Историјски најнижи водостај Дунава, оправдао је забринутост свих 19 држава које се ослањају на његов слив. Питања научника о количини и расположивости воде, као и пројекат који тражи решење за све чешће суше, поплаве и друге екстремне хидролошке појава, допринели су развоју усклађеног система за рационално коришћење површинских и подземних вода.

"То је модел на коме смо радили три године, који треба да нам покаже колико воде имамо у сливу Дунава, како се та вода мења кроз време и шта можемо очекивати од климатских промена које су сада већ дебело дошле. Тај јединствени модел ће нам омогућити да заједно радимо и развијамо све наше активности у сливу Дунава“, каже Горан Пузовић, директор "Србијавода“:

Изграђена је стручна основа за будуће планирање водопривредне инфраструктуре, управљање сушама и поплавама као и дугорочна сигурност водних ресурса.

"Суочавамо се са веома озбиљним проблемима са водом, видели смо то током овог лета, када је Дунав био на историјском минимуму. То није утицало само на сектор вода већ и на све друге области, енергетику и индустрију. Ми смо дефинисали заједничку методологију коју могу примењивати све подунавске земље“, напомиње директор "Генералне дирекције за управљање водама Мађарске”, Петер Ковач.

Резултати досадашњег рада, наглашавају упућени, допринеће већој сарадњи на коришћењу и очувању воде у сливу Дунава.

"Веома је важно да што пре схватимо доступност воде, али и количине воде у Дунаву. Овај пројекат развио је важан оквир за податке, као и стратегију која ће се морати убудуће користити у подунавским земљама. Морамо да наставимо да радимо на очувању Дунава“, наглашава Биргит Фогел, извршна секретарка Међународне комисије за заштиту Дунава.

После рекордно ниских водостаја забележених током лета 2026. у целом региону ситуација са Дунавом се стабилизује, бележи се благи пораст, али комбинација системских улагања држава и одговорног понашања појединаца једини је сигуран начин да се дугорочно ублаже последице климатских промена и заштите залихе воде.

На седници је постигнут договор да кандидат за председника буде Стевица Смедеревац, а његова заменица Ира Проданов Крајишник, о чему су се чланови Савета РЕМ-а изјашњавали.

"Завршено је тајно гласање за избор председника. Комисија је обавила свој задатак", рекла је председавајућа комисије за тајно гласање Ира Проданов Крајишник.

Према њеним речима, свих осам листића на гласању било је исправно попуњено.

И Ира Проданов Крајишник је једногласно изабрана за заменицу председника Савета, након чега је поручила да ће Савет РЕМ-а бити неутралан и да ће чланови тог тела свој посао обављати савесно.

Смедеревац: Нада за оптимизам да ћемо што мање проблема оставити нерешено

Стевица Смедеревац је након гласања поручио да начин на који је изабран на функцију председника “даје наду за оптимизам“ да ће се чланови Савета РЕМ-а и даље трудити да што мање проблема оставе нерешено, као и да ће решити све оно што их је сачекало после две године функционисања без Савета.

“Потребно је да кажем да ће овај састав РЕМ-а и овај Савет радити искључиво по закону и у складу са законом и прописима који уређују читаво стање када су електронски медији у питању. Председник Савета није Савет, он је један од девет једнаких, мислим да у томе треба наћи наду и оптимизам да ћемо толерантно пружати свакоме од чланова Савета да искажу своје мишљење и да из свих расправа извучемо најбоља решења по целокупну јавност“, рекао је Смедеревац.

Медијима је поручио да имају отворена врата и истакао да је рад РЕМ-а јаван и транспарентан.

Подсетио је медије да поштују изборна правила и да имају препоруку коју је РЕМ донео за понашање у изборној кампањи, као и да примене сва начела која говоре о избалансираности, објективности, давању свакоме права да изрази мишљење.

РЕМ ће, поручује, о томе водити рачуна.

Председник изабран из четвртог покушаја

На претходне три конститутивне седнице које су одржане 20. и 30. јула, као и 1. септембра, није изабран председник Савета РЕМ-а, пошто ниједан кандидат није добио потребну већину од најмање шест гласова.

На трећој конститутивној седници Савета РЕМ-а, одржаној 1. септембра, кандидати за председника Савета РЕМ-а били су Дубравка Валић Недељковић, Милош Гарић, Милан Петковић и Снежана Миљковић. После првог круга гласања издвојили су се Гарић и Валић Недељковић, који су у другом кругу добили по четири гласа.

На конститутивној седници одржаној 30. јула кандидати су били Милош Гарић и Дубравка Валић Недељковић, али ни једно од њих није добило потребну већину од шест гласова.

На првој конститутивној седници Савета РЕМ-а одржаној 20. јула кандидати за председника Милош Гарић и Милева Малешић су на тајном гласању добили по четири гласа.

За председника Савета РЕМ-а тајно су гласају чланови Савета којих сада има осам - Милош Гарић, Стевица Смедеревац, Милан Петковић, Снежана Миљковић, као и четири члана који су повукли своје оставке - Дубравка Валић Недељковић, Ира Проданов Крајишник, Милева Малешић и Родољуб Шабић.

Девети члан Савет РЕМ-а, из савета националних мањина, није изабран, а Одбор Скупштине за културу и информисање донео је 25. јуна одлуку о обустављању поступка за предлагање кандидата из те групације док не буду одржани избори за нове сазиве савета националних мањина.

Ови избори расписани су за 8. новембар.

Кристина де Бројн каже да јој је велика част и задовољство што је именована за директорку Уницефа у Србији и истиче да је то важан тренутак, јер је управо започет нови петогодишњи програм са Владом Србије.

"Тај петогодишњи програм је веома амбициозан. Заједно са Владом и другим странама у Србији ћемо радити за добробит деце. У Србији видимо разне моделе решења, иновације постоје и примењују се у пракси и то је заиста сјајно", наводи Де Бројн.

Истиче да би њен сан био да после пет година сав напредак и сва добра решења досегну свако дете, без обзира на то где се оно налази.

"Да се постарамо да свако дете има приступ истим иновацијама и решењима која видимо и која су нам доступна", каже Де Бројн.

Говорећи о својој мотивацији, Де Број каже да је рад за организацију каква је Уницеф за њу прави, лични позив и да је сјајно што његов мандат уједињује децу, народ, друштво, родитеље и породице.

"Оно што мене одушевљава је то што и у најизазовнијим околностима, када сам радила у ратним зонама где су сукоби и хуманитарне кризе, често и даље видимо наду у очима деце и њихову отпорност. Родитељи широм света заправо само желе да њихова деца буду безбедна, здрава и срећна. И мислим да је то оно што уједињује све нас који радимо овај посао и то је за мене лични позив", истиче Де Бројн.

Србија кључан фактор у стварању Уницефа на глобалном нивоу

Осамдесет година је заиста дуг период, каже Де Бројн, подсећајући да је Уницеф настао 1946. године, после Другог светског рата, што је довело до великог јединства између различитих друштава и влада.

"Тај тренутак после Другог светског рата је време када је много деце било погођено сиромаштвом, глађу. Али оно што смо ми тада видели јесте да се свет ујединио и ујединиле су се владе, друштва широм света како би се створила организација какав је Уницеф. Србија има посебно место у тој причи", наводи Де Бројн.

Подсетила је да је Уницеф пружао хуманитарну помоћ у бившој Југославији, додајући да су тада почели да пружају услуге и достављају млеко.

"Оно због чега је ова прича још посебна јесте што је Србија била кључни фактор у стварању Уницефа на глобалном нивоу, али и то што су та нека рана улагања која су тада извршена, када је реч о млеку, о флаширању млека, сада темељ индустрије млека у Србији", каже Де Бројн.

Истиче да се Уницеф не своди само на пројекте у којима се пружа подршка деци.

"То је сарадња са свим заинтересованим странама, са свим партнерима, тако да те инвестиције у добробит деце могу да се задрже и да трају генерацијама", додаје Де Бројн.

Напори да свако дете испуни свој потенцијал

Говорећи о положају деце у Србији, Де Бројн каже да је приликом првих сусрета у Београду могла да види да породице брину о деци, да су деца вољена и да играју важну улогу у култури Србије.

"Једва чекам да проширимо ту причу, да остваримо резултате за свако дете, без обзира на то где оно одраста, где је рођено, да ли је то дете са посебним потребама, да ли је то дете из неке мањинске групе, да досегнемо до све деце, без обзира на то где се налазе, тако да свако дете може да напредује и да испуни свој потенцијал у животу", истиче директорка Уницефа.

Указује на то да се види велики напредак када је реч о развоју у раном детињству и да је он интегрисан у здравствени систем, што није случај у свим земљама света.

"Видимо службе кућних посета да се развијају широм земље. Дакле, веома позитиван напредак је остварен. Оно што је важно јесте да се постарамо да све буде правично, да сва деца имају једнак приступ овим иновативним моделима и да то буду квалитетне услуге. Дакле, да та нега и услуге буду високог квалитета", наводи Де Бројн.

Више деце у предшколском образовању

Један од кључних циљева је да више од 83 одсто деце буде обухваћено предшколским образовањем.

"Једва чекам да засучемо рукаве и да напорно радимо, да се трудимо да се сви ови амбициозни циљеви остваре у сарадњи, наравно, са Владом Србије, са компанијама, медијима. Медији играју кључну улогу у овоме", каже директорка Уницефа.

Говорећи о изазовима са којима се суочавају нове генерације, Де Бројн истиче да је веома важно да слушамо и чујемо децу, нарочито у свету у којем је дигитализација све присутнија.

"Дигитализација доноси многа решења, али такође видимо и да тинејџери много времена проводе на интернету и видели смо да то доводи до додатних изазова када је реч о сајбер безбедности и менталном здрављу. Дакле, то су неки од елемената где желимо да се постарамо да постоји права повезаност између родитеља и деце и тинејџера", закључује Де Бројн.

У процесу тријаже прикупљају се све релевантне информације и формира се индивидуални план рада за свако дете. Установа примењује мултидисциплинарни приступ који укључује педијатре, дечије психијатре, неурологе, физијатре, логопеде, дефектологе, психологе, социјалне раднике, радне терапеуте и физиотерапеуте.

Посебно је значајно што су у оквиру Института обезбеђени капацитети за породице које долазе из унутрашњости Србије:

„Направљено је 6 бунгалова у којима ће породице из Србије, које не живе у Београду, моћи да буду“, навела је Суботић, додајући да установа нема класичан стационар, већ функционише по принципу дневне болнице.

Родитељи као партнери у развоју

Савремени приступ који Институт негује наглашава важност укључивања родитеља у сам процес рехабилитације и развоја, како би кроз свакодневне активности у породичном окружењу подстицали напредак свог детета.

„Идеја је заправо да чујемо родитеље и да их активно укључимо у процес рада с дететом... да их едукујемо како они кроз свакодневне активности које спроводе са дететом, у игри, у храњењу, у некој забави, у вожњи, у шетњама, подстичу развој“, објаснила је Суботић.

Од оснивања до данас, Институт је пружио више од 15.000 услуга за преко 200 пацијената, чиме се потврђује оправдавност постојања ове установе и значај правовремене интервенције у најранијем узрасту.

Како је почело

Говорећи о почецима рада ове установе, Суботић је подсетила да је Институт почео са радом 18. маја путем телемедицине, док су први пацијенти у установу ушли 20. јула, а свечано је отворен 15. септембра. Идеја је потекла још 2021. године на иницијативу госпође Тамаре Вучић, а циљ је био да се на једном месту омогући свеобухватна подршка деци са најразличитијим развојним сметњама до 10 година старости.

„Идеја је била да родитељи, односно деца са најразличитијим развојним сметњама, до 10. године живота, могу на једном месту да добију све оно што је њима потребно“, истакла је Суботић.

На трећој конститутивној седници Савета РЕМ-а, одржаној 1. септембра, кандидати за председника Савета РЕМ-а били су Дубравка Валић Недељковић, Милош Гарић, Милан Петковић и Снежана Миљковић. После првог круга гласањаиздвојили су се Гарић и Валић Недељковић, који су у другом кругу добили по четири гласа.

Валић Недељковић је после седнице рекла да се настављају консултације око избора председника Савета РЕМ-а и да је одлучено да се седнице одржавају сваког првог и сваког трећег уторка у месецу.

На конститутивној седници одржаној 30. јула кандидати су били Милош Гарић и Дубравка Валић Недељковић, али ни једно од њих није добило потребну већину од шест гласова. На првој конститутивној седници Савета РЕМ-а одржаној 20. јула кандидати за председника Милош Гарић и Милева Малешић су на тајном гласању добили по четири гласа.

За председника Савета РЕМ-а тајно гласају чланови Савета којих сада има осам - Милош Гарић, Стевица Смедеревац, Милан Петковић, Снежана Миљковић, као и четири члана који су повукли своје оставке - Дубравка Валић Недељковић, Ира Проданов Крајишник, Милева Малешић и Родољуб Шабић.

Девети члан Савет РЕМ-а, из савета националних мањина није изабран, а Одбор Скупштине за културу и информисање донео је 25. јуна одлуку о обустављању поступка за предлагање кандидата из те групације док не буду одржани избори за нове сазиве савета националних мањина.

Ови избори расписани су за 8. новембар.

Славица Уршли, мештанка Шумарка, каже да је било веома тешко и да су ти дани незаборавни и оставили баш тежак утисак на њих.

"Сад кад је све прошло отишла сам да видим где је била ватра и то је на неких 500-700 метара од наше куће, а нама је у том тренутку деловало много ближе и баш смо се уплашили", наводи Уршли.

У тешким временима увек се појаве и људи који својим делима засене друге. Један од таквих је и Бобан Илић, који је док је горела Пешчара затворио свој угоститељски објекат и уступио га ватрогасцима и свима који су били ту да помогну. Бесплатно им је давао храну и пиће.

Бобан Илић, угоститељ из Шумарка, објашњава да су мислили да ће то кратко трајати, два-три дана, и да је хтео да поделе то што су имали скувано, али да су остали са њима до краја.

"Мени је остало после овог злог времена то да сад имам 50-так нових пријатеља у Србији до краја живота који су били ту и који су нам помагали да угасимо пожар", истиче Илић.

Један од оних који је месец и по дана провео са својим колегама из Добровољно ватрогасних друштава у Делиблатској пешчари и који је дао велики допринос у гашењу пожара и спасавању туђе имовине и живота био је и Александар Радосављевић. Он је за свој рад награђен и од председника државе Орденом заслуга за одбрану и безбедност другог степена.

Најтежи дан и трка са временом

Александар Радосављевић, председник ДВД Мраморак, наводи да је за њега лично било најтеже 6. августа.

"Тада се уз олујни ветар пожар проширио на све стране. Била је велика трка са временом да се што боље распоредимо и заштитимо викендице на Врелима, да сачувамо Чардак и село Шумарак", рекао је Радосављевић.

Према првим проценама у Делиблатској пешчари изгорело је око 4.000 хектара шуме и ниског растиња, али и врло ретке биљке које се овде налазе.

За потпуну обнову Делиблатске пешчаре биће потребне деценије, али радује што природа увек победи.

И већ сад после само неколико дана имамо на згаришти­ма и прве изданке неких биљака које симболизују почетак новог живота.

У браку су проживели пола века, али без деце, због чега су тада сматрани недостојнима и великим грешницима. Толико великим, да су у храму одбили да од њих приме жртву Богу.

То је веома ожалостило ове две старе душе, те се стално молише Богу да им подари једно чедо за утеху у позним годинама. Ускоро, Господ им посла архангела Гаврила који им објави рођење "кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету”.

Ускоро Ана заче и роди свету Деву Марију. Свети Јоаким поживео је на земљи 80, Ана 79 година.

Овај дан, омиљен у нашем народу, неке српске фамилије славе као крсну славу, друге као заветни дан.

У спомен на свете старце, данас би, скромно и без гордости, требало даривати некога ко има мање од нас.

Радица Пејчиновић Булајић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања рекла је за РТС да је закон намењен родитељима, старатељима и члановима породице лица која су потпуно зависна од туђе неге и помоћи, као и деце са сензорским оштећењима којој је неопходна туђа нега.

Услов је да су та лица остварила право на додатак за увећану негу и помоћ другог лица. Тај додатак је, како је објаснила, основ на ком ће се, зависно од појединачног случаја, подносити захтев за признавање права на статус родитељ-неговатељ и права која из њега произилазе.

Пејчиновић Булајић је нагласила да новчана накнада коју остварује родитељ неговатељ ни на који начин не утиче на остварена или будућа социјална давања по Закону о социјалној заштити. Она је подсетила да то није само шездесет пет хиљада динара, већ да се плаћају и порези и доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, као и обавезно здравствено осигурање. Због тога ће лице које има статус родитеља неговатеља остварити пензију по општим условима када стекне право на њу.

Старосне границе које закон предвиђа

Доња старосна граница за подношење захтева је пунолетство, док право на апликацију престаје са навршених шездесет пет година живота, што је, како је појаснила Пејчиновић Булајић, граница за стицање права на пензију по општим прописима о социјалном осигурању.

Захтев се може поднети електронски, преко портала еУправе, или непосредно у надлежном Центру за социјални рад, према месту пребивалишта подносиоца.

Стручно особље центра има обавезу да помогне ако постоји нека нејасноћа. Она је истакла да је предлагач закона, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, настојао да обавезе подносиоца буду минималне, "скоро никакве", осим подношења захтева и давања неопходних података.

Целокупан посао након тога одвијаће се кроз електронски доступне евиденције које већ постоје, па ће подносиоци у највећем броју случајева бити ослобођени прикупљања папирних доказа.

Рок за обраду предмета и доношење решења, од тренутка када докази буду комплетирани, скраћен је са тридесет на петнаест дана. Пејчиновић Булајић је навела да је циљ да поступак траје најкраће могуће и да родитељи који су до сада били ускраћени за ова права што брже добију решење које им омогућава остваривање статуса и свих осталих права.

Најчешћа питања и дилеме

Сашенка Мирковић из Удружења "Дечије срце" рекла је да најчешће питање које родитељи постављају јесте да ли ће изгубити нека већ остварена права, односно да ли статус родитеља неговатеља искључује неке друге услуге.

Према њеним речима, више је реч о страху од непознатог, а удружење настоји да их охрабри и упути на оне који им могу помоћи. Она је навела да је то надлежни центар за социјални рад, који проверава и прикупља документацију и брине о спровођењу и коришћењу средстава.

Мирковићева је, међутим, поручила да је "све јако лепо регулисано" и да не очекује много изазова, али да је, као и када год почиње примена нечег новог, могуће да ће се појавити нешто што није било предвиђено. Зато је родитеље замолила за мало стрпљења. Прво октобар је, како је нагласила, само почетак примене, односно подношења захтева, а затим следи процедура.

Удружење, које постоји двадесет пет година, спремно је да помогне и око електронског подношења захтева, а како је навела Мирковиева, помоћ иде и даље од тога, јер "радно време се не завршава тако што изађемо из канцеларија".

Многе породице чија су деца одрасла уз удружење, додала је, слободно се обраћају и деле дилеме и страхове. Савет који им увек даје јесте да међусобно комуницирају и размењују искуства, јер, како је рекла, "ако се удруже, увек је јача снага".

"Србија се ускладила са европском регулативом доношењем Закона о информационој безбедности који почиње да се примењује од 1. јануара наредне године, а велики задатак за све нас је да имамо што више стручњака који знају шта треба да раде када је у питању информациона безбедност и како се штити критична инфрастурктура и у јавној управи и у привреди. Ово је тек први курс и првих 10 полазника. Наравно, треба нам много више стручњака у овој области", рекао је Михаило Јовановић, директор Канцеларије за информационе технологије и еУправу.

Озбиљан економски ризик

Сајбер напади нису само безбедносни, већ и озбиљан економски ризик. Светски економски форум наводи да су онлајн преваре у свету у претходној години донеле нападачима више од хиљаду милијарди долара, док су у појединим земљама губици премашили три одсто БДП-а.

"Компаније би свакако требало да се ускладе са овом директивом, јер је њен циљ смањење потенцијалних ризика и суочавање са сајбер претњама. Овај програм смо покренули како бисмо унапредили знања и вештине запослених у компанијама, како би могли боље да препознају и смање ризике повезане са сајбер нападима који се дешавају управо сада"., рекао је Реха Тутенек, представник аустријске сертификационе куће "Аустријски стандарди"

Колико је важна едукација у области сајбер безбедности илуструје податак да је у свету само у августу ове године било око 2500 сајбер напада недељно, што је 22 одсто више него годину раније. У таквом окружењу, улагање у стручњаке и заштиту система постаје саставни део пословања.

Догађа се, кажу у НАЛЕД-у, да исто министарство да различито мишљење о примени једне одредбе у различитим периодима, као и да различита министарства понекад различито тумаче исти пропис.

Додатни проблем је то што мишљења нису правно обавезујућа, а држава за њих наплаћује таксу – грађанима 2.160 динара, а привредницима 17.480 динара.

"Неретко се дешава да дође инспекција да провери пословање привредног субјекта на терену и казни га због поступања које је у складу са мишљењем. Закон о инспекцијском надзору каже да инспекција не сме да казни привредни субјект који је поступио у складу са мишљењем. Надамо се да се то све мање дешава, али на то се привредници жале", каже Јелена Бојовић из НАЛЕД-а.

Подзаконски акти и две кључне препоруке

Редовно доношење подзаконских аката смањило би недоумице у примени прописа, сматрају у НАЛЕД-у.

"Прошле године од 210 подзаконских аката донето је само осам, што је у просеку четири одсто. Касне по 700 дана, односно две године", истиче Бојовићева.

Према њеним речима, две су кључне препоруке. Прва је да се подзаконски акти доносе на време, у складу са законом, а да министарства која их не доносе на време буду санкционисана.

Додаје да је друга препорука да се направи регистар мишљења, како би сви привредни субјекти могли да виде која су мишљења издата и да почну да их примењују.

"То би појефтинило рад привредницима и увело правну сигурност", поручује Бојовићева.

Усложњавање проблема

Нејасни прописи могу да закомпликују рад и институцијама система, па и оне неретко траже мишљење надлежног министарства о томе како да примене неки пропис.

Међутим, када проверава правилност пословања субјекта ревизије, Државна ревизорска институција (ДРИ) може да размотри мишљења министарства, али она, кажу, нису критеријум за оцену.

"Уважавамо сва мишљења, али она нису извор права, односно пропис је извор права. Пословање оцењујемо у односу на законе и друге прописе. Постоје аутентична тумачења Народне скупштине која узимамо у обзир ако има нејасноћа, како би било јасно шта је Народна скупштина намеравала да одредбом закона уради", указује председник ДРИ Ивица Гавриловић.

Према његовим речима, и мишљења министарстава, у складу са Законом о државној управи, нису правно обавезујућа.

Државни органи, у оквиру обавезе да међусобно сарађују, када процене да је то потребно, могу да поднесу иницијативу за измену закона како би се нека нејасна одредба додатно прецизирала или изменила, кажу у Министарству правде.

Правни лек

Наглашавају да ће се у пракси мишљење неког министарства у највећем броју случајева поклопити са мишљењем других институција или суда.

"Како мишљења органа државне управе нису обавезујућа, не обавезују ни суд, нити друге државне органе. Могућа је ситуација да ДРИ или неки инспекцијски орган сматра да став неког министарства није прихватљив", наводе у Министарству.

Напомињу, међутим, да против одлука ових органа постоји правни лек, односно други надзорни механизам, тако да би и њихов став о тим питањима могао да буде преиспитан.

У случају озбиљних нејасноћа које нека законска одредба изазива у пракси, по прописаној процедури и искључиво овлашћени предлагачи могу Народној скупштини да поднесу предлог за доношење аутентичног тумачења закона. Али, према оцени стручњака, и та могућност има своје слабости.

Додаје се да се ванредна ситуација проглашава јер су последице несташице воде по становништво, животиње, материјална и културна добра, као и животну средину, таквог обима и интензитета да их није могуће отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби.

Због тога је, како је наведено у објави, за отклањање проблема неопходно употребити посебне мере, додатне снаге и средства уз појачан режим рада.

О спровођењу ове одлуке стараће се Штаб за ванредне ситуације општине Осечина.

По оцу, била је од царског рода Давидовог, по мајци од рода првосвештеничког.

Ана је као старица родила кћер Марију, по благослову Божјем. Управо је Бог и одредио Марију да буде мајка Исуса Христа, и зато се слави као Пресвета Богородица.

Доживеће највеће радости и највеће боли, све док и сама, после истека земаљских дана, није отишла у вечну светлост и славу. 

Она је и данас заступница људи пред Творцем, којој се упућују најтоплије молитве.

Пред њеним чудотворним иконама дешавају се исцељења, а људи у невољи добијају помоћ.

Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. 

Земљорадницима је данашњи празник означавао почетак јесењег орања и сетву озимих усева.

Приређиване су и разне сточарске свечаности.

Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, као и да јаја из тога периода могу целу годину да остану свежа па се зато остављају за насад, а пилићи излежени у ове дане биће добре носиље.

Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу.

Овај дан добар је за свадбе и веридбе. У многим насељима одржавају се сабори, заветине, преславе, молитве и литије.

Када је о празнику ведро, верује се да ће нам се сунце смешити и током јесени, али и зиме.

Иако је питање вере некада било "интимна ствар", данас се разговори о томе све чешће воде јавно – на друштвеним мрежама. Од тога да ли чистите кућу на црвено слово, до одласка у цркву – ако то нисте објавили на Инстаграму, као да се није ни догодило. Тако је било и у време боравка Појаса Пресвете Богородице у Београду, када су селфији испред Храма Светог Саве преплавили друштвене мреже.

Иза потребе да се јавно декларишемо као верници и тиме похвалимо пратиоцима, највероватније стоји страх од неприхватања – уколико "штрчимо", сматра психолошкиња Јована Стојковић.

"Млади данас живе под сталним притиском поређења и процене – породице, вршњака, друштвених мрежа. Изјашњавање као верник често је друштвено безбеднија опција од признања сумње или унутрашње конфузије", наводи Стојковићева.

За многе младе, истиче, вера данас није само теолошко или духовно питање, већ и емоционално.

"Празници носе са собом осећај топлине, континуитета и сигурности – оно што савремени свет често не пружа. Породица окупљена око истих обичаја, ритуали који се понављају из године у годину, мириси, песме и симболи, постају сидро у свету који се стално мења. У том смислу, вера често не почиње питањем 'у шта верујем', већ питањем 'где припадам'", навела је Стојковићева.

Друштвене мреже додатно компликују ову слику.

"Објављивање фотографија са верским мотивима за неке младе јесте искрен израз идентитета, тренутак личног мира или захвалности. За друге, то је начин да покажу усклађеност са очекивањима околине, да потврде своју 'нормалност' или вредносну прихватљивост... Али поставља се кључно питање – да ли је то истинска вера или потреба за припадањем и потврдом", истиче Стојковићева.

Добра реклама VS Смислени део живота

Шта би могао да буде повод "дигитализације" вере, за новинара Интернета портала РТС-а Алексу Николића, који се изјашњава као атеиста, нема дилеме.

"Људи имају потребу да сви виде на друштвеним мрежама ако су у изласку, на концерту, путовању, било где што им је 'добра реклама', па и ако су у цркви, изгледа", рекао је Алекса.

Све је, каже, "дигитализовано", па и вера. Ипак, сматра да млади данас верују по навици или по наслеђу у породици, само зато што је опште прихваћено да тако треба и да је пожељно.

С друге стране, ватерполиста Милан Глушац, припадник генерације Зед који се међу саиграчима истакао како спортским успесима тако и јасним ставовима о вери, истиче да породичне вредности и васпитање играју кључну улогу за сваког човека.

"Оно што млади науче код куће на неки начин обликује њихов поглед на свет и веру. Уколико им се вера представи кроз разумевање, пажњу и подршку, она ће постати битан и смислен део њиховог живота", сматра Глушац.

Истиче да му је вера помогла како у животу, тако и у спорту, јер му је пружила и осећај сигурности и стабилности.

"Помогла ми је да останем прибран и фокусиран под великим притиском. Такође ме је научила захвалности и поштовању према другима, што ми помаже да будем бољи на терену и ван њега", наводи Милан.

Припадање, традиција или потрага за смислом

Утицај породице и околине на онога ко се изјашњава као верник може се посматрати из три различита угла, указује јереј професор Сава Милин.

"Код дугогодишњих верујућих породица природно се вера рађа и код деце. У другу групу спадају они који нису нарочито религиозни, него на црквене празнике гледају као на поштовање традиције. Али бих истакао трећу групу која је код младих све бројнија. То су млади који трагају за смислом постојања и одговор налазе у теологији и богослужењу", објаснио је јереј.

Напомиње да је формално сваки крштен човек верујући, док се у пракси верујућим сматра само онај који макар четири пута годишње пости и причешћује се када Црква то прописује.

Две стране веровања

Иако је атеиста, Алекса каже да га пријатељи који су верници често позивају на празничне прославе и да се сваком позиву радо одазове.

За њега је, каже, религија као вера у свевишње божанство које с одређеним планом управља човеком и светом. Ипак, сматра, да се на ту натприродну вољу може утицати – пожељним понашањем.

О вери је отворено говорио и глумац и режисер Стево Жигон, а једна од његових реченица из емисије "Клопка" код Оливере Ковачевић и данас се цитира:

"На веронауци сам постао атеиста. Видео сам да (први катихета – вероучитељ) лаже, каже да је прави живот после смрти, а једе лук да би остао што дуже овде."

А најздравији избор, било да води ка вери или атеизму, био би онај који долази из искреног преиспитивања, истиче психолошкиња Јована Стојковић.

"Прави избор не настаје из страха, лојалности или потребе за доказивањем, већ из питања: Шта ја заиста мислим? Шта осећам када останем сам са собом? У шта верујем када нико не гледа?", закључила је Јована Стојковић.

Осим победе у укупном екипном пласману, на основу збирних резултата у гађању пушком и пиштољем, припадници Војске Србије освојили су и прво место у екипној конкуренцији у дисциплини борбеног гађања пиштољем.

За најбољег појединца, односно апсолутног победника такмичења проглашен је водник прве класе Душан Адамовић из 72. бригаде за специјалне операције.

Адамовић је био најуспешнији и у појединачној дисциплини борбеног гађања пиштољем, у којој је друго место заузео такође припадник 72. бригаде за специјалне операције.

Ово вишедневно такмичење, које се сваке године одржава у Охају, окупља војнике и подофицире с циљем унапређења стрељачких вештина неопходних за извршавање борбених задатака, као и оспособљености за руковање наоружањем и тимског рада. Војска Србије са Националном гардом Охаја већ две деценије остварује успешну сарадњу у оквиру Програма државног партнерства Србије и Охаја.

Учешће на оваквим такмичењима једна је од бројних заједничких активности којима се унапређују способности оружаних снага, јача међусобно поверење и доприноси развоју укупних односа Републике Србије и Сједињених Америчких Држава.

"Живела сам 20 година у Италији, радила као стоматолошка сестра осам година. Одлучила сам да се вратим јер су деца која су одрасла тамо одлучила да се вратимо и схватили смо да је живот у Србији сада много бољи него 2006. када смо отишли", навела је Данијела Каравелић.

Невена Максимовић се враћа у Краљево, у Здравствени центар "Студеница".

"Овде сам ипак медицинска сестра, свој на своме, горе крећемо од неговатеља, учимо школу за медицинске сестре, нисмо баш ни поштовани, живот је много лепши овде код своје куће него у иностранству", рекла је Максимовићева.

Значајно појачање стиже и у Универзитетски клинички центар Србије. У једној од најсавраменијих и недавно пуштених у рад, у сали за уградњу пејсмејкера, радиће један од лекара који је одлучио да се врати у земљу. 

Проф. др Јелена Друловић, директорка Универзитетског клиничког центра Србије, каже да се овај пут ради о четири здравствена радника.

"Један од њих је лекар специјалиста кардиолог, који ће доћи у пејсмејкер центар, а који је био у Немачкој. Из тог врхунског центра у Западној Европи долази у наш центар који ми такође сматрамо врхунским. Срећни смо што ће колега ојачати групу која се баве пејсмејкерима. Троје њих – медицинске сестре и техничари, такође долазе, што је једна непресушна потреба", објаснила је Друловићева.

Повратак здравствених радника резултат је напретка здравственог система у последњих десетак година, поручује министар здравља у техничком мандату Златибор Лончар.

Додаје да је то резултат стратешког опредељења државе да улаже у обнову и изградњу наших здравствених установа, најсавременију опрему и стварање бољих услова за рад и професионални развој.

У сусрет двогодишњици отпочињања Програма повратка наших здравствених радника преко Канцеларије за сарадњу са дијаспором Министарства здравља, и податак да се до сада 450 наших вратило кући, и добило посао. 

Сребрну медаљу освојио је Никола Шами, ученик Математичке гимназије у Београду.

Бронзане медаље припале су Павлу Дамјановићу и Петру Бановићу, ученицима Математичке гимназије у Београду, као и Филипу Репману, ученику Гимназије "Вељко Петровић" у Сомбору.

Екипа Србије састављена је од најбољих информатичара на нивоу средњих школа и одабрана је на основу низа вишеетапних такмичења у организацији Друштва математичара Србије, а под покровитељством Министарства просвете Србије.

Вођа екипе Србије био је др Владимир Миловановић с Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу, а његов заменик Немања Мајски с Математичког факултета у Београду, саопштило је Друштво математичара Србије.

Гостопримство екипи током боравка у Албанији пружило је особље амбасаде Србије у Тирани, с амбасадором Слободаном Вукчевићем на челу.

Свако ко је данас нешто купио, поклонио, нацртао или само застао, постао је део исте поруке. Да је солидарност са децом и породицама које се суочавају са једном од најтежих животних борби, важна и треба да је свакодневна.

"Увек и с радошћу се одазивамо позиву НУРДОРА, јер негде у суштини Коло и јесте зато ту да може да помогне оваквој деци и њиховим породицама, и не само ми, овде треба да се укључи читава заједница да би њима било мало боље и сигурнији“, наводи Снежана Стајковић, председница Кола српских сестара Крушевац.

"Соколство је овде први пут, што не значи и последњи, и надам се да ћемо нашим присуством да помогнемо. Јер кад су овакве ствари у питању мислим да сви треба да будемо, поготово кад је здравље деце у питању, као једно“, наглашава Горан Рајић из Соколског друштва Крушевац.

За породице које су прошле кроз болест, или губитак, важна је подршка током лечења, али и када се оно заврши.

"Хоћемо да скренемо пажњу да и сама та последња терапија није крај борбе. Да онда дођемо у ситуацију где та деца требају да се врате својим свакодневним обавезама, школи, вршњацима, друштву… Родитељи и даље живе са тим страхом, неизвесношћу од наредног дана. Тако да је та подршка њихова психолошка, социјална, у сваком смислу, од изузетне важности“, напомиње Бранка Симић, волонтерка НУРДОР-а.

Током две деценије НУРДОР је изградио пет родитељских кућа и организовао седамдесетак рехабилитационих кампова за више од 1.500 деце и помогао опремање свих педијатријских хематоонколошких одељења у Србији. А посла кажу има још много, за све који желе да им се придруже.

T.I.M.E.S. (Tournament in Management and Engineering Skills) је такмичење у решавању пословних студија случаја, у организацији ESTIEM-а које окупља студенте из свих локалних група ESTIEM-а са 72 европска универзитета.

Финална рунда такмичења одржана је од 16. до 20. септембра 2026. године у Лисабону, где су четири тима, из Гетеборга (Шведска), Линчепинга (Шведска), Тампереа (Финска) и Београда, имала прилику да решавају две студије случаја из области Lean менаџмента.

Снимање терена обављаће се авионом, сателитом и беспилотним летелицама које ЈП "Војводинашуме" поседује, а подаци ће бити геореференцирани у комбинацији са терестричким снимањем са земље.

"Имаћемо врло прецизну површину. У односу на површину, мапираће све квалитативне и еколошке елементе који подразумевају мониторинг и шума и заштићеног природног добра", рекао је Маринковић.

Део посла "Војводинашуме" радиће саме, а други део стручне установе, као што је Завод за заштиту природе. Прва фаза, након проглашења да је пожар угашен, подразумеваће детаљно снимање терена и попис штете – у еколошком, натуралном и финансијском смислу. На основу тога биће прописане мере за санацију.

У овом тренутку нема званичних података о штети, али је, према постојећим проценама, утврђено да је пожар захватио сва три степена заштите – први, други и трећи. То значи да има штете и на највреднијим стаништима у Делиблатској пешчари.

Капацитети санације

Када је реч о капацитетима за санацију, Маринковић је рекао да се ЈП "Војводинашуме" разликује од других предузећа по томе што има сопствене капацитете производне радне снаге.

"Имамо 1.320 запослених, сопствене производне раднике, сопствену механизацију и већину радова на коришћењу шума изводимо сопственом механизацијом", рекао је Маринковић, додајући да су познати, не само у земљи већ и у региону, по савременој механизацији, као што су харвестери и форвардери – специјализоване машине за рад у шумарству.

Тек када буде сагледан обим штете, биће процењено да ли је потребно појачати капацитете уговорима са приватним фирмама које се тиме баве.

Осим санације, ЈП "Војводинашуме" обавља и редовне послове у оквиру система – газдује свим шумама на територији Војводине, на површини од 130.000 хектара.

"Наше редовне активности обављаћемо зато што смо предузеће које има обавезу да дрвној индустрији на одржив начин испоручује све уговорене количине дрвета, као и локалном становништву огрев. С друге стране, предузеће смо које послује тржишно, дакле, немамо тај луксуз да посао може да стоји или нешто да чека", рекао је извршни директор за шумарство у ЈП "Војводинашуме".

Нагласио је да ће приоритет ипак бити санација Делиблатске пешчаре, јер су "Војводинашуме" и корисници шума и шумског земљишта, али и управљачи заштићеног природног добра.

Потенцијал регенерације

Санациони план ће, како је објаснио, предвидети технологију рада у смислу екологије и шумарства, али и кадровске и механизационе капацитете, као и временске оквире и финансијске аспекте. Пројектном документацијом биће све пописано.

Пре санационог плана потребно је прво уклонити сав ризичан материјал који може да изазове нове болести – фитопатолошка или ентомолошка обољења.

Сама санација ићи ће у три правца: најпре стабилизација земљишта – испитивање педологије, стања и потенцијала станишта након пожара; затим помоћ природној регенерацији тамо где је то потребно.

Како је објаснио Маринковић, Делиблатска пешчара је карактеристична по томе што шумски комплекси нису њена основна, темељна вредност – тамо се налазе веома вредна степска станишта која не подразумевају шуму.

"Позитивно и добар предуслов је што степска станишта имају потенцијал регенерације. Са првим кишама, на опожареним површинама видели смо нове пашњаке и нову траву. Природна регенерација ће да ради своје где је то могуће, а ми ћемо то да подржимо биотехничким мерама", рекао је Маринковић.

Додао је да багремове састојине имају јаку изданачку моћ и да ће се, уз минималну интервенцију струке, врло брзо обновити.

Трећи правац санације биће обнављање шумских комплекса – ревитализација на начин да се борове састојине и борове монокултуре, које су представљале највећи проблем у овом пожару, замене лишћарским врстама.

Од чистих састојина правиће се мешовите састојине са неколико различитих ксеротермних лишћара који могу да опстану у условима пешчаре.

"Правимо  мешовите комплексе који ће бити еколошки стабилнији и који ће уједно бити већа заштита, односно превенција од самих пожара", објаснио је Маринковић.

Мреже бунара и симулација природних процеса

У санационом плану биће предвиђене и друге мере које се не тичу директно само еколошких питања.

"Морамо да размишљамо и о водном потенцијалу. Нама се ниво подземних вода спустио на читавој покрајини. Имамо проблем јер се тамо ради о пешчари, имамо проблем са промењеним температурним екстремима", рекао је Маринковић и додао да начелно размишљају о мрежи бунара које би можда требало успоставити на Делиблатској пешчари.

Све то се, како је рекао, ради већ у припремној фази – фази испитивања и припреме – како би, када крену да раде санациони план, имали што више документације, аргумената и одговора на питања која ће бити на столу.

На опожареним површинама већ се појављују степски пашњаци који зелене, као и младице руја и багрема.

"Природа има своје капацитете и за природну регенерацију. Томе ће бити потребна подршка, али биће и оних делова које ћемо морати потпуно да симулирамо природне процесе и да радимо пошумљавање", рекао је Маринковић.

Додао је да све то мора да се ради уз услове које прописују стручне установе заштите природе, јер је реч о заштићеном природном добру.

Нема значајног угинућа животиња

На питање да ли имају податке о угинућу животиња и где се склонила дивљач, Маринковић каже да су се крупни сисари инстинктивно повлачили, као што би се и човек повукао пред ватром.

"Интервентно смо, за време док је пожар трајао и док је био јак интензитет пожара, отворили фронтове ограда из ограђених делова ловишта и капије да дивљач може да се повлачи. И то се и десило", рекао је Маринковић.

Према његовим речима, нема значајнијег угинућа на терену, односно, према извештајима које су до сада добили, нема таквих података.

Током трајања пожара, док је био јаког интензитета, успостављена су 34 појилишта и покривено близу 90 одсто пешчаре како би дивљач могла да се напаја водом.

Осим појилишта, на хранилишта је изношена сточна репа – купљено је више од 300 тона сточне репе, јер је дивљач била измештена са својих станишта, па је била потребна подршка и у води и у храни.

"Очекујем, то су територијалне животиње које ће се након пожара, односно када се сада ситуација стабилизује, полако враћати на своју територију. Мислим да ће поново бити успостављен систем", рекао је Маринковић.

На Делиблатској пешчари, како је навео, постоји матични фонд јеленске дивљачи од око 800 јединки, срнеће дивљачи око 300 јединки и дивљих свиња око 250.

Делиблатска пешчара је уједно и ловиште којим газдују "Војводинашуме", па ће се мониторинг радити и са аспекта шумарства, и са аспекта заштите природе, и са аспекта ловства – како би се пописала штета и пратила нормализација стања.

Када је реч о мањим животињама, прецизнији подаци добиће се мониторингом стручних установа, као и Завода за заштиту природе.

Брзина реаговања и екстреми

Прва ватра у пешчари појавила се крајем јула. На питање да ли се реаговало на време и да ли види неки пропуст, Маринковић је рекао да не види и објаснио зашто.

"Имамо на Делиблатској пешчари систем ране детекције пожара, као и видео-надзор и мониторинг собу која ради 24 часа", рекао је Маринковић.

Видео-надзор, додао је, постоји од 2006. године, јер је то подручје високог ризика од пожара.

Ове године, пре него што је пожар избио, систем је модернизован – уграђене су додатне термалне камере које реагују и на промену температуре и на дим.

"И први пожар је уочен системом ране детекције пожара, то је суштина“, рекао је Маринковић и подсетио да је први пожар успешно угашен 21. јула.

Међутим, временске прилике и клима били су такви да се пожар поново јавио 26. јула, 2. августа и 5. августа.

"Екстреми и ово што се десило у овом периоду било је готово немогуће. Пожари су се јављали на различитим местима", рекао је Маринковић и додао да су од 21. јула, после првог пожара, непрекидно имали људе на терену.

"Више није био потребан ни видео-надзор, него су дежурства уочавала сваки нови пожар. Људи су већ били ту, са лаким ватрогасним возилима и опремом. МУП је укључен од првог дана и све су интервенције биле благовремене", рекао је Маринковић и нагласио да је суштина у томе што су временски услови били такви да тај пожар једноставно није било могуће зауставити.

Сектор за ванредне ситуације, заједно са "Војводинашумама", успешно је реаговао у тој ситуацији, рекао је гост Радио Београда 1 и нагласио: "Ниједну људску жртву нисмо имали. Ни од цивилног становништва, ниједан објекат није изгорео. С друге стране, више од 500 људи гасило је тај пожар, нико није повређен ни у гашењу. То говори о неким резултатима организације самог посла на терену".

Првог дана су, како је навео, људи са огромним искуством из Сектора за ванредне ситуације видели о каквом се времену и терену ради и да неће бити лако зауставити пожар.

"Кад кажем првог дана, мислим на пар дана одмах, 5, 6. и 7. августа. Интервентно смо почели да радимо инфраструктуру, противпожарне пруге и просеке које смо урадили у дужини од 90 километара. Ширина тих просека је близу 150 метара, између 30, 100, 150 метара", рекао је Маринковић.

Да није било тих просека, питање је шта би било са насељима, а то су, како је нагласио, потврдили и људи из МУП-а, односно Сектора за ванредне ситуације.

"Многе ствари су урађене благовремено, јер да изградите 90 километара просека и пруга, нисте могли за дан или два. То је првог дана као задатак и закључак оперативног штаба донето и почели смо да радимо. Огроман посао је урађен, преко 30 булдожера радило је малтене 24 часа", указао је Маринковић.

Тактичко-оперативним постављањем задатака руководио је Сектор за ванредне ситуације, а више од 100 људи било је свакодневно на терену.

Превенција и заштита

На питање који су начини да се заштитимо и које мере превенције би требало увести у будућности, Маринковић каже да би, да га је неко прошле године питао да ли је овакав пожар могућ на Делиблатској пешчари, рекао да је готово немогућ.

"Са превенцијом и људима који су обучени на терену, где имамо и лака ватрогасна возила, као предузеће, плус у односу на сарадњу са Сектором за ванредне ситуације, ја бих рекао да је то готово немогуће. Међутим, овај пожар нас је демантовао", истакао је Маринковић.

Пожар је, додаје, демантовао и многе друге ствари које су успоставили, као што су противпожарне пруге ширине 120 метара.

"Био сам на терену када је пожар пребацио такву једну пругу и то је било незамисливо. Пожар је многе ствари оголио и показао нам да све ово што смо урадили, а није мало, да сва ова опрема коју имамо и ми као предузеће није била довољна да се пожар угаси", наводи Маринковић.

У будућности се, додаје, мора размишљати шта још може да се уради како би била обезбеђена боља превенција.

„До сада, све оно што је пракса, и ми имамо и међународне пројекте, дакле, ми смо примењивали све оне постулате који се тичу превенције везано за Делиблатску пешчару, али овакве непогоде које се десе су, у ствари, демантовале многе те инфраструктурне објекте и многа та решења“, рекао је извршни директор за шумарство у Јавном предузећу „Војводинашуме“.

Спасени људи и насеља

Огроман је успех то што су спасени људи и насеља, али мора се размишљати како да у будућности не дође ни до штете у шумским екосистемима, нарочито на подручјима са високим ризиком од пожара.

„Ми као предузеће имамо јако добру сарадњу. Радимо са међународним фондовима, односно фондовима Европске уније, где имамо добру сарадњу са многим развијеним земљама Европске уније, где радимо међународне пројекте. Ми ћемо све њих консултовати, гледаћемо примере најбољих пракси, шта је оно што још можемо да урадимо како би та наша превенција била још боља“, рекао је Маринковић.

Раније су вођене расправе о просекама ширине 10 или 23 метра, међутим, овај пожар је пребацивао просеке и по 100 метара.

"Да су у нормалним условима, без пожара, кренули да раде просеке ширине 100 метара на дужини, без меких путева – то нико не би дозволио. Мислили би да крче пешчару", објаснио је Маринковић и додао: "Пожар је многе ствари и питања покренуо – да ли су заштита природе и конзервациони приступ добри и да ли је боље ићи у активне мере заштите."

Према његовом мишљењу, као шумара, много је боље бити проактиван.

"Многа се питања отварају и поставићемо их свим стручним установама и научним институцијама и радити на решењу, тражити одговоре да бисмо имали свеобухватан и благовремен санациони план, односно санацију пешчаре. План је само документ према којем ћемо радити", закључио је Марко Маринковић, извршни директор за шумарство у Јавном предузећу "Војводинашуме".

Операција "Халијард" организована је као ваздушни мост за евакуацију углавном америчких ваздухопловаца са окупираних територија. У Прањанима је у августу 1944. године успостављен центар за њихов прихват, а локално становништво и снаге Југословенске војске у отаџбини учествовали су у њиховом збрињавању.

На Галовића пољу код Прањана изграђена је импровизована писта за евакуацију, на чијој су изградњи радиле стотине мештана. Одатле су савезнички ваздухопловци евакуисани у више наврата, док су мање евакуације организоване и са других импровизованих писта.

Према подацима америчког Одељења за стратешке операције (OSS), током операције "Халијард" спасена су 432 америчка и 80 ваздухопловаца других савезничких земаља.

Амерички историчар Јозо Томашевић, позивајући се на извештаје OSS-а, навео је да је снагама под командом генерала Драже Михаиловића спасено 417 савезничких ваздухопловаца, међу којима 343 Американца.

Значај операције "Халијард" био је и у томе што су савезнички ваздухопловци, који су се нашли иза непријатељских линија, уз помоћ локалног становништва и припадника покрета отпора извучени са окупиране територије.

Председник САД Хари Труман је 1948. године постхумно одликовао генерала Михаиловића Легијом заслуга за допринос савезничкој победи у Другом светском рату.