Професори универзитета за Око: Не смемо дозволити "белу годину", има ли времена за надокнаду

Деканка Економског факултета Жаклина Стојановић саслушана је у уторак у београдској Полицијској управи по налогу Првог основног јавног тужилаштва, при чему је обавештена да мора доћи у року од два сата или ће по њу бити послата патрола.

Њена молба да се због раније заказаних службених обавеза саслушање одложи за наредни дан је одбијена, након чега се одазвала на позив и дала потребне информације поводом кривичне пријаве због наводно извршеног кривичног дела повреде равноправности из члана 128 Кривичног законика.

Студенти који су поднели пријаву навели су да је 6. децембра 2024. године одржан пленум на којем је изгласана блокада факултета, која је још увек у току. Током ове блокаде, настава је омогућена одређеном броју студената који похађају међународне програме, док су остали студенти били ускраћени за наставу. Овај поступак сматрају дискриминаторним и супротним уставним начелима.

Деканка је гостујући у емисији Око истакла да је позвана да се изјасни по основу тужбе коју су поднела два студента. У вези са овим оптужбама, деканка Стојановић је изјавила да не види основ за дискриминацију, јер се ради о студентима који су уписали међународне програме у сарадњи са Универзитетом у Лондону и Слободним универзитетом у Берлину, те да је наставак наставе за ове студенте био обавезан како би се испуниле међународне обавезе факултета.

"Програми на Економском факултету Универзитета у Београду, који имају статус међународних програма, реализују се на основу међународних уговора са угледним институцијама као што су Универзитет у Лондону и Лондонска школа економије. Ови програми, који се реализују на основним академским студијама, као и на мастер нивоу са Слободним универзитетом у Берлину, подразумевају да студенти имају статус студената у размени. За њих важи посебан сет правила студирања, с тим што имају формално-правни статус студената поменутих универзитета. Студенти су део процеса размене, било као долазни или одлазни, и Економски факултет у Београду мора испунити своје обавезе према међународним уговорима, чије непоштовање би довело до санкција", наводи деканка Стојановићева.​

Она је такође нагласила да би обустава наставе за студенте који похађају међународне програме могла да угрози међународну акредитацију Економског факултета.

"Морам да кажем да то једнако значи и угрожавање позиције свих студената економског факултета, будући да међународна акредитација коју поседује економски факултет у Београду би била угрожена неиспуњавањем наших међународно преузетих обавеза", наводи Стојановићева. ​

Професорка Митровић: Блокаде на факултетима могу довести до тужби

Професорка Драгана Митровић, са Факултета политичких наука, изнела је своје мишљење о актуелној ситуацији на београдским факултетима, наглашавајући могуће последице блокада које су се догодиле на неким универзитетима. Она сматра да студенти који су били ускраћени за наставу или испите могу поднети тужбе против факултета или појединаца одговорних за те блокаде.

"Свако ко угрожава нормално одвијање наставе, посебно онај ко је задужен да створи услове за наставу, може бити тужен", истакла је професорка Митровић, напомињући да би ова одговорност могла да се односи чак и на студенте који су учествовали у блокадама.

Такође, она је указала да могу бити тужени и декани или други представници факултета ако су омогућили такве ситуације.

Професорка је испричала пример студенткиње која је била на Ерасмус програму и није успела да полаже испит због блокада.

"Та студенткиња није могла да полаже испит у јануару зато што није било могуће одржати испите", рекла је она, додајући да постоје и други студенти којима су ускраћени рокови и апсолвентске године, те да ће они можда тражити обештећење.

Професорка је истакла да су све ове ситуације стварне и показују људске проблеме који произлазе из немогућности да се заврши студијски процес.

Говорећи о Економском факултету, на којем је и сама магистрирала и докторирала, Митровић је нагласила да је овај факултет изузетно угледан, али да, без обзира на то, ни он није изузет од одговорности.

"Економски факултет Универзитета у Београду не треба да се боји конкуренције, али мора поштовати обавезе које има према студентима", додала је професорка.

Она је такође дала хипотетички пример у коме је мајка студента на овом факултету.

"Да сам, рецимо, мајка студента на овом факултету, и моје дете је потписало уговор са факултетом који му гарантује нормалне услове за студирање, тада би било неприхватљиво да се не испуне те обавезе", објаснила је професорка, наглашавајући да је факултет дужан да студентима омогући право на образовање.

Свој лични пример из праксе, професорка је такође навела, осврнувши се на блокаду на Факултету политичких наука.

"Када сам чула да су факултети блокирани, отишла сам да држим наставу, али је факултет био закључан. Студенти који су били унутра нису ме пустили да уђем. Нисам могла да држим испит у јануарском року јер је софтвер за пријављивање студената био закључан", испричала је Митровићева.

Професорка је овај догађај коментарисала као кршење њених права и истакла да студенти који су учествовали у блокадама треба да размисле о својим поступцима, јер су, како каже, подложни кривичној одговорности.

Деканка Стојановић: Факултети нису обуставили рад, али нема услова за наставу

Деканка Економског факултета Универзитета у Београду, Жаклина Стојановић, осврнула се на актуелну ситуацију у вези са блокадама на факултетима и одлагањем испитних рокова, наглашавајући да одлуке о реализацији наставе и испита доноси наставно-научно веће које чине наставници и студенти.

Она је истакла да је овај процес транспарентан и заснован на договору, те да су све одлуке о блокадама и настави до сада биле једногласне.

"Ја бих волела да се прво објасни на који начин функционишу факултети и универзитети. Практично, све одлуке које су везане за реализацију наставе и испита доноси наставно-научно веће, које чини 120 наставника, а у њему учествују и студенти, односно студенски представници, они који су делегирани од стране студенског парламента", изјавила је Стојановићева.

Деканка је појаснила да је Економски факултет у Београду, иако је подржао студентске захтеве у децембру, завршио комплетан програм везан за јесењи семестар, укључујући испитни рок. Такође, нагласила је да је Универзитет у Београду донео препоруке које се односе на студенте који су у мобилности, односно на студенте који су на размени у иностранству.

"Они који су на мобилности морају да реализују све активности и стичу оцене у току семестра који проводе на нашем универзитету, јер у супротном ризикују губитак статуса студирања на страном универзитету", објаснила је она.

Што се тиче одлагања испитних рокова, деканка Стојановић је истакла да је Економски факултет само одложио јануарски и фебруарски рок, као и да је одлука о пролећном семестру делимично донета.

"Не можемо навести датуме почетка семестра и реализације испитних рокова, јер тренутно немамо информацију када ће бити могуће започети реализацију", истакла је она.

Она је такође нагласила да факултети нису обуставили рад, већ су констатовали да због непостојања услова за наставу и испите долази до одлагања.

Према њеним речима ово одлагање је било неопходно и да је било донето са свим потребним консултацијама и разматрањем свих могућности.

Отворен позив на дијалог у решавању проблема на Економском факултету

Деканка Економског факултета Универзитета у Београду, проф. др Жаклина Стојановић је гостујући у емисији Око, истакла важност отвореног дијалога и сарадње са свим актерима у актуелној ситуацији на факултету. Нагласила је да ће факултет учинити све што је у његовој моћи како би осигурао редован завршетак школске године, али да ће успех зависити и од других страна, пре свега од студената.

"Ми водимо једнако рачуна о свима. У овом тренутку немамо могућност за реализацију наставних и испитних активности, али размишљамо о томе шта све треба урадити до 30. септембра како ова школска година не би била угрожена", рекла је деканка.

Она је појаснила да су у току припреме планова за наставак наставе и испитних активности, али да ће се тим плановима приступити тек када се створе сви неопходни услови.

"Могу јасно да кажем да се праве планови који су везани за реализацију наставних и испитних активности, како би се свим студентима омогућио регуларан завршетак школске године. Да ли ће до тога доћи, не зависи само од нас. Зависи и од других актера. С тога је економски факултет позива на отварање једног дијалога који би довео до решавања ових проблема", рекла је деканка Стојановић.

Деканка је такође нагласила да је за успешну реализацију ових планова потребан дијалог са студентима и другим заинтересованим странама.

"Позивамо студенте да учествују у дијалогу. Ја нећу никада употребити термине као што су 'студенти који желе да уче' и 'студенти блокадери'. Студенти су студенти. И сви студенти желе да уче, као што и сви професори желе да предају", истакла је она.

Стојановићева је нагласила да факултет жели да разуме захтеве студената, али да је исто тако важно да студенти разумеју захтеве факултета и све аспекте који се односе на наставу и испите. У том контексту, деканка је указала на потребу за континуираним активностима које ће омогућити студентима да успешно заврше студије, али и за стабилност академске заједнице у целини.

"Намера факултета није да дође до 'беле године' или пропуштене године, јер би то имало велике негативне последице не само за студенте, већ и за друштво у целини", нагласила је Стојановићева.

Она је истакла да је циљ да се из ове кризе изађе са што мање негативних ефеката и да се осигура стабилност факултета, као и права студената на наставу.

Професорка Митровић: Академска година је изгубљена

Професорка Драгана Митровић са Факултета политичких наука сматра да је због тренутне ситуације академска година практично изгубљена.

"Ми смо према акредитацији дужни да држимо наставу у простору и у временском оквиру који је предвиђен том акредитацијом. Лично сматрам да је академска година изгубљена. Она се вероватно може некаквим по чему су ми познати импровизацијама у задњи час некако надокнадити", истакла је професорка Митровић.

Она је додала да није сигурна како ће се ситуација развијати, као и да ли ће уопште постојати воља међу студентима који блокирају факултете да се врате на наставу. 

"Не знам како ће то бити и да ли уопште постоји воља међу студентима који блокирају факултете да се врате и међу професорима који су са њима активни у тим активностима. Заиста не знам који је план", додала је она.

Професорка је такође изразила забринутост због кашњења од стране државних органа, који су, како истиче, неефикасни и са великим закашњењем доносе одлуке које су често недовољно промишљене.

"Не знам шта држава мисли да ради пошто сви држави органи невероватно касне и онда са огромним закашњењем доносе овако неке полубесмислене ад хок уредбе штетне, недомишљене итд", рекла је професорка Митровић.

Она је додала да је у оваквој ситуацији апсурдно да људи који су четири месеца у ситуацији непријављене блокаде наставе и не раде, а и даље примају пуне плате за тај период.

"Пазите, имамо бесмислену ситуацију да људи четири месеца не раде, а примају пуне плате та четири месеца. Сматрам да је одмах требало прекинути исплате плата онима којима нису радили. Зна се како законодавство регулише, зна се шта је Закон о штрајку, по којим основама се може ступити у штрајк. Скоро нико није ни ступио у штрајк осим Медицинског факултета али не видим ту да постоји Законски основ, али не бих сада то коментарисала", истакла је професорка, наглашавајући да је оваква ситуација у великој мери одговорна за актуелну кризу у образовном систему.

Професорка Митровић је указује на потребу за бржим и одговорнијим реаговањем, како би се ова ситуација што пре разрешила и студенти могли наставити своје образовање без додатних компликација.

Цело гостовање Жаклине Стојановић и Драгане Митровић можете да погледате у видеу на почетку текста.