Алиментациони фонд – како новац стиже до малишана

Прва исплата из Алиментационог фонда обављена је крајем августа – држава је тада први пут преузела обавезу да уместо неодговорних родитеља исплати оно што деци припада. У ту сврху определила је пола милијарде динара. Колико брзо новац стиже до малишана, колико породица је заиста обухваћено и да ли је Фонд лек или фластер на рани коју свако друго дете растављених родитеља проживљава?

Татјана Мацура, министарка без портфеља задужена за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена, рекла је у Јутарњем програму да је према првим најавама било око 2.000, пре свега жена, које су се пријавиле за примену Алиментационог фонда.

Прве исплате су кренуле, наводи Мацура, али напомиње да би права статистика могла да се погледа у првом кварталу следеће године.

Максимални износ који се може добити из Фонда износи 25.000 динара за једно дете.

"Износ који је опредељен, рачуна се онолико средстава колико би било намењено хранитељској породици по детету. Дакле, ради се негде у износу укупном од око 50.000 динара, половина тог износа је у ствари максимални износ који може бити исплаћен из средстава Алиментационог фонда, с тим што треба имати у виду да је највећи број судских одлука који се односе на висину алиментације у ствари испод овог нивоа. Мали је број оних који су изнад овог броја и у том смислу постоје неки други механизми којима особе које имају проблем са наплатом алиментације могу да се заштите, као што је подношење кривичне пријаве", каже Мацура.

Шта кажу мајке

Јована Ружичић из Центра за маме рекла је да од мајки чују да су задовољне што Алиментациони фонд постоји и да имају то као један вид системске подршке на коју могу да се ослоне.

"Сама чињеница да он постоји и да знате да као до сада нећете проћи некажњено и без последица, велика је ствар. И само то, сама чињеница да постоји, већ ће значајно повећати број алиментација", очекује Јована Ружичић.

Сматра да ће Алиментациони фонд врло солидно да функционише и за сада не види ниједан проблем.

"Ја бих јако волела да даље радимо на томе да оснажимо центре за социјални рад, поготово њихово Саветовалиште за брак и породицу. Постоје пуно ствари које бисмо могли да урадимо да прво покушамо да одражимо ту заједницу заједно. А ако заједница не може да функционише, да се она добро растави", закључује Ружичићева.