Рудари обележавају свој дан – и даље траје борба за боље услове рада

Поводом Дана рудара, који се у Србији свечано обележава од 1955. године, у Бору и Мајданпеку је организован богат програм, најављени је из Самосталног синдиката металаца Србије и из компаније Србија "Зиђин Копер".

Премијер Милош Вучевић посетио је Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља "Ресавица“, јама "Рембас“, поводом Дана рудара. 

“Задовољан сам марљивошћу, посвећеношћу коју имају рудари, храброшћу, смелошћу да сваки дан силазе тамо где је живот угрожен директно, задовољан сам са оним што руководство предузума, заштита мера, мора да буде свестан одогворности, оно са чим нисам задовољан висина плате“, рекао је премијер Вучевић.

Ресорна министарка Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да су потписали колективни уговор у ЕПС-у, укључујући рударе којима се омогућавају веће накнаде и бољи услови.

Наставићемо пре свега због одговорности према тешком послу и због тога што доприносе да се осећамо безбедније и сигурније, да имамо довољно електричне енергије, истакла је министарка.

Додао је и да би желео да држава има снаге да инвестира у боље услове за рад како би опрема која има 30, 40 година била замењена.

Изложба фотографија у Бору

На платоу Дома културе је у организацији "Србија Зиђин Копер" и Народне библиотеке Бор приређена изложба фотографија "Зелени хоризонти: Уметност одрживог рударства", док Музеј рударства и металургије у холу хотела "Језеро" припрема изложбу "Савремена скулптура у бронзи".

Туристичка организација Бора ће на Борском језеру, организовати традиционалну изложбу сувенира, рукотворина и предмета старих заната, која ће бити продајног карактера.

Најављено је да ће у официјелном делу најбољим радницима Србија Зиђин Копер и Србија Зиђин Мајнинг бити додељена награда "Инжењер Шистек", највише признање које се уручује за допринос развоју компаније, а које је установљено 1968.

Писмо рударима

Председник Самосталног синдиката металаца Србије Зоран Марковић упутио је писмо рударима у којем је навео да Дан рудара није само прилика да се прослави та професија, већ и да се осврне на све изазове и постигнућа која су обликовала ту професију.

"Рударство је срж наше економије и културе, а ви сте ти који својим трудом и посвећеношћу доприносите развоју и напретку наше земље. Ваша храброст и одлучност суочени са свакодневним изазовима, заслужују наше најдубље поштовање. Сваки од вас игра кључну улогу у осигуравању да ресурси које износимо из земље буду коришћени на одржив и одговоран начин", навео је Марковић.

Он је у писму навео и да борба за сигурност и достојанство на радном месту никада не престаје.

"Као синдикат наставићемо да се залажемо за све што је потребно како бисмо осигурали да сваки рудар има сигурно и достојанствено радно окружење. Верујемо да је сваки радник заслужио право на сигурност, праведну надокнаду и поштовање, и учинићемо све што је у нашој моћи да то постигнемо", рекао је Марковић.

Он је рударима пожелео срећу, здравље и просперитет.

"Нека вам Дан рудара донесе радост и понос на све што сте постигли. Уједињени, можемо превазићи све препреке и наставити да се боримо за бољу будућност за све нас", поручио је Марковић рударима уз рударски поздрав "Срећно!"

У Сењском руднику први организовани штрајк

У најстаријем руднику за експлоатацију угља у Србији, Сењском руднику, 6. августа 1903. на педесетогодишњицу рудника, дошло је до првог организованог штрајка рудара, а повод је било отпуштање са посла њих тројице и несреће која се претходно догодила.

Након девет дана штрајка, рудари су изборили повратак својих другова на посао, али и краће радно време и бесплатан "олај" за светиљке, односно уопште побољшане услове за рад.

Еснафски празник

Пре прихватања 6. августа као Дана рудара, након Другог светског рата, у Србији су рудари обележавали као еснафски празник, славу, односно заштитника Светог Прокопија и црква у Сењском руднику посвећена је том свецу.

Иако је рударство у обновљеној Србији заживело тек половином 19. века, на овом простору постоје веома озбиљне традиције успешног рударства у средњем веку.

У средњовековној Србији постојали су чувени рудници познати на ширем европском простору као Ново Брдо, Брсково, Рудник и други.

Још првих деценија 15. века Србија је била међу највећим произвођачима сребра у Европи, које је тада у односу на злато имало битно вишу вредност него данас.