Извор: РТС

Прави кодекс и погрешни људи – где је црвена линија између приватности и права јавности да зна

Професорка ФПН Милица Кулић каже за РТС, коментаришући извештавање медија о нестанку двогодишње Данке Илић, да је новинарски кодекс врло јасан, али да се о њему говори погрешним људима, који свесно објављују лажне информације. Главни уредник Интернет портала РТС-а Зоран Станојевић објашњава да постоји притисак јавности и власника да сајт има више кликова, због чега медији праве корак више, али да је некада велика вест и кад нема нових вести.

Где је црвена линија између права јавности да зна и права на приватност, како медији извештавају о случају нестале двогодишње девојчице из Бора – теме су о којима су у Београдској хроници говорили професорка Факултета политичких наука Милица Кулић и главни уредник Интернет портала РТС-а Зоран Станојевић.

Милица Кулић, осим што професор новинарства на ФПН, извештавала је о нестанку Тијане Јурић.

"Оно што је мени тада био утисак јесте вишак информација. И данас када се сетим свега што се нашло у том програму, срећом не код нас, ми смо програм и жртву и њену породицу врло чували од злих информација и од онога што не би требало да се нађе, а што је изузетно цурило из полицијских истрага, ми смо програм чували, али колеге нису и сећам се вишка информација. И данас када размислим о томе, само размишљам шта није требало да буде у програму, а не шта је требало", каже Кулић.

Велика глад за информацијама – од чега зависи брзина објаве

Глад за информацијама је велика и сви желе да буду први који ће је објавити.

Главни уредник Интернет портала РТС-а Зоран Станојевић објашњава да време које је потребно да се вест нађе на сајту, а да буде тачна и проверена, зависи од кога информација долази.

"Ако долази из званичног извора, у форми саопштења, онда колико ти је технички потребно само да убациш и да објавиш, одмах, ту нема границе", наводи Станојевић.

Међутим, напомиње, ако је информација непроверена, не сме се објавити без потврде којој се може веровати.

"Обично се каже да провериш из два извора, да не буде из једног. Некад се дешава да оба извора заправо крећу од исте ствари, па суштински провераваш из једног извора, само су два човека који ти препричавају исту ствар. Тако да није то увек сигурно", каже Станојевић.

Новинарски кодекс – праве поруке и погрешни људи

Главни уредник Интернет портала РТС-а указује да новинарски кодекс има доста дефинисане опште ситуације, али да постоје сиве зоне.

"Постоји, наравно, она сива зона кад ниси сигуран баш да ли је то што ти радиш по кодексу или није по кодексу, да ли имаш право да направиш један корак више или немаш", напомиње Станојевић.

Сматра да новинари не би требали први да долазе до извора до којих полиција може да дође, али да је већи проблем да новинари стварају мишљење и осећање код јавности да истрага треба да иде у неком правцу, а да она заправо не иде тамо.

Кулић оцењује да је новинарски кодекс врло јасан, али да се о њему говори погрешним људима.

"Дакле, човеку коме треба да кажете – немој да објављујеш лажну информацију, ја мислим да је то практично узалудан посао, јер он је свесно објавио лажну информацију", објашњава професорка.

Име, снимци, подаци – шта треба објавити

У јавности су присутне информације о двогодишњем детету, које негде остају забележене – како се дете зове, слика, подаци о породици.

Кулић сматра да је у фази потраге важно знати како се дете зове, на које име се одазива, али не мисли да је добро што је објављен снимак из Беча.

"Мени и даље није јасно колико је допринео снимак у јавности неким људима у Бечу. Ако је дошло до тога да се то дете налази у Бечу, ја мислим да је то полицији само одмогло", оцењује Кулић.

Станојевић, такође, нема дилему да име сме да се објави и да се користи док се цео процес не заврши.

"После тога се већ отвара питање да ли треба да се користи даље име кад дете буде пронађено", додаје Станојевић.

"Некада је велика вест и кад нема вести"

Генерално је посао медија, објашњава уредник Интернет портала РТС-а, и образовни и можда васпитачки.

"Значи, да просто дајемо пример шта треба, а шта не треба објављивати. Дакле, чак и некад кад неке информације имамо, самом чињеницом да их не изговарамо, дајемо пример да то није добро радити", истиче Станојевић.

Према његовим речима, постоји притисак и јавности и власника да сајт има више кликова, због чега се онда прави тај корак више.

"Али некада је велика вест и кад немате нових вести. Значи, људи морају да препознају такође да то што још не знамо даље, неки податак више, да то такође јесте вест", каже Станојевић

У време друштвених медија и могућности да свако објави било шта, закључује Станојевић, јако је важно да грађани буду сумњичави према свему што чују, ако нису сигурни да је тај извор неко коме могу веровати.

Читај ми!