Извор: РТС

Зашто теткице више воле да чисте по кућама, него стални радни однос у школама

Зовемо их теткице, а не чистачице и то ваљда довољно говори о емоцијама које деца гаје према њима, а и обратно. Ипак у последње време све их је мање у школама. Док се за чишћење станова, кућа и пословних објеката може зарадити од 800 до 1.500 динара по сату, теткице у школама раде за минималац, који износи од 46.000 до 52.000 динара.

Основна школа "Никола Тесла" у Раковици има око 5.800 квадратних метара и 13 теткица које одржавају овај простор. То је у оквиру стандарда за 1.300 ђака колико школа има.

Прописано је да једна спремачица буде на 450 квадратних метара. И све је добро док се нека не разболи. Замену је немогуће наћи јер су плате премале.

Директор школе Станислав Стевуљевић каже да се у једном тренутку прошле године десило да је због болести у једној смени остала само једна теткица на 650 ђака а треба да их буде шест.

"Немајући куд руководио сам се оном народном да бирам мање зло па сам одлучио да у једној смени поподне старији разреди пређу на онлајн наставу. Сутрадан је дошла ванредна инспекција. Шта би било да је дошло до неке инфекције? Директор би био крив јер је угрозио здравље ђака", наводи Стевуљевић.

Чишћење станова, кућа и пословних објеката кошта од 800 до 1.500 динара по сату, што, ако рачунамо осмочасовно радно време, месечно исноси око 140 000 динара. Теткице у школама раде за минималац, који износи од 46.000 до 52.000 динара, зависно од броја радних дана у месецу.

Јасна Дробњак каже да сада теткице у школама раде са завршеном средњом школском спремом а да примају плату у нивоу са основном. "Помажемо једна другој а у ствари нама треба још радне снаге да бисмо све одрадиле како треба. Слаб је одзив на конкурсе, првенствено због ниских плата."

Маријана Ристић напомиње да је реч о физички тешком послу који захтева да су константно - при руци.

Осам хиљада корака

"Пређемо шест до осам хиљада корака дневно а да не изађемо из зграде уопште. Ту сте све, и теткица и мама и медицинска сестра", наводи Ристићева.

А када се нека колегиница не појави на послу километри се удвоструче. Маријана Ристић годинама је у школи иако може да ради за већу дневницу на неком другом месту.

"Имам породицу, имам децу, непроцењиво ми је време викендом које проводим са својом децом. С друге стране, овде се доста ради али није рудник. Кад су тако неке екстремне ситуације какве смо имали и деца много више воде рачуна кад им се скрене пажња", наглашава Ристићева. 

Школа је све више брига запослених, родитеља и деце

Ученици ОШ "Никола Тесла" из Раковице Виктор и Ана кажу да воде рачуна да на великом одмору не бацају ђубре по трибинама и по поду него у канту за смеће.

Да би теткицама било лакше, кажу да очисте учионицу, после часова подигну столице и своје отпатке. "Морамо да скупимо смеће које је испод клупа зато што имамо мањак теткица и оне не могу све да почисте", истичу Виктор и Ана.

Немају проблем са недостатком особља само београдске школе. Ђаци параћинске гимназије су са наставником енглеског језика Борком Петровићем реновирали учионицу која није кречена 12 година, а користи је девет одељења – и то на распусту.

Заменили су комплетну електроинсталацију, под, клупе, столице, сервисирали климу, поправили прозоре. Диван гест, али свакако није решење јер школе треба да одржавају и реновирају надлежни.

Читај ми!