недеља, 01.09.2024, 14:30 -> 14:40
Нова школска година и нова правила – мања одељења, строже казне и правила облачења
Са новом школском годином стижу промене како за основце, тако и за средњошколце. Смањен је максималан број ђака по одељењу, распуст ће бити нешто краћи и мораће да се поштују правила облачења. Уведене су нове мере за борбу против свих облика насиља. О изазовима које ће донети спровођење тих одлука у пракси, за РТС је говорила психологиња Биљана Лајовић.
Психологиња Биљана Лајовић каже да је 25 ђака у одељењу оптималан број јер је то, како оцењује, довољно велика група да могу да се спроводе различите активности, а истовремено довољно мала да би сви ученици могли да дођу до изражаја и нађу своје место и да би наставник имао времена да посвети пажњу сваком.
Напомиње да су педагози и психолози одавно тражили са број ученика ограничи на 25 по одељењу.
Лајовићева каже да не види негативне стране ове одлуке.
Наставник може да стигне да се бави и развојем односа у колективу, групне динамике, да више обрати пажњу на свако дете. Сваки аспект о коме говоримо који је важан – од образовног до васпитног – задовољен је том нормом, истиче Биљана Лајовић.
Говорећи о мерама против насиља у школама и да ће се спроводити суспензије од пет до 20 дана током којих ђак не може да присуствује настави, а упоредо са тим се води дисциплински поступак против ученика, Лајовићева сматра да је то веома изазовна мера.
Суштина суспензије је измештање детета из окружења, а да се у том периоду ради са групом деце која су остала, са колективом, са одељењем. Са друге стране, није суштина да то дете само не иде у школу, него да се са њим појачано ради на промени облика понашања, где би могла да се посвети већа пажња, каже Лајовићева.
Како напомиње, та суспензија треба да буде добро осмишљена и по пропису спроведена мера.
То значи да директор школе напише решење, да тражи мишљења Тима за заштиту, да се види шта ће се радити с тим дететом у међувремену, да се обавести Центар за социјални рад, додаје Лајовићева.
Према њеним речима, то је озбиљан корак који захтева веома посвећену, систематично организовану причу у школи. "Не верујем да пре краја године можемо те прве ефекте да видимо, јер не можемо на основу појединачних случајева да доносимо закључак."
"Више рада на васпитавању а не кажњавању"
Изменама и допунама кривичног закона је предвиђена и затворска казна у случају напада на запослене у образовању и промене би се односиле само на средње школе, на ђаке старије од 14 година.
Лајовићева је навела да последице свог понашања треба да сносе деца у било ком узрасту, не у смислу казнених него васпитних мера и да се више мора радити на васпитању.
"Мислим да би нам било значајније да што боље осмислимо превенцију и рад са децом, па ћемо онда имати и мање потребе да посежемо за тим казненим мерама", каже Лајовићева.
Психологиња напомиње да казнене мере по правилу значе да је друштво нешто пропустило у претходном периоду.
"Униформа не може сакрити социјалне разлике"
Правила облачења у школама налажу да ученик два пута буде опоменут, а да ће му након тога бити смањена оцена владања.
Лајовићева о правилима облачења каже да су школе већ имале могућност да донесу правлник понашања који би укључивао и облачење.
"Сад је само дат законски оквир и свака школа то мора да спроведе, али ми се опет чини да је боље да разговарамо с децом", каже Лајовићева.
Деци треба објаснити зашто је важно да се долази обучен на одређен начин, зашто је важно уважавати школу као установу, да се не долази обучен као да се иде на плажу, а онда и одрасли треба да се облаче примерено, додаје психологиња.
Каже да је циљ идеје ношења унифрорми да се не виде социјалне разлике међу ђацима. "За мене то није аргумент, јер деца одлично знају ко је каквог материјалног статусам, сада постоје многи други показатељи тога осим облачења и који се униформом не могу сакрити", истиче Лајовићева.
Као прихватљиву опцију наводи заједнички рад деце са наставницима како би осмислили беџ или неки знак школе. Као могућност, наводи и ношење мајице или дуксерице које изгледају тако да се они препознају и да се тиме гради припадност одређеној школи.
Са друге стране, каже да би то захтевало активно учешће деце, а ту се отвара и питање финансирања таковог подухвата.
Морате да имате и летње варијанте и зимске варијанте и неколико комада те одеће и онда се поставља питање ко ће то да плати а тиме се, напомиње, ствара зачарани круг.
Цео разговор са Биљаном Лајовић можете погледати у видеу на почетку текста