Приватне адресе и бројеви телефона на друштвеним мрежама – повереник Мариновић о граници између слободе и кривичног дела

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мирановић каже за Радио-телевизију Србије да су недавни протести испред станова појединих политичара и функционера у Новом Саду показатељ политичке борбе у замаху.

"Поставља се питање – откуд некоме адресе стана, иако одређени број људи зна где ко живи. Друга је ствар ако се адреса становања објави на друштвеним мрежама, у том случају се ради о обради података о личности. Међутим, када се нешто објави на друштвеним мрежама, као једној врсти медија, закон се често не примењује због слободе јавног информисања, поготово када је реч о обради података о личности у сврхе новинарског истраживања", истиче Мариновић.

Наводи да свака особа има право на правну и судску заштиту када је реч о неовлашћеном прикупљању, објављивању, саопштавању другом и коришћењу нечијих података о личности.

"Санкција прети свакоме у том случају, према приватној тужби, осим службеном лицу у вршењу службене дужности. У ситуацијама које смо навели на почетку разговора, најчешће није службено лице делило адресе становања, већ је то урадио неки појединац, удружење грађана или слично", наглашава повереник за информације од јавног значаја.

Указује да први корак у процесуирању таквог случаја јесте утврђивање идентитета особе која је неовлашћено делила податке.

"Оног тренутка када сазнате о коме се ради, имате право да поднесете приватну тужбу надлежном суду за утврђивање кривичног дела. Конкретно, није неопходно да је настала нека штета за вас, односно, да је дошло до знатног нарушавања вашег угледа. Довољно је да је то што је неко објавио ваш податак", сматра саговорник, уз нагласак да је секундарна последица то да је оштећени претрпео штету услед неовлашћеног дељења броја телефона или адресе становања.

"Уколико је у питању јавна личност – било да је реч о политичару, спортисти, естрадној звезди, глумцу или уметнику – она је јавно експонирана и практично пристаје на смањено право на заштиту приватности и података о личности. Али, то не значи да их нема", закључује Мариновић.

Објашњава да се некад у јавности неовлашћено појаве фотографије које се оригинално налазе у бази Министарства унутрашњих послова.

"У таквим случајевима вршимо инспекцијски надзор у МУП-у. Уколико утврдимо детаље, подносимо кривичну пријаву надлежном тужилаштву", сматра Мариновић.

Цело гостовање Милана Мариновића можете да погледате у видео запису на почетку текста.