/OSI-ttt.jpg</url>
                    <title>Нацрт закона отворио дилему – престају ли да важе олакшице за запошљавање особа са инвалидитетом</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981033/zaposljavanje-osoba-sa-invaliditetom-nacrt-zakona.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/24/19/48/219/5491661/thumbs/12922541/OSI-ttt.jpg</url>
                <title>Нацрт закона отворио дилему – престају ли да важе олакшице за запошљавање особа са инвалидитетом</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981033/zaposljavanje-osoba-sa-invaliditetom-nacrt-zakona.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Шта уписују будући бруцоши – психологија обара рекорде, наставнички смерови у кризи</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981006/brucosi-upis-infostud.html</link>
                <description>
                    Технички факултети, медицина и психологија и ове године су међу најтраженијим студијским програмима. Према речима Милоша Туринског из Инфостуда, млади све пажљивије прате кретања на тржишту рада и факултете бирају водећи рачуна о перспективи запослења, али не би требало да занемаре ни сопствена интересовања.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/24/18/11/972/5491223/thumbs/12921695/Psihologija-t.jpg" 
                         align="left" alt="Шта уписују будући бруцоши – психологија обара рекорде, наставнички смерови у кризи" title="Шта уписују будући бруцоши – психологија обара рекорде, наставнички смерови у кризи" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Почео је први уписни рок на факултетима. Будући бруцоши и ове године воде битку за сваки бод неопходан за упис на жељени факултет. Иако су електротехника, медицина и организационе науке традиционално међу најпопуларнијим изборима, највећа конкуренција бележи се на студијама психологије.</p>
<p>"Највећа потражња је за студијама психологије и ту ћете видети да се на једно место пријављује чак пет потенцијалних кандидата", истиче Турински.</p>
<p>Према његовим речима, раст интересовања за психологију последица је све веће свести о значају менталног здравља, али и ширења могућности за запошљавање у тој области.</p>
<p><!--<box box-left 51760790 video>-->"Генерација Зед и миленијалци пре тога почели су јако гласно да причају о менталном здрављу, терапији и синдрому сагоревања. Раније се о томе није говорило толико отворено, а данас је створен и простор за веће ангажовање психолога и психотерапеута", објашњава Турински.</p>
<p>Додаје да све више дипломираних психолога проналази посао у сектору људских ресурса.</p>
<p>"Много психолога улази у сферу људских ресурса, у корпорације, где се баве селекцијом, регрутацијом и едукацијом запослених. Зато за њих има довољно места на тржишту рада и због тога је потражња на високом нивоу", каже Турински и додаје да се на свим факултетима у Србији годишње упише око 500 студената психологије.</p>
<h3><strong>Технички факултети и даље сигуран избор</strong></h3>
<p>Међу најтраженијим факултетима и даље су Електротехнички факултет, Машински факултет и Факултет организационих наука.</p>
<p>"Електротехника и машинство су избори који могу да вам донесу сигурније и лакше запослење у односу на неке друге струке", наводи Турински.</p>
<p>И поред тога што се смањила потражња у ИТ индустрији последњих година, интересовање младих за ову област остаје велико.</p>
<p><!--<box box-left 51760868 media>-->"ИТ је и даље веома популарно занимање и млади желе да се баве пословима који ће бити занимања будућности. Јесте мало теже ући у индустрију него што је било до 2022. године, када је та индустрија имала експанзију, али је она и даље веома атрактивна", истиче Турински.</p>
<h3><strong>Вештачка интелигенција неће заменити инжењере</strong></h3>
<p>Говорећи о утицају вештачке интелигенције на тржиште рада, Турински каже да ће стручњаци из области информационих технологија и даље бити неопходни.</p>
<p>"Неко и даље мора да управља вештачком интелигенцијом. Не смемо да заборавимо да је човек тај који је створио вештачку интелигенцију и да она не функционише сама по себи, бар не још", наглашава Турински.</p>
<p>Како додаје, најтраженији ће бити стручњаци са широким спектром знања.</p>
<p>"Тражиће се људи који имају више компетенција и који лакше могу да се уклопе у систем и потребе тржишта рада", поручује Турински.</p>
<h3><strong>Наставнички смерови у кризи</strong></h3>
<p>Са друге стране, факултети који образују будуће наставнике и професоре суочавају се са све мањим интересовањем матураната.</p>
<p><!--<box box-left 51760796 video>-->"Сви смерови који школују будуће наставнике и професоре доживљавају малтене крах. Прошле године сте могли да видите ситуацију да се на појединим смеровима пријавио само један студент", каже Турински.</p>
<p>Као пример наводи студије физике и хемије, за које је владало минимално интересовање, иако школама недостаје наставни кадар.</p>
<p>"Тржиште рада тражи професоре и наставнике у великој мери, али млади бирају занимања која могу да им донесу стабилније запослење са добрим условима рада", истиче Турински.</p>
<h3><strong>Баланс између зараде и личних афинитета</strong></h3>
<p>Турински поручује да приликом избора факултета не треба гледати искључиво на тренутне потребе тржишта рада.</p>
<p>"Млади данас много више прате шта се дешава на тржишту рада и где могу да пронађу посао. Али мој савет је да не беже од својих афинитета и онога што заиста воле", каже Турински.</p>
<p>Према његовим речима, најбољи избор је онај који успева да помири лична интересовања и реалне могућности запошљавања.</p>
<p>"Треба пронаћи баланс између онога што нуди тржиште рада и онога што нам срце говори да радимо", закључује Турински.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 24 Jun 2026 20:59:13 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981006/brucosi-upis-infostud.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/24/18/11/972/5491223/thumbs/12921683/Psihologija-t.jpg</url>
                    <title>Шта уписују будући бруцоши – психологија обара рекорде, наставнички смерови у кризи</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981006/brucosi-upis-infostud.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/24/18/11/972/5491223/thumbs/12921683/Psihologija-t.jpg</url>
                <title>Шта уписују будући бруцоши – психологија обара рекорде, наставнички смерови у кризи</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981006/brucosi-upis-infostud.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Александровцу 17 милиона динара за реконструкцију установа културе</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981002/aleksandrovac-dom-kulture-selakovic-rekonstrukcija.html</link>
                <description>
                    У александровачком Дому културе &#034;Милосав Буца Мирковић&#034; потписан је уговор о додели средстава кроз конкурс Министарства културе &#034;Градови у фокусу&#034;. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/24/17/21/797/5491121/thumbs/12921509/aleksandrovac_kultura.jpg" 
                         align="left" alt="Александровцу 17 милиона динара за реконструкцију установа културе" title="Александровцу 17 милиона динара за реконструкцију установа културе" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Александровачка општина добила је 17 милиона динара за реконструкцију Дома културе, Завичајног и музеја винарства и виноградарства и Народне библиотеке Александровца.</p>
<p><!--<box box-left 51760788 media>-->Министар културе Никола Селаковић током боравка у Жупи александровачкој обишао је Дом културе у Александровцу.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 24 Jun 2026 18:11:30 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981002/aleksandrovac-dom-kulture-selakovic-rekonstrukcija.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/24/17/21/797/5491121/thumbs/12921497/aleksandrovac_kultura.jpg</url>
                    <title>Александровцу 17 милиона динара за реконструкцију установа културе</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981002/aleksandrovac-dom-kulture-selakovic-rekonstrukcija.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/24/17/21/797/5491121/thumbs/12921497/aleksandrovac_kultura.jpg</url>
                <title>Александровцу 17 милиона динара за реконструкцију установа културе</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5981002/aleksandrovac-dom-kulture-selakovic-rekonstrukcija.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Мацут: Од националног интереса да &#034;Чигота&#034; остане у оквиру здравственог система Србије</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5980974/cigota-zlatibor-specijalna-bolnica-macut.html</link>
                <description>
                    Председник Владе Србије Ђуро Мацут посетио је Специјалну болницу &#034;Чигота&#034; на Златибору и разговарао са руководством установе и локалне самоуправе о будућности Специјалне болнице за болести штитасте жлезде и метаболизма.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/24/16/11/174/5490938/thumbs/12920972/Cigota_t.jpg" 
                         align="left" alt="Мацут: Од националног интереса да &#034;Чигота&#034; остане у оквиру здравственог система Србије" title="Мацут: Од националног интереса да &#034;Чигота&#034; остане у оквиру здравственог система Србије" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Специјална болница "Чигота" основана је као лечилиште за хипертиреозу 1964. године, а данас је установа која има шири регионални значај, као и ширу област рада. Оно што запослени виде као мисију је унапређење пословања, која је и било теме састанка.</p>
<p><!--<box box-left 51760722 video>-->Директор те установе др Александар Симић каже да су на састанку договорили да у наредном периоду развију овај центар који се бави превенцијом болести штитасте жлезде, метаболизма,  разним онколошким болестима и гојазношћу, како код одраслих, тако и код деце.</p>
<p>"Договорили смо се да унапредимо тај један сегмент да то постане један национални центар који ће обухватати више специјалности са много више кадрова", додао је Симић.</p>
<p>Пре две године последњи спрат зграде ове специјалне болнице био је погођен пожаром. Једна од одлука донетих на састанку је и његова санација.</p>
<p>Председник Владе Ђуро Мацут истакао је да је према његовом мишљењу ово био последњи тренутак да покушају, да се уједине у потреби, да овакву институцију очувају и да смогну снаге и средства да помогну да се санира установа и да планирају њену будућност.</p>
<p>"Ја се надам да ћемо у разговорима који ће уследити после овог првог састанка, а пре свега су између нашег Фонда пензијско-инвалидског осигурања и министарстава која су учествовала у раду данашњег састанка, наћи заправо једну перспективу. Ја лично мислим да је негде у варијанти јавно-приватног партнерства, што сам и разговарао са министарком Месаровић недавно у Београду. Да се направи један заправо модел како би овакви центри, који су и врло захтевни и у смислу и одржавања и финансирања, били самоодрживи", навео је Мацут.</p>
<p>Председник Владе истакао је да је од националног интереса да ова институција остане у оквиру здравственог система Србије.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 24 Jun 2026 18:00:17 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5980974/cigota-zlatibor-specijalna-bolnica-macut.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/24/16/11/174/5490938/thumbs/12920960/Cigota_t.jpg</url>
                    <title>Мацут: Од националног интереса да &#034;Чигота&#034; остане у оквиру здравственог система Србије</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5980974/cigota-zlatibor-specijalna-bolnica-macut.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/24/16/11/174/5490938/thumbs/12920960/Cigota_t.jpg</url>
                <title>Мацут: Од националног интереса да &#034;Чигота&#034; остане у оквиру здравственог система Србије</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5980974/cigota-zlatibor-specijalna-bolnica-macut.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Предлог измена Кривичног законика – драстично веће казне за недозвољено ношење оружја</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5980681/izmene-krivicni-zakonik-nosenje-oruzja.html</link>
                <description>
                    Предлогом закона о изменама и допунама Кривичног законика, који је ушао у скупштинску процедуру, предвиђено је драстично повећање казни за недозвољено ношење оружја.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/24/12/29/103/5489548/thumbs/12917584/succo-hammer-802298.jpg" 
                         align="left" alt="Предлог измена Кривичног законика – драстично веће казне за недозвољено ношење оружја" title="Предлог измена Кривичног законика – драстично веће казне за недозвољено ношење оружја" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>За недозвољено ношење ватреног оружја, муниције и експлозивних материја запрећена је казна затвора од пет до 15 година, док важећи Кривични законик за то дело прописује казну од две до 12 година затвора.</p>
<p><!--<box box-left 51760178 media>--></p>
<p>За основни облик овог кривичног дела, односно за неовлашћено држање ватреног оружја, његових делова, муниције или експлозивних материја, предвиђена је казна затвора од једне до осам година и новчана казна.</p>
<p>Ако је реч о ватреном оружју, муницији, експлозивним материјама или средствима на бази експлозивних материја, 3Д штампаном ватреном оружју или гасном оружју, чија израда, продаја, набавка, размена или држање није дозвољено грађанима, или је у питању већа количина оружја, муниције или других средстава велике разорне моћи, учинилац ће бити кажњен затвором од две до 12 година и новчаном казном.</p>
<p>Ко неовлашћено носи предмете из претходна два става, казниће се затвором од пет до 15 година, док ће лице које неовлашћено носи те предмете, а за чије набављање и држање има одобрење надлежног органа, бити кажњено затвором од једне до осам година.</p>
<p>Оружје, његови делови, муниција, експлозивне материје и друга средства из наведених чланова биће одузети.</p>
<h3><strong>Казне за повратнике</strong></h3>
<p>У образложењу је наведено да је било неопходно увести прецизније одредбе које би јасно дефинисале изрицање казни када је реч о повратницима, као и увођење института специјалног поврата.</p>
<p>Објашњено је да вишеструки поврат подразумева да је учинилац два пута осуђен за било које кривично дело са умишљајем, док специјални поврат значи да је лице два пута осуђено за исто или истоврсно кривично дело, што омогућава правичнији приступ кажњавању.</p>
<p>Предложено је и да се кривично дело недозвољеног држања и ношења ватреног оружја, муниције и експлозивних материја прецизније уреди, тако што ће бити раздвојене радње држања и ношења оружја од радњи које се односе на производњу, промет и кријумчарење.</p>
<p>Прописује се и обавезно одузимање оружја, његових делова, муниције, експлозивних материја и других средстава која су предмет тог кривичног дела.</p>
<p>Посебно су издвојена кривична дела у области недозвољене производње оружја, промета, кријумчарења, испитивања, жигосања и обележавања оружја, направа и муниције, као и фалсификовања жигова или ознака за њихово испитивање и обележавање.</p>
<h3><strong>Усклађивање са међународним обавезама</strong></h3>
<p>У образложењу се истиче да предложеним решењима кривично-правна заштита у овој области јасније се систематизује у оквиру Кривичног законика, уз прецизније разграничење појединих облика недозвољеног поступања са ватреним оружјем, муницијом и експлозивним материјама, као и ефикасније санкционисање недозвољене производње, промета, кријумчарења и злоупотреба у вези са означавањем оружја.</p>
<p>Даље се наводи да су измене закона потребне ради даљег унапређења кривично-правног система Србије и усклађивања са међународним обавезама које произилазе из конвенција које је Србија ратификовала.</p>
<p>Један од разлога је и усклађивање Кривичног законика са одредбама Конвенције Савета Европе о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода стечених криминалом и о финансирању тероризма, такозване Варшавске конвенције.</p>
<p>"Предложеним решењима обезбеђује се потпуније усклађивање домаћег законодавства са међународним обавезама Републике Србије и доприноси унапређењу ефикасности кривичноправног система у борби против организованог криминала, прања новца и других тешких кривичних дела са прекограничним елементом", наведено је у образложењу.</p>
<p>Усвајање закона предложено је по хитном поступку.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 24 Jun 2026 12:23:47 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5980681/izmene-krivicni-zakonik-nosenje-oruzja.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/24/12/29/103/5489548/thumbs/12917579/succo-hammer-802298.jpg</url>
                    <title>Предлог измена Кривичног законика – драстично веће казне за недозвољено ношење оружја</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5980681/izmene-krivicni-zakonik-nosenje-oruzja.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/5/24/12/29/103/5489548/thumbs/12917579/succo-hammer-802298.jpg</url>
                <title>Предлог измена Кривичног законика – драстично веће казне за недозвољено ношење оружја</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/drustvo/5980681/izmene-krivicni-zakonik-nosenje-oruzja.html</link>
                </image>
            </item>
        
    </channel>
</rss>

