ВЈТ о овлашћењима полиције: Није примењена непримерена сила

У саопштењу Вишег јавног тужилаштва у Београду указују на законске одредбе Закона о полицији у циљу правилног информисања јавности, као и отклањања евентуалних нејасноћа у вези са надлежностима Јавног тужилаштва и полиције поводом поступања у вези са блокадама саобраћаја које су почеле од 29. јуна 2025. године, а на којима се, истиче ВЈТ, дешавају бројни инциденти и чији учесници изазивају конфликтне ситуације, те врше како прекршаје тако и кривична дела.

У полицијске послове, наводи Тужилаштво, спадају следеће активности чији је циљ безбедносна заштита живота, права и слобода грађана, заштита имовине и подршка владавини права и то између осталог: одржавање јавног реда и мира, превенција криминала и одржавање безбедности у заједници, откривање и расветљавање прекршаја и кривичних дела и хапшење учинилаца.

"Ове радње припадници полиције предузимају потпуно самостално, односно није им потребна претходна консултација са судијама прекршајног суда или јавним тужилаштвом. Члан 47 Закона о полицији предвиђа и Посебне мере и радње, док члан 51 који се односи на посебне мере за обезбеђивање јавног реда и мира предвиђа овлашћења Министра унутрашњих послова", наводи ВЈТ.

У том смислу, додаје, министар има овлашћења да привремено ограничи или забрани кретање на одређеним објектима, подручјима или јавним местима, да привремено забрани настањивање на одређеном подручју или напуштање одређеног подручја или да спроведе привремену заштиту грађана кроз њихово напуштање одређеног подручја. Ове мере су орочене, али могу трајати све док за њима постоји потреба.

Полицијска овлашћења према особама која ремете јавни ред и мир

Додатним појашњењем, ВЈТ је предочило и полицијска овлашћења која могу да примене према лицима која ремете јавни ред и мир: од упозорења и наређења (чл. 73), затим утврђивања његовог идентитета (чл. 75 ст. 2) уколико, сходно закону, од тог лица прети опасност која захтева полицијско поступање.

Више јавно тужилаштво у Београду истакло је да полиција може привремено да ограничи слободу кретања и задржавања на одређеном простору и удаљи лица са тог простора – док траје узрок за такво стање (чл. 89) преко употребе разних средстава принуде према групи лица (чл. 106) од физичке силе, распршивача са надражујућим дејством, електромагнетних средстава, службених палица, средстава за везивање, службених паса и коња, специјалних возила, употребе млазева воде и хемијских средстава итд.

Ова овлашћења, по налогу начелника управе, може да примени полицијски службеник према групи лица која се противправно окупила или се противправно понаша, или својим понашањем може да изазове насиље или ремећење јавног реда и мира.

О томе такође полицијска управа одлучује самостално, без консултације са јавним тужилаштвом или прекршајним судом.

При томе важи правило да се примењује најблаже средство принуде којим се може остварити циљ.

Јавно тужилаштво у смислу члана 43 и 285 Законика о кривичном поступку руководи предистражним поступком, тј. уколико постоје основи сумње да је одређено лице извршило кривично дело за које се гони по службеној дужности, може наложити полицији да предузме одређене радње ради откривања учинилаца кривичног дела у циљу кривичног гоњења.

Основни предуслов за то је управо постојање основа сумње да је извршено неко кривично дело, наводи се у саопштењу.

Имајући у виду све наведено, као и нападе на полицију који су се дешавали претходних дана и друге инциденте, ВЈТ у Београду напомиње да полиција није прекорачила своја овлашћења, нити је применила непримерену силу.